O, plesaće ona, ne plašite se vi za nju. Još kako će plesati, u inat svima vama koji bezobzirno gazite preko koraka koje je prešla ili će preći…

Jutro, pet sati. Na prvi zvuk alarma već je bila na nogama, protegla se kao mačka I uputila ka kuhinji. Voda šušti, puni polovinu džezve I odlazi u kupatilo gasi bojler I uzima telefon. Mota plejlistu I zaustavlja se na pesmi.. Valery… sa prvim zvukom pesme melodija obuzima njen telo I pokreće ga… seća se joge I opuštanja….Tuš….vrela voda, izmiče se I namešta mlaku, tako je bolje, Amy I dalje peva, ona plese  i samo otvara usta a tuš joj služi kao mikrofon…. Glupira se!

Izlazi iz kade I obmotava se peškirom. Dokuvala je kafu I odlazi u sunčanu sobu. Oblači belu košulju I crne pantalone. Pali cigaretu I sada iz kupatila dopiru zvuci pesme Fresh… telo ne ume da bude mirno uz ovu pesmu, uz ovu posebno, tako divno plese…

Cigarete!!! Obećala mu je samo tri, ovo je prva. A ne, ne, ne, tri cigarete na poslu… uh… odahnula je I rešila da ne razmišlja više o tome. Da li je on stvarno pomislio da ću na poslu upaliti samo tri cigarete? Da li sam I ja to pomislila? Ma daj… nema šanse. Reći ću mu da sam ga poslušala ali u stvari ja to ne moram da uradim. Ne! To nije laž to je samo ugađanje. On samo glumi neku veličinu, hmmm, zašto ne bih ugodila njegovom egu, ja ništa ne gubim on verovatno puno dobija. Da! Odlučila sam biće kako on kaže, mislim, reći ću mu tako a uvek će biti kako ja hoću.

Posao, dosadan posao I hiljadu ljudi… danas sam psihoterapeut. Prva seansa počinje… a ne, to nije seansa on mi je ipak najbolji drug, volim njegove priče. Volim kad mi govori o svom životu.

Šomi mu se nije javio. Nije siguran šta želi. Nekad je previše hladan a nekad je previše gej. Kaže da će poludeti sa njim, ne može više da izdrži a opet ne može ništa da preduzme. Razumem ga I savetujem ga najbolje što znam. Kao I uvek odlazi od mene sa ogromnim osmehom I savršeno đuska I peva pesmu koju ne podnosim… “ Be my husband man I be your wife “… Govorim glasno u sebi “ Ah kako mrzim ovu pesmu” ali mu se ipak smejem jer on je bolje peva od Nine Simon.

Zatim dolazi žena koja ne veruje da se njen parfem oseća toliko kako se oseća i govori o tome kako svi ljudi nju lažu i kako nije dovoljno crna jer solarijumi nisu kao što su bili i podstiču rast dlaka na njenim rukama. Moj mozak je šokiran glupostima koje ta žena izgovara ali uz osmeh joj govorim da je preosetljiva i da će joj sutra sve to izgledati sasvim u redu. Dok zamišljena stoji na vratima savetujem je da bi mogla promeniti solarijum ukoliko nije sigurna da je dobar. Ona vrišti od sreće kao da sam izmislila neki novi svet i govori mi…. Meni tako nešto nikada ne bi palo na pamet. Ostajem nema i iznenadjena, prestaću zauvek da govorim, mislim u sebi. Za njom dolazi čovek koji godinama pokušava da ostavi cigarete i nikad mu ne uspeva. Žali mi se, govori kako juče nije zapalio ni jednu, kako sada gori od želje da zapali. Nudim ga mojom cigaretom, on je uzima bez razmišljanja i sa osmehom odlazi. Na vratima ga zaustavljam rečima: “ Nešo, ti u stvari ne želiš da prestaneš da pušiš, zašto jednostavno ne prihvatiš to.” Zastaje na sekund, gleda belo u mene i vraća mi cigaretu, govori mi da sam u pravu i odlazi do trafike da kupi cigarete. Reč cigareta mi odzvanja u glavi. Uzimam cigaretu koju mi je Neša vratio i odlazim u salon keramike da je zapalim jer je u mom uredu pušenje dozvoljeno tek posle tri. Palim cigaretu i otvaram mail…

Znaš šta sam hteo da budem kad porastem? Zeleo si da budes pilot? Ne… Da je bog hteo da ljudi lete, dao bi im krila, šalim se. Programer, ginekolog, grnčar, glumac i đavo. Ginekolog? Kada sam imao 6 godina dobio sam robota koji je radio na daljinski džojstik. Sutradan sam ga rastavio da bih video šta se nalazi u njemu i kako funkcioniše. Kada sam nešto kasnije prvi put video šta devojčice imaju između nogu (prvi put koliko se sećam) imao sam istu želju…bilo je to nešto nepoznato što se moralo shvatiti. Jesi li i njih morao rastaviti da bi to shhvatio?

Pa, hteo sam, zato sam hteo da budem ginokolog. Posle sam shvatio da to može i drugačije. A šta bi sad da rastaviš? Da vidiš kako funkcioniše..?Sada znam kako funkcioniše ono što me interesuje, sada se samo igram… robota nisam sklopio…Ne znam na šta si ti mislio, ja sam mislila uopšteno u životu. Uopšteno. Više ne rastavljam stvari, može se desiti da posle ne znam da vratim sve na svoje mesto. Sada saznajem na druge načine… i igram se…griža savesti… kažu gadna stvar završio sam sa čitanjem. Lepo. Ne obraćam puno pažnju na opise, inače kada čitam, sviđa mi se slikanje emocija. Koja sam ja vrsta igre? Izazov. Još uvek? Da. Zar je to loše? Da li si se zaustavila na jednoj cigareti? Neću se zaustaviti, znam sebe..Nagon je jači od želje. Ali hvala ti, zaista si me oduševio kaznom. Nećeš popušiti četvrtu. Želja za igrom je jača od nagona. Ako prekršiš pravilo budeš kažnjena, ako ne poštuješ kaznu nema igre, i ti to dobro znaš.Moram da idem. Javiću ti se kada opet budem u stanu.Nagon je opet jači i ja te svakako mogu slagati da nisam ali čemu to, samo želim da ti otvoreno kažem da to kod mene ne može tako bez obzira na sve… ja žellim ali opet onaj drugi deo mene…znaš već kako je. Manje ću pušiti ali se ne mogu zaustaviti na tri, ja sam ovde ipak 10 sati. Ja ti nudim veće zadovoljstvo, a ti ga nećeš odbiti zbog onoga koje dobijaš svaki dan. Razmisli šta osetiš kada pogledaš u sliku… Vidiš i sam da sam rob navika… ne možemo svi na ovom svetu da budemo Ginekolozi. Da li si već popusila više nego tri?

Da, ne, da, ne, da…. uh…. šta da mu kažem. Jesam ispušila sam pola pakle ali on svakako to ne može da zna sve i da hoće, ne može saznati nikako. Dok mu ja ne kažem, a ja mu nadam se neću reći. Dakle neću reći ni da ni ne. Postaviću mu pitanje, da ga zbunim i da se malo udaljimo od teme…

Želiš da me kazniš? Već sam te kaznio, ako se ne pridržavaš kazne to znači da više ne igramo… dakle? Koliko si popušila? Nisam jos ispušila treću cigaretu…i ne znam da li baš sada da odem i zapalim je ili da čekam pa da to uradim dok završavam posao.

Kao iz topa iz mene su izletele laži. Nisam htela da ga izgubim zbog glupavih cigareta ali svakako nisam mogla ni ostaviti glupave cigarete, ograničiti sebe na tri to je isto kao i ne zapaliti ni jednu.

Zašto me ova pesma…podseća na tebe..? Koja pesma? Nema veze.. Pogrešno ćeš shvatiti. Isprobaj me. ova pesmaNisam čuo pesmu…kanim se da pišem priču. Ok, pustiću te da je pišeš :-*. Jel to za inspiraciju? Ne, taj ide na levi kapak.. Kraća je nego nekoliko predhodnih, da objavim ili da sačekam da dođeš kući? Kako želiš.. Želiš li da čekam dok dođeš kući pa onda da objavim ili možeš da čitaš i u putu? Neću da objavljujem ako ne možeš da čitaš. Dobro. Onda me čekaj. Kratka je, ali mislim da će ti se dopasti. Moram izaći. Vratiću se do sedam, verovatno ranije. Tada ću objaviti.

Odradila je smennu. Konačno će otići kući i uživati u kafi i čitati priču o sebi. To je tako divno, kad ti neko napiše priču. Kada neko napiše priču samo za tebe. Zaspala je u autobusu i sanjala je neko pismo i prsten , ma neke totalne gluposti. Probudila se stanicu ispred njene. Bilo je šest sati kada je ušla u stan. Stavila je kafu i oprala malo suđa koje je bilo u sudoperi. Uključila je računar i otvorila mail…

Da objavljujem? :* DA. Čime sam zaslužila taj poljubac i gde ide? Uh, moraš li svaki da zaslužiš ili možeš neki da dobiješ eto onako? Biraj gde ide posle priče. Objavljeno. Neću da biram , dok budem čitala ti razmišljaj gde da ga spustim. Mora sve da se zasluži, ništa nije za džabe manipulatoru! 😉. Čitam sad.. Na levu butinu sa unutrašnje strane. Naježila sam se.

Otvorila je priču i počela da čita…

 

Ples

Fuuu… Prvi dim. Lepi se po usnama,obmotan oko toplog daha u spirali se valja niz vetar, uzdiže do nadstrešnjice I iščezava među sitnim kišnim kapima. Dva kofera, tri klupe i vrtlog ljudi se zbio na tom uskom peronu praveći buku koja prigušuje nerazgovetni glas iz zvučnika. Nije ni bitno, sigurno opet kasni. Kada su prvi put najavili zakašnjenje bilo je sunčano. Još jedan dim. Vlažan vazduh i mirisi tela, zbrka parfema, dete plače, kišne kapi u oluku, tuptuptuptup… Dosta!

Treći dim. Htela je da se skloni od svega toga. Da izađe na kišu, pozdravi nebo i zaboravi na ceo put. Skrivena ispod širokog oboda crnog, slamnatog šešira na kome je bela marama bila vezana u mašnu, ona sklopi oči zadržavajući dah. Zamišljala je tupi zvuk udarca kapi o šešir. Hoće li se tanki mlaz slivati niz obod ili ih on neće ni zadržavati na sebi. Još više spusti glavu bežeći od ovog i zaranjajući u svoj svet. Šešir bi ostao na koferima. Sve je to teško i nepotrebno na kiši. Prva kap, na ramenu, okrzla bi crno platno haljine bez rukava, koje je nenametljivo pratilo liniju njenog tela sve do malo iznad kolena, i nastavila sporo da putuje niz zadnji deo naježene mišice sve dok je koža željno ne upije. Istog trena bi se druga razbila između srednjeg prsta i kažiprsta dok bi se ruka dizala ka nebu. Treća na obraz, dovoljno nisko da ubrzo sklizne na vrat. Peta, šesta, sedma i sto sedma bi natapale haljinu, lepile je za kožu i hladnim prstima obuhvatale rebra dok bi se bok izvijao u stranu. Plesala bi. Na prstima mokrih, belih baletanki. Kupila bi kapi usnama, žmirkajući očima dok joj kiša lepi nekoliko pramenova za obraz. Koža se topi, sama sebe draži i u vrtlogu se uliva u pupak stvarajući divan osećaj koji grudi tera na gore, izvija kičmu iizbija na poluotvorene usne. Butine, svaki put kada se dodirnu u pokretu razmene trnce hladnoće i samo još brže zaplešu. Izuti baletanke i bosa šljapkati po plitkoj vodi čija površina daje lelujavi odsjaj laku na nožnim prstima. Osetiti poljubac vode na tabanu… Ah!

Odvratna škripa grubog metala joj istera vazduh koji je držala u plućima. Voz se zaustavljao pred njom, cigareta je dogorela među prstima, a njeno telo je bilo suvo i primorano da se grči i gura među strancima. Koferi su bili teški, vukli su ruke na dole, svaki čas bi ih neko zakačio kolenom ili pogurao vlastitim koferom. Kakav haos, mislila je. Gomila bez osećaja koja teži da se stopi u jedinstvenu masu bez misli i osećanja. Neko joj zakači šešir i ona, da bi ga zadržala na glavi, mahinalno ispusti jedan kofer. Trnci su joj prolazili kroz nažuljane prste i osećala je puls krvi kako zateže kožu šake. Opet je uzela kofer, trgnula ga iz ramena, malo se zanela napred, ustavila u mestu. Neko se očešao o njena leđa i dao priliku drugom da nekažnjeno stane na ivicu belih baletanki. Stisla je usne, ukočila ispravljena ramena, pognula glavu i nastavila da se ljulja u tim pijanim talasima. Neka im ovih nekoliko trenutaka, prepustiće se tom usiljenom,demonskom valceru, biće jedna od njih, ali neće biti kao oni. Polako se približava vagonu. O, plesaće ona, ne plašite se vi za nju. Još kako će plesati, u inat svima vama koji bezobzirno gazite preko koraka koje je prešla ili će preći. I kada bude plesala neće se sećati vas. Nećete je prisvojiti, neće biti jedna od vas.

– Dozvolite, dodajte mi kofere pa uđite.

2 COMMENTS ON “PLES”

1. Autor me Devojka sa šeširom..
04/10/2013, 18:43

Najdivniji ples za koji sam ikada čula…
U ovoj priči se osetila svaka kap kiše.
Hvala ti što si nastavio da pišeš, nedostajale su mi tvoje priče. 😉

2. Autor natan Inspiracija
04/10/2013, 18:49

Samo mi je trebalo malo inspiracije, čini mi se da je vredelo čekati je. Hvala tebi što ih čitaš.

Bila je oduševljena plesom i celom pričom, način na koji je neko opisao svaki njen pokret, svaku njenu reakciju na to savršenstvo. Zamišljala je sebe tamo, na licu mesta. Osetila je svaku kapljicu kiše i svako njeno slivanje niz telo. Ježila se sve vreme i osećala mokru ulepljenu kosu na licu a usnama je vapila za kapima kiše. Plesala bi baš tako da je bila tamo i ne bi je bilo briga što bi ljudi gledali u nju. Plesala bi sa kišom dozvolila joj da slepi haljinu uz telo a ruke bi podigla u vazduh i pokušavala da dohvati svaku kap. A ona kapljica koja bi pala izmedju kažiprsta i srednjeg prsta nju bi primakla usnama i nežno je pokupila odatle. Baletanke bi skinula i šljapkala bosa po vodi tako da raspršti sve barice oko nje. Kiša bi joj ljubila tabane i stopala i nožne prste. U glavi bi joj zvonila divna muzika i ništa je ne bi moglo zaustaviti. Trnci bi joj sve vreme prolazili telom i to bi bio taj kontrast, taj kontrast za kojim čezne. Bila je zaljubljena u kišu i u tom plesu je vodila ljubav sa njom…

Ako ti se ne sviđa komentar izbriši ga, pa ću napisati drugi. Izvini me na sekund, moram da odgovorim na jedan komentar. Odgovorio sam, čuo sam Me, a sada da čujem tebe. Da se mi možda ne znamo jedno 100 godina ili si ti savršen Psiholog? Hahaha… rekao sam ti. Ne moram znati nečiju životnu priču da bih poznavao tu osobu. Hvala ti, oduševio si me. Ovo je bilo seciranje mene u svakom smislu i pogledu, portret nikada ne bi toliko rekao o meni niti ijedna moja prica.  Baš tako bih se i ponašala da nemam strah od samoće među ljudima. Sve isto tako bih radila osim baletanki, one mi se ne slažu uz haljinu ali kako si mogao da znaš. Baletanke su zbog podsvesti. Balerina… znam da se ne slažu, ali mislim da ostavljaju jači utisak. O da sigurno, ne stvarno, oduševljena sam. Hvala. Drago mi je samo mi je žao što nisam video govor tela dok si čitala priču. Jesi spustila poljubac? Jesam i naježila sam se, ali sada želim da ga pomerim, smem li? Ne :* evo ti drugi. Hvala. Gde je taj drugizavršio? Želela sam da ga stavim na vrat. Smem li ? Gde, blizu ključne kosti? ili ispod uha, sa zadnje strane? Jedno od ta tri pogodi, razmisli dobro a znamda znaš. Ispod uha, na putu krvi? Jesm pogodio? Ne. Jesu li noge bile spustene ili dignute kada si čitala priču? Spuštene. Jesi plesala na stolici? Makar malo, kukovima. Nisam kukovima, ramenima sam i mazila sam seumiljavala ako ne razumeš, ili pogrešno razumeš reč mazila B-).Gde je završio poljubac? Na vratu.. iza.. U vozu ćeš upoznati stranca. Znam on će mi pridržati kofere, divan je a ja ću se slediti pred njim, ukopati u zemlju, mašna će se odvezati sa šešira… Tako bi reagovala da me vidiš? Pričala sam o strancu 😉 Nisi mi odgovorila, da li bi tako reagovala da me vidiš, uživo? Tako bih reagovala, kao što sam rekla, a kako bi ti video moju reakciju to ne znam da ti kažem.Inače, moram te razočarati, neće ti stranac pridržati kofere i neće te zavesti.

P.S

Prica je dozivela toliki uspeh da je zahvaljujuci njoj nastala knjiga koja je prosle godine objavljena. Uprkos insistiranju, malo je promenjena valjda da bi umanjila moju prisutnost u njoj, da recimo nije pisana meni, te promene mozete sami videti ovde Ples fotografije…

Prethodne price

Deo prvi…   Deo drugi…  Deo treci…  Deo cetvrti…  Deo peti…  Deo sesti…  Deo sedmi…  Deo osmi…  9. Likovi Ane Karenjine i Eme Bovari (komparativna analiza) i opaska; da te svako procitano delo odvede tamo gde ono hoce! 10. Nemoj imati drugih idola… koja to beše zapovest? 11. On od svog ponosa nikada neće videti njen intelekt… 12. Svaka žena najviše, od svega želi da ima kontrolu. Da bude ona koja drži konce u rukama. Jedino što više želi jeste da izgubi kontrolu…

Advertisements

Svaka žena najviše, od svega želi da ima kontrolu. Da bude ona koja drži konce u rukama. Jedino što više želi jeste da izgubi kontrolu…

Plašim se reka, bazena, mora… duboke vode, mada se strah javlja čim zakoracim sa obale u vodu. Ipak sam naučio da plivam i idem leti sa društvom na jezero… :). Bravo. Ja imam strah od autobusa. Da se voziš u njima ili…? Da se vozim u njima sama. Loše iskustvo? Ne znam fobija je prejaka.Da budeš jedini putnik ili da u autobusu ne bude niko koga poznaješ, niko blizak? Inace Sanja je moja drugarica sa putovanja od kuće do posla i obrnuto..Niko blizakI na stanici, ne samo u autobusu. Interesantno, nikad ranije nisam čuo takvo nešto... Vidim da više nisi jogunasta, dakle veruješ da ti uvek govorim istinu? Naravno, koja je poenta ovih razgovora ako ćemo se lagatiNikada nikome nisam verovala100% I ja ne vidim poentu. Dakle, da li nastavljamo razgovor? Biću zadovoljan sa 81%, ispod toga nije prihvatljivo. Moraš da zasluziš. Ako želiš?Dakle? Hoćeš da ti odgovorim da li pristajem da zaslužim poverenje? Da.

I tada se u mom malom kutku pojavio Vranin komentar.

5 COMMENTS ON “KRV I PEPEO”

1. Autor Vrana stranac
30/09/2013, 17:30

Kako je stranac zavrsio u ludnici gde je devojka sa psom sta se ovde dogadja 😦

2. Autor natan Ludnica
30/09/2013, 17:56

Nisam pominjao šešir i kaput, to što puši ne znači da je stranac. Uostalom i ne puši kao stranac. Pojaviće se i devojka sa psom, samo polako, čudni su putevi gospodnji i nikad ne znaš kada će se i gde neko pojaviti i kakvu će ulogu imati u svemu.

3. Autor me Stranac…
30/09/2013, 19:26

Jer Stranac nikada ne uvlaci prvi dim ;).
Super je…

4. Autor natan Prvi dim
30/09/2013, 19:34

Me je odmah skontala 🙂 
Hvala, trudiću se da sledeću napišem što pre.

5. Autor Vrana nova prica
02/10/2013, 16:03

Kad ce nova prica 😦

Kako mi je do sada išloNe odgovaraj pitanjem na pitanje, ja želim odgovor. Mogu li ga molim te dobiti? Ti si prihvatila moja pravila razgovora juče… ja ću prihvatiti tvoja danas… Pristajem.🙂 Šta znači tačka pored k, molim te budi iskren.Jozef K. sudilo mu se u procesu koji mi je iz nekog razloga pao na pamet čitajuci priču… Neću biti blizu kompa neko vreme, da znas…Ok, i ja idem kod druga na kafu, posle vožnje od sat vremena, a ako u medjuvremenu završiš i ako želiš, javi seIli posle toga. Ako si još uvek tu volela bih da mi odgovoriš. Završio sam… samo ne znam na šta da odgovorim. Tačka iza K. stoji i u romanu. Tako se zove lik. Ne to, mislila sam da si i dalje kraj kompa.. Do kada ostaješ kod druga? Dva sata od momenta kad kročim u njegov stan. :). Da li si zadovoljan odgovorom? Da. Kako si proveo dan? 🙂 Jos nije prošao dan. Već sam ti rekao. Čitam, smišljam pričupričam sa tobom. Bio sam i do grada da obavim neke stvari… Hej, zašto tim tonom razgovaraš sa mnom? 😦 Jesam li te mnogo uvredila sumnjom? Izvini što ponavljam pitanja i izvini što sam nervozna… i detinjasta.. valjda mi se oprašta, zato što su oni dani ..Jos 10 minuta sam tu.Kojim tonom? Nema smajlija :). Razumljivo je,pošto nisi pričala nikad oči u oči sa mnom. Moj ton je uvek miran sem ako ne prosudim da treba da reagujem drugačije. Sada samo pričamo. Ne boj se, šta god rekla nećes me uznemiriti. Juče si me nazvala i kukavicom pa ništa :). Samo sam ponovio šta sam radio danas, nisam imao nameru da zvučim uvredjeno. Ok :).Da li i dalje sumnjaš da sam Vrana i Sivi? Kad sam pitala kako si proveo dan mislila sam na to kako ti je u glavi o čemu razmisljaš kad se ne kuckaš sa mnom, kako se osećas? Ima mnogo podudarnosti jednom ću ti objasbniti detalje svega..Zelim da ti verujem. Drago mi je. Osećam se dobro. Hvala na pitanjuUživao sam u današnjem danu, do sada..Više ne uživašUživam, samo ne mogu da govorim unapred, do kraja dana. Ispred stana sam, idem i javljam se čim izadjem. Budi dobro :-*. I ti .

Ušla je u stan, dočekao je hladan zagrljaj i prezriv pogled. Hiljadu pitanja. Hiljadu pretpostavki… hiljadu svega… a u njenoj glavi samo on. Poželela je da ide pod tuš, ljutio se, nije mu prijalo… Ona je videla stranca, zamišljala je stranca. Ruke je preplela u čvor i držala ih je tako kao da su vezane. Sve vreme je gledala u slova. Na zidu, na pločicama u lavabou… Osećala je dodire.. njegove, osećala je njega… tačno iza nje. Želela ga je. Jedva je čekala da prođe dva sata i da nastavi prepisku. Trebalo je objasniti zašto je odsutna, zašto je čudna. Nije želela, nije joj padalo na pamet da bilo šta objašnjava. Žudela je za strancem i tog dana i jeste bila sa njim u svojoj glavi, u svojim mislima u svemu…

Odgurnula ga je, posvađala se i krenula kući… Čim je izašla iz dvorišta napisala je…

Nisi tu? Sad sam tu. Dobro. Drago mi je :). Jesi skuvala kafu? Ne, još nisam kući, ne pijem kafu posle šest, kupiću pivo, baš mi se pije. Uzmi i meni jedno. Koje pivo želišSvejedno, svakako ćeš ga ti popiti… 🙂 Ja ću zamisljati da je lav…Kući sam. Kupila sam ti jelen. Hvala. Nema na čemu i drugi put ;-). Drago mi je što ćeš piti pivo, mada to znači da ćemo ranije na spavanje… zapravo ti ćeš ranije..Što? Pivo opušta, umanjuje stres i uspavljuje… I meni je drago što cu ga piti, baš mi se pijeVidećemo… Znam taj osećajDa li ga sada doživljavašJel hladno ko iz bunara? Ne.Boli me grlo uzela sam manje hladjeno. I ja sam promukla.. Super… zamisli da smo se čuli… to bi trebalo snimati…dakle… šta radimo večerasTi birašmožeNemam ništa protiv… ali kako onda da stičem poverenje? Izaberi način na koji ćeš sticati poverenje. Mogu da ti spasim život? Jesi li dobro razmislila želiš li da znaš moje pravo ime? Jesam. Izvini bio je ovo tel poziv, zato si čekao a ne mogu u isto vreme da pišem sa telefona i da razgovaram. Nije problem. Želim da budeš Natan. Drago mi jeHvala. I meni 🙂 Šešir ti lepo stoji mogu li da ga pozajmim za neku sledeću priču? Bilo bi mi zadovoljstvo ali… Ali…? Ali mora odgovarati pravom opisu sesira, ili jeste ili nije moj. Razumeš??? Nije problem, pošto sam hteo da uzmem i sve ispod njega… Sama si ulutala u moj svet. Hmm.. svidja mi se ali nisam na to mislila… želela sam da ti kazem da je šešir obmotan belom maramom sa crnim tufnicama. Svejedno…Jesi bila nekada u kući ogledala? Uzgred, hvala na opisu, baš sam hteo da pitam za maramu, pošto se ne vidi najbolje. I pozadi što se na slici ne vidi vezana je mašna. Nisam nikada bila u kući ogledala. Baš me interesuje kako si zamislila moju kuću ogledala? To je u stvari bio hodnik. Inače na slici izgledaš kao da ti je 25 :)..Da li si ti pisao i trilogiju bizarnog cirkusa? Ne… počeo sam to da čitam i odustao kada sam video da koristi engleska imena. Uostalom, čini mi se da je ono pisano na hrvatskom…Ne znam nešto mi je zaličilo na tebeZašto si mene pitao? Šta sam te pitao? Za godine.. Čekaj. Telefon. Ja sam se tuširala, oprala sudje, uključila mašinu, radila slagalicu, poredjala posudje, pospremila stan i nijednom nisam dozvolila da se osetiš suvišnim.. ili kao da me ometaš u nečemu što radim.. I stavila ručak za sutraTo sam zaboravila da kažem.. Izvini, bitan poziv, iskupiću se…Devojka ti nije u Novom Sadu? Kako ćeš se iskupiti? Nije. Smisli dok ne završim poziv. Ona je u mestu iz koga si otišao kada si pre deset godina došao…još razgovaraš? Ne, iz Beograda je.Ok. Da, treba mi koncentracija. Pričaj ne želim da smetam, ja ću pisati, javi se kad završiš 😉 pisaću knjigu, priču.

Još jednom, izvini. Ovaj poziv sam očekivao tek sutra. Kada sam te pitao koliko imaš godina?

Kakav je to muškarac koji stalno očekuje pozive. Ne znam, to mi je nekako čudno, javljaju mi se razne sumnje u glavi. Sigurno zakazuje te BDSM susrete. Nije očekivao poziv, kao da živi u prošlom veku, zakazuje, očekuje ili ne očekuje pozive ovako kasno uveče, poslovni nisu. Ma… što je mene uopšte briga za njega. Hej devojko, ovo je samo igra na koju si dobrovoljno pristala. Ja te najfinije molim da se ponašaš u skladu sa situacijom.

