Sebicno…

Sebicnost. Tako lako te proguta, sve ono sto je bitno TEBI sto je vezano samo i jedino za TEBE! Da li je iko ikada uradio ista sto nje imalo veze sa njim samim? Pa i kad pomaze nekome, taj neko radi to koliko da nekome pomogne toliko radi licne satisfakcije jer ON je TAJ koji je nekome pomogao.

Da li se dvoje uzimaju, da li dvoje stupaju u brak radi sebe, radi onog drugog, radi braka, radi ljubavi, radi dece, radi cega?

Opet, ubija me cinjenica da je svaki od razloga cist sebicluk. Koliko je nesebicnih koraka na ovom svetu napravljeno, koliko odluka doneseno?

Njene suze su ubile svako bolje sutra te noci, unistile mozaik zajednickih susreta i citav album slika koje bi nebo uslikalo nekad, da se bas ta noc nije dogodila. Srce joj je zguzvano i zbog sebicnosti ne moze da krene dalje, zbog te iste sebicnosti ne moze da tapka u mestu, zbog sebicnosti place i proklinje onoga zbog koga je noc izgubila svoju tamu i postala jecaj tamniji od svakog crnila.

Zasto je morao da bude toliko sebican? Ponudio joj je brak, zivot puno lagodniji od onog u kome je zivela. Pogled na tirkizno nebo, pesmu galebova, miris mora i mrtve ribe, na rivu prepunu brodova na kojima se sepure bogati ljudi. Zivot pun sigurnosti, milovanja, posvecenosti, srece.  Zasto?

Bolovi u glavi su prelazili lagano niz kicmu, mislio je da je drhtavica, jeza koja prostuju niz kicmu i na trenutak protrese citavo telo, ne to je ipak bila ona. Zasto niije tu kad mi treba? Sada, juce uvek? Zasto je toliko sebicna? Kako ne vidi, kako ne cuje i ne zna. Kako moze zaboraviti prave reci u pogresnim trenucima. Opet ta strasna bol, zablokirala je misli ali prsti su uporno milovali sliku na ekranu mobilnog telefona.

– Boginje bi se postidele pred tolikom lepotom. Najdivnija! Savrsena! Moja!

-Sta je to sto ti neko moze ponuditi a da sam to nesto nemas?

Nikada nije uspela da odgovori na to pitanje. Nije znala sta nema a sta ima, znala je samo da je dovoljno i jednog i drugog.

-Pokazi mi ljubav delima, od reci nemam nista, uvek su se iste vrtele u krug. Malo su dela, iskrvari zbog mene. Malo je krvi, umri da bih ti ponovo verovao.

Kakva je to ljubav ako nekome govoris sta treba raditi. Kakva je to ljubav ako ti neko mora govoriti sta treba da radis. Sta je ljubav?

– Ljubav je ono kad volis!

– Ljubav je kad nisi sam i kad neko brine o tebi.

Previse uzburkanih strasti, nedostajanja i dostajanja koja se preplicu u tristasezdesetpet dana godisnje cine iluziju od stvarnosti koja ne moze da shvati u kom delu se granici sa mastom. Sta je stvarni san a sta su odsanjani snovi? Koji od njih se sada zive; i da li snovi mogu biti dezavu sadasnjeg trenutka ili je taj trenutak dezavu snova onda kada bude bas isti, potpuno jednak u svim paralelnim univerzumima?

Sedela je i posmatrala svoje prste. Krsila bi ih samo da ne poklekne jos jednom zbog ljubavi. Sebicna je i nece sebi da dozvoli da precuti i ostane nema. Mora da se javi prva jer ne zeli da izgubi ljubav. Ljubav njenog zivota, koji ni malo nije savrsen san one devojcice koja je nekada bila. Ona misli da voli i nece ljubav ubiti neka sujeta koja joj govori da spustanjem samo moze pasti nize nego sto jeste.

