Šta više boli golo telo? Mlaz vrele ilil mlaz ledene vode?

Zevsova ćerka

11 Septembar, 2013 19:58

Krajputaš (treći deo)

3. Fina devojka

Starac je stajao mirno, uz samu ivicu puta, baš kao njegov otac u onoj zavejanoj bestragiji pre skoro sto godina. O čemu li su pričali? Kada se stranac pojavio onog jutra ocu su već digli spomenik. Krajputaš na seoskom putu, blizu crkve. Bilo ih je još tamo, a očev je bio najbliži malom drvenom mostu koji je premošćavao plitak jarak. Slučajnost? Kada god bi imao vremena dolazio bi tu, stajao kraj spomenika, baš kao stranac kraj njegovog oca i razmišljao o čemu su pričali. Srebrnjake neko vreme nisu dirali. Majka nije dozvoljavala. Sklonila ih je u svoju spremu i tamo držala godinama. On je rastao, majka starila, smanjivala se, grbila i na kraju pala u postelju. Trudio se da brine i o njoj i o domaćinstvu, ali nije mogao sve da postigne. Jednom bi njiva ostala ne uzorana, drugi put…

View original post 18,156 more words

Most..

Zevsova ćerka

Krajputaš (drugi deo)

2. Most

Stranac nije odugovlačio više nego što je red nalagao. Kao što je dečak i predvideo, u početku se sve svodilo na hvaljenje domaćinstva, razgovor o letini. Ni na jednoj temi se nisu duže zadržavali. Kada je majka iznela hleb sa ognjišta pred kuću i otresla pepeo, stranac se našalio.

Ako, ako, neka čuju, domaćice.

Rakija je već bila ishvaljena, sada je postavljen doručak. Gostinjski doručak. Na selu se ne jede isto kad ukućani sami obeduju i kad dođe gost. Ne može se pred gosta izneti zakišeljen zeleniš ili popara. Čabrić sa kajmakom, pršuta, kaiš slanine, vruć hleb kriška sira, luk i čvaraka. Seljak pred gosta, pogotovu nepoznatog iznosi sve najbolje što ima, naravno ne iz pažnje prema neznancu, već iz vlastite sujete. „U mojoj kući je dobro, vidi šta sam sve stvorio, svega imam što Bog daje dobrim dušama.“ Zato ni ne naplaćuje namerniku…

View original post 5,563 more words

Proces (pre)stajanja

Kratke priče, poezija i još poneka škrabotina

Ogoljenim glasovima ispuštam krike
jer krenule su vode iz dubina,
tekući pravcima nemogućih puteva.

Ako me ujedeš za još jednu suzu
to znači da se smo dva dijela.
Postaješ proziran i go, a tek je počelo.

Ona.
Mjenja mjesto i vreme brzo kao misao,
ko ne uhvati njene pokrete
biće zabačen u kutak agonije
obojene bojama njenih uzdaha.

Sanjaj me u danima kad sve što prolazi
čini se prisutnim i bliskim, kao dodir.

Ostalo je samo propadanje,
proces koji mogu sebi da oprostim,
jer skrivajući zjenice
vrištala sam istinu, koja i dalje krvari.

Izgubljena u stvarima koje ne znam koristiti
bivam oštećena,
nepovratno…
bez pomilovanja.

Ti
koji
se
kuneš
u
vječnost.

Zašto (pre)staješ?

View original post

Voda, sapunica…cigareta i pivo, muzika u pozadini, suza, jedna, druga… jebi ga….jebi ga2.