Čitam između redova. Nije mi to bila namera. Ok. Zaista. Na slici izgledaš kao da ti je 25. Da li znaš koliko imam godina? 25 :). Da li bi ti smetalo da sam ’72.? Ne… zašto bi… Iako po izgledu ne bih rekao, iz razgovora sam zaključio da si pre 72.Jel? U tom slučaju sam bliži sa procenom slike. Stvarno sam mislio da si ’76 – ’78… mada to uglavnom jer si se uhvatila za gospodju robinson…lepo. I dalje izgledaš kao da ti je 25. Hvala. Jesi li napisala priču? Jesam, dovršila započetu. Jesi je objavila? Ne. Ujutru ću. To mi je ritual kad ustanem 🙂 Zasto si pitala jesi li ti devojka sa psom? Zato što smo svakog dana u isto vreme postavljali pričehtela sam da te zagolicam. Tada sam pomislio da si to možda ti, ali sam kasnije odustao od te ideje… Zašto? Glupo jel da?Jesi popila pivo? Nije glupo. Nisam još uvek pijem prvu čašu, do pola sam popila prvu čašuŽiveli. Sramota me jeZašto? Stidim se i obrazi su mi crveni. Zato što si želela da pročitam tvoje priče? Zato što sam to napisala sad.. Nema potrebe. Oči su mi zasuzile. Da sam imao vremena tada, pročitao bih ih. Počela sam da plačem. Bez ikakve veze sa 50 n… braon oči su lepe kada su “vlažne”, pune suza. Hvala. Nema potrebe da se stidiš toga. Jadna samDa sam igrom slučaja prvi pročitao tvoj blog (stvarno mi se svidela današnja priča) i ja bih hteo da ti pročitaš moje. Samo bih verovatno bio direktnijNe volim tu reč “jadan”. Teška rečJa sam tada želela ali sada ne želim stidim ih se, zatoi pišem pod pseudonimom. Zašto ih se stidiš, zar nisi meni savetovala da ne bacam ništa, da sve čuvam kako god mi izgledalo? Jesam, menjaj temu ne mogu da plačem, nisam sama.. Kako da se iskupim za telefon? Ne moraš, šalila sam se 😉 iskupio si se.Imaš li plavu haljinu? Imam tirkiznu i jednu sa mnogo boja ali je zovem plavom… Sa bretelama 🙂 ? Pitam zbog prve slike iz maila. Ne nosim haljinu na bratele, samo sa golim ramenima ili bez rukava, nemam takvu, po mom misljenju to je spavaćica. Stvarno izgleda kao spavaćica... Sada moram da te zamolim da me sačekaš par minuta, moram da zapržim ručak za sutra. Ne koristim klasičnu zapršku nego mi je lakše da se tako izrazim. Nadam se da se nećeš ljutiti ili pomisliti da ti se svetim zbog telefonaČekam te. Ok, biću brza 😉 Još uvek nije gotovo, za desetak minuta. Nemoj da žuriš, kada se hrana sprema ne sme se požurivati. Pa mislila sam da se skuvaloali mu treba još malo 🙂 Dakle, ne buniš se da te uvučem u svoj svet? U svet priča? Da. Samo ako neću naškoditi nikomeDa ili ne 🙂. Da 🙂 U tom svetu sa tobom mogu raditi šta želim? Ne. Ja pitam ili ne pitam? Hoćeš opet tu igru? Rekao sam da odgovoriš sa da ili ne da bih postavio sledeće pitanje.Učinilo mi se da si je ti započeo zato te i pitam. Ok. Smem li da kažem Gospodaru bez krajnjih namera? Izvoli. 😀 😀 😀 Rekla sam, jel ti laska? Kad to kažem? Ne. Ok. Ne misliš tako. Odakle znaš da ne mislim?tako.. Rekla mi vrana 😛 šalim se naravno.. Ne šališ se znam 😛 ajde, pucaj. Mogu li da radim sa tobom šta želim u pričama dokle god ne povređuješ nikoga? Da. Želiš da znaš koju sam ti okvirno ulogu namenio? Ili ćeš čekati? Već znamčekaću. Jesi sigurna da znaš? Zašto nisi odgovorio Vrani? Sigurna sam. Šta joj nisam odgovorio? Biću jedina koja će zaviriti strancu pod šešir i zbog toga ću umreti jer svi likovi u tvojim pričama umiru. Na današnji komentarIdem da isključim ručak, vraćam se za 2 minuta.

Nisam bio na svom blogu ni danas, ni juče, odgovoriću joj sutra. Ne ubija ako se strancu zaviri pod šešir… mada tebe ni ne interesuje ko je stranac. Inače, srešćeš stranca u pričama, ali to je samo epizoda. Ok, zašto sam zaslužila tu čast?Hoćeš da znaš svoju sudbinu? Ne molim te, ne volim proricanja. Mislio sam u pričama 🙂 . Čežnja za znanjem mi je mnogo dražaPa i ja sam mislila. To je dobro, videla si šta je bilo sa ovima što su zavirili u tu knjiguali onda ti ne mogu reći što mi je palo na pamet da te uvučem u taj svet. Da i podsetila me ja na Hazarski rečnik ili na princezu Atex, ajde dobro popuštam reci mi. A ne… ne može, rekla si da nećeš da zaviriš u knjigu, a i zaista ne bih tako da te ubijem.Neću ni pod šešir. Pod moj? Pod tvoj već jesam ;). Koje boje su mi bile oči? Sive kao nebo, ne kao majica..Najređe su sive. Moraš nositi šešir u priči, lepo ti stojiHvala, nosila sam ga na jednoj svadbi, svi su mislili da sam luda, ahhh, ne razumeju oni modu. Nije to moda… Da, u pravu si nije. Da li ti je žao što nisam ’73 ili ’76? Ne… nije mi bitno koliko imaš godina. Još uvek me zavodiš.. Konstatacija ili pitanje? Pitanje.Gde je ? Da. Da li je to igra? Zašto tebe uvek zove devojka? A ne ti nju?Ne, to je osećaj. Ne zove uvek ona mene. Nisam sa njom ranije razgovarao. Sviđa mi se tvoja devojka :). Jel… svesna si da ona nije devojka sa psom? Aha, a ni stranac ali mislim da imaš frustracije zbog nje smatraš je jačom nego što jeste. 🙂 pogrešno si shvatila, valjda kod vezivanja… Sigurno da jesam, izvini. Ne zbog togazbog bloga. Nije taj svet za nju. Za nju sam stvorio drugi…

Počela je da plače…

Pitala je samu sebe, koji je ovo svet kome ona pripada. Zašto je ona smeštena u taj svet. Šta je ona? Osoba bez osećanja, neko ko može da pripada bilo kom svetu, neko ko ne može da ima svoj svet ili da joj neko izmisli svet. Ovaj svet u kome su oni je loš, je prljav svet. Bez ikakve vrednosti, svet kome pripadaju budale koje kradu bogu dane i osobe niskog morala, koje nisu krhke nego sve shvataju kao šalu i prljavu igru… Užasno je bila povređena, njegove reči su je ranile…

Jao.. kako je to lepo 🙂 Baš si divan ;). Lepši. Znam, nije jaka. Krhka je.

Suze se nisu zaustavljale, osećala se jadno, bedno i bezvredno. Kao devojka za zabavu… Prekrila je rukama lice. Šminka joj se razmazala po obrazima i poželela je da bude toliko krhka da je slome njegove reči. Nije znala zašto ali imala je potrebu da mu bude važna, da mu bude bitna! I tada je shvatila da on samo ubija vreme sa njom. Nije bila ljubomorna, zaista joj se dopadala njegova devojka ali to nije značilo da je ona sebe videla tako… njegovim očima. Ona nije bila to što je on o njoj mislio, i ona je bila nežna, i ona je želela da neko izmisli svet za nju. Zato i jeste živela u svetu mašte…

Moraš joj podići samopouzdannje,da ne bude krhkaOna je klinka? Nisam rekao da nema samopouzdanja… Uostalom, prihvatio sam da govorim o sebi, ne o njoj. Izvini, izvini molim te, ja sam samo jako radoznala.. Uredu je.

Svakom novom recenicom se zakopavala sve vise i vise, pesma u glavi je odzvanjala i zaplakala bi svaki put kada bi stigla do onog dela

What’s your name
What’s your art
Nobody knows
About my broken heart

Yes I’m a party girl
Crazy girl
See my lips, how they move
Can’t you see I’m a natural…

Tup…tup…tup. Pališ cigaretu? Pušim je… obično kad namažem drugi sloj laka na nokte zapalim cigaru..tupkam prstima o sto. Čekaš? Da. Lakiraš li nokte na nogama? Uvek. Prvo noge pa ruke. Crveno? Danas je bordo, svaki drugi dan menjam boju laka. Zavodiš dok to radiš? Ne verujem, sama sam a lap top nema oči. Radiš li to nekada pred ogledalom? Nikada, ne koristim ogledalo, samo kad moram, npr kad se šminkam ili umivam…skidam šminku i tako nešto što mora, u liftu se nikada ne ogledam niti u izlogu.. Šta čekaš? Tup tup tup..Neki izazov.. Da ti ga postavim ili da postanem? Prvo…ne spava mi se još, zamisli….hmm..zamišljam. Isti Miloš. miloš? Jedna devica. Ima istih kao ja? Nema.. lepi su mi nokti. Baš mi se sviđaju. Praviš mi zazubice? Zavodiš kada ih lakiraš. Pa, nisam znla. Vrana se trudi da izgleda što gluplje, đoku nije čitala Karenjinuajde molim te… Za glupost je potreban talenat. Ključni mi je bio komentar, moj o boji očiju i imenu Eva samo sam čekala ko će prvi da se javi i tada sam sve skontala. Šta si skontala? Šta si ti skontao? Da nisam ukapirala? Sad me malo gubiš? Šta da nisi ukapirala? Poentu priče kuće ogledala. Zapravo mislim da si je ti jedina ukapirala, zašto konstantno misliš da te podcenjujem kada nije tako?Mislim da me potcenjujes. Nesigunost. Zašto mi to nisi rekao? Šta? Natan: zapravo mislim da si je ti jedina ukapirala. Opet plačeš? Ne, jel želiš da plačem? Ne. Podigla sam levu nogu. A desna ruka mi je na čelu. Da. Druga čaša, živeli, čaša je 3dl. Zato što bi te svi drugi podcenili kao nekoga ili koga poznajem ili bi mislili da sam to ja. A to ne bi bilo uredu. Želeo sam tvoje komentare. Zašto si ih želeo? Prva si komentarisala. Naklonjena si mi. Nisi glupača koja svršava na dvodimenzionalnog idiota iz lošeg erotskog romana… da nastavim? Da molim 😀 Jel ti ruka i dalje na čelu? Ne, savila sam nogu u turski sed. Lak se osušio? Da, to je speed dry. Hladno mi je idem po bade. Juče se kuvaš, sada ti je hladno…Otvorila sam prozor, mnogo pušim, bojim se da dim ne uđe u drugu sobu, u sobu za nepušače, rekla sam ti da nisam sama i juče sam ti to rekla ali nisi razumeo nema veze ajde.. idemo daljeImam utisak da nisi tu? Jesam, samo sam nešto uradio na tel.. Slobodno nastavi… radi svoje stvari. Trebalo bi da ti stigne za koji min…pogledaj telefon. Već je stiglo. Da li mi je sada oprošteno? Jeste, šta ja vidim ovdesad ću ti reći. Slušam.Maska i… Strančev šešir i masku koja visi kraj njega… To stoji naspram tebe? Na zidu iznad radnog stola. zašto maska ima plave oči? Nemam pojma, tako ispalo na slici, zid je beo :). To su tvoje oči 😉 zašto si neraspoložen? Nisam,uživam..U čemu? U razgovoru, pivu i sveže nalakiranim noktima. Zezaš me i nisi fer samo da znaš. Jesi li bilo šta slagala tokom jučerašnjeg razgovora? Da ili ne? Ne. Tvoj red. Da li si me sanjao? Ne. (sanjam samo košmare, retko kad šta lepo) želiš da pričamo o onoj knjizi? Ne. Da li ti se sviđa poruka koja ti je upravo stigla? Sačekaj da stigne…evo je… samo da vidim, da…dobiću i donje? . Ne! Evo me. Izvini. Ovu e mail adresu si dao samo meni? Da. ako ne računamo da je blog otvoren na nju. Ne računamo. Da li ti to laska? DA, da li je ovo tvoj drugi broj, ne primarni? Da. Da li si shvatila do sada da sam stvorio kompletan, živ pseudonim. Da. Da li si mi iz sažaljenja ostavio komentar, iskreno? Ne. Da li si zavedena? Da. Da li misliš da si me ti zaveo? Da. Da li si razmišljala juče kakav je osećaj kada ti neko ljubi kolena? Ne. Da li bi poljubio moja kolena? Da. Da li vodim igru? Ne. Da li znaš da sam jako umorna? Da. Želiš li da ideš? Ne. Da li znaš da iako ne želim mora da idem? Ne. Da li sam namerno dopustio da vodiš igru? Ne. Da li ceo dan misliš na mene? Da. Prekinućeš igru kada budeš želela da ideš na spavanje? Da. Da li sam ja za tebe moje imeDa. Da li zavodiš dok stavljaš lak? Ne. Da li misliš da bi me zaveo i susretom oči u oči? Da. Da li si me zavela? Da. Da li bih prekršila pravilo i startovala te, tvoje mišljenje? Ne. Da li ću biti kažnjen što sam zaveden? Ne. Nikada. Da li ćeš se sutra javiti ako te pozovem? Da. Sigurnija si u sebe u razgovoru sa mnom? Ne. Da li je moj odgovor promenio sliku o meni? Ne. Plašiš li se? Da. Da li ćeš se ljutiti ako prekinem igru? Ne. Laku noć. Laku noć.

Ogoljena sam…. čovek ne mora biti nag da bi bio ogoljen. Hiljadu maski mi nije pomoglo da sakrijem ono što nisam ni želela da se krije. Osećam se loše…. Misli me teraju da verujem da to što radim nije dobro… nije dobro za mene. Osećaj krivice mi para svaki deo tela. Kao trula krpa, lako se cepam i ostavljam prašinu za sobom… širi se po vazduhu… guši, iritira. Ponosna sam na to što jesam, samo su moji postupci neispravni. Ja to ne bih trebala da radim zato što negde neko kaže da se takve stvari ne rade. Ne povređujem nikoga i ovim se ne branim. Dešava se suprotno… pokušavam da okrivim sebe. Hoću da me griža savesti izjede… da pojede svaku trunku nade da ovo može uspeti, da ja to mogu iako ću povrediti sebe. Stid me je da tako stojim pred tobom. Sakrila sam lice i spustila glavu… Moram prestati.

Otvorila sam oči i pogledala nebo… bilo je puno zvezda. Da li ove zvezde pripadaju nebu ili to samo deluje iz mog ugla tako?

Legla je da spava. Oči su bile preteške da bi produžile treptaje. Snovi dolaze i odlaze i kad se probudiš sasvim si siguran da se sećaš sna… nakon par minuta je isparilo.

Vikend… Kafa… pet cigareta. Druga kafa. Devojka ispred zgrade peva. Reči pesme su razgovetnije kada ih ona peva… Prozor je otvoren i čuje se… sa pesmom se meša psovka nekog primitivnog komšije. Ne dopada mi se. Nežan glas mi je miliji. Nagovaram sebe da se usredsredim na reči pesme i da tiho u sebi pevam sa njom, da joj budem podrška.

Griža savesti je isparila, bila je prisutna samo u večernjim satima i u momentu kad sam otvorila oči. Možda preterujem… Nema potrebe da se tako osećam, osećanja su previše lepršava da bi mogla ozlediti.. osmeh se vraća na lice… Pišem…pišem… pišem…

Mogla bih još jednu kafu. Ne!!! U tri ću je popiti. Posle poziva…

Sigurno si očekivao da ću biti stidljiva preko telefona? Ne, ne bi zvala da jesi. Šta bi sa slikom? Mislim da si je skinula sa neta još pre, zbog sebe. A da je meni poslata da bi me isprovocirala (u pozitivnom smislu). IJesam li pogodio? Ne.Čuću pravi odgovor? Ako se budeš pridržavao pravila. Kojih pravila? Na pitanja koja se mogu odgovoriti sa da i ne odgovaraćes tako ali ukoliko neko bude zahtevalo drugačiji odgovor odgovaraćeš kratko i jasno i tako ćes sam zaključiti šta sam htela slikom da ti kažemMože? Da, još neko? Nema više pravila? Nema. Da li ćeš mi verovati ako ti kažem da je to slika sa kreativnog zida? I am your bitch? :). Rekao si da ćeš se pridržavati pravila, hoćeš da budeš kažnjen? Ovog putaće kazna biti pola sata duža.. biraj. Kažnjen za šta, nisi rekla da ne smem da postavljam pitanja. Uostalom, moram do radnje. treba mi dvadesetak min. Ok izabrao siOtišao sam..

Naljutila se na njega zato što je nije shvatao ozbiljno. Imala je potrebu da tok misli podeli sa njim. Gledala je sliku na kojoj su se nalazili cigareta i upaljač a ispod je stajao tekst “ you need me bitch”.Settila se knjige Alana Kara i sebe prošle godine kako je jedan jedini dan uspela da ne zapali cigaretu i tada joj se tok misli usmerio ka njemu a on se šalio sa njom. Njena razmišljanja i zaključci su zaista imali poentu, šteta što nije imala sa kim da ih podeli…

Nije mogla da veruje da je on tako, od jednom, samo ustao i otišao, u sred za nju jako važnog razgovora, ostavljajući je da razmišlja o tom postupku…

Zašto se ne javiš da si se vratio? Dosadila sam ti? Ne. Nego? Mogu biti kažnjen ako kažem nešto što ne treba, pa nisam bio siguran. Zaboravi na to. Nije ni važnoDobro. Nosiš pantalone ili suknju na poslu? Kako kad. Kako sam raspoložena.Danas? Pantalone, u ciklusu sam. Znaci lažu na reklamama da si sigurna tokom onih dana 🙂 Da.. Stavila sam kafu. Kući si? Da. Možeš li da prekineš igru kada god poželiš? Da, a ti? Ja sam ostavio cigarete posle 12 godina pušenja… šta mislišMislim da inspiracija nikada ne može biti navika, verovatno grešim. Izvini. Prekini da se izvinjavaš bez potrebe. Ili ćeš šta? I sledeci put reći da prekineš da se izvinjavaš bez potrebe. Nije strašno, preživeću. Do you need me? Sta misliš? Ne odgovaraj pitanjem na pitanje. Univerzum ti nikada neće dati zadatak ukoliko nije siguran da možeš da ga rešiš. Bog se ne igra sa kockicama… opet slabo podnosim autoritete, tako da ne zarezujem puno univerzum… i dalje nisi odgovorila, da ili ne? Yes. Vidiš nije bilo teško. Jeste, bilo je, ti si manipulator. Kada bih ti tražiopreskočila bi jogu zbog mene? 😉 Ne. Da li želiš da je preskočim? Nije bitno…Ej! Želeo ne želeo ti ćeš otići. 😦 Ja ću se vratiti sa joge, joga mi je blizu, dve zgrade od mene, idem pešaka, odrekla sam se već dva časa bogz tebeKad krećešUskoro…jel se ljutiš bezosećajni? Ne. .Mnogo? Pametno što ideš. Ajde sa mnom? Divno je… Na tacni? U tašniČisto sumnjam da držiš tašnu pored sebe? Dok vežbaš... Ne, vodu i peškir. Šta onda da radim u tašniDa me čekaš da završim, da se ne vraćam sama kući, ima kerova, i da mi budeš blizu :-* Glas ili kucanje? Sta? Dok budeš išla pored strašnih pasa 🙂 želiš da kucamo ili da me čujes? Želim da budeš tu, samo to… Dobro., osmehnula si se kada si rekla da želis da budem u tašni? Jesam. Sad će ti stići nova slika. Jupi!!! Rekla si da se uvek vodiš emocijama, a šta radiš sa nagonima?Popuštašignorišeš, negiraš?Isto što i sa emocijama. A kada su suprodstavljeni? Nisam bila u toj situaciji. Dobro, da li bi šta promenila u mom profilu koji si napravila? Konkretno.Ne. Možda sutra ili kad se misli slegnu.

Imam još jedno pitanje za tebe po tom pitanju…Ajde. Misliš da sam nesigurniji kada pričam na telefon nego kada kucam, odnosno da se lošije snalazim. Šta misliš kakav sam uživo što se toga tiče? Najnesigurniji. Hoću li saznati?

Dobro…jesi li dobila sliku?Misliš hoćeš li me upoznati uživo? Jesam. Prelepa je. Hvala. Baš voliš maske? Da. Da li ti želiš da me upoznaš uživoHoćeš da razmisliš pa da odgovorišŽelim.

Otišla je na jogu, ostavila misli o njemu za sobom. Ipak jedna misao se vrtela kao vir u njenoj glavi, nije bila misao, bilo je pitanje. A šta da je propustila jogu zbog njega? Ne, ne i ne, toliko časova joge je propustila… mora otići, mora se opustiti. Potrebna joj je joga. Dva sata istezanja i smirivanja misli, kanalisanja energije i obnavljanja. Bila je preporođena. Vratila se kući, napravila limunadu i upalila računar. Otvorila je mail i u roku od par sekundi začula je zvuk novog maila.

Kako je bilo? Bilo je divno. Kako si ti proveo ova dva sata? Čitao si Balzaka? Ne. Nisi mi odgovorila da li bi volela da me sretneš uživo? NARAVNO DA BIH VOLELA!!!!! A ti? Jesi li sigurna? 100% Zašto misliš da nisam sigurna?Zato što pričaš sa Natanom… on nije ti? On je pseudonim… A ko stoji iza pseudonima hoću li ikada saznati? Ne znam… rekao sam ti da se nosim mišlju da izdam knjigu pod pseudonimom… Dobro. Još nešto…? Da li ti želiš da se sretneš sa mnom kao bilo ko? Reci, tup…tup…tup, opet mažem nokte, pazi sejer znam da te tako zavodim. I da li želiš da se sretnemo? Jednom ćemo se sresti. Jako želiš da znaš ko sam? Ja uvek želim samo ono što ne mogu da imam… prokleta sam… pa ti vidi. Šta kada dobiješ od mene sve što mogu da ti dam? Neću više biti interesantan? Znaš priču o žabi i škorpiji? Ja sam škorpija. Naravno… shvatio sam kada si rekla za horoskop. Dakle ako budem poslušan biću uboden? ObaveznoIzazov ? Da li mi to predstavlja izazov? To pitaš? Ne znam šta pitam, sad mi je loše.. Šta je izazov? Ono što mi treba. Svaka žena najviše, od svega želi da ima kontrolu. Da bude ona koja drži konce u rukama. Jedino što više želi jeste da izgubi kontrolu. Ne da je prepusti, već da je izgubi i da ima opravdanje zašto se to desilo. Plašiš se gubitka kontrole… Dli sam manipulator? Jesi. O, da jesi ;). Ne krijem. Rekao sam da te ništa neću lagati. Da li si zadovoljan kako manipulišeš mnomesa mnom?Da. Da li je to izazov za škorpiju? Da. Da li je bilo lako? Ne. Još uvek nisam gotov. Da li su noge spuštene? Jedna. Da li ti je bilo krivo što sam izabrala jogu umesto tebe? Ne. Da li sam uticao na poslednju priču? Ne. Da li je priča o meni gotova?Ne. Hoćeš li biti poslušna ako te kaznim? ValjdaNe teraj mak na konac… nisam rekao da e neću kazniti ovaj put. Reci da ili ne? Da ili ne :). Da li te je iko ikada poljubio u prvi i zatim poslednji pršljen kičme? Ne. Da li ti je prijao razgovor sa mnom dok sam bila na poslu? Da. Da li si se naježila i digla noge kada sam pitao za poljupce?Naježila. Noge su u istom položaju. Da li bi mi poljubio pršljen po pršljen po pršljen kičme? Da. A sada kazna. Jesi li spremna? Da.Sutra, na poslu, smeš popušiti samo tri cigarete. Rasporedi kako želiš, ali ne smeš više. Kada dobiješ želju da zapališ, a ne odeš, pogledaj sliku koju si mi danas poslala sa tvog zida. Poslušaćeš? Da. Odlično. Laku noć. Lepo spavaj i sanjaj.Laku noć, mirno spavaj lepo sanjaj :-*

 

Prethodne price:

Deo prvi… Deo drugi…  Deo treci…  Deo cetvrti…  Deo peti…  Deo sesti…  Deo sedmi…  Deo osmi…  9. Likovi Ane Karenjine i Eme Bovari (komparativna analiza) i opaska; da te svako procitano delo odvede tamo gde ono hoce!   10. Nemoj imati drugih idola… koja to beše zapovest? 11. On od svog ponosa nikada neće videti njen intelekt…

On od svog ponosa nikada neće videti njen intelekt…

Da li i dalje misliš da možeš da prekineš sa ovim kad god hoćeš?Da. Dali si smišljao načine kako da komuniciraš samnom ( ne preko bloga) pre nego što sam ti ostavila e- mail? Ne. Misliš da sam znao da ćeš mi dati mail?Razočarao si me. Ne.

To je bilo veliko razočarenje. Prvi put me je stvarno povredio. Ne njegov postupak niti njegova iskrenost, nego samo saznanje da sam jedino ja to želela, mislila sam da je bar ovo, da je ovo zaista obostrano. Srozala sam se… potonula… potonula sam skroz. Raspoloženje je palo na minimum. Ja sam samo igra, lepo je rekao, samo igra i ništa više. Šta sam želela da budem? Nešto više? Možda. A šta je to više? Ne znam, ali znam da nije trebalo da se ovako osećam…