Sedeo je i savio svoje noge u indijanac pozu, posmatrao je tacku na zidu koja je ponekad umela da razgovara sa njim, najcesce mu je govorila njeno ime. Telefon je gurnuo negde iza sebe, ne vidi ga i ton je smanjio, da tisinu slucajno ne bi razbio iritantan zvuk poruke koja stize. Zna da ce stici jer cuje kako se kuca, cuje o cemu je i sta znaci. Ali on je nece pogledati jer je sebican. Sebicno se drzi svoje price koja mora biti onakva kako ju je zamislio inace ne bi bila prica, ne bi bila NjEGOVA prica.

 

Ona je volela njega jer joj je predivan osecaj bio voleti nekoga bezuslovno. Sebicno! Nikada nikoga tako nece voleti.

On je voleo nju zato sto je svojim prisustvom ubijala samocu koja ga je obuzimala jako dugo, zato sto je bila poslusna i dobra osoba. Sebicno! Tako ce voleti svaku koja zna da ubije samocu, bude dobra i poslusna.

Advertisements

Šta?

Pričaj Mi

Obamrle usne od poznatog osećaja jada i nespokoja, utrnule ruke i savijena glava. Nenaviknuta na strah posle osećaja trijumfa i svemoći bojala sam se za sebe i bojala od sebe. Odbijam da prihvatim da ovo je moj život. Ovo nisam ja. Samo oronula senka pokošena sopstvenim odlukama, ispijena rečima drugih, užasnuta smradom sopstvenih vapaja duše, prvi put susretnuta sa crnilom života. Ja
odbijam da potonem u sopstvene misli koje me kandžama vuku na dole. Ja se ipak ošamućena držim za ivice poljuljanog razuma odbijajući bezdan ispod sebe. ‘Hajde! Dođi sebi. Ustani. Budi se! Šta ti je?’
Šta mi je?

I molim se da budem izbavljena, da dođe spas. Sve moje misli usmerene su na bolje. Još se držim iako padam, iako ću padati. Još sve odoleva c
iničnom podsmehu neuspeha.

View original post

Додир

Predivno!

Уподобљавање

Када оголиш све
на чему си се градио,
Оно што ти остане
то је оно што те највише одређује…
А ја сам се одредио тобом одавно
Али нисам имао коме да кажем.
Пијан од лудила
Које нисам бирао,
Убризгао сам те на свакој вени
Где почињем и престајем.
Бесомучно!
Неопозиво!
А наивна си ако мислиш
Да љубим као обичан смртник –
Мени тело није довољно.
Зато бирам удаљеност
Јер одатле те могу волети најсигурније
Тотално предано,
И без најмањег додира
Које ми је највише потребно
Када помислим на твоје лице
Када увидим иронију живота
Да је мимоилазак
Једино где те смем имати
Само за себе
Премда парадокс у крви зна
Да те не смем имати никако.
Осврнуо сам се
А нисам никада хтео да те пратим…

View original post

Misli iz ulice Kraljice Natalije..

Da li je moguce pitala sam se, da li je moguce da su svi moji ikada napravljeni izbori bili pogresni? Kako je moguce da od svih ponudjenih bingo  listiica uvek izaberem onaj koji nije dobitni? Ovo je bila metafora.

Rano jutro, pet sati, mrkli mrak i moji koraci koji odzvanjaju pustom Kraljice Natalije ulicom i pesma u usima…

Mr.Muscle forcing bursting
Stingy thingy into little me, me, me
But just “ripple” said the cripple
As my jaw dropped to the ground
Smile, smile

Jos pre nje sam pocela razmisljati o tome kako su svi muskarci u mom zivotu bili toliko pogresni. Pitala sam se zasto? Ne, ne zanima me psihoanaliza niti odgovor strucnjaka na ovo pitanje, ne zanima me nikakvo misljenje o ovom pitanju, htela sam sama da dokucim sustinu, da shvatim razlog njihovog postojanja u mom zivotu. Daleko od toga da sam neka jadna i pateticna klinka koja lagano koraca putem otkrivanja ljubavi. Isuvise sam zrela da bih uopste takve misli dozvoljavala sebi. Odvise srecna i radosna da bi me unizilo saznanje da je svaki muskarac bio nesto potpuno pogresno od onoga sta mi je mozda trebalo. Mozda??? Da li sam ikada znala sta mi treba ili sam prihvatala trenutno udovoljavanje hiru, srecna jer je neki glupi kompliment ulepsao moj dan upravo zbog toga da bi nesto dobio nekada, tog dana ili bilo kada… jer ljudi sve sto rade rade samo i jedino zbog sebe. A sta sam onda ja? Kako to da nisam umela da radim stvari zbog sebe?