Zevsova ćerka

Krajputaš

1. Jutro

Drvce se slomilo. Još jedno, još jedno. Uvek je voleo taj prigušeni zvuk pucanja grančica rasutih oko cepala pod njegovim stopalima. Jutros je majka namirila stoku. Nije htela da ga budi. Nije znala da je budan. Gegavim hodom, verovatno još uvek pospana nosila je dve teške kofe prema štali. Niska, ali jake, mesnate ruke i noge, široka leđa i jaka volja davali su joj snagu da obavlja muške poslove. Na njivi, u polju. Nije pospana, prvo se pomolila i umila, naložila i podmesila… Kofe su joj povlačile stegnute ruke iz ramena tako da bi se zanosila celim torzom. Levo, desno, levo, desno, levo, desno. Sneg se slegao pod njenim korakom. Delom puta od kuće do cepala, ispod male šupe pratio je taj trag. Trebala ga je probuditi i poslati u štalu. Trebao je sam ustati kada se probudio i preduhitriti je. Ipak je on muško. Zašto je…

View original post 3,839 more words

Žena koja nosi Krunu 👑🦄👑

Svet satkan od magije / World made out of magic

wp-image--1659523784

„Padam u crni ambis. Deluje mi kao da sam u stanju blaženog sna, kada znam da su mi svi udovi opušteni. No, opet nekako nije u redu, kao da se rastavljam, razlažem do najmanjeg atoma i da to osetim, a u isto vreme se sastavljam. Neobičan osećaj. Verovatno sam upala u nekakav čudni san. Mada… Nisam sanjala. Budna sam. Ovo mora da je neki portal, koliko god to mom logičkom umu deluje nestvano. Ja sam u portalu. Okej, nemoj sada da paničiš! Čekaj da vidiš šta te čeka iza druge strane. A i ti si blesava. Moraš da pročitaš baš sve što vidiš. Moram hitno da smanjim fascinaciju sa stvarima koje su luckaste i okultne. To što ja volim da izučavam Magiju, Univerzum i sva moguća čuda koja niko od normalnih ljudi ne radi, to je druga stvar. Glava mi je za ludaru. Ali ipak ovo se dešava. Šta nije…

View original post 5,814 more words

Unija dva skupa je svet, sve što ti je potrebno mora biti unutar ta dva skupa.

Zevsova ćerka

Krv i ptica (drugi deo)

2. Most

– Halo… Ne, nisi, već sam ustala…Evo ga skupio se jadničak pred vratima i čeka, da sam na njegovom mestu ja bih se već upiškila na tepih… Jesam… Znam… Čekaj samo da ga izvedem pred zgradu, zvaću te čim se vratim… Da… Ćao.

Soko, golub, galeb, guska… pile. Samo par kapi sa mojih grudi. Ne boj se. Ljudi žrtvuju sve zbog osećaja prihvaćenosti… ili pripadanja… Šta je ono što želiš, zbog čega si spremna da se predaš? Nije sigurnost, gde je tu zabava. Poverenje! Prihvaćenost ili pripadanje, šta je od to dvoje? Kako je tačno rekao?

– Dobar dan.

– Dobar dan.

Uvek u devet stoji kraj ulice. Uz samu ivicu. Nikad ga nisam videla da čita novine, priča sa drugim penzionerima. Stoji u stavu mirno. Možda je bio vojnik. Uvek se javi. Dobar dan, sasvim dovoljno, ni reči više. Svima se javi…

View original post 5,692 more words

Zar sam to? Jednačina kože tetiva i kosti. Zagonetka.

Zevsova ćerka

Krv I ptica…

1. Jutro

Naravno…Roletne cepaju sunce na linije, nova slikarska tehnika. Izbledeće. Koliko je sati? Dobro jutro. Dobro jutro… Osmehnuo se, ali mu nisam videla oči. Sanjamo ono što smo nekada videli, osetili. Mirišu urme. Lepljivo. Nije me pogledao, ali se osmehnuo. Nisam ni razmišljala o tome do sada. Čudno. Da li je govorio? Ne? Rekao je da se ne bojim. Da želim. Želela sam? Osećam i dalje na kolenima, nelagodno je, ali ako ne mogu da dodirnem uživaću. Ne mogu ove farmerke opet. Čarape… Plavo, plavo, plavo. Nemoj se umivati dok se ne setiš. Umišljaš. Majica. Plavo i belo. Da. Zašto on? Miris urmi i voska. Rekao je da se ne bojim. Bojala sam se. Uživala. Niz koleno, da niz koleno, poluspirala niz list. Ježim se, i sada. Ispod članka, izmedju palca i kažiprsta. Belo pero. Nekada su ih koristili za pisanje. Draga moja. Drhtim, volim, sanjam…

View original post 5,669 more words

Ravnodušnost faze

Samozaludake

Nisam joj čuo glas već tri stotine osamdeset i tri dana.