:). Da li tvoja devojka zna da pišeš knjigu ? Nije tvoj red da pitaš. Jeste, pogledaj lepo. Hm, da, upravu si…Da, zna. Izvini mi se. Izvini :). Prošlo je vreme između osam i devet, devet i deset. Izvini jel te ja zadržavam možda? Nije tvoj red da pitaš. 🙂 . Da li i dalje postoji pitanje koje želiš da pitaš ali oklevaš? Da. Da li odlažeš još jednu obavezu zbog mene? Ne. Nervira te vrana? Ne. Ti si sadista 🙂 🙂 🙂 🙂 ? Ne. Smejem se. Izvini. Da li si u zadnjih sat vremena slagala makar jednu reč? Ne. Da li tvoja devojka zna za blog? Ne. Stvarno si mislila da sam žensko posle krv i ptica? Da. Da li je ona pročitala krv i ptica? Ne. Da li si poželela da si devojka sa psom posle te priče? Ne. Da li i dalje misliš da ti ne nedostaje tvoja devojka u smislu otvorenog razgovora? Da. Da li misliš da sam ja stranac iz priča? Da. Da li vezuješ devojku? Da. Da li bi prekršila svoje pravilo da nikada ne startuješ ako bi me poljubila da sam sedeo preko puta tebe?Ne. Da li misliš da bih te poljubila u usta da je ono bio stvarni a ne elektronski poljubac? Ne. Da li si digla noge u uobičajeni položaj? Ne. Da li želiš da podignem noge u uobičajeni položaj? Ne. Da li ćeš odlagati obaveze zbog mene?Da. Da li zamišljaš kako izgledam? Rekla si mi, znam kako izgledaš… visoka, mršava, braon oči, plava paž frizura…promeni pitanje ako hoćeš. Da li me zamisljaš kao sliku dok se kuckaš samnom? Da. Da li ćeš kršiti pravila ubuduće? Da. Da li se prva slika o meni od izgradjene slike iz argumenata o meni razlikuju? Da. Da li sebe smatraš zavodnicom? Da. Da li ti se prva slika više sviđa? Ne. Da li sam izazov za tebe? Da. Misliš da sam razvedena zato što delujem nesigurno? Ne. Živiš li sama? Ne. Misliš da živim sama zato što sam zavodnica? Ne. Da li je nesigurnost taktika? Ne. Da li ti se sviđa ova misterija? Ne znam na koju misteriju misliš? Što ne znaš sa kim razgovaraš o ovim stvarima? Osvemu ovom, da se bolje izrazim jer vidim da gledaš čudno…osećam. Ne gledam čudno. Da. Zavešćeš me? Da. Da li bi promenio mišljenje o meni kada bi me video? Ne. Da li cilj uvek opravdava sredstva? Ne. Misliš da imam piskav glas? Ne. Zavodiš stranca ili onoga ko ga je stvorio? Kao da odgovorim sa da ili ne, menjaj pitanje. Da li zavodiš stranca? Ne. Da li te zavodim? Misliš da li je počelo da uspeva ili da li mislim da to pokušavaš? Da li te zavodim? Kako god shvatiš? Ti biraj. Da. Da li te zavodim? Da. Da li si još juče znao da će današnji dan proći ovako? Da. Da li će na kraju biti pobednik i pobeđeni (zaveden)? Ne. Da li si me sanjao? Ne. Dopustila bi da te vežem? Ne. Želeo bi da me vežeš iako sam slabija od tebe? Ne. Misliš da si slabija od mene? Da. Misliš da sam slabija od tebe? Da. Maštala si o strancu? Ne. Da li misliš da je u redu da postavljamo ovakvu vrstu pitanja? Da. Sada ćeš morati da sačekaš jedno pola sata… možda i manje. Ok. Nemoj da žuriš imam sve vreme ovog sveta do pola jedan :* Lažna uzbuna, čekam poziv misliš da ćeš me zavesti? Tu si? Jesam, da. Misliš da sam matorka? Ne. Da li si planirala da me zavedeš kada si mi dala mail?Ne. Da li misliš da sam gđa Robinson? Ne. Misliš li da ću dozvoliti da budeš dominantna? Treba li da preformulišem? Ne. Izvini bila sam da napravim sendviče. Da li si gladan? Ne. Ako me zavedeš da li ćeš biti dominantna? Ne. Zavela sam te ali ne zeliš to da priznaš? Ne. Zavela si nekada nekoga poput mene? Ne. Često se kriješ ispod šešira? Ne. Često zavodiš mlađe od sebe? Ne. Da li bi bio ljubomoran da tvoja devojka vodi ovakvu vrstu razgovora sa nekim strancem? Ne. Misliš da ću je prevariti? Da. Da li ćeš je prevariti? Ne. Da li ti je moj poslednji odgovor još veći izazov? Ne. Da li veruješ u tarot? Tarot kartama? Uh… gde me nađe… da li sam proučavao tarot karte, da, da li zanm dosta o njima, da. Da li mislim da proriču budućnost, ne…Treće? Ovo sam ukapirala da jesi čim me pitaš.Rekao sam ne. Dobro pitaj. Da li veruješ u magiju? Da. Da li ti se dogodila magija?Ne. Da li je praktikuješ? Ne. Da li veruješ da je moj život magija? Ne. Da li bi me ujela? Ne. Da li ideš uskoro?Ne znam, čekam poziv… a što se spavanja tiče, treba mi jako malo sna, tako da ne žurim. Dosadila ti je igra? Ne, nego pitam ako ideš uskoro da odložim obavezu od 10 minuta za kasnije. Idi. Hoćeš li me čekati? Da, ako se ne javim odmah, znači da pričam na tel. Zavisi od poziva. Ok. Ali kad završim poziv, javljam ti se… Ok. Idem. Zanimljive slike…Da nastavimo igru? Da. Samo zanimljive? Hm… sudbina 🙂 Ahahah.Želiš li da se zaljubim u tebe? Ne. Da li možeš da se zaljubiš u mene? Ne. Da li ćeš žrtvovati san zbog mene? Da. Da li sam ti ružna? Ne. Da li ti je iko poljubio kolena? Da ( ako računam samu sebe). Ne računaš se ti. Ne. Da li si me zamišljao drugačije nego na slici?Ne. Da li si golicljiva? Da. Da li si me prezreo? Ne. Želiš da ti jednog dana poljubim stopalo? Ne. Da li sada znaš koliko imam godina? Ne. Da li misliš da će me tvoje godine uplaštiti? Ne. Da li misliš da sam sama?Da. Jesi li sama? Ne. Da li bi voleo da mi čuješ glas? Ne. Da li postoji plan, od jutros? Ne. Da li stalno provodiš vreme za računarom? Ne. Da li si išta slično radila ranije? Ne. Da li si jeo danas? Da. Da li samo ti pišeš? Ne razumem? Rekla si da nisi sama, da li razgovaram samo sa tobom? Da. Da li pratiš farmu? Ne. Da li je kraj tebe Sanja? Ne. Niko nije kraj mene, nismo se razumeli u vezi tog pitanja. Kako? Lepo:) ja pitam. Pa pojasni. Neću 😉 Ne moraš baš sve da znaš, jel ja pitam? Već sam počeo da se zabrinjavam da se nešto jako čudno dešava… pitaj. Da li voliš cveće? Ne. Smeta ti što ne želim da te čujem? Ne. Misliš da mi je krivo što ne želiš da me čuješ? Ne. Da li je to bio test?Ne. Kada bi elektronski poljubac kojim slučajem bio stvaran i da smo sedeli jedno naspram drugog misliš li da bi bio poljubac jezikom u usta? Ne. Doživećeš orgazam noćas? Ne,ne, ne, ne, ne. Fali jedno ne. Da li misliš da žene često doživljavaju orgazam dok su u ciklusu? Ne. Da li si digla noge? Samo jednu. Da. Da li si dosta toga saznao o meni? Da. Da li ti vodiš igru? Ne. Da li bi mogao da napraviš moj psiho profil? Ne. Da li si razočarana zbog zadnjeg odgovora?Da. Da li bi mogao da napišeš priču samo za mene? Da. Da li sam zaveden ako to uradim? Da. Da li bi vezao Vranu? Ne. Da li ću prestati da budem zanimljiv ako me zavedeš? Da. Da li si umoran? Ne. Ostaćeš posle pola jedan? Da. Da li si shvatio gde radim? Da. Plašiš se da mi više nećeš biti zanimljiva ako te zavedem? Da li ćeš mi reći? Ne. Da li ću dobiti nagradu ako pogodim? Da. Da li ćeš istrpeti kaznu ako pogrešiš? Uprava grada. Mislila samna radno mesto.Administracija, rad sa strankama. Ne. Dobijaš pola nagrade i pola kazne. :). Da li znaš da sam moraš birati i nagradu i kaznu? Nismo se tako dogovorili.. Nismo se nikako dogovorili ja ne znam da izaberem. Onda ništa. Kukavice. Već sam ti rekao, ništa me ne može isprovocirati… Svejedno i dalje mislim da si kukavica. Ne misliš… Jak na rečima. Mislim. Uživo si manji od makovog zrna. Hoćeš još dugo ovako? Ne, zato što se ne daš isprovocirati 😉 Rekao sam ti. Ok. Izvini rambo, ispao ti nož. Hvala, ovaj mi je omiljeni… Manje bi me cenila da si me isprovocirala? Ne. Da li da idem da spavam? Ne. Ako prvi predložim da idemo na spavanje dobićeš nagradu…Prija ti prepiska sa mnom? Da. A, ne primam ti ja mito. Nije mito… nagrada. To je to, ja ne radim nišda da bih nešto dobila za uzvrat . Nagrada je moj broj telefona… ne moraš, ako ne želiš… Uuuuuuu ne smem. Misliš da se i ja ponekad pravim glup? Da. Misliš da bih te pozvala da imam tvoj broj telefona ? Ne. Biću kažnjen ako dopustim da me zavedeš, ako te razočaram i prestanem da budem zanimljiv? Da. Da li znaš kad ustajem? Da. Želiš da budeš zavedena? Da. Kad ustajem? Ne… to nije deo igre… Ovo je izuzetak. Odgovori mi, molim te :). Natane? U pola šest? U pet. Želiš da ideš? Palim cigaru, kad dogori do kraja idem na spavanje, ne želim ali mi duša spava.. da li mi veruješ? Pitaj šta god želiš. Obično ležem u 12 to je najkasnije ovo sad je veliki napor. ( broj telefona) Laku noć. Moja mreža. Laku noć. Imam još fore, ne moraš da ideš. Iznenadila si se? Ne. Mislim da si mi dao broj jer se bojiš da sam se uvredila jer si rekao da nećeš da mi čuješ glas. Ne. Ja sad ne mogu da te zovem. Znam da me nećeš zvati dok ja to ne učinim. Ali mogu sutra od pola devet do pola pet 🙂 a zašto to misliš ? Hoćeš li zvati iako sam rekao da to ne radiš? Ne. Eto vidiš :). Vidim :). Bilo mi je super, stvarno sam uživala. Želiš me više nego danas? Misliš da te želim? Da. 😉 Laku noć, lepo spavaj. Laku noć. Samo laku noć:) ? Za sada…

Legla je da spava, nije imala vremena da razmišlja, čim je legla zaspala je. Kafa… osmeh na licu, umivanje uz muziku… tuš… raspevana melodija je odzvanjala iz kupatila. Haljina je kliznula niz telo, cipelice… satenska traka… naravno vezana u mašnu. Šminka, dva poteza. Kafa i dalje čeka. Pali računar i dočekala je njegova… psihoanaliza. Uzbuđenje je raslo, nije mogla da dočeka momenat kada će početi da čita…

Ne verujem u horoskop i karakteristike znakova, ali kada bi to bilo istina pretpostavio bih da si Bik ili rak u horoskopu.

U mladosti si doživela nepravdu (da li je pretereano reći traumu) koja je bila kontinuirana neki vremenski period. Sama si se suočavala sa njom, bez tuđe pomoći iako si je očekivala. Nisi zadovoljna kako si se nosila sa tim problemom i to ti smeta. Sada sama sebi dokazuješ svoju snagu stajući na stranu slabijih ( ne kažem da ne smatraš to ispravnim, samo ponekad svesno preteruješ da bi dokazala da možeš da se nosiš protih svih). Impulsivna si, ali ne toliko koliko želiš da to drugi misle. Nisi religiozna. Generalno ne veruješ ljudima, nalaziš zadovoljstvo u tome da prozreš njihove laži. Zadovoljna si svojim poslom jer ti ostavlja vremena za svet iz mašte i zato što (kao i u svakoj državnoj ustanovi) možeš da vidiš nepravdu prema običnom čoveku. U intimnim odnosima ti prija kada ti imaš kontrolu, voliš da manipulišeš, ali imaš grižu savesti zbog toga (zato što postaješ jača strana, postaješ ono protiv čega se boriš, iako tebi ne smetaju jači kao kategorija, već su nužni za postojanje onih koje braniš) često isplaniranu “igru” na pola pustiš da se sama razvije do kraja i zauzimaš pasivan položaj. Rekao bih i da ili imaš jedno dete ili neko tebi jako blizak ima dete za koje si vezana i trudiš se da uvek budeš tu za nju/njega. Uvek držiš gard pred ljudima, borba nikad ne prestaje, samo se runde smenjuju…

Da li postoji šansa da je ovaj čovek vidovit? Kolika je ako postoji? Ne mogu da verujem da me on nakon tri dana bolje poznaje….a ne, da se ispravim… da me je on bolje analizirao od bilo koga koga znam dvadeset godina. Wow… ostala sam bez teksta… ovo se zaista ne dešava. Na trenutak se uplašila, pa se nasmejala i tada su je prošli trnci… Pogledala je na sat, zgrabila tašnu i u pokretu naprskala Moschino love love… Autobus, osmeh… neizvesnost, zadirkivanje, nije mogla izdržati, dala  je Sanji telefon. Sat vremena vožnje njen se pogled nije makao sa telefona, sve vreme je čitala njihovu prepisku i podsetila je… Sećaš se šta te je urednik jednom pitao? Šta ti je doneo Džoni? Da li mi se čini ili će ovo biti tvojih 50 nijansi? Smejala se, nije joj ništa bilo važno, ništa nije čula osecala je samo…. Moschino love love…

Posao, dosadni ljudi, ona više nije bila dosadna, bila je nova, nasmejana i sveža… Čula je telefon i sve je prestalo da postoji. Novi mail od njega…

Dobro jutro. Imao sam obaveza u gradu. Jesi li se naspavala? Ne. Ustala sam bolna.. Zadovoljna si profilom? S obzirom da me ne poznaješ da. Kako si ti? Jesi li lako ustao? Ustao sam u 7. doduše legao sam oko tri čini mi se… Da lako sam ustao.Zašto si legao tako kasno? Trebalo je da nešto završim što nisam u toku dana. Izvini ako sam ja kriva zbog toga.. Nisi. Sam sam tako odlučio, a i nije mi bio problem. :). Da li je škoda bila nova? Uredna? Zašto mislis da ja imam pojma kakva je škoda? Izvini… posao ne sme da trpi, ljudi su dosadni.. ahhh kakvi smarači… Nisi više tu? Da li je gužva gotova? Nije važno. Jesi li sanjala nešto? Jesam. Lepo? Nije važno. Ne volim takve odgovore… nisu zanimljivi. Briga me je. Dobro. Da li ti delujem kao debil? U cemu je sada problem? Zato što sam te provalila a ti nećeš da priznaš. Kao Vrana si provetavao da li sam čitala knjigu, zatim si želeo da vidiš kako prihvatam tu igru da li imam sklonosti ka njoj, ka tim stvarima. Natan se pravio nevinašce. Vrana je insistirala uporedjivala Stranca ( tebe) sa Kristijanom, da proveri opet da li mi se svidja njegov način.. čega već. E tada se pojavio Sivi druga strana tebe (psiholog), Demijan ( manipulator) ono što si želeo da postaneš umesto ( književnik) i počeo da mi otkriva da je u tebi troje. Dobro si prikrivao tragove al sam ti rekla da čitam izmedju redova. Ja sam se pravila glupa. Jer nisam gdja Robinson i ne ložim se na takve igre. Valjda nisam ništa propustila 🙂 Koju ocenu bi mi dao tvoj profesor? Vau, nemam reči. :)Ovo ni meni ne bi palo na pamet… Prvo, svoja tri lika sam stavio u pripovetku (padalo mi je na pamet da komentarišem i kao Demijan, ali bi bilo previše komplikovano za ostale, mislio sam da bi jedino ti shvatila to kako treba). Drugo, ja nisam nijednom rekao da volim DBSM, niti da sam ga upražnjavao. Treće, zaista misliš da je ceo blog farsa da nekoga navučem da mi bude rob? Ovo si mislila od početka razgovora? Ne odpočetka. I dalje veruješ da sam ja Vrana i Sivi? Ne moram to da ti odgovorim. Jel da? Žao mi je ako tako misliš o meni. A kako ti mislis o meni? Uživao sam u jučerašnjoj igri (da nisam ne bih proveo onoliko vremena sa tobom). Volim da analiziram ljude, problem je što su uglavnom dosadni. Ti si zanimljiva. Zašto onda nisi upisao psihologiju? Uzgred. Nisam te juče slagao ni jednu jedinu reč. Zašto bih sada počeo da lažem za Vranu i Sivog? Rekao sam ti. Književni likovi su mnogo složeniji od većine ljudi. Ne znači da ne postoje zanimljivi ljudi, samo ih je teško naćiJa ne mogu da znam da li ti lažeš ili ne.. Nesigurnost nekada izaziva blagu paranoju… ja sam tebi verovao. Zašto bi smo se lagali ?Nisam nesigurna .. pa na primer zato što ne znam čak ni kako se zoveš.. Razmisli da li to zaista želiš da znaš pa me onda pitaj.Zasto nisi želeo da ti čujem glas? Hoćeš li mi verovati ako ti kažem :) ? Probaj me. Promukao sam 🙂 sada me interesuje šta si mislila zašto neću? Bojiš se. Ne u boju.. od straha.Nemam problema da priznam kada se nečega plasim. Hrabrost nije kada se ne plašiš ničega, hrabrost je prevazici strah ali ne shvatam zašto bih se bojao da te čujem.Možda ti bude interesantno, imam urodjenu fobiju od vode…Ne kupaš se :O Već sedam godina živim izolovan na planini jer ljudi ne mogu da podnesu moj smrad… Šta sam ti upravo rekao šta smatram hrabrošću...

Prethodne price:

Deo prvi…Deo drugi…Deo treci…Deo cetvrti…Deo peti…Deo sesti…Deo sedmi…

Deo osmi…  Likovi Ane Karenjine i Eme Bovari (komparativna analiza) i opaska; da te svako procitano delo odvede tamo gde ono hoce!

Nemoj imati drugih idola… koja to beše zapovest?

Nemoj imati drugih idola… koja to beše zapovest?

Krv i pepeo

Na trenutak je zaustavio disanje. Kratak blesak i za njim miran plamičak. Pripalio je cigaretu oprezno okrećući palidrvce na gore. Iza njega su stajala dva čoveka jakih mišica koje su zatezale belo platno kratkih rukava. Bili su napeti. Duboko je uvukao prvi dim, za trenutak ga zadržao u plućima, a zatim snažno otpuhujući, njime ugasio šibicu. Nehajno ju je odbacio u pikslu. Momci iza njega se odmaknuše korak unazad. Zamišljen osmeh mu pređe preko lica i blago, odsutno zanjiha glavom par puta. Još jedan dim. Pred njim je sedelo troje ljudi. Muškarac sa širokim nozdrvama, niskim čelom i mesnatim obrazima koji je sedeo u sredini bio je glavni. Maestro. Stvarno ima visoko mišljenje o sebi. Hladan, uredan. Prati pokrete svih osoba u sobi. On vuče konce. On misli da vuče konce. To je tako egoistično. Levo žena sa paž frizurom, krupne oči, neupadljiva šminka, džemper i mantil. Ona bi da bude ravna njemu… propašće. Uzaludno je tražiti jednakost u tuđim očima, on od svog ponosa nikada neće videti njen intelekt… ili od njenih grudi, nije ni bitno. Ona ceni njega, on ceni sebe, zato će propasti. Treći je mastiljara. Lice mu se svo prelilo na papir pred njim i samo se oči ponekad dignu ka čoveku u sredini. Traži odobrenje, dobija smernice. Mastiljara, pih.

– Dugo sam čeznuo za ovim. Prvi dim. Daćete mi par trenutaka da uživam?

– Naravno. Samo izvoli. Kada budeš spreman počećemo.

– Hvala.

Mastiljara je zapisao dve rečenice. Ona gleda u njegovo lice, u mesnate obraze koji se blago stežu u izvežban smešak. Uči. Divi mu se. Nemoj imati drugih idola… koja to beše zapovest? Još jedan dim, lagano ispušten na nos.

– Spreman sam.

– Odlično. Vidim da si danas bolje? – Digao je obrve, a mesnati obrazi se otromboljiše.

– Žena obučena u sunce, mesec je pod nogama njenim, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda. Zar to nije najlepši prizor koji se može zamisliti? A ipak Vi gledate u njega, a ne on u Vas. On gleda u mene. Zar Vam se to ne čini glupo?

– Pričaš sa mnom. Ne sa njom. Drago mi je što si pričljiv, dugo smo mislili da se tvoje stanje neće popraviti, a ipak. Uspeo si. Ogroman prvi korak. Velika snaga je bila potrebna da ga sam napraviš, ali sada mi moraš dopustiti da ti pomognem. Razumeš? Jesi li svestan zbog čega si ovde?

– Ja sam telo i duša. Prezreo sam telo, a Vi sada prezirete dušu. Dva slepca ne mogu da pomognu jedan drugom da pronađu pravi put.

– Misliš li da će ti razgovor sa mnom štetiti?

– Muškarac treba da bude odgajen za rat, a žena za ratnikov odmor: sve drugo je budalaština. Sreća muškarca glasi: ja hoću. Sreća žene glasi: on hoće!

– Zašto se uporno obraćaš njoj?

– Na to si osuđena kada se povinuješ svojoj ljubavi!

– Koleginice, molim Vas… – Dao joj je znak pogledom da napusti prostoriju. Bez pogovora je ustala i uputila se ka vratima.

– Tvoja nada treba da glasi: KAMO DA RODIM NADČOVEKA!

Ona je izašla ne osvrnuvši se, brzo zatvarajući vrata za sobom. Dvojica grmalja opet su napravili korak napred i blago ispružili ruke. Izgledalo je kao da žele da učini nešto naglo da bi reagovali. A možda je to samo zdrava predostrožnost.

– Znaš li zbog čega si ovde? – Glas mu nikada nije gubio mirnoću. Prikrivena servilnost. On je iznad svega.

– Zato… – Počeo je da kruži glavom pri tom proizvodeći tiho krckanje u vratu. Na čas prekide, pogleda sagvornika sasvim ozbiljan, a zatim ga spopade jak, bučan smeh iz dubine stomaka koji je potresao čitavo telo. Opet se uozbiljio. – Zato što ovde mogu da radim šta god hoću i niko mi ne zamera zbog toga. Ovde se to očekuje od mene. Vi kažete da sam lud. Ja to zovem slobodom.

– Ali ovde nisi svojom voljom. Doveli su te. Sećaš li se zbog čega?

– Jel’? – Naglo se zaturio unazad zabacujući glavu tako da je zid iza sebe video naopačke i pre nego su momci iza njega uspeli da reaguju munjevito se zalete čelom ka stolu. Tras! Držali su ga za ramena, priljubljenog uz sto, iz nosa mu je cureo tanak mlaz tamne krvi, a iz usta bistra pljuvačka. Mastiljara je preneraženo podigao svoje papire i pribio ih uz grudi, dok su se mesnati obrazi opet zatezali u osmeh. To je bila jedina doktorova reakcija.

– Zašto si to uradio?

– Zato što mi se može. – Reče ravnodušno trudeći se da odigne glavu pokušavajući da vidi kako se krv i pljuvačka mešaju.

– Ako nastaviš tako da se ponašaš, vratićeš se u svoju sobu, a ovaj razgovor ćemo odložiti za drugi put. Kada si došao nije ti bilo dobro, od tada je prošlo dosta vremena. Sada ti je bolje. Ti si napravio taj prvi korak. Dozvoli mi da ti pomognem. Tako je lakše.

Još nešto je bilo u krvi. Pepeo. Poleteo je iz piksle kada se sto zatresao od udarca. Još jedan delić izgorelog papira, kao ljuspica peruti, još tanje, polako se ljuljuška kroz vazduh sve dok ne sleti na gustu tečnost. Blago je ugiba, neprimetno. Ostaje na površini. Zašto? Zbog fizike ili kao opomena. Znak. Ma, kao da je bitno kako ćeš nazvati sudbinu. Prah i pepeo. Krv u prah. Pepeo u krv… Kakva sloboda, kakvo ludilo. Šta je to spram sudbine?

– Bolestan sam bio, obilazili ste me; u tamnici sam bio, dođoste ka meni. – Glas mu je bio tih, monoton.

– Vernik si?

– To ti kaza.

– Eto, i to je neki početak, da li je to bilo teško? – Bio je zadovoljan, osmeh je sada bio iskreniji, bio je zadovoljan sobom. Pogledom je dao znak momcima u belim majicama da puste čoveka koji se više nije mrdao. – Postoji li nešto o čemu bi želeo da razgovaramo?

– Svaki svet se rodi i umire. To je prirodno. Kada jedan nestane drugi se pojavi. Kada se jedan rasprsne poput pauka i pusti hiljade drugih svetova da izmile iz njega ostaje umorno da leži i nestaje. – Pričao je bez prestanka bez pauze. Nije želeo da bude prekinut. – I uvek se svi nadaju da će baš taj svet biti savršen, da će večno trajati i onda shvate da postoji greška. Uvek postoji greška. Svaki novi svet se trudi da ispravi greške iz starog, sve je veći, kompleksniji, bolje zaštićen, ali uvek nekako propadne. Svaki svet ima dvadeset i jednu veliku tajnu bez kojih ne bi mogao da postoji. To je put njegovog rođenja. Svaki svet ima jednu veliku tajnu zbog koje će nestati, pođubriće tlo na kome će se roditi novi svet. – Sada je sedeo, ukrućen na stolici, pravih leđa i napetih mišića. Osećao je šake kako ga blago ali sigurno stežu za mišice i ramena. Pričao je sve brže. – Pošto su dve tačke izvesne i sigurne, početak i kraj, i put koji ih spaja je definisan, taj deo beskonačne prave koji se nama čini tako bitan. Vi ga zovete život, ja ga zovem sudbina. Sve je zapisano. Sve! Da bi igrali tu bolesnu igru, plesali divljački po bahanalijama mi ne smemo poznati sudbinu. Ja jesam! Pročitao sam. Bio sam sličan Vama, to me je i uništilo. Ponos. Nije on za ljude, a ipak bez njega ne bi postojali. Ne bi pronašli svoj smisao. Zato sam pokušao da se ubijem! Dosta više okolišanja. Da, pokušao sam da se ubijem. To ne znači da sam lud, već da sam shvatio istinu.

– Stanite…

– Ne! Znam da ste se svačega naslušali, da ste sa svakakvima razgovarali. Mi za Vas više nismo ljudi već matematičke jednačine sa jednom ili više nepoznatih koje hrane Vaš ego svaki put kada pronađete rešenje. Kada proniknete u problem. Ali ja nisam Vaša jednačina, o ne. Ja imam dokaz. E, sada, pitanje je želite li da ga čujete?

– Da li želim da čujem dokaz? Kakav dokaz, za šta?

– Da je čitav svet iluzija koju Vaš ego stvara za Vas jer bi Vas istina ubila.

– Dobro. Da čujemo taj dokaz. – Kako je gadan taj uvežbani izraz koji odaje lažno uvažavanje.

– Ako Vam kažem učinićete isto što i ja, to je cena saznanja, ubićete se.

– Ali ti si živ, dakle moguće je znati i živeti. Dakle, podelićeš to sa mnom, to što te muči?

– Nisam se ubio jer su me sprečili. Zato me i držite ovde, da ne pokušam ponovo. A ako Vam kažem Vi ćete to jamačno učiniti. Ponovo Vas pitam. Želite li da čujete dokaz da je sve oko Vas laž koju sami pletete oko svojih očiju da ne bi videli istinu?

– Reci. Slušam te. Kroz šta god da si prošao, proćiću sa tobom. Možda dva slepca mogu da pridržavaju jedan drugog da ne padnu.

– Prvo recite njima da izađu.

– Znaš da to ne mogu.

– Danas ste poneli sinov kaput na posao. Često Vam se dešava da ih zamenite od kada je on kupio isti kao Vaš.

Mesnati obrazi se ponovo otromboljiše i istopiše u ozbiljno lice. Doktor glavom dade znak onoj dvojici da izađu. Mastiljara pođe za njima.

-Reci. Slušam te…

Cekaj, cekaj, danas ste poneli sinov kaput na posao? Nemoguce! Doktor je zapravo covek koji je skocio sa mosta i ovo je njegova proslost. Nije stranac, on nikada ne uvlači prvi dim, javlja nam se neki novi lik… zapravo onaj lik koji je spalio crkvu, uzeo knjigu i zavrsio ovde. Maestro…gospodar nečega? Žena sa paž frizurom, da li sam mu ikada rekla da imam paž frizuru ili sam samo poželela da se pojavim u njegovim pričama ili makar u jednoj priči…

Ako ovu priču analiziramo na moj način, tako da otkrijemo šta se dešava u podsvesti pisca onda otkrivamo neke čudne, drugačije stvari. Uzmimo u obzir da je opet dobio želju za pušenjem. Želja, strast koju želi da zadovolji time što će pisati o njoj. On verovatno ne puši tako, verovatno nikada ne uvlači prvi dim jer… više puta je to naglasio. Ovog puta ga je uvukao, znači došlo je do neke promene, pre toga je zadržao dah, bio je nečim iznenađen ili šta god… kad u stvari ljudi zadrže dah? Kad se nečega uplaše ili kad se oduševe nečim. Dobro, idemo dalje… Iz daljeg teksta dolazim do zaključka da se ipak desilo nešto zanimljivo, nešto o čemu je razmišljao i video kao neverovatno, zamišljen osmeh govori o tome a njihanje glave ga navodi da tu misao odgurne od sebe. Trojica muškaraca i jedna žena. Trojica u njemu, jedan je novi, novi on koga nije poznavao i žena, nebitno ko je ona. Jedan mora biti glavni, glavni je Maestro. On. Drugi je mastiljara, osoba koja piše. On. Treći je neki novi on. On. Maestro, taj koji je glavni, odmah postavlja ženu na mesto na kome treba da bude. Jer jednakosti ne postoje, samo jedan može biti glavni iako ih je trojica jedan od njih je Maestro. To govori mnogo o njemu. On nikada neće videti njen intelekt jer je ponosan, ili od njenih grudi. Trebam li bilo šta dodati ovde, apsolutno ne. Eto, lepo sam rekla želja za cigaretom… čeznuo je dugo za nečim. Prošlo vreme, ne čezne više, dakle nešto mu se dogodilo. Saznaćemo šta.

Žena obučena u sunce, mesec je pod nogama njenim, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda. Zar to nije najlepši prizor koji se može zamisliti? A ipak Vi gledate u njega, a ne on u Vas. On gleda u mene. Zar Vam se to ne čini glupo?”

Klasičan primer žene zaljubljene u egoistu. Situacija u kojoj se muška osoba pred ogledalom u sebi obraća ženi koja stoji pored njega a pritom je svestan mesnatih obraza. Ima visoko mišljenje o sebi. Kako dalje odmičemo sa tekstom opet se nagoveštava da sam bila u pravu. Naglašava pitanje, pričaš sa mnom, ne sa njom, ali ona te ne čuje. Sledeća rečenica govori o tome da nije verovao da će moći da popravi ili povrati nekadašnje osećaje ili ozdraviti, na neki drugačiji način doživeti nešto. Odnekud se vratio. Žena ga je podstakla. Ovo je unutrašnja borba trojice čoveka u jednom mozgu. Tu su Maestro, Savest ne, savesti nema, Stranac nije tu, ovo je u stvari neki Novi On i Pisac. Ja sam telo i duša. Ego i osećanja. Prezreo je Ego, ostala su osećanja koja poklanja njegovom Maestru. Dakle, zaljubio se u ženu, u neku ženu zar je važno koju, ta žena nije drugačija od bilo koje druge jer kako Maestro kaže ne postoje jednakosti koja god da je žena on će biti Maestro ili će taj jedan deo njega uvek biti Maestro. Dva slepca, to govori da Maestro nije kompetentan za njegovu trenutnu “ bolest “ a drugi slepac je on, on je izgubljen.

Njenim odlaskom dokazuje da žena mora uraditi ono što se od nje traži bez pogovora. U ovom slučaju u ovoj priči u kojoj je Maestro doktor, on pacijent a žena sestra, medicinska sestra ili doktorka.

Oni su ga doveli… desilo se nešto protiv njegove volje što naziva svojom slobodom. Slobodom koju ne želi, sloboda koje se plaši.

Žali za nečim što će izgubiti ili za nečim što je izgubio time što je našao nešto drugo, nešto novo.

Unutrašnja borba, borba ega i osećanja. Ponos i suočavanje sa istinom. Koja je njegova tajna? Šta se to krije u njemu, iza čega se on krije…?

Ipak osećanja nisu ubijena zato što ih ego drži zatvorenim. Ali opet ukoliko ego sazna, osećanja će ga ubiti. Jako mi se dopada ovo poređenje ova borba. Opet, sve to ne mora da bude istina ali ja imam apsolutno sva prava ovog sveta da bilo koju priču shvatim samo i jedino onako kako ja hoću. Zar ne???