It’s true I always wanted love to be
Hurtful
And it’s true I always wanted love to be
Filled with pain

(And bruises)

Kolicina srece koju mogu osetiti ne moze se porediti ni sa jednom srecom, cak ni sa onom srecom malog deteta. Umela sam radost videti u najtragicnijim situacijama, ne, nisam im se podsmevala, razumela sam i videla ono nesto sto je njihovom oku bilo nevidljivo. Samo sebe nisam umela da sagledam, pogledam, vidim. Kako cu ikada znati sta je ono sto zelim ii da li to zaista zelim ili sam samo radoznala? Necu! Znam zasto nikada nisam ni uspela, jer….  sam se pretvorila u zeljenje, u osecaje i ceznju za nemogucim. Kad god je bilo sta postalo moguce samo od sebe je prestalo da bude vazno a u meni je budilo sazaljenje koje sam negovala i tesila kao malo dete. Bila sam briznam majka svim svojim dostiznostima i kada su dovoljno porasli gurnula sam ih od sebe jer sam znala da im nisam vise potrebna. Svako njihovo odrastanje me je bolelo, zbog sebicnosti i sujete, zbog toga sto sam znala da ce me ostaviti.

Yes, so Cripple-Pig was happy
Screamed, “I just completely love you
There’s no rhyme or reason
I’m changing like the seasons
Watch, I’ll even cut off my finger
It’ll grow back like a starfish
It’ll grow back like a starfish
It’ll grow back like a starfish”

Ovo sto sada pisem je najintimnija nit mene, ono nesto cega bi se i dnevnik tinejdzerke postideo zato sto je dobio tu cast da u njemu bude zapisano. Jutros u pet sati koracajuci  pustom i mracnom ulicom Kraljice Natalije mene su ove misli obuzele i nisu me pustile do sad, a tada nisam imala parce papira da ih zapisem, prvo cega sam se setila je bilo ovo mesto… eto, znala sam da ce mu biti lepo medju ostalim osecajima koje sam godinama sakupljala i konacno im nasla mesto. I to je ono sto se zove svestan izbor. To je ono sto sam sama izabrala i za sta me nece biti briga ko ce kako shvatiti da li ce mi se rugati ili me nece ni citati. Ja cu citati.

Mr. Muscle, gazing boredly
And he, checking time, did punch me
And I sighed and bleeded like a windfall
Happy bleedy, happy bruisy

Jutros oko pet sati dok sam sama, pustom ulicom Kraljice Natalije koracala pre nego sto je pocela ova pesma pitala sam se da li su pogresni oni za koje u samom startu znas da su pogresni ili oni za koje si siuran da nisu. Sada vidim da su pogresni i jedni i drugi i da ce uvek pogresni postojati jer oni postoje u umu, razmisljanju o tome i sujeti kja ne ume da se nosi sa kritikama. Ovo sto sam sad napisala nema veze sa pogresnim muskarcima u mom zivotu. Oni su bili pogresni zato sto me nisu voleli. Toliko me nisu voleli da me sada cak ni ne mrze. Nikada me oni nisu boleli, bolela sam samu sebe jer sam poklanjala ah… toliko ljubavi. Jadna moja ljubavi nikada ti se necu moci oduziti sto sam te izdala i davala te, nudila i poklanjala svaki put kad sam osetila da neko drugi to ne ume i svaki ali svaki jebeni put sam umela da volim jos vise, jos jace, jos snaznije. Volela sam do kosti, do srzi, volela sam tako kako niko na ovom svetu ne moze ni zamisliti da tolika kolicina ljubavi moze postojati. Da, tako sam volela!

