The end…

Nisam uopste dosla ovde da bi procitao moje misljenje o knjizi, dosla sam ovde jer ne zelim ni sa kim drugim da pricam o knjizi. Ljudi ne bi shvatili, oni su samo ljudi.

Nakon par meseci zavrsavam recenziju. Znam da to nije uobicajeno za mene, eto uspela sam da se neocekivano ponasam. Razmisljala sam o tome kako si svakog dana proveravao blog da vidis hocu li jos nesto dodati jer ovo zadnje nikako nije licilo na kraj. Nisi se pojavio cak ni u broju posetioca, niti kao neki gost, ne mari, znam da si procitao ili da ti je neko javio da se na blogu nalazi recenzija tvoje knjige. Znam da si tu i u ovom trenutku dok ovo pisem.
Nastavicu…

Da li si uopste svestan seciranja mene na sto sedmoj strani? Od prvog do poslednjeg slova. Do u tancine opisan svaki pokret, mot, razmisljanje, sve!!! Naslikana sam recima bez ijedne boje, utvara recenica.Kakva savrsena umetnost!

Na stepenistu…

Nedostatak prica, slova, stranica??? Nedostatak novca? Vremena mozda? Hocu li ikada saznati tacan odgovor? Ili cu redjati mrtve upitnike?
Da objasnim…
I dalje me opterecuju pitanja sta ja radim tu? Zasto? Kako sam uspela da budem odraz ramu bez ogledala? Zasto nije ona druga o Boginji, o velikim tajnama? Ili neka deveta iz tvoje glave u kojoj se svaki dan radja toliko prica. Zasto? Sta radim u proslosti? Zarobljena!? Isprintan um na stranicama romana. Potpuno okarakterisana slika i prilika neke mene, ove Ja.
Drago mi je… valjda. Presrecna sam i zbunjena. Lepo mi je i… Dezavu, znam sta ce se sledece dogodit, svaki put kad dodjem do ovog dela, opet bojim se da moje znanje nije dovoljno da bih mogla predvideti sta je pisac kao ti u stanju da promeni zarad… Zarad cega ono bese? Bojim se samo onoga sto ne znam. A to je sve ono sto je vezano za tebe. Bojim te se!

Ne mogu da shvatim koji je problem sa bojama, oskrnavljene su. Nista ti vidim nije sveto. Ako je vec tako zasto nisam imala crnu dugu kosu, zasto nisam bila debela?
Kao i uvek, tu si da odgovoris na sve…

” Nije bitno da li nesto moze ili ne moze da se shvati. Bitno je samo da li zelis ili ne zelis da verujes u nesto”

Odgovori naviru nakon svakog postavljenog pitanja. Pitam se kako covek cija je ovo recenica uspe da bude pokisla kukavica? Hocu li naci odgovor na sledecoj strani pisce?
Cak…Fenomenalna izmena! Odusevljena sam. Kroz glavu mi prolaze slike i zvuk. Povlacenje vrpce, par sekundi i…suze. Suze Boginji. Pala je maska! Genijalno!
Mislim da si dao pravo svim citaocima da ovu poruku shvate kako zele. To sam i uradila.

” Plasis se da kad sve ovo prodje , kad se i ovaj svet srusi kao i mnogi pre ovog, plasis se da ce te progoniti. Da ces ih se secati.”

I nemoj nastaviti dalje, nemoj biti jedan od njih, jedan od onih njih koji nisi zeleo da postanes. Jer…

” Covek koji se predaje ne zasluzuje milost, ne zasluzuje sansu. Pomiri se sa svojom sudbinom i budi zupcanik koji cuti i trpi.”

Zaustavljen dah na sto dvadest osmoj strani.

Sudbina…

Sudbinu kao da nikada nisam citala, a jesam! I citam sebe, desava se ovo, upravo ovo iz recenzije. Dezavu!
Zasto sam te sanjala?
Jos jedan odgovor u pravo vreme . Bez obzira na sve sto si uradio, nisi me pustio da idem dalje, zauvek si me zarobio tu na papiru, u knjizi iz koje nema izlaza. Mislis li da je to dovoljna osveta za to sto me jos uvek volis?

Promenjeno ime price, takav klise. Ok, da li zaista nece otici da plese sa decakom ili me to samo plasi tvoj bes? Nesto ces promeniti znam…

Bicu sama zauvek? Ostrvo za sebe? To je najveca KAZNA OD TEBE PISCE. Ljuta sam!
Procitala sam je!

Decak je dobro, sigurna sam da jeste. Nakon onog plesa sam ga poljubila jos jednom i nikada ga vise nisam videla do danas. A devojka? Devojka sa sesirom je zauvek ostala sama, pored svih ljudi koji je okruzuju, ona je ostala zauvek sama. Ostrvo za sebe. Ogledalo!? Dva sloga, tri tacke.

Hana… ( poslednja prica)

P.S.

Ne bih zalila nimalo da te vise nikada ne vidim i ne cujem,ne dodirnem, nije me briga za tebe, za tog fizickog tebe, ono sto ce mi zauvek nedostajati je tvoja dusa, tvoj savrseni um, tvoj intelekt.

04/10/2016 13:32

Hana i Darko su 2-3 godine u braku. Imaju jedno ili vise dece, nikada nije utvrdjeno. Zivece srecno do kraja zivota. Knjiga je izdata u martu prosle godine. Izdavac ” VODIC” d.o.o.

DSC_0130

 

 

Advertisements

Recenzija… i osecaji

Kad sam vec stigla do ovog dela sigurna sam da su iz price

Na stepenistu…

izbacene spagete i da je iz price

San…

izbaceno “koje si… sanjala?”