1 COMMENT ON “KRV I PEPEO”

  1. Autor Vrana stranac
    30/09/2013, 17:30

    Kako je stranac zavrsio u ludnici gde je devojka sa psom sta se ovde dogadja 😦

Evo me. Jos 2 rečeniice i gotova sam.Dobro… čekam.Nemoj se smejati. Hm… verovaćeš mi na reč da neću Neeeeeeeeeeeee, ja se smejem.

Psihoanaliza, iz ugla osobe koja ne sedi naspram tebe i nikada te nije videla, ne može da čita tvoj govor tela ali ume da čita između redova. Pokušaću….

 

Nisam hteo da te požurujem… ponešto si pogodila, što je pohvalno pošto me nisi nikad upoznala. Jeeeeeeeeeeee!!! U horoskopu sam dupla devica.A da je smešno smešno je, na koju foru? Šta na koju foru? Devica. Horoskopski znak devica znak, devica podznak.

Ne mogu a da se ne nasmejem. On misli… hahaha… on misli da ja, mislim da je on… devica u privatnom životu. Dobro… neka si mi objasnio. I ja sam mislila na horoskop ali mi ne deluješ kao da si devica u horoskopu. Oprosti.

Nemoguće. Aha. Device su baš… onako device :). Koliko ja znam, pedantne, hladne… Hladne? Pa možda. Prvu ozbiljnu vezu sam započeo sa 17 god, završila se pet godina kasnije… Dobro ajde šta sam pogodila ? 😛 Aaa, ne, ne ide to tako.Kad bih ti rekao to bi značilo da si nagađala.Nja, nja, nja, ali ja te ne poznajem, znam te iz tvojih priča i komentara. Sad dolazi onaj trenutak kada shvataš da je bolje ne znati ko piše tvoja omiljena dela :). Neeeeeeeee, baš mi je zabavno.Čekam. Hahaha. Ok, ovako nisi iz Beograda, a da li si sada u Beogradu? Ne nisam. Kako Natan izgleda?

 

Previše uopšteno, šta te zanima? Zanima me kako bi opisao samog sebe, tvoj fizički izgled. Rekla sam ti da ne umem da biram… imam milion pitanja u glavi i ne mogu da se odlučim za samo tri 😥 . Visok (185), kratka kosa, kratka puna brada, krupan, oči zelene… plave… sive (menja se boja očiju) dovoljno? Ne, ne šalim se za oči, stvarno menjaju boju. Koja ti je omiljena boja tvojih očiju? Omiljena boja očiju plava mojih a i najčešća. Ja npr skroz pripadam opisu zadnje zene koju si opisivao, eto i ja nešto da kažem o sebi kad već nećeš da me pitaš. Znam… imaš sliku na profilu :P. Siluetu preciznije rečeno. A slika sa profila to je slika pre jedno 5 god sad sam skroz drugačija. Imam paž frizuru :D.Hahaha… pa šta se onda promenilo na tebi što se vidi na slici, ako i dalje imaš paž?Nemam paž na slici, kosa na slici mi je do kraja leđa. Jel? Bio sam ubeđen da je paž, valjda zbog šiški… Kako si uspeo sve to da vidiš na tako maloj slici… fascinirana sam :D. Vidiš da sam pogrešio… Jesi li zadovoljna opisom ili treba još nešto da dodam? Ne, nego je slika nejasna isto kao i tvoja sa Strancem tobom 😉 Čekaj da razmislim…Čekam. Pa opet ne mogu da te zamislim ali to mi je draže… baš je super kad se kuckaš sa nekim a ne znaš kako on izgleda, iako ti je sve rekao 🙂 I pored svega toga je i pametan 😉 Jako pametan. Sad mi laskaš. Želiš li još nešto da pitaš (ja tebe ne pitam jer želim da te pustim da napraviš moj profil na osnovu odgovora) kada završiš onda sam ja na redu i… Ne ide mi vizualizacija, zato što sam videla tvoju sliku i ispod šešira ne mogu da stavim plave oči, ne umem da zamišljam tako. A što uopšte moram da znam kako izgledaš kad te ja zamišljam u svojoj glavi kako ja hoću i kako neću i kako kažeš bilo koju reč, slika se menja ali nije ni važno ili možda jeste? Da me ubiješ ne znam pojma.. 😮 Iskreno bih volela da nemaš tetovažu recimo.Smiri se, polako, praviš psihološki profil, to si htela, izgled nije bitan za to, nemam tetovažu. Ne, sa psihološkim profilom sam završila rekla sam ti sve za šta sam imala inspiraciju dok me nisi prekinuo… 😉 mada znam da sam 50% pogodila ali se ti nedaš nećeš da priznaš kao što sam i rekla.. Za šta si najsigurnija da si pogodila? Mogla sam ti tražiti fb profil i tamo proveriti šta voliš šta ne voliš i sve što me zanima i zdravo ali to nije fora… ne volim fb. Zašto si sigurna da imam fejs? Imaš znam da imaš. Najsigurnija sam za prvih pet rečenica, za rubikovu kocku, jednačine i žene to je četiri stvari a ne tri kako si ti si želeo grrrrrrrrr grešim u pisanju. Ne volim jednačine što se žena tiče, mislim da je komplikovano. Znači rubikova kocka. Imao sam je kao klinac, otac mi ju je bacio kroz prozor, više je nisam kupovao… Što je bacio? Zato što ga nisam poslušao nešto. Hahaha što si sad ljut na mene 😦 ? Nisam, zašto bih bio. A zašto nisi 😛 ? Nemam razloga da se ljutim. Šalim se, to mi je uzrečica. Bacio je kocku jer sam hteo da je složim do kraja, a on je hteo da tog momenta uradim nešto drugo… Ok. Sanjala si stranca? Nisam.

Slagala sam ga, bojala sam se da ne pomisli da sam neka paćenica koja ima fantazije sa Strancem…

Da li pamtiš snove? Ali me privlači njegov karakter. Pamtim snove.Šta je lepše, maska ili ogrlica? Maska. Imaš li masku u svojoj sobi? Samo na knjizi. Ne mislim na crtež, mislim na predmet, masku. Nemam. Kada si poslednji put plakala?Plakala sam u petak uveče. Trudiš se da kada plačeš budeš sama? Obavezno. Koja je boja tvojih očiju? Braon, svetlo braon. Niska si? Ne, visoka sam. Dobro… da li ti se u međuvremenu rodila ideja za još neko pitanje?

Ne, još uvek … :-/. Uživaš kada te ispitujem, priznaj . O da, niko me nikad ne pita ništa tako zanimljivo :D. Jesi li gledala film Đavolji advokat?Jesam, dvoje meni omiljenih glumaca glume u tom filmu. Svideo ti se film? Da. Koju bi ulogu odabrala za sebe? Bila bih đavoljev sin. Zbog Kijana ili ti ta uloga najviše odgovara od ponuđenih? Najviše mi se sviđa. Zvoni mi tel. Sačekaćeš me na kratko, sem ako nisi umorna… Čekam nisam umorna.

Pet minuta ga nije bilo, za to vreme se vratila na prethodne poruke i ponovo ih je čitala, smejala se, bilo joj je slatko što tako komunicira sa nekim.

Vratio sam se da li bi promenila kraj filma? Ne bih ništa u filmu menjala 🙂 Da li si ti gledao film Vicky Cristina Barcelona? Ne… ljubavni film? Pa… recimo. A ti imaš problem sa ljubavnim filmovima? Sa većinom… Uglavnom imam problem sa krajem, živeli su srećno do kraja života. Čitala si NIčea? Ničea ili Irvina Jaloma ? Da pogađam to mu je pravo ime? Ti si ona što voli da zna sve o piscu? Da,čitala sam sve njegove knjige pa i knjigu Kad je Niče plakao koju svrstavam u najomiljenije sa knjigom Dostojevskog Zabeleške iz podzemlja 🙂 Hm, simpatično… Znaš šta je Niče rekao o ženama? A čitala sam i Ničea…Reci mi. Piše na blogu u zadnjoj priči samo sam izostavio kraj da pojedinci ne okrenu opet na 50 nijansi…Ne mogu sad da gledam zato što pišem priču, znaš kako to ide… dok ne završiš priču ne možeš da pratiš ostala dešavanja na blogu.. 😀 Javi kada je objaviš. Neću :). Hoćeš 🙂 . Ma ne. Da. Neću je objaviti. Nije za javnost? Jeste ali moram biti anonimna.Misliš da ja ne znam da si to ti 🙂 . Pitanje ili konstatacija ? Konstatacija. Nećeš znati, iako sam ti sve rekla;) ama baš sve. Hoćeš da se pomučim, da zaslužim… Ne… neću da čitaš moje priče…nije to za tvoje oči, ti ne voliš ljubiće ti voliš teška dela, ne tužna, teška… Kako je ljudima komplikovano da razlikuju teška od tužnih dela to je jedan užas..za dva minuta idem da spavam da bih mogla da ustanem sutra, dopisivala bih se cele noći ali radim, pa moram i da ustanem ranije…Pitanje za kraj. Ajde. Zašto na devojci sa psom treba baš da se ističe zadnjica? Ne treba… ko kaže da treba? Ja sam joj videla zadnjicu zato što si opisivao kako njiše kukovima… samo zato :D. Dobro. Nastavićemo drugi put… Laku noć. Laku noć, mirno spavaj, lepo sanjaj 😉

Pre spavanja je otišla do mog malog kutka, to joj je bio ritual. Pogledala je još jednom priču i tek tad skontala da je nesvesno još odavno ostavila komentar ali je zaboravila. Bila je potpuno odsutna. Bila je pod utiscima.

4 COMMENTS ON “KRV I PEPEO”

1. Autor Vrana stranac
30/09/2013, 17:30

Kako je stranac zavrsio u ludnici gde je devojka sa psom sta se ovde dogadja 😦

2. Autor natan Ludnica
30/09/2013, 17:56

Nisam pominjao šešir i kaput, to što puši ne znači da je stranac. Uostalom i ne puši kao stranac. Pojaviće se i devojka sa psom, samo polako, čudni su putevi gospodnji i nikad ne znaš kada će se i gde neko pojaviti i kakvu će ulogu imati u svemu.

3. Autor me Stranac…
30/09/2013, 19:26

Jer Stranac nikada ne uvlaci prvi dim ;).
Super je…

4. Autor natan Prvi dim
30/09/2013, 19:34

Me je odmah skontala 🙂
Hvala, trudiću se da sledeću napišem što pre…

I tek tad je videla njegov komentar ispod njenog. Ceo dan je provela sa njim na telefonu i na mailu, u stvari na mailu preko telefona, sećom…telefon ni jednom nije zabagovao. Bila je potpuno opčinjena i zbunjena. Nije više razmišljala svojom glavom, navukla se na njega i setila se da joj je još na početku rekao da će jednom otići, prestati… Legla je da spava, misleći o njemu. Prvi put nakon 100 godina je legla gotovo sat vremena kasnije. Imala je tačno vreme kad mora leći da bi sutradan mogla da ustane i funkcioniše. Nije joj se ni tad išlo na spavanje ali se nadala da će i sledeći dan provesti sa njim na mailu, pa nije oklevala već legla kad je mentalni alarm u njenoj glavi zazvonio. Mnogo toga se skriva iza njega… kako je samo lukav… sutra, kad će to sutra. Ajde, ajde… ne razmišljaj nego spavaj.

Jutro. Pet sati… novi dan. Kafa… četiri cigarete. Posao.

Ne, ne mogu da izdržim iako znam da je suviše rano, prsti me ne slušaju, sami pišu…

Dobro jutro!

Nema ga, prošlo je samo pet minuta. Dobro, odgovoriće, znam da hoće, samo moram biti strpljiva. Radila je, igrala uz muziku koja se čula u pozadini, bila je srećna, pisala je nešto, pa je malo čitala i tada je čula zvuk maila. Dotrčala je do telefona sa osmehom na licu.

Dobro jutro. Kako si? Piseš jel da? Dobro sam (neki koji me poznaju rekli bi da sam ja uvek dobro), rasecam strane nekim knjigama… čekam da prođe kiša pa da izađem iz kuće, imam obaveza vani… Ti si na poslu. Jesi se naspavala? Jesam, naspavala sam se, meni je dovoljno tri-četiri sata sna. Zašto ti kiša smeta da završiš obaveze? Vidi kako divno pada. Da, na poslu sam 🙂 Ali bih više volela da sam šetam po kiši. Ne volim kišu. Ako bih sada otišao napolje posle bih radio ovo, tako da mi je svejedno pa bolje da sačekam da kiša prestane i do tada uradim nešto u kući.Šta si sanjala? Nisam te tačno razumela šta radiš? Plavuša sam pa slabo kapiram… Pa sad kad me pitaš... čini mi se da sam mozda… sanjala Stranca..:) Rasecam stranice na knjizi. Dobro si razumela samo ti nije jasno kako i zašto to radim 🙂 . Da. Otkrićeš mi tajnu? Negde do 60-ih godina dvadesetog veka kod nas se dešavalo da knjige izađu iz štamparije, prodaju se, a nisu razdvojene dve tri ili više stranica po gornjoj margini. Da bi mogla da se čita, mora da se raseče, da se odvoje te dve stranice, ne uništavam ih, samo završavam obradu koja, ne znam zašto nije urađena u štampariji. Ok, a koja knjiga je u pitanju? Slike iz života, Svetolik Ranković, prvo izdanje iz 1904. godine. I kopka me… zašto si me juče pitao za film? Volim taj film. Pogledaću ga danas..Ponovo. Drago mi je nećeš se pokajati kad sam bio mali hteo sam da budem đavo. A sad?Zašto mi ne veruješ da sam ga gledala?Verujem ti, znam da si gledala, juče si izabrala ulogu. Nećeš se pokajati što ga opet gledaš. Kada prođe dosta vremena čovek drugačije doživi knjigu, film, pesmu… Jesam te slagala, ali samo jednom. Samo za pesmu nisi upravu…:) Ako si pročitala pesmu o prošloj ljubavi pre nego si volela, nećeš je isto shvatiti kao i posle neke značajnije ljubavne veze… Dobro filozofe, kod tebe se sve vrti oko ljubavi. Koja te je pesma najdublje takla?Ljubav je samo bila najlakši naćin da objasnim kako iskustvo menja percepciju čak i kod pesama. Rećiću ti koja mi je omiljena pesma. Iskrena pesma od Rakića. Hej, hej, jesam, rekla sam da sam plava ali razumela sam te i prvi put nisi morao da mi crtaš i bojiš 😛 . I gde je neki smajli u zadnjoj poruci 😉 To je zbilja lepa pesma. O sklopi oči ne govori ćuti… Itd da ti dokažem da znam o kojoj se pesmi radi 😉 I ostavi misli nek se burno roje nek reč tvoja ničim ne pomuti Bezgrešno silne osećaje moje. Ne prepisujem, pišem na telefonu… u hodniku sam na puš pauzi 😉 i nadam se da sam pogodila pesmu.. 🙂 Jesi, samo je “sklopi usne” ne oči, inače si odlično pogodila 🙂 🙂 evo sad dva smajlija, za ovu i za prošlu poruku. Hahaha. Ne zanima te sta sam slagala? Znam da ćeš sama reći, čekam… 🙂 Ne studiram filozofiju.Hoćeš li mi reći šta studiraš? Neću. Dobro. Jesi blajhana plavuša ili…? Nisam blajhana, farbana plavuša. Bež plavuša. Bež-pesak boja :). Znam… jesam muško ali znam neke od nijansi :). Omiljeno piće?Alkoholno ili ne? Ideš u vrtić ili ne? Da.Naravno alkoholno. Pivo :). Lepo… od kada nisi vernik? Nisam rekla da nisam vernik. Jesi li? Samo da ili ne bez objašnjenja. Da. Strog si ;). Zavisi… ne uvek. Sad jesi. Već sam ti rekao, uvek se ponašam onako kako smatram da je u tom trenutku najbolje. Nema veze sa mojim karakternim osobinama. Svidja mi se samo što ja kažem drugačije.. ponašam se onako kako se osećam. Uvek. Sada se seti moje konstatacije da žena svet doživljava kroz osećanja… Nisi fer… zlopamtilo… ;). Znaš li zašto razgovaraš sa mnom? Samo da ili ne.

Uuuu, čoveče, ovo je čarobno. Postavlja mi pitanja koja mi gode, dopadaju mi se i privlače me… Naravno da znam zašto komuniciram sa tobom… toliko si poseban…

Da. Dobro. Da li ti znaš, takodje samo da ili ne ? Odmah. :). Mojim oružjem na mene, misliš da je pametno… da li znam zašto ti razgovaraš sa mnom ili ja sa tobom? Na šta si mislila? Samo odgovori ono što si pomislio da sam pitala, tvojim oružjem na tebe :P. Odgovor na oba pitanja je da. Smejem se… na glas 🙂 . Hm, koliko je to pametno, obzirom da si na poslu? S obzirom da sam na poslu, sama sam trenutno… niko me nije čuo.. radim sama, ponekad neko dodje ujutru je većaguzva, posle dvanaest nigde nikoga.. Kancelarijski posao… dokumentacija? Ne. Dobro.

Da li voliš sneg? Da. Rodjen si u avgustu? Da. Nisi poslušan? Imam problema sa autoritetima. Ok. Ja nemam ;). Da bi ti neko bio poslušan mora postojati razlog zbog koga će te slušati. Motiv… uslov… dogovor… bilo šta. Nije važno. Nećeš više da se igraš da možda ne? Hoću. Uvek :). Hoćeš li ti? Da.Ko pita? Izvoli. Hmmm. Imaš stariju sestru? Ne. sada ja…hmmm. Da li imaš kodeks oblačenja na poslu? Da. Poznaješ ženu koju si opisao u jucerasnjoj prici.. Ne. Da li možeš kada poželiš da prekineš ovu igru?

Znači pogrešila sam, nije se zaljubio ovih dana… dobro, možda me je ipak slagao. Kako je namazan I bezobrazan. Divim mu se. Tako je… hmmm… nemam reči. Dopada mi se jako, jako, jako… Da li sam upala u paukovu mrežu? Jesam. Da li ću mu pokazati? Ne, ne i ne. Neću sigurno. Nećeš me nadmudriti ti… ti… ti…đavole jedan.

Da.Da li je do sada postojao neko ko zna tvoje strahove? Ne sve.. Molim te, samo sa da ili ne. Poštuj pravila :) . Dakle? Da.Piješ kafu?Da. Da li se nekada zastidiš sebe, odnosno tvojih postupaka ili razmišljanja? Ne. Strancu si dao tvoj karakter u potpunosti ? Ne. Želiš da pogledaš pod šešir? Ne. Da li voliš film ” ko to tamo peva” ? Da. Nosiš li masku? Ne. Da li si citao Hazarski rečnik? Da. Imaš li kućnog ljubimca? Da. Jesi li otišao sa primerkom knjige tamo gde je trebalo?Ne. Možeš li sada da prekineš sa igrom? Da. Kiša je izgovor? Ne. Lažeš? Ne. Nisam te nijednom slagao, prekršila si pravilo, pitala si dva puta uzastopno. Jesam. Jesam. I šta ćemo sad? Ja volim da kršim pravila.

:). Ali to ne znači da mi se igra ne svidja… Ne, ti želiš da vidiš šta ću ja uraditi kada ih prekršiš. Da. Voliš pravila… Ja pitam. Ne. Voliš broj 3 ? Rekao sam da nije tvoj red. Da li redovno ideš na jogu? Da. Da li voliš broj 3? Da. Kada si pitala dva puta uzastopno htela si da testiraš teoriju o poslušnosti koju sam ranije napisao? Da. Voliš dvotočkaše? Da. od dvoje uvek je jedno poslušno? Ne. Imaš ožiljak na licu? Ne. Nosiš visoke štikle? Ne. Imaš crnu kožnu jaknu? Ne.Kada si se probudila prvo si pomislila na stranca?

Naravno da sam prvo pomislila na njega…na tebe… na sve vas, koliko vas god ima u toj zanimljivoj glavi. Zar ne misliš da je to pitanje suvišno???

Da. Da li se baviš nekim sportom? Ne. Nervira te što nema posledica za to što si prekršila pravila? Želela si da pokažem zašto ih moraš poštovati? Da. Nervira te što ti postavljam glupa pitanja? Ne. Je li ti dosta? Želiš dalje?Ne. Kaznjen si :P.Ne, ne… Proveravaš me? Ne. Proučavam te. Smeta li ti to? Ni malo.. Zabavno je 🙂 Do kog si zaključka došao? Hm… kako na to da odgovorim sa da ili ne? Nisam rekao da je igra gotova…Još uvek igramo? Dok ne kažem da je gotovo.Ok. Može li strah da prija? Da. Da li pušiš travu? Ne. Može li sloboda biti strašna? Ne. Da li treba da se voli ono što se ima kad se nema ono što se voli? Nisam kompetentan da savetujem o osećanjima… Da ili ne.Logičan odgovor je ne.Znači ne.Konačan odgovor je ne. Pitanje? Čekam. Nestrpljiva si… prekršićeš opet pravila? 🙂 . Želela si da mi daš svoje ime i prezime, da se demistifikuješ, a ja da ostanem stranac. Namerno mi daješ prednost? Upamti, samo da ili ne. Da. I ti pokušavaš da proučavaš mene? Ne. Da li drvo u praznoj šumi pri padu proizvodi zvuk? Ne, ne proizvodi zvuk želiš li objašnjenje?Ne. Da li si čitao malog princa? Da. Da li si čitala Veronika je odlučila da umre? Ne. Voliš da slikaš? Ne. Da li izbegavaš pitanje koje želiš da mi postaviš? Da. Da li te nervira što te ne pitam ono što želiš? Ne. Odlično. Za sada smo završili sa igrom… prestala je kiša još samo nešto.. kada si imala zadnju puš pauzu? Evo krećem na pauzu. Zadnja je bila pre polasata.Vrati se. Srećno ti bilo u obavljanju poslova..Neću. Vrati se :). Izdrži da ne zapališ dok ti se ponovo ne javim možeš li to? Volim cigare. Ne sumnjam. To ću možda sutra probbati. Sutra ti to neću ponuditi sačekaj, ne boj se, neću dugo.. Onda još bolje 😉 Dakle? Igraćeš moje igre? ili odustaješ?

Kako on voli da vlada. Da postavlja pravila a ne zna… ne može ni slutti da, da ja mogu prihvatiti njegovu igru, mogu se igrati ali po mojim pravilima.

Nikad ne odustajem. Javiću ti se kada se vratim, pa ćemo videti.. Ali uz kršenje po kojih pravila 🙂 Ok, lep provod.

Otišao je, a ona je ostala zbunjena i sluđena… izgubljena i nađena u isto vreme. Cigareta je bila između kažiprsta i prsta do njega. Ovlaš usnama je obuhvatila, kresnula upaljač i zvučno povukla prvi dim cigarete. Možeš ti dečko biti, zabavan i luckast do prekosutra ali meni nećeš određivati pravila… Nikada mi ne govori, nemoj to da radiš jer… veruj mi uradiću samo zato što si rekao nemoj, ne namerno, ne sa tim ciljem, prirodno skroz. Potreba koju ne mogu da savladam.. izvini, nije ništa lično.

Sve vreme je razmišljala o njegovim pitanjima i shvatila je da mnogo više može saznati iz pitanja koje postavlja nego iz odgovora. Odlepila je za njim, za manipulatorom. Pitala se koliko je očigledno da je poražena, da je pobedio bez poštene borbe. Da li je zaista tako lak plen? Toliko naivna? Ma ne, samo mi se čini… U 14:26 je otišao a vratio se u 15:11.

Vec si se vratio? Da. Dakle, da li si se strpela? Stripila sam se.. Krenula si na pauzu? Ne. Nisam pušila od kad si otišao, sada je kasno, mogu i ovde da zapalim.

Dobro, slagala sam ga, pa šta. On to nikada neće saznati. Ne može, osim ako mu ja ne kažem, a zašto bih mu rekla. Dakle, zamislićemo da ja uopšte nisam išla na puš pauzu od kad je on otišao da završava svoje obaveze i nisam za to vreme ispušila tri cigarete, nisam ni slučajno.

Zar ne postoji zakon koji brani da pušiš u kancelariji? Krše se svi zakoni a ja ne radim u kancelariji. Šalter? Ne. Zapalila sam. Zapalila si? Jesam. Mmm… Hm, ponekad gotovo da mogu da osetim prvi dim…dođe mi i posle ovoliko vremena da zapalim. Prvi dim koji se nikada ne uvlači… ? Koliko dugo već ideš na jogu? Godinu dana. I kako idu joga i cigarete? Nikako ali odmah posle časa joge zapalim cigaru… užas… ali osećaj je neprocenjiv. Uvek štitiš slabije? UVEK!!! Radiš u državnoj firmi ili državnoj instituciji? Bravo :). Nemaš podređene? Nemam. Zadovoljna si poslom? Da. Da li se osećaš jačom kada braniš slabije? Da.Ne. Brzopleta sam. Ne. Osećam se ispunjeno. Ispravno. Da li tako skupljaš snagu da se suočiš sa svojim demonima? Samo da ili ne. Ne. Jesi gledala film zelena milja? Ne, nisam ni čula za film. Da li ti znaš ko je Šade? Pevačica? Da. Ne voliš stranu muziku? Volim.

Volis?Ok. Zvoni mi tel. moram da se javim. Javiću ti čim završim razgovor. Ok.

Razgovor je trajao tačno pet minuta.

Izvini što si čekala. završio sam. Do pet beše radiš? Pola pet. Danas imaš jogu? Ne znam. :). Čekaj da proverim Ne, imala sam je juče ali sam propustila zbog nekih obaveza koje sam imala u gradu. Sledeća je u četvrtak. Kada braniš slabije, ne interesuje te pravda, već da slabiji budu odbranjeni? DA. U većini slučajeva. Kada ti je bilo potrebno, da li je imao ko tebe da odbrani? Ne. Da li je devojka sa kojom si bio u vezi 5 god. sad udata? Razvedena. Da li ti nedostaje? Ne. Nisam se nijednom pokajao što smo raskinuli a i sada sam u vezi već 2 godine tako da mi nije ni na kraj pameti…

Ima devojku??? Sjajno. Ovaj čovek postaje nešto savršeno… Ja sam sve vreme mislila da mi se nabacuje a on u stvari ima devojku i to je neprocenjivo. I to je u vezi čak dve godine. Wow. Bojim se, počinjem da se plašim, sa svakom novom rečenicom iz koje nešto saznam… On…. mi se sve više i više dopada. Da je slobodan, ne bi mi bio zabavan. Drago mi je što ima devojku.

Da li ti nedostaje tvoja devojka? Misliš pošto danas kucam sa tobom skoro ceo dan, nije kraj mene… dobro zapažanje. Da, želim da je vidim što pre…da li i dalje misliš da je tvoj jučerašnji profil bio tačan. Da si me tačno profilisala?

Nešto tu ne štima. Vrlo je očigledno da ti prija razgovor sa mnom, verovatno sa njom ne možeš da razgovaraš na ovakav način. Zašto ti nedostaje, ako ti nedostaje, zašto nisi sa njom? Kakav problem može da postoji da se ne viđaš sa devojkom koja ti nedostaje? Pravdaš mi se… misliš pošto ceo dan kuckam sa tobom??? Da, mislim zbog toga. Ona nema telefon? Ili mail? Ona ima obaveza a ti blejiš ceo dan??? Zato ti nedostaje? I posle toga ono što ti je preko potrebno. Hoćeš da ti potvrdim ono što želiš da čuješ od mene. Nema problema isfrustrirani nesrećni čoveče, ja hoću da ti pomognem, mnogo si mi drag, želim da se lepo osećaš dok se kuckaš sa mnom jer… ja zaista imam lepo mišljenje o tebi.

Da. Hm, znači baš ne voliš kada nisi u pravu :) mada… ti ni ne želiš da pronikneš u to ko sam zaista… zar ne? Kad sam te pitala za devojku mislila sam da li ti nedostaje otvorena komunikacija sa njom kao sa nekim strancem. U pravu si. Ne, ona i ja imamo otvorenu komunikaciju…Da li sada možeš da prekineš sa ovom igrom?

Pitaš da li mogu ili da li želim? Znam da ne želiš, pitam možeš li? Da. Dobro u putu si? Imaš nešto planirano za večeras, odnosno jesmo li završili za danas? Nisam u putu, čekam autobus, nemam ništa zakazano. Ti odredjuješ pravila, jesmo li zavrsili? Ja pitam planirano, ona kaže zakazano… interesantno :). Istina, ja određujem pravila, ali da li ćeš ti biti poslušna?Ko pita Grey ili ti? 🙂 Hahaha… zar to misliš o meni? Ne, ali hoću malo da te nerviram, da glumim Vranu..

Mada, da budem iskrena, pomislila sam to više puta i na kraju kažem… ma ne. To mi se samo čini. Svakako je smešno, previše smešno da bi bilo istinito.