I am very happy
So please hit me
I am very, very happy
So please hurt me

Najvece greske koje sam umela da pravim bile su te sto sam svaki put nenamerno uspela da budem jaca od muskarca kome ponos nije dozvoljavao da to prizna i zato je bezao, ne znajuci da se bas tada treba boriti i ostati. Zato kazem, tvrdim i garantujem da me niko nikada nije voleo jer ja ne mogu prihvatiti ljubav manju od ljubavi koju sama stvaram, koja me zivi i koju disem, koja se ne govori i ne radi, ljubavi koja puca u bubnim opnama svaki put kada cujes kako taj neko dise cak i onda kada nije kraj tebe, svaki put kad bol koju osecas pretvoris u savrsenstvo jer sve velike ljubavi moraju biti tragicne. Kada svakim korakom kojim bezis od nekoga ides bas ka toj ljubavi, ka sebi. Jer u apstraktnoj ljubavi prema covecanstvu covek gotovo uvek voli samo sebe.

I am very happy
So please hit me
I am very, very happy
So come on and hurt me

I na kraju da li je izbor ono kad se izBoris za nesto sto zelis ili sto mislis da zelis jer si se borio za to pa prosto mora biti tako ili je izbor kada izaberes jednu od dve nasumicno odabrane osobe?

I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish

 

 

 

Абортус

Уподобљавање

Знаћеш да си постао човек
Када си помогао другима
Да се разочарају у тебе,
Када сруше сва своја очекивања
Која су положили у сваки идол тебе.
Јер ниси ништа велико
Нити си икад био,
Сујета те је преварила,
Љубав других учинила абортус
Да властиту душу подбациш
Изговором да имаш велико срце
Да можеш цео свет волети
А ниси способан
Ни да самог себе носиш
Ни ону неколицину која ти је дата
Који ни сами не знају
Шта им уопште представљаш.
Човек ипак путује сам на гомили
Јер и други имају своја путовања,
Не може се преко лобања других
Крчити пут ни до раја, ни до пакла.
Ниси човек
Ако живиш само за то да будеш вољен,
Човек се постаје
Када изгуби себе тако
Да ниједан кога зна и не зна
У његовом срцу не пропадне,
Јер се тако воли
Јер се тако живи,
У потпуности отуђен –
Од свих похвала…

View original post

Bezslovnno pisanje…

Pisem ti iako ni jedno slovo nisam napisala. Pisem ti pesmama koje ti usne skoljke ucine osetljivijim na vazduh i dlake sopstvene kose koja te dodiruje. Pisem ti praznicnim filmovima u kojima sam ja ona najplacljivija. Setis me se jer sam sastavni deo svake ljubavne recenice. Pisem ti kroz ukraseno drvo plsticne jelke koja te podseca na sve nove godine koje nisu provedene sa mnom samo zato da bi zaboravio onu jednu u kojoj si shvatio da je ljubav nesto drugo od voleti nekoga. Pisem ti mrazom i maglom koje se bore koja ce te vise iznervirati. Pisem ti kroz tvoje pesme o ulicnom sviracu kome su note citav univerzum iako ih on vise i ne cita on zna koja ide iza koje uvek i za sva vremena. Tako i ti znas da ti pisem kroz svaki uzdah i izdah, kroz sve one prave precutane reci i one krivo izgovorene koje ti se narugaju svaki put kad popijes kap zestine ili zapalis tamni duvan.Sve mirise na mene iako me nema i nema pojma bilo sta o mom mirisu, ono mirise tvojim mislima u kojima je esencija tog parfema. Niko me nije tako mirisao, nisu umeli nozdrvama  da me omirisu nego su pokvarili ukus jezikom. Tom poganom hrapavom stvari koja ne ume da zacuti kad treba a zaustavi se svaki put kad ne treba. Zato se zaricem svim osecajima i culima da ti nikada jezikom necu pisati, njega cu koristiti za neke puno bitnije stvari. Necu ti pisati rukama jer one dodiruju drugacije, svaki dodir je onaj pravi kada su bas te ruke one koje dodiruju, tade je i svako mesto tacka G. zapravo tada sam prvi put otkrila da fenomen mora biti uzrocno posledican inace bi bio sasvim obicna stvar. Neverovatno koliko vazduh cesto ima tvoje oblicje i trpi sve moje dodire pa se ne rasprsne u nista. Necu ti pisati slovima jer su toliko istrosena a i mi oh, Mi smo toliko uzviseniji od klasicnog, modernog, svakidasnjeg, obicnog i neobicnog zato ne zelim da skrnavim nas. Nas niko nikada nije imao, niko nikada nije pisao ni izgovorio, ne zelim da unistim to nepostojanje stvarajuci mu bitnost, sustinu i zivot u bilo kom obliku. Zato ti nikada vise necu pisati. Izdali su me esemesovi, mejlovi, viberi, fejzbuci i vocappovi, tako trecerazredno sredstvo za uspostavljanje kommunikacije, mi smo znali da komuniciramo i bez nih, mnogo pre njihovog postojanja i vidi nas sad, gledamo pre koliko minuta je neko bio negde kao da ne znamo da je taj neko konstantno tu, tamo odakle i potice razmisljanje o njemu. Ne, necu ti nikada vise pisati izgovaranjem, zapisivanjem, mimikom. Pisacu ti citanjem, pisacu ti slusanjem i vodom, jer vodom sam najbolje umela da pisem. Ah kako bi iko ikada mogao opisati ovo secanje koje proistice iz te vode koja konstantno protice a uvek je ona ista kada te dodirne, bas isto kao i ja.