Nedostaje mi u trenucima kad bi mi bio potreban njen savet, smirenost, spontanost, duhovitost.

Guram…
Prava je reč guram jer sam s njom leteo.
Logika se prepliće kroz prethodne redove i pita:

– Zašto?

– Čemu?
Sve je to zbog tvrdoglavosti i uvek one najčudnije i najbesmislenije tvrdnje- zato što je previše strasti, ludila, beskonačnog povredjivanja, lakomislenosti, brzopletosti, teških reči.

A ponajviše je to zbog previše ljubavi!
Vrištao bih njeno ime na glas.

Nažalost, to neće promeniti moju “ovakvost” i njenu “takvoću”.
Izvini faza je odavno prošla. Ostalo je samo ćutanje, mučnina u stomaku pri pokušaju razgovora.

Beskonačna tišina.

Tišina koja te plaši svaki put pri pomisli da možete opet pokušati biti zajedno, baš kao nekad.

RAVNODUŠNOST u vazduhu, krvi, pri svakom pokretu.

Ni žalosti ni radosti u nama.

Umorni smo.

A kako smo se voleli.
Izgleda da smo…

View original post 8 more words

Zelja..

Zevsova ćerka

103908-sneg

PRAZNICI…

Dan pred Novu godinu. Padao je sneg. Doček se bližio i novogodišnja euforija se osećala u vazduhu. Grad Zaborava je izgledao prelepo. Prekriven snežnim pokrivačem, beo grad. Ulice zavejane i samo par koraka utabanog snega ispred Minjine kuće. Snežna belina je bolno parala oči, ali je bila neodoljiva i primamljiva. U gradu Zaborava je tradicija da se nedelju dana pre i posle dočeka svako veče izlazi i slavi, luduje i raduje. Time se ispraća stara, a dočekuje nova godina. Kafići su imali razne ponude, a piće je bilo jeftinije nego inače. Svaki kafić je imao svoju zimsku priču i bio ukrašen u skladu sa njom. Svaka kuća je bila ukrašena svetiljkama, deda mrazom i irvasima po terasama, krovovima i baštama. Osećala se kao da je u nekoj bajci.. samo je falio princ. Ali ni u jednoj bajci princeza nije imala mogućnost izbora između dva princa.

Minja je mrzela da…

View original post 5,102 more words

Sest godina unazad… poslednja nedelja decemra.

Zevsova ćerka

Zadnja nedelja decembra, prvi dan.

Stigla je u svoj mali grad i ni o čemu nije razmišljala, osim o tome kako će uveče izaći u pab. Radoznalost i iščekivanje su je ubijali. Bila je jako nestrpljiva i jedva čekala da vidi Todorovu reakciju posle svega sto se izdešavalo među njima. Takođe je gorela od želje da vidi Bokana sa kojim su se stvari naglo promenile, posle njihove najintimnije priče, pa onog telefonskog poziva od pre par vikenda: “ kad ideš kući?”. Bila je jako euforična, rastrzana i znatiželjna, sva se pretvorila u znak pitanja.

U osam sati je već počela da se sprema, nije znala šta da obuče, imala je puno garderobe ali su joj odjednom sve stvari bile dosadne i bezveze. Imala je jako veliki problem oko odlučivanja, nikada u životu nije znala da bira. Najviše je mrzela da bira između dve stvari, i na…

View original post 4,683 more words