Šta misliš zašto vrana? Koje je tvoje čitanje izmedju redova? Šta znači taj nick, šta misliš? Za Sivog nam je lako… nemaštoviti kreten i kompleksaš… ali šta znači vrana? ne deluje kao neko jako inteligentan ili sklon simbolizmu i sličnom…NemojVranu da mi diraš. Ona mi je drugarica sa bloga :). Ne bih, nikako, previše lako, nije zanimljivo… prvo sam mislio da je crnokosa, vrana kosa… a onda priča o Greju i skontao sam… V. R. Ana.. Ja o njoj nisam ni razmišljala i mislim da ona to nije mogla da izmisli 😉. Dobro, a o meni, da li si mozgao? I dalje nisi odgovorila. Da li ćeš biti poslušna?

Dakle to je razmišljao o meni, da li ću biti poslušna? Možda sam maločas bia u pravu… hahahaha. Zeza me, ja ne mogu da verujem koju strogoću on glumi. Hahahha ne mogu da prestanem da se smejem. Ljudi u autobusu će pomisliti da sam luda totalno. Znam šta ću mu sad napisati.

Da Gospodaru 🙂 🙂 :). Ljudi u autobusu misle da sam luda 100%. Smejem se na glas.Znaš da je šala najbolji paravan kada se nešto treba prikriti… Vozač me posmatra u retrovizoru i smeje mi se… a ja sam stigla tek do Slavije…Da. Da li si vozač? Da li vozač ima računar ispred sebe? Ne.Onda nisam. Da li voziš, izvini što nisi razumeo pitanje 😛 Igramo igru ili se varam?Koliko se sećam nismo pričali o BDSM odnosima, rol plej fantazijama i sličnom. Rekla si da ja postavljam pravila igre, ja sam potvrdio. Zatim sam pitao hoćeš li ti poštovati ta pravila odnosno biti poslušna, dva puta si odgovorila uz osmeh. Izbegavaš…Imam vozačku, ali je ne koristim. NIsam vozio sigurno bar dve, tri godine…

O čemu priča ovaj čovek? Ja stvarno ne znam šta znače te skraćenice… Čekaj, sad ću da guglam.. Vratila se na početnu stranu telefona, ukucala velika slova i telefon je počeo da učitava…. Otvorio je željenu stranu… počela je da čita i preznojila se. Delovalo joj je kao… kao neka sekta… užas, osećala se loše pri samoj pomisli da razgovara sa čovekom koji zna šta je to i verovatno je u tome. Poklopila je lice rukama i bilo joj je muka… zbunila se. Nije očekivala… ništa slično ovome. Mislila je da su ta velika slova oznaka nekog automobila ili nešto slično tome… Ali, ovo više nije bilo ni malo naivno.

Šta izbegavam? Da odgovoriš ozbiljno.Ozbiljna sam. Da, poštovacu. Dobro. Koliko još do kuće?40 minuta.Sediš?

Da.Kako se osećaš sada? Čudno. Strah? Ne. Lepo čudno..Da li si već igrala slične igre? Ne. Ti si maher.. vidim. Vozač ima lepe oči.Nemoj samo da ga startuješ u krivini…da li si zbunjena? Ne startujem muškarce. Jesam. Znači startuješ devojke 🙂 volim da izvrćem tuđe reči…Ali ja sam uvek zbunjena, a da li utičeš na mene… da utičeš. Da li se radiujes zbog toga? Ne startujem nikoga, ja osvajam očima..Radujem, ne… da li mi je zanimljivo, da… Zašto ne? Zato što sam slabija..?Možda ti dozvoljavam sve ovo..Zato što sam znao da ću uticati na tebe… nisam rekao da si slabija. Vozač me je pogledao 🙂 Umem da čitam izmedju redova. Da li ja utičem na tebe? Nije sporno da dozvoljavaš, da ne dozvoljavaš ne bih mogao da razgovaram sa tobom, ti bi prekinula komunikaciju… ostaje da se vidi zašto to dozvoljavaš… Nek te gleda na stanici, ne dok vozi mora biti pažljiv odvajam značajno vreme na razgovor sa tobom, na taj način da.. interesantna si mi…

Ovaj stav mi se jako dopada, ova blaga strogoća kao i to što sam mu interesantna a i kao što on kaže… ostaje da se vidi zašto dozvoljavam… mislim da se i ja to pitam… otkrićemo zajedno…

Najlepši je tudji pogled u ogledalu. Pažljivo vozi,ne brini. Ok.Ne bih znao, ne vidim od oboda šešira. Ima još dvadesetak minuta… hoće li te samo gledati dok ne izađeš? Dobro. Da samo to. Čuo te je.Vrsta igre? Npr. Da. Često je igraš? Možda..Da. Ali postavljam granice. Imaš li neko pitanje? Imam. Da li živiš sa roditeljima? Ne.Sam? Znači sa cimerom ili bratom. Pošto ti devojka ne bi nedostajala da je tu sa tobom. Zašto isključuješ cimerku? Zato što bi mi bilo neverovatno i nelogično. Zašto bi živeo sa cimerkom a ne sa devojkom? Zato što sa cimerkom živim već skoro pet godina... Drugarica iz detinjstva? Ne, poznavali smo se mesec dana pre nego smo počeli da živimo zajedno, ovo me zabavlja doduše, već neko vreme živimo nas troje ovde, ona, njen dečko i ja. Oni se svikavaju na bračni život, a ja završavam fakultet i tada idem iz njihovih života… 😦 Čemu tužan smajli? Tome što će otići iz tvog života. Ne, nisam to rekao, rekao sam da ja odlazim iz njihovih, to je velika razlika…Ja verujem u muško ženski drugarski odnos. Izvini što sam pogresila.Nema potrebe za izvinjavanjem, šta prvo uradiš kada uđeš u kuću?Stavim kafu. Razvedena si? Nisam.Dobro rekla si da ti postavljaš granice u svojim igrama? Sebi ne drugima ali ne namerno.. A ti postavljaš i pravila? Ne namerno. Tako se desi. A sada, kada ja postavljam pravila, da li ti i dalje postavljaš granice? Da. Jesi stavila kafu? Jesam. Zapalila ili čekaš kafu? Da. Zašto si Gospodaru napisala sa velikim G? Nisam zapalila, spremam sestri večeru.. Šta misliš zašto? Može imati više razloga i svaki govori o tebi, dakle? Čekaj da isečem papriku pa ću ti napisati. Čekam.Veliko G je iz poštovanja i naglaska na gospodar samim tim sto je gospodar veliko slovo G ga čini jedinim gospodarom… Kao lično ime? Da.Koliko je mlađa sestra? Starija je. Kasnije dolazi kući od tebe? Danas dolazi kod mene da jede. Ne čeka je ručak kući. Dakle ipak imaš planove za večeras, nećeš kucati dok je sestra tu? Ona će biti u sobi za nepušače a ja u sobi za pušače. Rekla sam da nemam planove. Dobro… ne ljuti se da li si ranije bila u BDSM vezi? Nisam ni znala da to postoji. Nisam bila ranije a nisam ni sada. Učitava se...Znam da nisi sada, da jesi ni u šali ne bi rekla drugom muškarcu Gospodaru… da si napisala gospodaru poverovao bih ti da nisi znala da postoji… da si rekla da znaš to kao opštu kulturu sada, poverovao bih ti, ali slagala si da ne znaš ni šta je to, dakle nešto se nalazi iza toga… Čitala sam 50 nijansi..samo to stoji :P. Ono nema veze sa bdsm odnosima… Malopre sam na netu preko telefona u autobusu videla šta je to, do tog momenta nisam znala ali setih se, neko te je u komentarima pitao tako nešto, zar ne? Da, sivi čini mi se… Ti si u takvim vezama? Pitao je za triskelion, šta ćeš uvek će biti idiota koji misle da je triskelion samo znak za bdsm, a svastika samo znak za naci nemačku…Nisi mi odgovorio na pitanje. Koje pitanje? Ti si u takvim vezama? U takvoj vezi sa nekim? Bio ili mozda još uvek?Zavisi šta podrazumevaš pod takvom vezom…Ne kupujem devojkama nepostojeće računare da bih ih tukao bičem…Učen sam da ne tučem slabije od sebe, sećaš se…Da, znači teško onoj ženi koja je jača od tebe, ili si toliko siguran da takva žena ne postoji..? Nisam šovinista, ako na to ciljaš. Podrazumevam ono što sam o tome pročitala na netu… jer prethodno znanje o tome nemam. Zaista, nema potrebe da se foliram. Ne, nego izvlačim iz konteksta ono što si rekao, a rekao si da ne biješ slabije od sebe??? Opet moje oružje protiv mene, odlično… Što automatski svrstava sve žene kao slabije od tebe. Ma koje tvoje oružje?! Impresioniran sam. Šta misliš da ja nemam mozak :-/ da razmišljam samo kao ti? Misliš da ne treba da razmišljam…Zašto tako burno reaguješ? Nisam te uvredio…da na trenutak promenimo temu?Zato što ne možeš uvek da dominiraš, rekla sam da ću biti poslušna ali nisam rekla da ću imati tvoje mišljenje. Imam svoje mišljenje i iznosim ga. Zašto ono ( moje miŠljenje) mora biti tvoje oružje? Ja sam ti rekla da određujem granice do kojih ću se praviti da sam glupa ali nikada ti neću dozvoliti da to iskorišćavaš ne ti bilo ko. Nisi me uvredio rekla sam da se ponašam kako se osećam Što ti se ne sviđa tema?Ja nemam ništa protiv da nastavimo.Stala sam. Zašto se ikada praviti glupom? Pravila si se glupa? Šta je bilo? U čemu je problem? Ništa, nisam hteo da te prekidam ;) interesantna si mi. Da li se smeješ?Osmehnuo sam se par puta…Dobro. Da li još neko sa tobom čita ovo?Ne, niko drugi ne čita zašto misliš da bih dozvolio to nekome? Pa ne mislim da je strašno da to dozvoliš nekome. I zato što živiš sa cimerkom i njenim budućim mužem i sigurno se pitaju šta radiš za računarom ceo dan pa eto… palo mi je napamet ili možda sa devojkom, odakle znam… Oni ne ulaze u moju sobu. Ne znaju šta radim, niti je to njihova briga…devojka mi nije tu, rekao sam ti… još jedno mi nije jasno, kako se to da sam “Gospodar” uklapa u profil koji si napravila? :). Pretpostavljam da ti je došla sestra, pa te nema.. Da, ali nije to, pozvao me je tata, dugo se nismo čuli tu sam za 5-6 minuta, jel ti je puno da čekaš? Ne, samo opušteno…Tu sam.Drago mi je. Tako što nisi dobro pročitao. Zašto? Šta nisam dobro pročitao? Profil koji sam napravila nisi čitao pažljivo. Zar misliš da sam te bez veze pitala da li si Lav u horoskopu, šta je lav? Lenja, predimenzionirana mačka koja leži dok žena sve radi? Kompletna osoba od petnaeste godine…? Šta je lav kao životinja?Predator, kralj životinja.. šalio sam se malopre…Mislim da si u pravu.. za to što si se šalio. Drugo ime za kralja je? Hahaha… sad sam se nasmejao :), da razumem te, samo šta onda govori to što nisam lav nego devica 🙂 To govori da sam pogrešila horoskopski znak ali ne karakter. Drugo pitanje je bilo…Kompletna osoba od petnaeste godine…? Na šta te asocira? Ne, uvek postoji ono što se mora unaprediti i promeniti. Naravno… ne težinjaj. Nisam se smatrao kompletnom osobom, zapravo bio sam dosta drugačiji. Već sa petnaest si izgradio stavove i bio Gospodar svog sveta. Sa petnaest sam bio agresivan, agresivnost znači nesigurnost…žao mi je što nisi u pravu za to od petnaeste, ali ne mogu da menjam prošlost…Ali pričamo o mom profilu tebe i pitanje je bilo kako se Gospodar uklapa u profil i ja ti odgovaram, a to što se tebi ne sviđa kako te neko ko te ne poznaje vidi… to je već nešto drugo. I apsolutno je nemoguće da uopšte znam kakav si bio tada kad ne znam ni sad kakav si, ljudi se ne mogu proceniti prema napisanim rečima, pisana komunikacija je mnogo lakša od žive, uvek se može mnogo toga sakriti. Reči ne govore sve, govor tela otkriva svaku ne izgovorenu reč. I izgovorenu…Proučavaš govor tela? Čitaš knjige na tu temu? A i ja nemam pojma o psihologiji 🙂 Kad slušalac počne da podupire bradu rukom, to je signal da počinje da ga obuzima dosada, a ruka koja podupire glavu predstavlja pokušaj da je zadrži uspravnu, kako ne bi zaspao. Da li si u tom položaju? Ne.

Drago mi je. Ustao sam po trenerku. Hladno? Sedim daktilografski ispravno, malo je zahladnelo.Sediš li na trtičnoj kosti ili na sedalnim površinama? Zatvori prozor. Zatvoren je. Meni je vruće, gorim ali su mi ruke hladne i stopala. Meni su ruke i stopala gotovo uvek topli… uvek spavam otkrivenih nogu, bez obzira koliko je zima… Mislili ste koliko je hladno 😉 Zašto mi persiraš? Da se ne naljutiš što te ispravljam. Dobro, sedim na debelom mesu, leđa uz naslon stolice, prav ugao…nisam spušten tako da sedim na trtičnoj kosti, a ramenima se podupirem o vrh naslona. Ok… razumela 😀 Još nešto? 🙂 Imaš li ti nekih obaveza? Juče sam rešio da ti posvetim današnji dan… negde do devet, deset, sam slobodan, tada moram obaviti, biti odsutan jedno pola sata, sat i posle sam slobodan. Gde ga nađe, ja sam samo ukucao muškarac sa šeširom na gugl i uzeo prvu sliku koja mi se svidela…Često pričaš ceo dan sa strancima? Ovo je prvi put. Imam ih još, da li želiš ? Da li misliš da pali cigaretu na način na koji si opisao?

Izgleda da pali onako kako sam opisao.. 🙂 Da li ti sediš? Smem li da se šalim ili da ogovaram sa da i ne? Smeš da kažeš šta hoćeš, ne igramo se onoga od danas… pitam ono jer možeš i da ležiš sa laptopom ili telefonom.. Iako imam lap top sedim za stolom jer često pišem na njemu ali ne umem da pišem iz ležećeg položaja. Trenutno sam pribila kolena uz grudi i to je obično položaj u kom sedim na stolici kad jedem, pišem ili samo sedim 🙂 Znaš da je to fetusni položaj. Tražiš osećaj sigurnosti. Moguće. Da li sam prošao test ili me još uvek testiraš? Ja auvek testiram ;).

Spremila si igru za mene? Još čekaš? Nikad ne spremam igru sama se dogodi i ne igram se namerno, takva mi je priroda. Kad mački baciš klupko igraće se sa njim svaki put… tako je i samnom..Mački klupko dosadi kada ga lako dohvati, treba da joj bude veoma blizu ali van domašaja da bi joj držalo pažnju.Upravo tako..Zašto si želeo da mi posvetiš ceo dan?Jer sam hedonista pa udovoljavam svojim željama kad god mogu… Misliš da sam klupko ili onaj ko ga drži? Mislim da ti to misliš, a ono što ja mislim neka ostane van domašaja..da bi držalo pažnju 🙂 Ja nisam mačka, zaboravljaš na krute principe… pre bih odgovarao psu kao životinja…Dan samnom je tvoja želja? Nisam rekla da si mačka..Da ne želim da provedem dan sa tobom sigurno to ne bih radio. Veran si kao pas? Ne. Da li je pas veran? Da. Ti si njuškalo koje brani svoju teritoriju i zapišava svako drvo… šalim se.. pa šta ćeš i ja ližem samu sebe..fuj..ako me uporediš sa mačkom 😀 Znaš onaj vic: zašto pas liže svoje međunožje? Znači varaš devojku sa kojom imaš otvorenu komunikaciju? Rekao sam da nisam veran kao pas, nisam rekao da varam devojku.

Ne volim viceve! ne znam 😉 ali si je prevario?Onda zaboravi da sam pominjao vic. Reci slobodno. Jel, da kažem slobodno 😀 a šta ako nisam? Ne mrzim ih samo… se ne pronalazim u takvom smislu za humor koji se zove vic. Reci slobodno za vic. Znam da jesi, jesi sigurno. Hahaha… zašto si tako sigurna u to? Osećaj koji nemaju muškarci a žene imaju, i ti možeš da kažeš da je nisi prevario i slagaćeš me a kako ćeš sebe slagati? Ali i u toj situaciji ni ja ni ti sam nećeš verovati tvom odgovoru 😉 Zar nisi ti rekla da je svaki čovek jedinka za sebe, bez obzira na pol? Zašto sada generalizuješ? Vranoooooooooooooo. Kakve sada vrana ima veze sa ovim? Zato što se razlikujemo u jednoj stvari ( glupo zvuči) kojom razmišljamo o tim muško-ženskim odnosima ona mi je rekla nešto na tu foru. Da li ti pratiš tvoje komentare? Misliš da svi muškarci varaju? I nisi mi odgovorio na pitanje, na mnogo njih, kad god ti se nešto ne svidi skreneš s teme i glumiš Gospodara misleći da ću ja zaboraviti i ja te puštam… stalno… da vidim dokle ćeš ići. Ne mislim da žene više varaju ali se teže otkriju.. ne pa zarez… Ako me puštaš, to znači da ti imaš moć? Ne znači. Da li si danas bio na blogu? Danas sam sa tobom ne pišem… Ko sada skreće temu? Samo njih šestoro je pročitalo moju priču.. ali ti nisi jedan od njih. Rekla si da ne želiš… Ja sam mislila da mogu da ti budem inspiracija a ne bih volela da te dekoncentrišem u poslu, nije mi to namera ..to automatski znači da i ti ne želiš? Aha, izvini ja sam mislila da ima neko drugo značenje.. 😮 😮 :-/. Lombardos? Grčka reč? Ne, ptica? Malopre sam bila da napravim limunadu baš mi prija. jesi li tu? Da, čekam odgovor. Zašto ćutiš? Koji odgovor? :-o. Jedina sa pseudonimom koji sadrži o i ljubavnom pričom je lombardos… ergo, jesi li to ti?Da li ti misliš da sam to ja? Ergo? Šta to znači? Nisam čitao, rekla si da ne želiš, tako da nisam poredio način pisanja, greške i stil… ergo znači dakle, na latinskom…Hoćeš li poslušati sve što ti kažem? Mislila sam da ja ne postavljam pravila i da si ti Gospodar 😉 Zanimljivo je što me drugi put nazivaš tim imenom, mada ja nisam nijednom rekao da želilm tu ulogu… što se tiče toga da li ću poslušati, zar i to nije deo testa? Ne postoje pravila, sama se nameću. Nisam pričao o pravilima, već o testu… Misliš da si na testu? Zar ti ne testiraš uvek? Tako si maločas rekla, dakle ili sam na testu ili lažeš…Ne znam, ja nemam pravila takve prirode da ih postavljam. Sve je uvek na testu ne namerno, iz svake rečenice saznam nešto novo i ako je to… Ne znam šta hoću da kažem.. Neka bude… ajdee. Lažem TEBE, NEEEEE!!!! Nema potrebe. Znam :) šta ti želiš?Hoćeš li proveriti da li ću te poslušati? U profilu piše da volim da idem iz krajnosti u krajnost… i? Pričam sa Sanjom, sammo sekund, molim te.Naravno. Gotova sam. Šta kaže Sanja? Šta ja želim u vezi čega? Da je Danijel ugradu.. u gradu. Dobro. Šta je dobro? 😀 Ti ideš za 6 minuta jel da? Ne, rekao sam između devet i deset… Oprosti. Nema problema. Šta ja želim u vezi čega? Posle tog pitanja postavio sam još neka, smatraj ih podpitanjima, pa odgovori na njih.. Mislim da nećeš.. da li grešim ? Pa proveri.Upali cigaretu odmah! Hm… tražiš ono što misliš da neću poslušati :) , nemam cigaretu 🙂 . Nisi sam, jel da? Sam sam. To je izgovor, nemam inspiracije kao ti…Može biti, a može biti i da nemam cigaretu… Ne znam da pišem šifrovane poruke sa skrivenim značenjem, a i da imaš ne bi je zapalio? Zašto si tako sigurna? Ali cimerka je možda pušač ili njen muž budući ali ti jednostavno nećeš da zapališ i to je to. U šta tačno? Da, ne bih zapalio, pušači su oboje,ali nisu tu…Znam da ne pušiš god dana što bi to sebi radio ako ih sanjaš to znači da nisi dugo palio i zašto bi sada upalio cigaru, zato što neka Me trži to od tebe? Ma daj… Zašto onda nisi zatražila nešto što misliš da bih ispunio? Ako ti je cimerka žensko ( ako si siguran da jeste žensko) imaće neki štek sa cigarama, obično kod šminke ili blizu frižidera.. Zato što ne bih volela da me poslušaš..Ne volim da prevrćem po tuđim stvarima, ona ne dira moje, ja ne diram njene… ne želim da nađe moj omiljeni bič… Hahahahaha, da li tvoja devojka pretura po stvarima? Tvojim? Ne, nema potrebe. A bič? 😉 Zna gde stoji, što bi preturala nemam bič, kaiš je bolji, a i manje upadljiv. Znači tvoja devojka je jača od tebe 😉 Kristijan… Žene su slabiji pol :P. Da li imaš gđu Robinson? Hahaha, baš ne odustaješ od tog poređenja, zar ne pratiš moje komentare na blogu. A i već sam ti rekao da imam problema sa autoritetima. Aha onda devojka koristi kaiš. Što te toliko boli ta knjiga? Ne, njoj je veliki, a i kopča je muška… taj kaiš drži moje pantalone… ne boli me, samo je sranje. Ako je iko ikada pratio tvoje komentare onda sam to ja, ako je iko ikada bio na tvojoj strani onda sam to ja…eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee pa zato nemoj to više ikada, NIKADA da spomeneš. Jel jasno??? Nikada sam htela reći. Tvoje komentare i priče znam napamet sto puta sam ih čitala… ok neću o knjizi, boli me uvo za nju. Znam da ih pratiš i pamtiš. Spustila sam noge dole… upalila sam cigaru… fu!Odlično… znači sprema se nešto… Igra? Ne znam, ti si spustila noge… ti počinješ… Neka ne moram.. Pitaćeš me nešto? Da li misliš da sam ja lombardos? Bilo bi logično… ako si danas objavila priču i imaš o u pseoudonimu. Rekao si samo da i ne hoću toga da se igramo B-) Ti hoćeš, dakle ja treba da poslušam? O kako se lepo razumemo :* I… da li sam to upravo dobio virtuelni poljubac? Smeta ti ? Samo pitam… dakle, šta bi sa igrom?Zašto tražiš potvrdu za očiglednim stvarima? Nemaš samopouzdanja ??? Ne, nije to… proučavam. Samo da i ne. Molim te! Ti pitaš. Nisam znao da smo počeli… koja su pravila? (ovo se ne važi pošto ne može sa da ili ne:) Ma nemoj a kad ti pitaš onda može, pravila su tvoja ja ovu igru ne poznajem.Da li si zaista želela da zapalim cigaretu? Ne. Da li misliš da bih te poljubila i da sediš naspram mene? Ne. Da li su noge i dalje spuštene? Ne. Spusti ih… Da li si otkazao neku obavezu zbog današnjeg dana? Prekrštene su.Da. Spustila si ih kada sam rekao? Ne. Želeo si da te poslušam i da ih spustim kada narediš?(Nisam naredio). Da. Da li imaš neotvorenu paklu cigara kraj sebe? Ne ( na žalost samo još 5 cigareta a nisam u stanju da izađem iz kuće i kupim ih) napisao si jedno pitanje pa rekao ne,ne, ne tri puta, izbrisao ga pa postavio pitanje o cigaretama? Ne. Da li su te ikada uhvatili u prevari? Ne. Da li misliš da varam? Ne. Da li grešim?Da. Sad te je zvala devojka? Ne. Uzbuđuje te ova igra?Širok pojam.Koji? Te. Pa uzbuđuje 😀 Ne razumem, nisi reči poređala po redosledu u rečenici, igra ili uzbuđuje? Te. Šalim se i to je trebalo da bude smešno. :). Da li mogu da zamenim pitanje? Kršiš pravila… nisi odgovorila, niti rekla koji pojam nije dovoljno jasan. Moj odgovor je da. Pomislio si da sam lezbejka kad smo počeli sa prepiskom? Ne. Da li ti se svidela gđa robinson? Ne. Hteo si da razgovaras sa mnom pre nego sto sam ti ostavila mail? Da. Smatraš li komentare koje smo razmenjivali razgovorom? Da. Svaka recenica u komentarima ti je bila dvosmislena? Upućena meni. Ne. Da li si zapalila cigaretu? Ne. Dopala ti se Me samo zato što je bila fascinirana tvojim delom? Ne. Nesigurna si u razgovoru sa mnom? Da. Misliš da je Vrana glupa? Da. Zbunjujem te? Da. Da li znaš da se jasno vidi na Blogu da misliš da je Vrana glupa? Da. Da li si ikada bila vezana? Ne. Znao si da ću pokrenuti komunikaciju sa tobom? Mislim na mail..

Moja zakasnela reakcija je opet reagovala. Dakle…. u tom grmu leži zec??? Foliramo se dok se ne opustimo u pitanjima i ti uopšte nisi takav… ma ne, kakav Grey. Ni slučajno. Sve vreme, svaka prica i svaki razgovor se vrti oko 50 nijansi… Koji je problem, ok dečko, jasno mi je da se pržiš na te stvari, zašto jednostavno ne izneseš svoje mišljenje o tome ili svoje stavove? Čega se plašis? Mene? Ove mene ovde??? Da te možda neću prihvatiti ili da ću te osuđivati… ne shvatam zašto je toliko kontradiktoran. Maska, kaiš, bič, vezivanje… pa da apsolutno ništa ne ukazuje na to… samo ja tripujem.

Dobro… hoćeš da se igramo, nema problema, prihvatam pravila igre, ali varas se ako misliš da su pravila tvoja!!!

Prethodne price:

Deo prvi…  Deo drugi…  Deo treci…  Deo cetvrti…  Deo peti…  Deo sesti…  Deo sedmi…  Deo osmi…  Likovi Ane Karenjine i Eme Bovari (komparativna analiza) i opaska; da te svako procitano delo odvede tamo gde ono hoce!

ne smeš pitati bogove za imena, jer ako nekome znaš pravo ime onda ga možeš kontrolisati po svom nahođenju.

Kuća ogledala

Stranac je umorno ušao u sobu čiji su svi zidovi bili ogledala. Prvo skinu šešir, zamišljeno se zagleda u obod, pređe šakom po njemu, kao da ga čisti, a zatim ga odloži na zid, kraj vrata. Šešir je ostao na zidu ili bolje reći u ogledalu kao da je odraz sa suprotnog zida. Ostao je par trenutaka na tom mestu gledajući pod pred sobom. Imao je jednu… dve… tri senke. Uz uzdah zaturi glavu, a zatim mi uputi jedan od onih ravnodušnih pogleda koji ništa ne govore, ali zato izazivaju trnce. Ima zelene oči, a dužica levog oka je upadljivo podeljena po dijagonali na tamniju i svetliju zelenu.

– Znaš, nije morao da otvara knjigu. Zapravo bio je spreman da mi je preda bez pogovora.

– Svideo ti se taj major?

– Njegov prkos, spremnost da menja, stvara i ruši. – Stranac napravi par koraka ka meni spuštajući knjigu na drugu, istu takvu na ivci velikog stola za kojim sam sedeo. – Mislim da bi bio koristan, to je sve.

– Morao ju je otvoriti. Baš zbog osobina koje su ga dovele do te noći i razgovora sa tobom. Da nije bio takav kakvog ga opisuješ, ne bi ratovao, ne bi spalio tu crkvu, ne bi dobio onu kuću, nikada ne bi ni prišao knjizi. Da nije bio takav ne bi je otvorio, ovako je morao to da uradi.

– Uopšte ti ne zavidim. – Sada je bio zagledan u ono što sam pisao. Imao je duguljasto, sveže izbrijano lice koje se upravo razvlačilo u blagi osmeh. – Devojka sa psom? Sećam je se, šta planiraš sa njom?

– Nisam planirao ništa, jednostavno sam mislio da bi trebalo da još neko prođe tom obalom sem tebe i učinilo mi se da je dobra ideja da to bude žensko.

– Ali… – Rastegao je ovu reč očekujući da ću ja dovršiti rečenicu.

– Nema ali.

– I dalje pišeš o njoj. Dakle iz nekog razloga je bitna.

– To će morati da ti objasni Maks.

Iza mojih leđa, zavaljen u naslonjaču, Maks Demijan je čitao knjigu koja mu je stajala u krilu dok je finim nožićem sa zakrivljenim koricama odsecao krišku jabuke. Nije se obazirao na nas. Odsečeni deo bi, na oštrici noža, prinosio i zatim vešto skidao usnama, uvlačeći ga u usta. Ličio je na stranca, zapravo izgledao je isto kao i on, samo što je imao urednu, kratku, punu bradu i plave oči. Pod zenicom desnog oka imao je trougao plav, tamniji od ostatka dužice čiji je gornji ugao gotovo doticao zenicu.