Дисциплина кичме

Уподобљавање

Уопште није важно како ме ти видиш
Или да мислиш шта је за мене добро,
Ако ја немам микронамеру да било шта
На теби променим:
Ни твоју фризиру, ни твоје одело,
Ни то како се смејеш, ни то како размишљаш,
Понајмање како једеш или мрштиш лице
Неким погрбљеним мрштењем.
Ти имаш своје путеве који су од мене сакривени!
Зашто мислиш да су моји теби откривени тек тако?
Зар је толико тешко да се видимо без крви?
Мени браници нису потребни!
Зашто би се ти наоружавао до зуба
Када год моја кочија прође поред тебе или ка теби,
Зар сам толика претња, препрека?
Драг си ми човече!
Пробај то да схватиш!
Зашто? Ни за што!
На страну сада лудила сваког од нас
То не мора бити оно што нас одређује.
Бар тако ја бирам,
И не стојим ти на путу.
Ако ти шта на мени смета
зар ћу бити толико охол…

View original post 44 more words

Дисциплина кичме

Уподобљавање

Уопште није важно како ме ти видиш
Или да мислиш шта је за мене добро,
Ако ја немам микронамеру да било шта
На теби променим:
Ни твоју фризиру, ни твоје одело,
Ни то како се смејеш, ни то како размишљаш,
Понајмање како једеш или мрштиш лице
Неким погрбљеним мрштењем.
Ти имаш своје путеве који су од мене сакривени!
Зашто мислиш да су моји теби откривени тек тако?
Зар је толико тешко да се видимо без крви?
Мени браници нису потребни!
Зашто би се ти наоружавао до зуба
Када год моја кочија прође поред тебе или ка теби,
Зар сам толика претња, препрека?
Драг си ми човече!
Пробај то да схватиш!
Зашто? Ни за што!
На страну сада лудила сваког од нас
То не мора бити оно што нас одређује.
Бар тако ја бирам,
И не стојим ти на путу.
Ако ти шта на мени смета
зар ћу бити толико охол…

View original post 44 more words

Obozavaj ali ne diraj!

Sve ono sto si pogazio, pogazio si samo zato sto nisi umeo preci.

Zatvorenih ociju potpuno prazna u sebi, osetila sam prste neprijatnosti kao bolno miluju moju nadrazenu kozu I prijalo je dok se zanos nije pretvorio u mukotrpnu zelju da sto pre prestane da postoji.