– Rekoh, to će…

– Čuo sam te i prvi put. – Nehajno reče Maks glasno mljackajući. Sačekao je nekoliko trenutaka, zatim sklopio knjigu i spustio je zajedno sa jabukom i nožem na stočić ispred sebe. Čitao je Uliksa. – Tehnički, nisam se mešao, samo sam se malo zabavio… odmarao oči od čitanja.

– Šta si uradio? – Stranac skrsti ruke na grudima okrećući se ka Maksu.

– Zapravo ništa, ona je mene sanjala…

– Misliš ušao si u njen san? – Primetih

– Da. – Osmehivao se i dalje žvaćući jabuku. – Ništa posebno, malo sam se poigrao, oboje smo uživali i nisam joj govorio o nama. – Pogled mu je lutao od mene do stranca i nazad.

– Sada je postala bitna? – Stranac me je pogledao podignutih obrva i razvučenih, stisnutih usana.

– Da. – Uzdahnuo sam. – Moram dobro razmisliti o svemu pre nego shvatim kakvu svrhu može imati. Sada je kasno da je jednostavno uklonim.

– Možda ti mogu pomoći. – Maks je u nekoliko koraka stigao do vitrine sa knjigama koja je stajala u uglu sobe, dijagonalno od mog stola.

– Neka hvala, dovoljno si učinio.

– Insistiram. – Reče izveštačenim, uzvišenim glasom. Prelazio je kažiprstom po knjigama na trećoj polici. Na čas se zaustavio na jednom naslovu. H. Hese, Demijan. Nastavio je dalje, pređe preko još tri knjige i zatim se naglo okrenu ka nama. – Ostavila je dečka sa kojim je imala sigurnu budućnost zbog svojih bubica. Dakle šta kažeš na scenario Ema ili Ana. Ostavi joj teglu arsenika u poštanskom sandučetu ili ĆU-ću, ĆU-ću, ĆU-ću i problem rešen.

– Prvo, nije ga ostavila zbog bubica nego zbog toga što si joj se ti umešao u život! – Prevrnuo je očima dok sam ovo govorio. – Drugo, već sam rekao, postala je bitna!

– Hoću li morati da je usmeravam. – Strančev glas je bio ozbiljan, zabrinut.

– Za sada ne. – Odgovorio sam. – Moram da razumem šta je postala. Bila je samo prolaznik, bez razmišljanja, bez osećanja, bez ličnosti. Sada se to promenilo.

– Mogu opet ja da popričam sa njom, ako želiš, da je ja usmeravam? – Maks je oponašao strančev glas.

– Ti imaš svoje zaduženje.

– Da, da čitam, čitam, čitam… sjajno! Vi ćete stvoriti ceo svet, a ja ću to vreme provesti u ovoj fotelji. Hoćeš da se menjamo?

– Stvaranje sveta je bilo lako. – Stranac je zamišljeno gledao kroz prozor u ogledalu iza stolice na kojoj sam sedeo. – Treba ga ispuniti ljudima, treba mu udahnuti život i odnegovati ga dok ne bude sposoban da se sam razvija, raste, živi. Treba biti pažljiv…

– Dosadan!

– Pažljiv! Ima stvari koje se ni meni ne sviđaju, ali moramo imati u vidu posledice svega što radimo. – Stranac je poslednjih par reči izgovorio mehanički, mumlajući, pažnja mu je bila skoncentrisana na ono što je video kroz prozor. – Šta ona sada radi?

Ustao sam i prišao prozoru. Kroz okna videla se druga soba, okrečena u bež boju sa ivicama zidova oivičenim zagasito crvenom. Namešten krevet, na njemu nekoliko komada odeće, Par plišanih igračaka na uzglavlju i devojka koja zamišljeno čita knjigu.

– Šta ona to čita? – Stanac je ovo pitao mirno, ali ipak mu se osećala napetost u glasu. Vratio sam se za svoj sto.

– Neće ti se dopasti. Treća velika tajna…

– Dobro je da nije jedna od ovih. – Demijan je lupkao kažiprstom po knjizi koju je stranac doneo. – Inače bi završila kao major. Čekaj, bilo bi bolje da čita ovu…

– Ućuti! – Stranac podiže glas, zatim se okrenu ka meni, sada je govorio mirnijim glasom, ali mu se u očima i dalje video bes. – Kako je ta knjiga dospela kod nje?

– Nemam pojma.

– Taj svet smo stvorili ti i ja… i on. Nije moguće da čita tu knjigu ukoliko jedan od nas… – Stranac se lagano okrete ka Maksu koji je opet uzeo jabuku.

– Ne gledaj u mene. Nisam ja. Samo smo se zabavili, rekoh ti nisam joj pominjao nas.

Stranac opsova sebi u bradu, na šta smo se Maks i ja zgledali. Sada je i Demijan bio ozbiljan. To što je izgledao bezbrižan i uživao u sarkazmu ne znači da je bio glup.

– Šta čita?

… – Pre nego što si zaspao bio si sa jednom boginjom. Sada razgovaraš sa drugom. Zar te otac nije naučio ničemu o bogovima?

– Nije imao prilike. – Rekoh malo postiđeno.

– Znam, mili, nemoj se stideti. Pokušaću da ti makar neke stvari pojasnim, bar ono što sada možeš shvatiti. Svaki bog ima dve tajne. Jedna je pravo ime. Već si razumeo da ne smeš pitati bogove za imena, jer ako nekome znaš pravo ime onda ga možeš kontrolisati po svom nahođenju. Složićeš se da ne bi bilo mudro da ma koji smrtnik može da kontroliše boga.

– A druga tajna? Pitao sam pomalo nervozno…“ – Pogledao sam stranca i prestao da govorim. Oči su mu bile sklopljene, a levom rukom je trljao čelo i slepočnicu. Razmišljao je.

– Imamo problem, izgleda da je naš svet počeo da živi svoj život pre nego što je bio spreman. – Opet je bio pribran. – Vidiš li šta se dešava kada se umešaš tamo gde ti nije mesto?

– Pravite idiote kojima je sudbina zacrtana, a bogovi se poigravaju sa njima. Žalim ih! Dobro, devojka je počela da razmišlja svojom glavom, pa šta. Drago mi je zbog nje. Sada će sve biti bar malo zanimljivije.

– Sada moramo smisliti kako da povratimo kontrolu i damo svemu smisao, inače će sve nestati, prestati da postoji. – Stranac ga prekide, zatim se obrati meni. – Ti smisli šta ćeš sa njom i pre nego išta uradiš reci mi šta si rešio. A ti… – Opet je govorio Maksu. – Ti ne radi ništa! Razumeš? Kada dođe vreme da se ti umešaš pustićemo te, ali do tada, molim te, sedi u svoju fotelju i ne mrdaj!

Stranac izvadi tabakeru i upaljač. Već je treći put tapnuo cigaretom o tamno srebro i pošao da oduva prašinu duvana.

– Ne ovde. Znaš da se ovde ne puši. – Oštro me je pogledao posle ove moje primedbe, ali je ipak vratio cigaretu u tabakeru. Smirivao se, opet je bio sav svoj. – Ne zaboravi upaljač.

– Demijane? – Stanac je ostavio crni zipo kraj tabakere iste boje na polici sa knjigama.

Maks je opet bio zavaljen u svojoj naslonjači sa knjigom u rukama. Nije ni pogledao stranca, samo je izvukao šibice iz džepa svog kaputa i dobacio mu ih. Stranac otvori kutiju da proveri koliko palidrvaca ima u njoj. Bila je puna. Brzo ostavi šibice u džep, uze svoj šešir i namesti ga pred ogledalom da bude malo nakrivljen na levu stranu. Oborene glave, tako da mu obod šešira skriva oči, stranac otvori vrata i izađe odlučnim korakom. U sobi koja se do u nedogled ogledala u sopstvenim zidovima više nije bilo nikoga.

Znači major je spalio crkvu I uzeo je knjigu koju je Stranac obecao da će čuvati. Knjigu koja je vrednija od svih blaga. Tako je, to sam jos u prosloj prici znala, ovde je samo potvrdjeno. Kuća ogledala, Stranac mu prilazi, njemu koji piše o devojci sa psom. Samim tim što je u sobi ogledala jano stavlja do znanja da je to on, neki on koji u njegovoj glavi komentariše ono što se dešava dok on piše. Neki on koji se meša u tok priče. Tu se javlja ova savrsena unutrašnja borba. Osoba koja po svakoj prilici ne treba da bude važna postaje jako važna.?!Devojka sa psom… mmm, to mi se dopada, jako, mi se dopada. U redu, čitam dalje… To će moratii da objasni Maks? Ko je Maks??? Ništa ne razumem, pa da, kad bih više čitala sa pažnjom a manje mozgala I razmišljala možda bih I razumela… dobro, vraćam se na priču. Maks Demijan… mali dečak… mali đavo. Sećam se kad god vidim nekog klinca na triciklu odmah mi u glavi odzvanja glas Demijan… I ne sviđa mi se što je napisao Maks Demijan, zašto je morao? Stop! Pa zato sto je kao sto je naglasio Maks Demijan H.Hese, pogresna prva asocijacija. Jasno se secam koliko sam se jezila dok sam citala Demijana, razmisljala sam o vecitom sukobu izmedju nagona i duha. I onaj cuveni pasus: “Ptica se probija iz jajeta.  Jaje je svet. Ko želi da se rodi mora razoriti svet.” Bilo bi dovoljno da je samo napiso Demijan, znalo bi se na koga je mislio,ma sta lupam, ne bi, eto prvo sam pomislila na onog antihrista, ok, dobro, idem dalje da čitam ali znam da ću mu ovo naglasiti u komentaru na način na koji će razumeti… nadam se. Ali sad dolazi do zapleta, to je treća osoba u kući ogledala, treći on. Jer mora da bude tri. Ustanovili smo ko je Demijan. Stranac, on– Natan I Maks Demijan kao treća osoba u njegovom svetu, u njegovoj glavi koja stvara sve ove priče. Savršeno. Misteriozan tip koji se krije ispod oboda šešira i crnog kaputa, samouverena osoba sa stavom i istačanim razmišljanjem. Onaj koji analizira i manipuliše. Natan, pisac koji sa lakoćom čitaoce ubacuje u njegov svet mašte i tera ih da razmišljaju, da sami donose zaključke na svoj način. Pun je ideja i jako kreativna osoba koja te za trenutak zbuni i natera da još sto puta pročitaš da bi bio siguran da si shvatio poentu. I na kraju Demijan.

Način na koji je opisao oči, dopada mi se. I sigurna sam da su njegove. Ima zelene oči, jedno se razlikuje od drugog i desno oko ima tamniji trougao. Znala sam da je poseban. Setila sam se filma… Sandra Bulok… udaće se za lika kome je jedno plavo a drugo zeleno oko… hahahah. To sam ja tad poželela da kažem, da zadam sebi zadatak da ću se stvarno, istinski zaljubiti samo ako naiđe osoba koja će imati pečat, takav pečat da mu oči ne budu iste. Da li mi se čini da pokušavam da se zaljubim u njega? U kog njega? Natana, Stranca ili… ma ne u Demijana ni slučajno. Ili možda baš u njega…

Devojka sa psom je sanjala Demijana. I taj isti Demijan želi da se reši nje… devojke sa psom, da završi kao gđa Bovari ili Ana Karenjina, strašno, razočarana sam. Ma daj… neću više da čitam. Ali opet, bez obzira na sve, secam se ranije mi je govorio kako price nikada nisu vezane za procitane knjige, ovde u ovom delu spaja tri klasika i to jako dobra Demijan H. Hese, Ana Karenjina Tolstoj i na kraju Gospodja Bovari Flober. Secam se koliko me je namucilo citanje zadnje knjige u smislu da sam se poistovetila sa njom, secam se takodje da me je dugo pratio utisak koji je knjiga izazvala u meni. Iz daljeg teksta se jasno naglašava koja je čija uloga u njemu. On je Bog knjige, priča, Demijan je svevideće zlo, negativac zappravo nije zlo vec manipulator ona unutrasnja borba koja ume da sjedini stvarnost i fikciju, a Stranac je osoba koja izvlači likove iz problema, apsolutna savest svakog lika u romanu, lepo je rekao u jednom od komentara da je ispod šešira ogledalo tako da Stranca doživljavamo kao nas same ali sa one druge strane…svesti. Uh što mi se sviđa. Mada još uvek ne vidim onu drugu Demijanovu stranu niti uticaj njegove majke Eve na njega. Da li sam ja s obzirom da sam deo ove price Eva ili mozda Sinkler? Zasto? Zato sto se previse nalazim tu i na neki nacin osim podrske u meni vidi i inspiraciju da nastavi sa pisanjem. Dodacu nesto u komentarima. Pročitaću do kraja, obećavam da ću ćutati. Treća velika tajna? A šta je sa prve dve? Ništa mi njie jasno, ništa ne razumem u isto vreme me i zbunjuje. Opet dolazim do Heseove ” sinteze krajnosti”. Ah…da napravim pauzu. Ne, neću, pročitaću do kraja. Objasnio je prve dve velike tajne, dobro, hvala ti što me čuješ. Sad ovo ni malo ne razumem, verovatno ni ne treba, verovatno je devojka sa psom jedina osoba koja to treba da zna. Ne, nego je to treća velika tajna. Pročitala sam.

Sad ću komentarisati po svom shvatanju ove priče. Šta sam sve otkrila o njemu, ali naravno, kao i uvek, mora biti mnogo toga izmedju redova i nadam se da će me razumeti.

2 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

Napisala je i onda videla komentar Sivog. Pozelenela je, iznervirao je. Pritisak joj se podigao na maksimum. Htela je da objasni, da mu objasni neke stvari. U komentaru njenom je bilo dosta stvari izmedju redova. Psiholoških karakteristika likova i manifestovanja svesti na fizički izgled. Naglašavanje na Demijana i Maksa u smislu da nije imao potrebe da zbunjuje, apsolutno je jasno da su Demijan i Maks jedna osoba, bez obzira na podvojena stanja svesti lika iz romana. Zbunjujuće svakako, za nekoga ko ne prati kao i za one koji prate. Savršeno. Eva nije jedno ime koje je lepše od druga dva ima poentu, ali on nije glup i razumeće, svakako da hoće pričamo o istoj knjizi. Ono što smo unutra se odnosi na svakog njega koji stvara novi svet, svaki put, sa svakom pričom. Ne postoje ni Stranac ni Demijan, mislim nisu opipljivi, nemaju telo ni figuru. Postoji samo Natan koji je i spolja i iznutra. Vratila se na komentar Sivog. 50 nijansi pa 50 nijansi, dokle više poređenje sa tom knjigom… i pre svega mu je krivo što je sve ovo spojio u celinu. Zavidan je, ljubomoran Grey…prokleti… pišem mu.

4 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

Eto zbog brzine sam… sam pogrešila. Pa sam morala da se ispravljam, da se pravdam, da ne pomisle da ne znam kako se pravilno piše. Grrrr… mrzim takve situacije. Nakon sat vremena Sivi se ponovo javio. Ovog puta se obraćao njoj.

5 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

Ma nemoguće, kako si ti dečko pametan. Epa hvala ti, ja stvarno nisam pojma imala o čemu je on pisao, ali najstvarnije, mislila sam da je lupao imena koja imaju tri slova kao moje, da sam to mislila idiote napisala bih svoje ime a ne Eva, kretenu!!! Demijanova majka se zvala Eva to je prvo, drugo je Eva … ma neću da ti objašnjavam uopšte, misli ti šta hoćeš ja sam ovde zbog Natana a ne zbog tebe! Iznervirao me je do koske ali mu neću staviti do znanja. Pišem mu..

6 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

Čekam ga da mi se javi, da mi bilo šta napiše i tada bih mu sve detaljno objasnila, zato što je kreten i ne može on mene ovde predstavljati debilom zato što ne razume šta sam htela da kažem. Čekaću. Gledaću u ekran sve dok se ne pojavi njegov komentar a ja već imam spreman odgovor, pa neće mene prozivati svaka budala ovde. Nakon sat vremena napisala mu je komentar jer više nije mogla da čeka.

9 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

A I zato zato što je očigledno. Pre svega nisam debil, da napominjem ili da objašnjavma o kojim knjigama se radi kad je on apsolutno sve već o tome rekao… Nastavila je da se svađa sa njim iako je stavila tačku na svoj komentar. Bila je dodatno iznervirana zato što Natan nije stao na njenu stranu. Iskulirala je. Opustila se, upalila cigaru i gledala kroz televizor. Nije bila u svom stanu pa je to otežavalo situaciju da bude svoja i da izbaci svu nervozu koju je u njen mirni svet uneo Sivi. Koja je poenta njegovog komentarisanja… mogu misliti koliko sam glupa ispala. Eto znala sam sad i on ima drugačije mišljenje o meni, sigurno misli isto kao i Sivi. Jer da ne misli komentarisao bi bilo šta. Eto nema ga, a ja ga branim i time zakopah sebe samu. Nije važno kao i uvek dosledna sam i sledim svoje mišljenje i vrlo jasno, bez imalo ustezanja ga iznosim. Naravno ne mora ono biti uvek tačno i jasno, ali mislila sam… mislila sam da bar on ume da čita ono između redova… u početku je baš obećavao.

Dok je ona umotavala klupko svojih misli u mom malom kutku se pojavio još jedan komentar.

10 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

Ova Vrana je genijalna. Oduševljava me. Ne mogu da verujem ali stvarno!!! Ona nas tako dobro prži da je njoj svejedno a ja još uvek ne verujem kakav je komentar ostavila. Uporna je i ne odustaje od knjige, malo me je sramota, zato što se ja i knjiga već ko zna koji put nalazimo u istom redu, rečenici, komentaru. Njoj je savršeno dobro. Molim te napisala je ružnu reč, ne verujem… Na vrlo lukav i bezobrazan način pokušava da utiša svađu a pri tom zna da sam ja non– stop u mom malom kutku I budno pratim dešavanja. Izaziva me, dobro, nisam ni ja mutava, odgovaram, koristiću isto oružje.

11 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u “vredi listi”. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

Eto ti. I sad bh te najljubaznije zamolila da me batališ sa tom knjigom.

Razmišljala je o njemu i pitala se zašto se nije javio. U jednom momentu se osetila napadnutom, kao da su svi ti ljudi koji posećuju njegov mali kutak, kao da su se svi urotili protiv nje, bilo joj je krivo, poželela je da više nikada ne ode tamo.

Kupatilo… para. Kada je napunjena vodom, ulje lavande, da opusti i zamiriše. Provukla je ruku kroz vodu, bila je previše topla, naježila joj se svaka dlačica na telu. Ogledalo je gledalo u ledja. Mala nežna leđa. Kad se nadvije nad kadom svaki pršljen se ocrtava lepo, melodično, a onda kad je ispravi nastane linija, udubljenje niz koje voda lepo klizi. Ramena… nisu uska, lepa su, dopadaju joj se sa strane ogledala. Mladež je tu i na samom završetku kičmenog stuba dva ulegnuća… zavodljivo. Izvijala ih je u jednu pa u drugu stranu, njihala se, pratila melodiju…Eurythmics dopada joj se pesma. 

Voda je dostigla odgovarajuću temperaturu. Potopila se, suva je ostala samo kosa… i lice je suvo. Utrljala je sapunicu u spužvu i izdigla jednu nogu. Laganim pokretima ruku je kružila po njoj… sećala se poljupca. Pesma je i dalje pevala…

Para je obgrila ogledalo, ona je obgrlila sebe… oslonila je bradu na rame I nežno, spuštajući lagano usne…poljubila. Svoje rame u mutnom ogledalu.

Belo! Alarm… odzvanjaju reči u glavi… neće pasti, ne danas i… zadržala ga je. Kafu je skuvala brže nego ikada pre, pomislila je da sanja. Uštinula se ali je zabolelo pre nego je dodirnula kožu. Aha… tako znači, ovo se ne dešava. Drago mi je, ali žurim na posao. Belo! Beli veš. Bela košulja. Bela… bela… Crna mašna. Ešarpa, oko vrata, krajevi su izjednačeni, prebaci... jedan preko drugog… dobro, tako treba. Sad presaviješ jedan, još malo popusti, oko njega obmotaš drugi. Razvuci te delove… i drugu stranu isto tako. Eto je. Savršena mašna. Desno rame tašna, toplo je, neću nositi jaknu… cipele, da… naravno da nemaju štikle. Visoka sam. Sunčanice i… parfem danas Lancome…

Dve cigarete, vidim… ostalo mi je vremena. Nisam bila do mog malog kutka, imam još dve cigarete do kraja isteka vremena kada ću krenuti i zakasniti naravno….

Novi komentar!? Bilja? Idem….

12 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

A izvini, ko si sad pa ti? Bilja? Svašta, smaramo je. Dobro, smiriću se, neću da se nerviram. Početak komentara mi je zaličio na njega, ponadala sam se da je nekim drugim imenom želeo da mi pruži podršku. Kad sam nastavila da čitam komentar shvatila sam da na ovom svetu postoje i neki drugi ljudi. Poželela sam da joj odgovorim odmah.

13 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

I što ja moram njoj da se pravdam? Zato što sam prvo pomislila da je on. Sad sam lepo sebi dokazala da nije on. Shvatila sam da Bilja stvarno postoji, kao Vrana i kao Sivi… Evo ga, njegov komentar se pojavio nakon sat vremena. Naravno da me neće braniti… svašta. Treba li da me brani?

14 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

Tada se pojavila me… Wow!!! Ja sam se pojavila i ja njemu nešto značim. Čitaću slovo po slovo, ovo nije istina, ja haluciniram… Dobro, smirila sam se. Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to… Ovo je jedna celina, jedna rečenica u kojoj sam ja i rađanje svake naredne priče iz prethodne. Da li su se rađale zahvaljujući meni ili me je ubacio bez veze u tu rečenicu? I to je to… dakle, jeste, bila sam mu podrška i inspiracija ili je samo imao potrebu to da napiše zato što sam ga ja spomenula u prethodnom komentaru, kako sam ga upoznala ovde u mom malom kutku. Počeo je da piše zbog cigareta, želje za njima, ja sam počela da pišem ovde zbog besa, zbog knjige… nisu je izdali, hteli su da je menjaju a tako sam se puno nadala, ne zbog para, ne ni slučajno. Zato što sam htela. Ovaj njegov komentar mi znači više nego da sam izdala knjigu, ja sam se negde pojavila i to je bitno da se pomene. Osećaj je divan… letim. Uobrazila sam se… malo me je sramota.

Šta ću napisati sada… Ne čekaj, htela sam da kažem… on je počeo da piše zbog želje za cigaretom, Demijan je napisao Krv i ptica… cigarete, strast, krv i ptica osećaj… strast. Iste nas stvari povezuju… obuzimaju. Krv i ptica nas je spojila… Zahvalnost. Pišem… brzo, neću da razmišljam.

15 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

Bila sam skromna, nisam htela da likujem ali sam svakako morala nešto da napišem. U nardednih nekoliko dana je osvanulo par komentara ne toliko vrednih pažnje do momenta kada je pojavio njegov komentar.

21 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

16. Autor Vrana Devojka sa psom
20/09/2013, 16:30

Je li ona postala bitna zato sto smo ja i me navijali za nju? 😀

17. Autor Sivi Sat – dva
21/09/2013, 16:43

Da mu je potrebno samo sat dva ne bi cekali kraj meseca da prodje “frka”. Nema te frke od koje covek ne moze da odvoji dva sata dnevno slobodnog vremena.

18. Autor me Sivi psiholog o.O
21/09/2013, 17:18

Pa gde si ti nestao? 😉
Tek sad se javljaš..

19. Autor natan Svet iz priča
22/09/2013, 17:33

Me, žao mi je, ali moraćemo da čekamo do kraja meseca. Ipak nije to tako daleko.
Vrana, svi koji čitaju ono što ovde napišem stvaraju deo tog sveta u svojim glavama, nastavlja da živi u vašim mislima. Tako da devojka sa psom jeste postala bitna jer ste je vas dve zavolele i učinile važnom za priču.
Sivi, jako je bitno koliko mi je potrebno da napišem priču? Ako ti objašnjenje da neću imati vremena ne odgovara ti zamisli da mi je komp pokvaren do kraja meseca ili je nestalo struje… U svakom slučaju nadam se da će svi koji su do sada čitali priče imati strpljenja još desetak dana, i da će se u budućnosti priključiti i novi ljudi.

20. Autor me Priče iz glave..
22/09/2013, 17:53

Ok… tako sam i mislila. I pravo da ti kažem jedva čekam.
Baš (kao što je neko već spomenuo ovde na blogu, mislim da je to Bilja) uživam u tvojim pričama. 😉

Natane ( i ostali) preporučujem da pročitate trilogiju bizarnog cirkusa. Zanimljiva priča.

21. Autor Bilja Price iz glave
23/09/2013, 08:16

Fascinantno mi je kako neko moze da napise ovakve price, ovako povezane, bez plana, bez ranije osmisljenog koncepta. Procitala sam sve price koje su predhodile Kuci ogledala i ono sto me je zaista kupilo je to sto mogu da se uzivim u tu pricu, da je zamislim u svojoj glavi do najsitnijeg detalja iako su opisi sturi.

Tih dana je počela da čita i neke druge priče koje nisu njegove. On je najavljivao odlazak a ona se vezala za njega, nije mogla da poveruje da neko može samo da svrati u kutak a da taj isti kutak ne smatra sastavnim delom svog života. Možda je ipak ona preterivala. Elem… našla je na jako zanimljivu priču, ne bi joj sigurno privukla pažnju, samo ime bloga… Trilogija bizarnog cirkusa, ako je nešto bizarno to sigurno nije njen fah… ali je način pisanja podsetio na Natana. Nije znala zašto, možda je baš zbog toga i htela da spomene u komentarima da je pročitala i da vidi njegovu reakciju. U međuvremenu je pročitala sve Bizarove priče i nisu joj se činile loše, ali je i dalje bila ubeđena da ih je pisao Natan. Svakog dana bi svraćala do mog malog kutka očekujući njegovu novu priču ali od njega ni traga ni glasa. Nakon četiri dana više nije mogla izdržati, bila je navučena na njega, trebao joj je… vapila je za njim i rešila je da mu napiše komentar, pa… možda će ga nekada videti, možda će mu zapištati telefon i obavestiti ga da ima nepročitan mail… morala je to da uradi. U subjectu će mu postaviti pitanje, da bi osetio bliskost, da bi osetio da joj je bitan… Postavila je komentar i neverovatnom brzinom je dobila odgovor.

23 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

16. Autor Vrana Devojka sa psom
20/09/2013, 16:30

Je li ona postala bitna zato sto smo ja i me navijali za nju? 😀

17. Autor Sivi Sat – dva
21/09/2013, 16:43

Da mu je potrebno samo sat dva ne bi cekali kraj meseca da prodje “frka”. Nema te frke od koje covek ne moze da odvoji dva sata dnevno slobodnog vremena.

18. Autor me Sivi psiholog o.O
21/09/2013, 17:18

Pa gde si ti nestao? 😉
Tek sad se javljaš..

19. Autor natan Svet iz priča
22/09/2013, 17:33

Me, žao mi je, ali moraćemo da čekamo do kraja meseca. Ipak nije to tako daleko.
Vrana, svi koji čitaju ono što ovde napišem stvaraju deo tog sveta u svojim glavama, nastavlja da živi u vašim mislima. Tako da devojka sa psom jeste postala bitna jer ste je vas dve zavolele i učinile važnom za priču.
Sivi, jako je bitno koliko mi je potrebno da napišem priču? Ako ti objašnjenje da neću imati vremena ne odgovara ti zamisli da mi je komp pokvaren do kraja meseca ili je nestalo struje… U svakom slučaju nadam se da će svi koji su do sada čitali priče imati strpljenja još desetak dana, i da će se u budućnosti priključiti i novi ljudi.

20. Autor me Priče iz glave..
22/09/2013, 17:53

Ok… tako sam i mislila. I pravo da ti kažem jedva čekam.
Baš (kao što je neko već spomenuo ovde na blogu, mislim da je to Bilja) uživam u tvojim pričama. 😉

Natane ( i ostali) preporučujem da pročitate trilogiju bizarnog cirkusa. Zanimljiva priča.

21. Autor Bilja Price iz glave
23/09/2013, 08:16

Fascinantno mi je kako neko moze da napise ovakve price, ovako povezane, bez plana, bez ranije osmisljenog koncepta. Procitala sam sve price koje su predhodile Kuci ogledala i ono sto me je zaista kupilo je to sto mogu da se uzivim u tu pricu, da je zamislim u svojoj glavi do najsitnijeg detalja iako su opisi sturi.

22. Autor me kako si?
27/09/2013, 21:02

kraj meseca se bliži… 😉

23. Autor natan Dobro, hvala na pitanju, a ti?
27/09/2013, 21:16

Nisam ulazio na blog, ne pamtim, i sad uđoh, eto onako, i imam šta da vidim. Nisi nas zaboravila. Da, bliži se, ustvari sutra je ključni dan. Ako sve prođe kako treba napisaću oko čega je bila frka. Ako slučajno nešto pođe po zlu, frka se nastavlja…

I ja sad treba da mu verujem, kao nije ulazio, ma važi, nikada brže mi nije stigao odgovor. Da li sada treba da se tripujem da sam telepatski povezana sa osobom koju čak ni ne poznajem. Dobro… neka mu bude, nije ulazio i sad kad je ušao eto mene. Pa zra ti to nije neki znak? Jesi li se zapitao? Ne, sigurno nisi, ja se pitam… ali uzalud, ne dobijam odgovore. Šteta… Naglašava mi da ga nisam zaboravila, naravno da nisam. Hmmm… sad ne znam, pitam se, nisi “nas” to nas me malo zbunjuje, na koga misli na sebe I Bizara ili na sebe i dvojicu njega? Nije važno, zar nisam rekla da ću shvatati kako želim. Konstatujem, ne pitam… Možda se ženi? Moda udaje ćerku… ko zna, mada teško da je ovo drugo s obzirom da je 86 godište. Sačekaću sutra, očekujem priču i držaću mu palčeve da uspe šta god radio… Odgovaram brzo… Staviću kineska slova, tim slovima ću mu odgovoriti kako sam…

23 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

16. Autor Vrana Devojka sa psom
20/09/2013, 16:30

Je li ona postala bitna zato sto smo ja i me navijali za nju? 😀

17. Autor Sivi Sat – dva
21/09/2013, 16:43

Da mu je potrebno samo sat dva ne bi cekali kraj meseca da prodje “frka”. Nema te frke od koje covek ne moze da odvoji dva sata dnevno slobodnog vremena.

18. Autor me Sivi psiholog o.O
21/09/2013, 17:18

Pa gde si ti nestao? 😉
Tek sad se javljaš..

19. Autor natan Svet iz priča
22/09/2013, 17:33

Me, žao mi je, ali moraćemo da čekamo do kraja meseca. Ipak nije to tako daleko.
Vrana, svi koji čitaju ono što ovde napišem stvaraju deo tog sveta u svojim glavama, nastavlja da živi u vašim mislima. Tako da devojka sa psom jeste postala bitna jer ste je vas dve zavolele i učinile važnom za priču.
Sivi, jako je bitno koliko mi je potrebno da napišem priču? Ako ti objašnjenje da neću imati vremena ne odgovara ti zamisli da mi je komp pokvaren do kraja meseca ili je nestalo struje… U svakom slučaju nadam se da će svi koji su do sada čitali priče imati strpljenja još desetak dana, i da će se u budućnosti priključiti i novi ljudi.

20. Autor me Priče iz glave..
22/09/2013, 17:53

Ok… tako sam i mislila. I pravo da ti kažem jedva čekam.
Baš (kao što je neko već spomenuo ovde na blogu, mislim da je to Bilja) uživam u tvojim pričama. 😉

Natane ( i ostali) preporučujem da pročitate trilogiju bizarnog cirkusa. Zanimljiva priča.

21. Autor Bilja Price iz glave
23/09/2013, 08:16

Fascinantno mi je kako neko moze da napise ovakve price, ovako povezane, bez plana, bez ranije osmisljenog koncepta. Procitala sam sve price koje su predhodile Kuci ogledala i ono sto me je zaista kupilo je to sto mogu da se uzivim u tu pricu, da je zamislim u svojoj glavi do najsitnijeg detalja iako su opisi sturi.

22. Autor me kako si?
27/09/2013, 21:02

kraj meseca se bliži… 😉

23. Autor natan Dobro, hvala na pitanju, a ti?
27/09/2013, 21:16

Nisam ulazio na blog, ne pamtim, i sad uđoh, eto onako, i imam šta da vidim. Nisi nas zaboravila. Da, bliži se, ustvari sutra je ključni dan. Ako sve prođe kako treba napisaću oko čega je bila frka. Ako slučajno nešto pođe po zlu, frka se nastavlja…

24. Autor me 不那麼好
27/09/2013, 21:37

Da zaboravim??? 🙂
Naravno da će sve proći kako treba ( šta god to bilo). Nemoj da sumnjaš, ja takvog Stranca i Natana i Tebe ne poznajem. 🙂
Držim fige 🙂

Slova na kineskom su značila… “ I ne tako dobro”. Nadam se da će ih shvatiti i odgovoriti, takođe kineskim slovima, jer ako to uradi, lakše ću mu ostaviti mail adresu ili bilo koju informaciju o meni…

Zaspala je. Ujutru je uz kafu proveravala da li ima novosti u međuvremenu je nekoliko puta stezala svoje palčeve i slala mu pozitivne misli da uspe… znala je da hoće, kakva god frka bila u pitanju. Dok je pila drugu kafu, primetila je novu priču. Upalila je cigaretu, uzela kafu među ruke i počela pažljivo i lagano da čita jer…. frka je prošla…

Prethodne price Deo prvi…  Deo drugi…  Deo treci…  Deo cetvrti…  Deo peti…  Deo sesti…  Deo sedmi…

Sada shvataš. Bojim se prekasno. Nisam to želeo. Lepo sam ti rekao da je ne otvaraš!

Kuća strave

– Ne vredi da me ignorišeš. – Stranac je sedeo zaturen u naslon tapacirane stolice kraj prozora koji je bio prekriven teškim, neprozirnim zavesama.

– Ti, nisi stvaran! Ti ne postojiš! Lažeš!

– Koliko noći moramo da ponavljamo ovo? Meni je već malo dosadilo, ali ako je tebi interesantno nastavićemo.

– Ti si san! Ja sanjam i ti ne postojiš… Tako je. – Čovek u krevetu je šakom brisao znoj sa čela, spuštajući je dalje niz nos sve do crnih, urednih brkova. – Ti si san!

– Probudi se onda.

– Ne mogu. – Plačevno reče čovek.

– Onda ne sanjaš.

– Kako ti možeš da postojiš. Ja ludim. Sigruno je, ludim!

– Oh, onda je sve jasno. Ti ludiš, šta se tu može. Prvo ćeš me viđati svaku noć, onda ću početi da se pojavljujem i preko dana, osvrtaćeš se mahnito po ulici, pričati sa nekim koga niko drugi ne vidi. Vikaćeš da nisam stvaran. Onda ćeš ostati bez službe, pa bez prijatelja. Ni porodica te neće posećivati. Ali ipak nije sve tako crno. Imaćeš mene.

– Prestani!

– Šta da prestanem? Ja ne postojim.

– Video sam te u plamenu. Znam da sam te video! Prošlo je deset godina…

– Dvanaest.

– Umukni! – Čovek u krevetu je navaljivao dlanovima na slepočnice zabacivši glavu unazad. – Da sam te stvarno video, izgoreo bi ti unutra. Znači nisam te video. Znači ne postojiš!

– Zašto onda pričaš sa mnom?

– Šta si ti?

– Ne, ne, ne. Ja ne postojim, zar ne, kapetane?

– Major. – Ote se čoveku u krevetu.

– Izvinjavam se, majore. Čestitam na unapređenju.

– Ti si tu da me mučiš, kakav si ti đavo?

– Čekaj, majore, pa ti ne veruješ u boga, zar veruješ u đavola? Više si mi se sviđao dok si mislio da ne postojim.

– Jesi, ti si đavo i mučiš me jer sam spalio onu crkvu. To je! To sam skrivio, i sada plaćam! – Major je sada glasno jecao. – Video sam te u plamenu i tada sam znao!

– Da, sigurno. Đavo, u koga ne veruješ je došao da te muči jer si spalio crkvu? Slušaš li ti sebe? Uostalom, zar je paljenje te crkve bilo najgore što si uradio u životu?

– Ostavi me na miru, molim te.

– Ne još. – Stranac ustade i priđe prozoru, odgurnuo je prstom kraj zavese tako da je traka mesečine pala na njegovo desno rame i slivala se niz kaput.

U tom momentu major ispusti prigušen krik, zabatrgao je po krevetu kao da ne zna na koju bi stranu, odižući pritom pokrivač nogama. Na kraju se nageo ka komodi kraj kreveta i iz najvišlje ladice izvuče službeni pištolj.

– Sad ću te ubiti! Sad ću te lepo ubiti i onda ćemo videti koji si đavo. – Nišanio je ka strancu rukom koja se grozničavo tresla. Drugom rukom prvo obrisa znoj sa čela i protrlja oči, pa je poturi pod pištolj da bi mogao da nanišani.

– Ne bih bio prvi koga si ubio. Verujem da to za tebe ne bi bio problem, majore. Jedan manje ili više.

– Bio je rat!

– Jeste, naravno, rat. – Stranac se vrati nazad na stolicu. – Ako ti ne ubiješ ubiće tebe. Rat je uvek bio posebna svetkovina sa svojim pravilima. Nema tu licemerja mira. Znaš ko si, vidi se po uniformi, znaš ko su oni. Dobar dan, dobar dan. I sjuriš mu kuršum u čelo. Nije to ni mržnja, ni pohlepa, ni bilo koji drugi greh. To je neophodnost. To je smisao rata.

– Tako je. Ja sam branio svoju zemlju. Svoj narod. Ja sam krvario za njih!

– Da. Tada je valjalo ubijati. Ratovi i služe da muškarci to izbace iz sebe. Tada je valjalo ubijati što više jer je kratko trajao. Nisu bitni drugi razlozi, da nisu oni napali tebe, ti bi napao njih. Oni su imali razlog da pucaju na tebe, ti si imao razlog da pucaš na njih i taj isti, jedini razlog zove se rat. Ali sada nije rat. Zar ne, majore?

– Nije. – Majorova ruka je sve manje podrhtavala.

– Zašto onda želiš da me ubiješ? Koji razlog imaš? – Stranac je ovo tiho rekao dok je vadio tabakeru iz unutrašnjeg džepa. Zamišljeno ju je prevrtao po rukama.

– Zato što me ne ostavljaš na miru, zato što ne znam šta si! Zato što sam te video u onom plamenu, a sada si u mojoj kući. – Majorov glas se preli u isprekidan jecaj.

– Ovo nije tvoja kuća.

– Moja je! Pošteno sam je zaslužio krvareći za ovu zemlju! Oni koji su živeli ovde su odvedeni još na početku rata i niko se nije vratio. Proverili smo! – Sada je major bio na kolenima, u zgužvanoj posteljini, opet drhćućim rukama nišaneći u stranca. – A da ti ne misliš da je tvoja? Hoćeš da je uzmeš od mene. Hoćeš da se vratim na selo, da orem dok kičmu ne slomim! Da smrdim na stoku i znoj. To ti hoćeš, to hoćete svi vi! Znam ja vas! Dok sam ja krvario vi ste se bogatili, uživali, a sada se bunite! More ubijali smo vas, ali vas nismo ubijali dovoljno! – Čulo se repetiranje pištolja.

– Zašto ne pucaš?

– Ne izazivaj me!

– Pucaj. – Stranac se zajedljivo osmehnu. – Pucao bi ti i ranije, nije tebi to problem. Problem je šta će biti ako ne padnem. Ako nastavim da pričam čak i kada ispališ poslednji metak. Šta će biti ako sutra nađeš rupe u zidu i stolici, ali nigde nema tela ni krvi. Hoćeš razdužiti pištolj, skinuti uniformu i sam otići u sanatorijum?

– Prekini!!!

– Spusti taj pištolj. I meni se smučilo više da provodim noći ovde. Treba da razgovaramo. Treba nešto da me pitaš.

– Ko si ti?

– Ne to.

– Šta si ti?

– Greška.

– Šta hoćeš od mene. – Poslednji slog major razvuče u dugačak nekontrolisan jecaj.

– Bravo! – Stranac pljesnu dlanom o dlan. – Tako je, konačno. Čovek bi pomislio da ćeš to pitati još prve noći, ali… Naravno, bolje ikad nego nikad. Dakle, šta hoću od tebe? Ništa specijalno, samo jednu sitnicu koju je zlatar ostavio za sobom.

Major skoči iz kreveta i sigurnim, vojničkim korakom se uputi do zida sa leve strane kreveta. Grubo skidajući sliku na kojoj se u mraku jedva razaznavalo da je nekakav pejzaž pod snegom, major otkri sef koji nije ni bio zaključan. Sve što je izvadio iz njega bacio je na krevet pokazujući strancu obema rukama na sadržaj sefa. To je to. Bila su tu tri zlatna lanca, šest grivni, nešto prstenja sa različitim dragim kamenjem i dve kožne vreće, jedna mala, kakve su se nekada koristile za novac i druga, veličine manjeg džaka. Major prvo istrese veću vreću, iz nje ispade knjiga, nož sa pozlaćenom drškom i nekoliko kataloga. Sa drugom je više oklevao. Na kraju se po krevetu prosuše dvanaest identičnih, srebrnih novčića.

– Samo da znaš, nije sve njegovo. Ovih deset su moji. I ovaj prsten ovde…

– Nije me briga za to. – Prekide ga stranac. – Zadrži novac i nakit, to me se ne tiče. Došao sam po knjigu. Daj mi je.

– Knjigu?! – Majorov smeh je odjekivao po sobi. – Pa jesi ti normalan?! Zašto nisi odmah rekao da hoćeš samo knjigu? Hoćeš sve knjige, ima čitava vitrina u radnoj sobi! Doneću ti ih ako hoćeš. Što samo nisi rekao?!

– Nisi me pitao. – Stranac blago slegnu ramenima paleći cigaretu. Plamen iz upaljača mu je osvetlio lice, ali su oči ostale skrivene iza oboda šešira.

– Da donesem i druge. – Osmeh nije silazio sa majorovog lica?

– Nije potrebno, uzeću samo ovu.

– I otići ćeš?

– Da.

– Nikada te više neću videti?

– Ne znam, ali obećavam da ću prestati da ti dolazim u ove posete.

Stranac polako ustade sa stolice i priđe krevetu. Pružio je ruku ka majoru koji čas smejući se divljački čas jecajući, a sve kroz suze podiže knjigu sa kreveta. Kada je pošao da je pruži ka strancu, smeh se uguši, a oči lukavo začkiljiše.

– Šta je to u knjizi tako vredno, šta je vrednije od zlata i srebra?

– Ništa što je za tvoje oči.

– Zašto bi neko uzeo staru kupusaru pre nego nakit i novac. Ona vredi više, zar ne?

– Nemoj to da radiš, nije vredno. – Stranac je i dalje držao ruku ispruženu ka knjizi. – Imaš sve što si želeo. Kuću, novac, čin. Poštovanje. Daj mi knjigu, ona ne pripada tebi.

– To vi mislite o nama. Daj paščetu da se nakinđuri, nek paradira, nek lapće supu iz srebrnih tanjira, isto je njemu srebrni ili plehani. A mi ćemo da se smejemo. E nećete! Nijedan se nije smejao pred puškama. Onda više niste bili gospoda. Onda ste bili isto što i mi. I gori! Molite da ne pucamo, nudite novac. Ali ne znaju takvi kao ti da ne može novac sve da kupi. – Majorova vilica se stezala, grčila. Reči je cedio kroz stisnute usne. Opet je držao pištolj uperen u lice pod šeširom dok je drugom rukom stiskao knjigu uz grudi. – Nije za moje oči, je li? A za vaše jeste?! Misliš da su tvoje bolje od mojih, da, ako se rodiš sa srebrnom kašikom u ustima, da si bolji od mene što sam se u njivi rodio? E, nisi! Tako su mislili i oni kad su došli. Ništa nije bilo lepše nego kad proteraš metak između tih njihovih očiju zbog kojih misle da su nešto posebno. Isto cvili ko i svaki drugi čovek kad zna da će da umre, isto se skupi, savije, rekao bi da je neka živuljka a ne viša rasa. – Major pljunu na pod. – Svi ste vi isti, majku vam vašu. Ja treba da se mučim i lomim grbaču samo zato što sam rođen na planini. Treba da pasem travu i budem nepismen, a vi ćete da se smejete.

– Poslednji put ti govorim, ta knjiga nije namenjena tebi. Ništa drugo ti ne tražim, majore, samo tu staru knjigu i otići ću.

Major ga više nije slušao, zaboravio je da je stranac u sobi jer je otvorio knjigu još dok je ovaj govorio. Ruke su mu bile mirne, nisu se više tresle. Suze su stale. Širom otvorenih očiju je čitao knjigu. Nekoliko rečenica sa jedne strane, prevrtanje lista, posle par trenutaka prevrte još jedan. Usta su mu bila otvorena i činilo se kao da vilica labavo visi sa ostatka lica.

– Sada shvataš. – Stranac uzdahnu. – Bojim se prekasno. Nisam to želeo. Lepo sam ti rekao da je ne otvaraš.

Bez reči major zatvori knjigu i predade je strancu. Dok je stranac izlazio iz sobe major se nije ni okrenuo, niti pomerio. Ostao je sa istim izrazom lica, kao skamenjen. U ruci je i dalje držao službeni pištolj. Nedugo zatim pucanj iz spavaće sobe odjeknuo je pustom ulicom pred majorovom kućom.

Dakle, on ga je video u plamenu pre dvanaest godina, on je taj koji je palio crkve?! Odakle mu srebrnjaci? Poslednji je zavrsio kod onog decaka, sina coveka koji je skocio sa mosta, starac mu je dao. Dakle, ne vezujemo te likove. Nageo? Ko tako govori/pise? Definitivno nije iz Beograda. Čoveče… kakva priča. Ja moram… MORAM je pročitati još milion puta. Kako dobar dijalog. Kako bih volela da razgovaram sa osobom koja razmišlja kao Stranac. Kakva samouverenost, nemam reči, oduševio me je njegov lik. Svaka njegova izgovorena reč. Njegov stav, držanje, pamet. Sad ja treba da pitam… da li je on đavo? Šalim se… on je u svim pričama…zaključujem…tako da je on neko ko prati dešavanja… narator možda. Ne znam zašto me ova priča podseća na Pavića, na Hazarski rečnik. Tačnije na princezu Atex… naći ću, samo malo… da…ne, ne, ne, nije to, aha… evo ga.

Jednog proleća princeza Atex je rekla: – Navikla sam se na svoje misli kao na svoje haljine. Imaju uvek isti obim struka I viđam ih svuda, čak I na raskršćima. I što je najgore, od njih se više ne vide raskrsnice.

Da je razonode, poslužitelji su doneli jednog dana princezi dva ogledala. Nisu se mnogo razlikovala od ostalih hazarskih ogledala. Oba su bila načinjena od uglančane soli, ali jedno je od njih bilo brzo a drugo sporo ogledalo. Što je god ono brzo uzimalo odslikavajući svet kao predajum od budućnosti, drugo, ono sporo, vraćalo je i namirivalo dug prvog, jer je u odnosu na sadašnjost kasnilo tačno onoliko koliko je ono prvo žurillo. Kada su pred princezu Atex izneli ogledala, ona je još bila u postelji i sa njenih kapaka nisu umivanjem bila uklonjena slova. U ogledalima videla je sebe sklopljenih kapaka i odmah je umrla. Nestala je između dva trena očiju ili, tačnije rečeno, prvi put je pročitala na svojim kapcima ispisana slova koja ubijaju, pošto je u prethodnom i potonjem trenutku trepnula i ogledala su to prenela. Umrla je usmrćena istodobno slovima iz prošlosti i budućnosti. “

Nema pojma zašto me podseća na princezu Atex ali znam da sam o njoj mislila dok sam čitala priču. Brzo ću komentarisati. Ne zanima me sto mi je u prethodnoj prici objasnio da price nisu vezane za knjige.

1 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

  1. Autor me wow…
    17/09/2013, 11:46

    Dopada mi se…
    Hazarski recnik 😉

Šta mi se najviše dopalo, čime sam bila oduševljena? Cela priča… jako mi se dopada, mislim da mi je do sada ova najbolja u smislu da nisam očekivala ovako ozbiljnu priču. Moć manipulacije, koja je realna i u stvarnom životu. Koliko je stranac uticao na majorovo mišljenje. On je sigurno takav, on je manipulator, zna da barata rečima mogao bi da utiče na mišljenje drugih ljudi, laganim smirenim govorom, pun argumenata. Majorov strah, osećaj koji se graniči sa ludilom jer je u situaciji u koju ne može da veruje zdravim razumom, a opet se dešava i opet ne sanja. Griža savesti koja ga proganja a koju i sam želi da porekne. Njegova, neverovatna potreba da se oslobodi utvare, Stranca, čije poreklo ne zna, za koga ni sam nije siguran da je ljudsko stvorenje, njegova potreba da ga se otarasi, i nije mu važno, bira bilo koji način, dao bi sve… sef…svo bogatstvo u njemu. I na kraju ono što karakteriše prokletu ljudsku prirodu. Pohlepa. Tinja u njemu, čak i u momentu kada je našao način da se oslobodi progona i da bude potpuno miran on to ne želi. Mora uzeti ono što mu ne pripada, mora videti ono što ne sme i na kraju mu ništa nije važno, dok ne ostvari svoj cilj…. On ubija samog sebe: “Usmrćen istodobno slovima iz prošlosti i budućnosti. “

Dok je čitala treći put primetila je njegov komentar… brzo se spustila do kraja strane… udubila se u njegova slova tražeći i ono što ne postoji…

2 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

Zadnja kuća? Obraća se meni. To je tako lepo. Znam, dopašće mi se zato što će se pojaviti devojka sa psom. Eto, već mi se dopada. Da li uopšte može postojati nešto što je on napisao a da mi se ne dopada? Mislim da ne može. On je tip pisca čije bih knjige rado čitala. Volim takav stil pisanja. Zanima me ko su mu uzori, šta mu je inspiracija, odakle izlaze te čarobne priče, toliko inovativne i maštovite. Sigurno voli da čita, sigurno puno čita. Ah, da, nisam ga pitala, zašto ne bih to učinila sada???

4 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

Hahahah jako duhovito. Smejala se dugo, oduševio je početak komentara. Delovao joj je kao da ne voli da se šali. Voli da čita… klasike… nije u fazonu savremene književnosti. Tako sam i mislila. Erik Kartmen…lik iz crtića… ne razumem, ali se svakako ne bih usudila da pitam. Pa šta, ne moram baš ni ja sve da znam. Možda će njegovo ime koristiti kao pseudonim kada bude pisao roman, mislim kada ga bude objaivo… stvarno nisam shvatila. Pitaću ga izmedju redova.

Telefon joj je opet zabagovao, nije mogla da ode ne Internet. Stavila je slušalice i rešila da sluša muziku do kuće. Tog dana je imala nekih obaveza pa se kasnije posvetila mom malom kutku tek negde pred veče. Videla je novog člana koji komentariše i to je jako radovalo, što je automatski značilo da su njegove priče čitane. Bila je srećna zbog njega, podržavala ga je i silno je želela da i on to vidi, nadala se da je do sada to skontao. Brzo je napisala komentar…

6 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

Hvala ti Deki što si ga to pitao, to bi bio sjajan roman i žao mi je što se njegove, tako dobre priče završavaju ovde, šteta je. Može mu ih neko ukrasti ali tada bi taj neko imao posla samnom, oči bih mu iskopala. Ja sam njegov zaštitnik “ Autorskih prava” imam sve crno na belo i naka se neko samo usudi da kaže da nije njegovo. Ne mogu da dočekam njegov komentar, danas sam srećna, ne znam zašto… mogla bih nešto lepo da napišem, ili da se bar potrudim da bude lepo. Aha…evo ga komentar, idem da čitam…

7 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

Deluje mi vrlo zvanično. Nema veze. Nije razumeo, misli da ga pitam da li je Natan pseudonim. Pa i ne može me razumeti… sve i da hoće, kad ja ni sama ponekad ne znam šta hoću da pitam. Ali ipak u mojoj glavi to izgleda savršeno jasno. To je isto kao sa muzikom, mislim sa pevanjem. Kad ne umeš da pevaš. Pesma u mojoj glavi se čuje savršeno jasno i melodija. Sve dobro funkcioniše ali kad počnem da pevam ni sama ne znam o kojoj pesmi je reč. To je tako žalosno. Volela bih da umem da pevam. Makar ispod tuša… da dozvolim sebi da ne pevam na plejbek… nego glasno iz grla. Vrati se na komentare… treba napisati nešto. Možda večeras odluči da ostane duže, to bi bilo baš lepo… Ne mogu unapred da smišljam šta ću reći, pustila sam prste po tastaturi… neka pišu bez razmišljanja…

8 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

Smejaće se, znam da hoće. Evo i ja se smejem. To sam čula na nekoj reklami koja me je oduševila. Razgovaraju muž i žena o nekoj kupovini. Žena mu govori kao je neka njihova komšinica kupila to nešto o čemu je reklama. Muž joj odgovara da ako ta komšinica to ima oni svakako moraju otići da pogledaju o čemu se radi i žena se tu ubacuje i kaže: “ Da dragi, moramo videti pa makar ga I kupili. “

Osvežila je stranu još nekoliko puta čekajući njegov komentar. Nije ga bilo pa je otišla da spava.

Telefon… ovog puta nije pao, vibracija je bila isključena.

Pali ringlu, stavlja kafu. Kupatilo, prvi mlaz vode preko očiju… fleš… sanjala je. Ovaj san nije očekivala. Drugi mlaz vode preko očiju. Kaput, crni, šešir. Okreće je i spušta joj ruke na sto. Drhti…

Ne seća se više sna, seća se osećaja.

Tuš…šušti. Obgrlile su je misli… sećanja. Sanjala ga je. Osećaj da je neko drži oko struka. Jak mlaz vode je klizio niz njenu levu nogu. Pratio je tu jednu jedinu liniju. Toplota… hladno telo. Vrtlog misli. Obod šešira joj je nežno dodirivao kosu. Potiljak. Osetila je toplu vodu kao da se penje od struka na gore, zaustavlja se ispod pazuha. Sada je ispod levog uha. Stisla je drugom rukom rame. To je bio ujed. Voda je klizila niz njene grudi i spuštala se do međunožja. Boje su išle odozgo na dole. Izvila je glavu unazad. Oslobodila vrat. Kičmeni stub je pravio slovo S. Grudi napred. Ljubičasto, plavo, zeleno, žuto, narandžasto….fleš.… prekrio joj je usta šakom. Osetila je miris cigarete… crveno. KAFA!!! Bosa je istrčala iz kade… ostali su tragovi vode za njom. Hladan mermer. Zakuvala je kafu i projurila kroz dnevni boravak do sobe, nije imala ništa na sebi, zato je jurila. Puter… maslinovo ulje… opuštajuće. Razmazala je po rukama pa krenula od vrata, u predelu levog ramena je osetila bol. Ujed??? Nema otisaka, nema tragova, sanjala je. Grudi, stomak, kukovi, kao da je tuđe ruke mažu. Željna je dodira… NE!!! To je bio samo san. Noge… butine, listovi… kako sam zaboravila. Kolena… niko ih nikada nije poljubio.

Četiri cigarete… kafa. Miris… zadovoljstva. Moj mali kutak. Samos… devojka kjoj želim da budem podrška??? Ne verujem! Ljubomorna sam!!! Jako ljubomorna… na koga? Na njega ili na nju??? Ne znam drago mi je. Da li je to normalno???

9 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

Pitam se zašto sam osetila dozu ljubomore kad sam videla njen komentar kod njega? Kome on pripada a kome ona iz koje sam ja priče? Zašto zaboga mene niko ne komentariše? Smaram, jel da? Mislila sam da je ono što je meni jako važno… da će to jednog dana možda nekome biti bar zanimljivo, pogrešila sam. U krivu sam. Nije to tema, pobegla sam od nje. Čini mi se da vrlo često to radim. Nesigurnost me natera a ja poletna preskačem temu pričajući radosno o nekoj drugoj samo da bi se neželjena izbegla. Da li to i drugi ljudi primete pa zanemare ili vidim samo ja? Možda sam toliko vešta da nijansirano prelazim , tako da se ni ne preimeti pa se vrlo brzo zaboravi ono o čemu sam pričala. Ponekad poželim da me neko zaustavi, da me prekine i stavi u mat poziciju, da sam u mogućnosti da ne mogu da biram. Adrenalin bi tada porastao, čudo bih napravila, ali ne želim da budem ograničena, zarobljena, zatvorena, vezana. Iako me privlači taj osećaj. Natan… Natan je lepo rekao u jednoj priči… “Krv i ptica” mislim… “ osećaj je jači kada ne mogu da se pomerim” naravno da jeste. O tome sam uvek razmišljala. Zato sam i doživela priču, svaki momenat tog sna videla sam u isprekidanim slikama… mogla sam da vidim roletnu koja cepa sunce na trake… plavu majicu… pero…sve. Dopada mi se osoba koja piše o ženskom telu i doživljava taj osećaj kao žena. Senzualnost… mislila sam da je poseduju samo žene, svakako da ne može da bude u privatnom životu drugačiji nego u pričama. Šta ja u stvari želim? Njegove dodire? Pero??? Stranca???

Njegov komentar je malo posle devet osvanuo u mom malom kutku. Zaključujem da se tad budi, blago njemu. Opet me sve zanima, opet bih ga svašta pitala ali… ostaće samo ali.