Prestalo je. Tada sam ponovo prodisala jecajima koje je u meni budio ocaj I tada sam zaista uzivala, prepustila sam se tom ludilu strasti I potcinila se ocaju. Vodio me je polako, lagano, poput kapljice vode koja trazi svoj put po udubljenjinjima na kozi. Volela sam ga citavim bicem I svaku emociju, razmisljanje, trzaj posvetila tom trenutku. Bila sam svemir I univerzum, citav svet sam umela da disem, da upijem u sebe zahvaljujuci njemu. Bila sam Boginja koja je uspela da oseti najveci moguci intenzitet tuge, bola I zelje da zauvek ostane u toj jednoj jedinoj tacki. Jer u meni je tada ostala zarobljena vecita ljubav, tvoja I moja bas u onom trenutku kada je sat otkucao kraj. Grcila sam se I volela. Bila sam snaznija od cete naoruzanih ratnika I mogla da jednim treptajem unistim citav svet, ali ja sam zapravo samo volela, vecitom ljubavlju bogova. Klica ljubavi je rasla u meni, to majusno seme koje sam posadila a ti ga svojim postojanjem zalivao, sakrila sam od sveta jer ga niko nije uspeo naci u ocaju, cuvala sam ga duboko u sebi, tamo gde ga niko ne moze videti ni dotaci. Zavidele su mi sve muze zbog kojih su nastala najveca umetnicka dela jer ko su one naspram mene? Zgrceno zrace umetnost kroz boje, kroz ledeni kamen ciju hladnocu osetis I ako ga ne dotaknes, kroz prazne reci pisane u zanosu, kroz pesme koje je preko usana prevalilo toliko ljudi. Naspram mene od krvi I mesa, zive, tako predivno zive. Zasenila sam ih svojom tisinom I odlucnoscu da me ne moze pokolebati njihovo postojanje. Nakon mene je sve prestalo da postoji, bila sam Eva, prva I poslednja, jedina, samo jedna ovakva na svetu, na svim svetovima ikada. Ne, nije me mogao imati niko jer Boginje zive samo u legendama.

Ocajno sam pokusavala da se izbavim iz te utopije ne shvatajuci da bas zbog toga blistam, da cu jedino ako ostanem tamo moci vecno da zivim. Neukaljana dodirima, lepim recimma, melodijm, milovanjima. Obozavaj ali ne diraj! Pisalo je nevidljivim slovima na mom celu. Zato I jesam bila voljena. Naucila sam ga da voli do kosti, do srzi, do svakog otkucaja srca dokle god je ziv, dokle god misli da postoji. Cesto sam bivala onaj trenutak kajanja nakon svakog vrhunca srece kada shvatis da nesto zelis samo dok ga ne mozes imati. Nemaj me! Tako me divno nemaj do smrti!

Evo me I sada skrivena iza svake zelje, ostavljam oziljke uzavrelim pogledima koje ne mozes videti ali osecas, oh, tako bolno osecas. Ucinila sam da od volim te nacinis krvoprolice da bi dokazao sebi sustinu tih reci tek onda kada shvatis da se to ne radi vec se oseca, najvise onda kada me nema. Zelis me, toliko me silno zelis da nijedna sreca ne moze zameniti tvoje ushicenje kada dotaknes dno u kome se ja uvek skucena u nekom uglu nalazim I docekujem te. Tako cista, mirisljava, mekana I topla. Ne, ne mozes me dodirnuti cak ni u masti jer mene je legenda stvorila I bas tamo zivim ali bez tebe jer je tebi stvaran svet bio drazi od istine koju si zamenio laznim zivljenjem. Zar to zoves zivotom? Vecito vracanje meni? Zar stvarno mislis da se to sto radis zove disanje? Ne dragi, to ja sviram po tvojim plucima kako me melodija tvojih secanja ponese. Vidis obecali su ti lep I srecan zivot u kome si ti glavni junak, vitez, kralj, Bog…steta sto si njima vise verovao nego meni. Tvoje oruzje se I dalje nalazi ispod mojih rebara, ne mozes ga uzeti dok ih ne polomis. A ti, ti bi pre umro nego da me dotaknes, jer bi se od dodira raspao u ljubav. Zato ti ponavljam ne diraj, samo obozavaj!

Obucena u sunce, mesec pod nogama njenim a na glavi joj venac od dvanaest zvezda. Zar se lepsi priozr moze videti? Da! Moze! Onda kada se pogledas u ogledalo I unjemu umesto sebe vidis mene!