11 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

10. Autor natan Komentari i posete
18/09/2013, 09:36

Drago mi je pogotovu kad je to Me.
Hvala, Samos, nadam se da ćeš i u buduće uživati.

11. Autor me treca kuca… tup…tup…tup
18/09/2013, 09:47

😉

Kako se ne nasmejati ovakvom komentaru. Jasno mi stavlja do znanja da sam mu bitna, ja sam prva, prvo meni odgovara i uvek to radi. Možda sam opet otišla predaleko ali mi je jako lepo da maštam, da mislim kako ja hoću. Čini mi se da je nekome bitno moje mišljenje a to je neko u čijim se pričama ja gubim i bežim od svakodnevnog života. Moram da prestanem odmah!!! Izgubiću ga, znam da hoću, previše sam ambiciozna a na kraju ništa ne želim, uvek moram biti u borbi, takmičim se pošteno i uvek pobedim, ali kada sve ostale budu poražene nije više važno nije zanimljivo. Borba traje do kraja meča, nema meča bez borbe. Jedan mora pobediti. Ja uvek pobedim jer znam da igram, znam da se savijem i znam da se ispravim dajem i primam udarce… ali se ne služim običnim oružjem. Osmeh umesto poganih reči, ledja umesto istaknutog dekoltea… čarape umesto golih kolena. Hod umesto držanja… ne namerno, prirodno. Kao magnet, ono što me privlači lepi se za mene, ako ga skroz privučem neću moći da se istaknem, mora i on biti magnet izmedju nas se nalaze stvari koje nas privlače…

Limun, kiša, voće… ne egzotično… jasmin. Cimet, začini, previše oštro za moj ukus. Sveže čisto. Koji je to miris? Lep je… ne znam. Sigurna sam da znaš koji je, mnogi ga nose, oseća se i kada prođeš a i dosta posle toga, ostavlja trag, miriše na ljubičasto. Opor, možda malo ali opet pomešan sa nekom svežinom, nije “ noirevarijanta podseća na neki muški ali je ženstven, izazovan, jak.

I šta da ti kažem, kako se osećam, drago mi je kad čujem o tome, želim da pomognem da sagledam stvari sa strane da se postavim kao pravi prijatelj. U tim momentima mi je najvažnije da budem, da budem podrška, ne stavljam sebe u tu priču, ne mislim o sebi razmišljam o osobi A i osobi B. Ne mora mi biti bliža osoba B, ukoliko je poznajem tada su mi obe strane samo tačke, jedna se kreće pravo , druga ne prati liniju iako mi je bliska. Ukoliko osoba koja ne prati liniju budeš ti a ja sa tobom pričam, reći ću ti da nisi u pravu da nešto ne radiš dobro; ili ukoliko je situacija obrnuta uradiću isto to, ali to što mogu da sagledam stvari tako, na taj način ne znači da meni nije stalo i da možda ja ne bih volela da sam ta osoba, ne, ne ta osoba, već da sam ova osoba i da osetim da sam ti bitna, da osetim koliko sam ti bitna. Otišla je sa mislima predaleko, potpuno se udaljila od teme, bilo je pravo vreme da komentariše nešto.

Nerviralo je što još nije postavio sledeću priču.

12 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

10. Autor natan Komentari i posete
18/09/2013, 09:36

Drago mi je pogotovu kad je to Me.
Hvala, Samos, nadam se da ćeš i u buduće uživati.

11. Autor me treca kuca… tup…tup…tup
18/09/2013, 09:47

😉

12. Autor me cekanje…
18/09/2013, 20:47

Kad ce treca kuca? 🙂

Otići će do fejsa, da odigra neku igricu jer svakako ne veruje da će joj se on javiti. Odlučila je ipak da pročita par stranica knjige. Čitala je knjigu “ Smisao noći” koju je napisao Majkl Koks. Poučna i zanimljiva knjiga, dopala joj se ali joj se takođe činilo da nikada u životu ni jednu knjigu nije toliko dugo čitala. Nije uspevala da pronađe dovoljno vremena da joj se posveti. Ta se knjiga mora čitati sa punom pažnjom nije mogla da je čita na brzaka. Dopadala joj se svaka rečenica knjige, stil pisanja i poenta. Na momente je ta ista knjiga podsećala na Natana. Nakon nekoliko stranica nije mogla da izdrži, morala je onovo da osveži početnu stranu mog malog kutka. Sačekao je komentar… žurila je da ga pročita.

14 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

10. Autor natan Komentari i posete
18/09/2013, 09:36

Drago mi je pogotovu kad je to Me.
Hvala, Samos, nadam se da ćeš i u buduće uživati.

11. Autor idzi treca kuca… tup…tup…tup
18/09/2013, 09:47

😉

12. Autor me cekanje…
18/09/2013, 20:47

Kad ce treca kuca? 🙂

13. Autor natan Treća kuća
18/09/2013, 20:58

Ovih dana… Kad ugrabim sat – dva da sednem i napišem. I mene nervira što stoji nedovršeno.

14. Autor me profesija???
18/09/2013, 21:35

Razumem… 😉

Nije ni dozvolila sebi da malo razmisli o tome šta će pisati. Nije htela da ode tako brzo, imala je želju da komunicira, ceo dan je to čekala, ali je odlično znala da se posle njenog komentara neće javiti. Htela je da ga podrži a da u isto vreme postavi neko pitanje…

Ma šta on to toliko radi pa nema vremena??? Pitala ga je za profesiju… Koji to posao zahteva toliku posvećenost da ne može da odvoji par sati za jednu priču??? Da li će odgovoriti??? Naravno da neće ali nema veze bar sam pokušala.

Čas joge. Ušla je unutra, zatvorila vrata za sobom. Klimanjem glave je pozdravila instruktora i nestašnim pogledom tražila njeno mesto. Narandžasta strunjača. Stajala je sa suprotne strane. Sela je. Skupila kolena i obgrlila ih je. Dozvolila je sebi da još par minuta razmišlja o bilo čemu. Muzika je nadjačala prigušene glasove. Počela je da struji po telu, da ga nežno mazi. Dlanovi se dodiruju pripijeni palčevima uz središnji deo grudi. Tišina mir. Osećaj potpune opuštenosti. Disanje. Stomak, pluća, vrhovi pluća, izdah dva puta duži samo ako prija. Rotiranje na desnu pa na levu stranu. Boje prolaze sa unutrašnje strane kapaka, nema misli, iščezle su sada je sva pažnja na mestu istezanja. Nožni prsti. Stopala. Njihovo spajanje i razdvajanje. Članci, nožni članci. Bela iskričava obnavljajuća svetlost. Strugajući dah. Raskoračni stav. Srednji prst između nožnog palca i prsta do njega, izdignuta peta. Obuhvatanje laktova, glava opušteno pada. Čučanj. Ruke između stopala. Nežno se šake spuštaju na kolena ne oslanjajući se na njih. Kružni pokret kolenima šest puta u desnu i tri puta u levu stranu. Pršljen po pršljen od osnove do potiljka, glava se poslednja odiže. Kukovi. Pozdrav suncu. Boje su i dalje tu… misli se rastežu… na ključnom mestu. Nema ih i dalje, zvukovi se ne čuju. Samo promukli glas instruktora. Vežbe za koncentraciju. Fokusira se na tačku na podu… ona drži čitavo telo. Stomak, pluća vrhovi pluća… Udaranje štapom o panj… Izbacivanje negativne energije. Mnogo je bolje biti sa ove strane, osećaš njihovu energiju. I možeš svoju da raširiš, tako da ih sve obgrliš. Ležeći položaj. Bela iskričava obnavljajuća svetlost… Balansiranje, priprema za obrnute položaje. Vežbe disanja i mišića na licu. Obnavljanje… Zagrljaj.

Divni osećaji… Osećaj sigurnosti i spokoja. Uvek sve moram da pokvarim, eto… samo što sam izašla iz zgrade uhvatila sam se za cigaretu, šta će mi to??? Dobre su…. prijaju.

Deo prvi…   Deo drugi…   Deo treci…Deo cetvrti…   Deo peti…   Deo sesti…

Ja nisam kao oni, ali to ne zanči ni da sam kao ti.

Kuća Božija

Plamen sveća se blago zanjiha kada sveštenik nervozno zatvori vrata seoske crkve. Senke zlokobno zaigraše po licima svetih vrača, more pod lađama okrenutim ka svom zaštitniku posta sličnije plamenu i arhanđelov mač je oživeo. Sveštenik je gegavim hodom žurio ka oltaru ispred koga je sedeo čovek čije lice ne bi mogao da vidi u ovom mraku sve i da nema šešir na glavi.

– Kažeš da si siguran? – Sveštenik je levom rukom, nervozno gladio lepo uobličenu bradu koja je zadnjih nekoliko godina postajala sve više seda. – Velim, da su hteli, odmah bi oni to, ne plaše se oni ni Boga ni ljudi. Baš si siguran?

– Da.

– Trebalo bi nekako javiti narodu, mogu se buniti. To su pobožni ljudi, pošteni. Ako saznaju… – Sveštenik nemoćno raširi ruke i slegnu ramenima.

– Kad saznaju, – Ispravi ga stranac. – kad saznaju, biće kasno i narod će se pomiriti sa tim. Možda će nekoliko njih prigovarati, oni gluplji čak i probati da pobune ostale, takvi će brzo nestati i život će nastaviti dalje svojim tokom.

– Kako da se pomire? – Sveštenik nabra čelo dižući obrve. Pod svetlošću sveća, dahćući i znojeći se, zajapuren u licu kao da mu se sva krv slila u glavu, izgledao je više kao da je u paklu nego u kući Božijoj. – Pa ovde su kršteni i venčavani. Ovde se pričešćuju i kolač osveštavaju… Kako?

– Mislio sam da želiš da se ne mešaju?

– Ma želim, nego… Kako, Boga ti?

– Lako, – Stranac ustade i krenu ka obližnjem kandilu. Lice mu se i dalje nije videlo. Onakav, pod šeširom i dugačkim crnim kaputom više je ličio na utvaru nego na čoveka. Laganim pokretom izvadi tabakeru iz unutrašnjeg džepa. Brzo je izvukao cigaretu iz nje, sabi duvan blagim udarcima u potamnelo srebro tabakere i pripali je na plamenu kandila. Sveštenik se nije obazirao na to. – Naravno, kao i sa svim ostalim što im se dešava u životu. Kažu viša sila, tako je Bog hteo, okrenu se i odu na njive. Bez crkve će preživeti, ali bez hleba neće i oni to znaju.

– Neka, tako je i bolje. – Sveštenik poče da se osvrće, gledajući po zidovima crkve. Sada je govorio tiše. – Da ih rđa ne strelja. Mučenici su oni i bez toga.

– Treba da kreneš. Moraš putovati noću, ako misliš da te ne primete. Večeras te neće tražiti, ali sutra će im biti sumnjivo što te nema pred crkvom kad dođu.

– Treba pokupiti ono što se može spasti, Ikone, onaj krst tamo mogu poneti, kandila su od čistog srebra i zlata, moraju biti.

– Nećeš ništa nositi. – Stranac se osmehnu. – Caru carevo, a Bogu Božije. Tebi ostaje tvoja koža, sem ako nećeš da je trampiš.

– Neću njima da ostavim! Ma oni će to pretopiti u prstenje i broševe za svoje naložnice! Ne dam antihristima! – Sveštenik je vikao gurajući poveći zlatni krst za pojas.

– Neka pretope, šta te briga. – Stranac slegnu ramenima. – I od njih će ga neko uzeti pa opet pretopiti u ko zna šta. Misliš da je taj krst takav Bogu iz oka ispao. To je zlato, kao i svako drugo. Pre ili kasnije uvek se pretopi. Možda je to nekad bilo zlatno tele, pa grivna, pa novčić, pa krst. Sutra će opet biti zlatno tele, pa grivna, pa novčić… Za par stotina godina, biće opet krst.

– Ovo je Božije!

– Ako je njegovo, ostavi pa nek on čuva, ako mu je baš puno stalo do tog krsta neće on dati da ga ovi pretope.

– Ne huli u kući Božijoj! – Sada je već zadihano gasio kandila i pokušavao da ih okači o rame dok je pod drugom rukom držao veliku ikonu. Na jednom stade i zagleda se negde iza oltara. – Knjige! Pa njih će antihristi spaliti. Knjige moram poneti!

– Ne! – Strančev glas je sada bio ozbiljan, grublji, glasniji. Odjeknuo je po crkvi. – One su moja briga. Ti spašavaj svoju kožu kako znaš i umeš, a one su sigurne sa mnom.

– To su crkvene knjige…

– Pa bi bilo pametno da ih ostavimo u crkvi?

– Ne! Sveštenici uvek nose knjige sa sobom, tako je uvek bilo. Tu ima knjiga starih i nekoliko vekova. To je pravo blago. – Sveštenik ispusti kandila na pod, a ikonu ipak nežnije spusti uz zid. – One moraju ići sa mnom, odneću ih u drugu crkvu, u manastir. Tako je, otićiću u manastir, U blizini ima…

– Ne. I taj će manastir spaliti.

– Sutra?

– Ne.

– Onda ću noćas otići tamo, pa posle kuda me Bog dobri odvede.

– Knjige ću ja odneti na sigurno. – Stranac ubaci opušak među sveće koje su dogorevale. – Noćas sam te ja upozorio, kako ćeš znati sledeći put kad da bežiš.

– Kako mogu da ti verujem?

– Dovoljno mi veruješ da se spremaš da bežiš.

Sveštenik se još par puta okrenu na petama posmatrajući crkvu u kojoj je proveo veći deo svog života. Sva sećanja, graja seljaka, zvonjava zvona, miris tamjana. Sve se to sada kovitlalo oko njega. Ceo jedan život sutra će nestati u plamenu, a on mu sada okreće leđa da bi spasao vlastitu kožu. Stegao je vilicu i oborio glavu. Mučenici su vekovima ginuli za veru.

– Treba da ostanem. Ovo je moja vera.

– Glupost. Zamisli da ovi reše da spale sve crkve i manastire, i svi popovi reše da ostanu u svojim crkvama i izgore sa njima. Ko će onda učiti narod o veri i Bogu. Ne bi prošlo ni deset godina a tvoje stado bi opet igralo oko zapisa. To hoćeš?

– Ne. – Sveštenik se preko volje osmehnu. – Bog će ti platiti za ovo što činiš.

– Sumnjam, da je bog ono za šta ga ti smatraš ne bi mu kuće tako lako palili.

– Ti nisi vernik? – Sveštenik kao da se trže iz nekog transa i pogleda ka strancu koji je vraćao kandila na njihova mesta. – Zašto ovo radiš ako… ako si kao i oni!

– Ja nisam kao oni, ali to ne zanči ni da sam kao ti. Ja samo znam šta i kako mora biti.

– To samo Bog zna, sine.

– Ostavi to za neke nove seljane. Nemaš vremena da se sada sa mnom raspravljaš o tome. Ako sačekaš još pola sata biće kasno. – Stranac je nadnosio džepni sat nad plamen sveća da bi bolje video kazaljke. – Ono što treba da znaš je da će zlato ostati njima, ja ću sačuvati knjige, a ti život.

Sveštenik je skrušeno krenuo ka vratima. Suze su polako počele da naviru i nije imao volje da se raspravlja sa strancem. Na dovratku se polako, svečano prekrsti, poljubi ram vrata, a zatim se okrenu, kao da je nešto zaboravio.

– Zbogom, sine. Čuvaj te knjige kao da su od zlata!

– Čuvaću ih i bolje, zlato se često pretapa, a ja ih neću prineti ni blizu vatre. Zbogom.

Sveštenik se tromo gegao svaki čas osvrćući se ka svojoj crkvi, koja će sutra izgoreti. Svaki čas bi brisao suze, a onda se i krstio. Kada je stigao do već natovarenih kola u kojima su ga čekala dva sina on se okrete još jednom i učini mu se da stranac stoji na dovratku. Za svaki slučaj on mahnu, brzo se pope na kola i potera volove ka mostiću kraj koga su stajali krajputaši.

Sad znači pričamo o veri. Tačno sam znala da nije materijalista. Jasno stavlja do znanja koliki je manipulator. Mogao bi da nagovori svakog na najležerniji mogući način da mu poveruje. Ume sa rečima, vešt je. Teško meni naivnoj ako ga ikada upoznam. Moram da napomenem koliko lepo pise, kao da nikada ne nailazi ni na kakav problem vec pise tako lagano, kao da prepricava jucerasnji  dan a opet tako posebno, uceno, originalno. Vernik je, veruje u Boga ali ne i u sudbinu. Dobro ja nisam neki stručnjak da polemišem o tome ali kako možeš verovati u Boga a ne u sudbinu? Volela bih da znam objašnjenje. Vrlo je jasno da je čitao Irvina Jaloma i “ Problem Spinoza” to je deo knjige. Kako da komentarišem a kao i uvek želim biti prva… ali kako da komentarišem kad se ne razumem u temu? Razumela sam poentu, koja će se kasnije vezati sa ostalim pričama i koja takođe prethodne priče vezuje za sebe. Odlična je, ozbiljna, vidi se da je načitan, učen, da ima širok spektar interesovanja. Šta se krije iza njega? Ko se krije? Ko se krije iza šešira i kaputa? Oh… tako silno želim da znam. Komentarisaću ugasiti komp i pet dana neću odlaziti u moj mali kutak.

1 COMMENT ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

Šta drugo da napišem? Šta da ga pitam. Taj deo… jasno se sećam knjige, liči mi…. na… Ne mora da znači ili mora… ma daj. Pusti. Mogla sam napisati, i ja se slažem sa Strancem ili sa sveštenikom ili da ga pitam ko će paliti crkvu? Ili zasto mu je svestenik tek tako poverovao i dozvolio mu da odluci umesto njega? Mogla sam postaviti najgluplje pitane… bilo šta. A ja… ja sam žurila, bojala sam se da ne ode a da ne vidi da sam ga čekala, znala sam da će danas objaviti priču. Jesam li pogrešila? Da li sam se zaljubila? Odgovor sam dobila nakon manje od deset minuta… to se nikad nije dogodilo. Srećna sam, znam da je i on čekao mene. Čitam…

2 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

Moje ime u subjectu… sjajno. Mašem krilima. Dao mi je veliko slovo iako se ja malim potpisujem. Nelagodnost i požuda u isto vreme, osetila se jako važno. Što ne znači da neće alli ne znači ni da hoće… hmm… to mi se ne sviđa jer mislim da bi uživao u Jalomovim knjigama. Iz njih se puno toga nauči. Opet se igra, drago mi je zbog toga. To je oduvek fasciniralo kod njega, način na koji se ponaša prema likovima i pričama. Dopušta im da žive i da se pišu i kad on ne učestvuje u tome. Moraš biti jako kreativan i maštovit pa da dozvoliš sebi tu širnu. I na kraju, deo koji nije izostavio. Nasmejala se. Naravno da te nisam zaboravila, ne ide to tako lako… i da te tri meseca nije bilo dragi moj… ne bih te zaboravila a ne posle samo dva dana. Prestao bi samo da budeš toliko zabavan. Imam težak zadatak. Šta sad da napišem. On je čekao moj prvi komentar… na ovaj, znam neće odgovoriti ali će ga sačekati, ništa , pisaću brzo….

3 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

Evo ga. Napisala sam. Sad kad se učita i prođe par minuta… videće, a videću i ja kako izgleda. Ustala je sa stolice… malo se zaljuljala, nije mogla da veruje da je pivo već uhvatilo, popila je svega jednu čašu. Bilo joj je lepo, dopadala joj se prepiska sa ovim zanimljivim likom. Uporno je čekala da joj da neki znak, da joj se lično obrati na ovaj ili onaj način. Šta bi bio ovaj a šta onaj način, ni sama nije znala. Bila je ubeđena da će nešto preduzeti. Osećalo se u vazduhu dok čita bilo koji komentar. On je morao da oseti tu njenu naklonost, on je sigurno osetio… osetio je i čuo šta se dešava u njoj dok komuniciraju. Da li je to možda samo zahvalnost? Zato što sam mu toliko posvećena, njegovim pričama? Neću da mislim… ubija me to…ne radim to da bi mi on bio zahvalan. Hoću da mu se dopadaju moja slova, nihovo mesto i kretanje, način na koji ih spuštam pred njega. Svaka reč je imala svoje mesto samo za njega, sa drugim ljudima se drugačije komunicira i slova se tako ne pišu ili je red reči u rečenici drugačiji. Sa njim rečenice odišu nekim drugim osećajima, pune su boja i iščekivanja. Vratila se ponovo u moj mali kutak, htela je da pročita ono što je napisala. Počela je… i…. nije joj bilo dobro. Ne!!! Sad sam preterala, pivo je napislao komentar. Osećam se kao zaljubljena tinejdžerka. Koliko će se samo smejati a ja ću se kajati. Joj… šta sam uradila… Kako sam samo toliko brzopleta. Jezik brži od pameti i prsti. Stidim se. Likujem, neće mu biti ni simpatično ni smešno, reći će koja jadnica… Sad moram napisati još nešto brzo… brzo…brzo!!! Ili ću se skroz zakopati ili ću se izvući, ne znam to ću videti sutra bez uticaja piva. Pisala je…

4 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

Uopšte nema potrebe da čitam, neću moći da zaspim od osećaja… ne znam… možda od osećaja stida. Otišla je… Tuš….para. Oprala je sve negativne osećaje sa sebe. Namazala kremu na lice i telo, nije plesala, nije se gledala. Legla je da spava. Četiri cigarete, kafa, ovog jutra bez mog malog kutka. Osećaj griže savesti se nalazio u predelu vrata, nervirao je, gušio…

Sanja se uspavala pa je propustila kombić. Sačekaću je, želim da pričam sa njom, treba mi savet.  Pročitala je komentare i rekla… pa dobro… samo mislim da ovaj drugi nisi trebala da pišeš. Bilo joj je još gore. Napravila se luda i trudila se da iskulira, nije želela da oseća tu neprijatnost, tu sramotu. Otišla je korak dalje. Pivo je pričalo iz nje, ona hvatala beleške… zapisivala i eto… poslala mu je.

Posao… ne može ni dve stranice knjige da pročita a da neko ne počne da je smara. Užas… osuđena je da ih sluša. Svi njihovi problemi su veći od njenih, svakako, ona ih nema uopšte. Da li se možda neodgovorno ponaša prema njima ili nema dobar pristup… nije važno, savršeno funkcioniše. Niko je nije zvao ni danas… samo je muziku sa radija kvario blink…blink…blink zvuk. Više nije ni morala da gleda. Iksić reši sve. Surovo je ali je tako, potpuno iskreno. Šta joj je trebalo ili možda… je svega imala previše. Sklona je preterivanju, jeste, zaista ali tako da… da ne zna da stane. Šteta… bila je potencijal, mogla je da uspe, nije uspela ali se osećala uspešno. Sela je i upalila telefon, učitavao je moj mali kutak, pre deset minuta je ostavio komentar…

5 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

Namamila sam te, znala sam da hoću. I kako mi to uvek uspe? Da promenim tuđe planove. Još uvek ispipavam, nisam sigurna, ali verujem da i on oseće da ovo nešto… nije normalno. Da li on pomisli na mene u toku dana? Na moj nick? Na moja slova i na to da ja postojim negde? Da li se pita kako izgledam? Kako možeš da odeš toliko predaleko? On… ovaj ti si samo osoba koja komentariše, osoba bez izgleda, bez tela. Spustila se na zemju i skinula ružičaste naočare, sada je bilo vreme da razmišlja o njemu kao čoveku koji divno piše i na to kako njegove priče utiču na nju ali ne u tom smeru u kom je ona pošla. Profesionalno mu se divim…dobro… to sam shvatila. Kako bi bilo pričati sa njim, da li bi slova isto ovako zvučala? Da li bi stavio svaku tačku, svake tri tačke, zarez i zagradu. Da i bi bilo smajlića… Moram ga nešto pitati. Želim da saznam nešto više o njemu. Divna je osoba. Osećam to. Volela bih da budemo drugari, zapravo samo da razgovaram sa njim. Da li je to moguće? Ne znam, probaću ovako, preko mog malog kutka… Ali pre toga bih mogla da pročačkam po profilu, njegovom. Dobro.. odlično… dve fotke. Prva, klasično, stranac sa profila. Druga… ON!!! Da to je on. Zašto bi nekog drugog slikao?Da vidimo… po kvalitetu slike bih rekla da je neki stariji telefon u pitanju. Odlično, nije ubačen u marke etikete i ostale stvari koje ne podnosim. Ima tridesetak godina, iako znam koje je godiste slika govori da izgleda malo starije. Ne vidim ništa, ne vidim mu ni lice a ni oci, tanke usne… Kako li se ljubi? Opet sam otišla predaleko… Puniji je. Ne smeta mi, vidi se da je lep… Zašto sam morala da ga vidim??? Da li sam htela? Osećam da se ispod šešira krije tamna kratko podšišana kosa i tamne oči, ne znam zašto… Znala sam da je zaluđen strancem. Krstić, lanac, oko vrata, vernik je? Dobro… to smo još ranije ustanovili. Kulturan je i fin, to fotografija govori o njemu. Šta je ovo? Nosi minđušu… klinac je? Ma kakve to veze ima, mislim klinac i minđuša??? Nemam pojma, tok misli je čudo… Hmmm… simpatično. Sad znam šta ću ga pitati.

6 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

Eto.. valjda će ukapirati da želim da komuniciram, da se ovde u mom malom kutku mogu upoznati ljudi i komunicirati i o drugim temama koje ne moraju nužno biti vezane za priču, taman ću tako povezati kakva je on osoba. Možda ništa i ne odgovori, ko će ga znati… Još nekoliko puta je otišla do mog malog kutka, ali komentara nije bilo. Rešila je da više ne proverava dok ne ode kući ili… dok ne počne da radi popis ili možda par minuta pre toga… Ovog puta je izdržala. Popisne liste, računi, indigo… ko to još koristi? Verovatno samo ona. Sad je vreme da proverim… Lepo sam rekla, vreme… njegov subject je vreme, eto, kako se mi lepo dopunjujemo…

7 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

Hmm… Petar ili Dragan… drago mi je da se razumemo i sviđa mi se što sa pažnjom čitaš moje komentare. Ne bi ti bilo važno ko to još nosi minđušu na levom uhu. Sad sumnjaš da te ja poznajem pa me zato pitaš, ovo je ipak bilo neočekivano pitanje. Osmeh se rasuo po njenom licu. Nema vremena, pa da… malo sam tužna zbog toga, ja izgledam kao neko ko ništa ne radi…sigurno će se praviti kako ne zna da se na slici vidi? Ma sigurno misli da ga poznajem pa hoće da otkrije ko sam ja…Dopada mi se što je objasnio pitanje i upotrebio svaku reč koja mu je bila potrebna da bi bilo detaljno. Ne mogu da čekam ni da mislim, odmah ću mu odgovoriti… Da li je mogao?… pisaću mu…

8 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

8. Autor me mladost
16/09/2013, 14:12

Ako pretpostavimo da po kineskom horoskopu od cetiri moguce dve nisu tvoje godine rodjenja to znaci da ostaju jos dva godista i od njih je jedno tvoje. Velika je verovatnoca da jos uvek nemas trideset godina. Dakle nisi 1974. godiste. Ostaje ono jedno.
Pa se ja pitam… kad ces imati vremena ako ga sad nemas? 😉

Sto se mindjuse tice… mislila sam na tebe. Zar ti nemas crnu mindjusu na levom uhu?

Naravno da mu nisam sve rekla, mora da zasluži odgovor ali isto tako je zaslužio obrazloženje prvog dela prethodnog komentara. Ovo postaje sve zanimljivije. Ili će se iznervirati u vezi minđuše ili će mu se dopasti zključak o godinama. Nestrpljiva sam ali neću proveravati, znam da neće odmah odgovoriti…nema veze, radiću nešto drugo. Još jedno hiljadu puta je osvežila stranu pokušavajući da dočeka njegov komentar ali ništa. Na kratko se uplašila da je ne izbriše, pitanje je fakat bilo čudno ali… zar nema prava da njuška? To je stajalo na njegovom profilu, samo je primetila i pitala, nije ništa loše uradila.

Ugasila je svetla prostorija je bila mala i skučena. Mrak, trenutak kada prikuplja energiju da izađe na svež zrak nakon osam sati uzaludne žudnje za svežim vazduhom ili vazduhom uopšte. U početku, kad je počinjala da radi bilo je jako teško. Kada bi izašla napolje, kada bi se spustila na zemlju,nakon osam sati provedenih u medjuprostoru na sedamnaestom spratu, prvih par minuta je ispred sebe gledala more slika koje prolaze pored nje kao fleš… zatim bi mirno stojeći imala utisak da se vrti u krug. Sada je sve drugačije, navikla je… mada to ne valja, kao ni bilo koja druga navika. Vidi se samo žar cigarete. Sada njeno lice obasjava beličasta svetlost. Upalila je telefon, učitava stranu i… tu je, novi komentar.

9 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me