Bledoljubicasti sesir, bela haljina i crni kozni mantil?! Niko se tako ne bi obukao, cak ni izmisljeni lik. Skakao bi ti po mozgu da ga presvuces, smetale bi mu te boje, ta kombinacija boja, nijansi i nesklad materijala.

Nije samo vagon… Voz je!

Do kraja osamdesete strane ponovo sam dozivela osecaj prihvacenosti. I sada cu se zaustaviti. Uprkos svemu zelim da ti odam ogromno priznanje za ovakav korak! Odusevljena sam s obzirom na celu situaciju i na sve sto se dogodilo. Moram priznati da sam ponosna jer citam nesto sto je neko o meni pisao. Sto vidim, osecam, citam i cujem “devojku sa sesirom”. Hvala ti sto je nisi abortirao ( Ubio pre nego sto je nastala). Divim ti se sto tako divno pises o njoj iako je prezires.

03:33 sad idem da spavam, samo da zabelezim jos par utisaka.

Secam se milion poruka koje su usledile nakon ove

Izmišljena priča 2…

price i tvoje odusevljenje sto je za klicu imala nesto sto sam ja rekla. Opet, uprkos svemu, subjektivnosti ili ko zna cemu, ipak mi je ona najbolja od svih ikada napisanih. Vrlo zapetljan lavirint po kome si isao vezanih ociju i bez zastajkivanja stigao do cilja, tako lagano, lezerno i vazno. Svaka cast!
: Spustila sam bledoljubicasti sesir i nakrivila glavu na levu stranu.:

” Mi dozivljavamo dozivljaje iz proslosti i tako gradimo svoje svetove, ali postojimo samo u tudjoj buducnostijer mora proci onaj tren da neko ne opazi da postojimo”

” I ono sto je najbitnije, video sam svu beznacajnost svog postojanja i uzaludnost bilo kakvog pokusaja da se moja buducnost promeni jer je ona ocigledno necija proslost, a proslost se ne moze menjati.”

Verujem da si jos onda znao. Napisao i procitao sopstveni zivot u “knjizi”. Mozda nije bilo pametno citati je i tako si bio dovoljno inteligentan za svoje godine i znao mnogo vise od potrebnog.

Devedeset prva strana, znas… magicno je, deluje mi da je opisano bas ono sto sad imas.

Violina… ( Hana)

Zanimljivo je to da smo i mi procitali ” knjigu” a nismo joj verovali. Verujem da Maks sa zadovoljnim smeskom cita ovo i cuje zvuk drveta u sumi. Zvuk svacijeg otkucaja srca u knjizi koju je on stvorio. Divim mu se! Sve je predvideo do tancina.

Neverovatna stvar je sto sam se po ko zna koji put pronasla u prici

Ogledalo…

Savrseno napisano a najbolje od svega je to sto ce retko ko i uz potpuno objasnjenje moci da prodre u sustinu. Da shvati pricu, da je razume. Verujem da je citalac zbunjen i da mu prica nije jasna i bas to je ono sto je cini toliko zanimljivom i posebnom. Ogledalo ipak treba doziveti.

Trenutak u kome sam na sto cetvrtoj strani srela decaka

Na stepenistu…

bio je osecaj koji nema definiciju. Drago mi je da ga ponovo vidim. Ako je on ponovo tu, niko ga nije ubio ni u jednom vremenu, ni u jednom svetu. Sto takodje znaci da on negde postoji, mozda cak i u proslosti sto je takodje nebitno jer smo shvatili koliko je vreme nedefinisano. Jer zapravo samo proslost i postoji. On postoji! On tako divno postoji!!!

Ne, ne zelim da poverujem da je razlog ne menjanja prica lenjost ili nedostatak inspiracije. Opet nije mi jasno sta ja tu radim?

” Plakala je jer u njegovim ocima nije videlaprkos ili mrznju prema onima koji su ga odbili, nije videla zelju za osvetom ili bilo kakvo zlo zbog koga bi bio izolovan, znala je, i suvise dobro…”

28/06/2016 09:30

Recenzija…( nisam jos zavrsila)

Utisak nakon procitane price: tuzna sam, ni sama ne znam zasto.

Verujem da bi Vrana bila jednako srecna kao i ja da vidi da je “devojka sa psom” dobila bas to ime zbog nas.
DSC_0052
” Ja nisam kao oni ali ne znaci da sam kao ti” fenomenalna recenica. Steta sto nema komentara ovde u ovoj knjizi. U nekom drugom svetu stoje netaknuti. I u tom istom drugom svetu knjiga je mnogo interesantnija od ove sad, ali, kao i sa onom iz prica tako je i sa ovom, ne smeju svi da procitaju ono sto je zapisano u njoj. Oni koji su to uradili odavno su mrtvi.

Na pedeset devetoj strani shvatih da nisam sanjala (vrati se na prvu recenziju) tebe nego Maksa. Ne cini li to celu ovu situaciju i tebe genijem? Toliko toga ponovo dozivljeno. Dezavu dezavua!
DSC_0053
Bio si potpuno u pravu kada si mi govorio da ce me “kuca ogledala” oduseviti. Sada nakon tri godine je citam i toliko uzivam u njoj. Jos jedno savrsenstvo kakvo samo ti umes stvoriti, kombinacijom reci i slika.

” Vidis li sta se desava kada se umesas tamo gde ti nije mesto?”
DSC_0054

DSC_0055

DSC_0056

DSC_0058
“U sobi koja se u nedogled ogledala u sopstvenim zidovima vise nije bilo nikoga.”

” On vuce konce, on misli da vuce konce. To je tako egoisticno.”

Nemam pojma zasto me ovaj deo podseca na tebe i sigurna sam da se nikada bolje nisi opisao nego u ovim recenicamau sudbini. I jos jedna koju bi bilo zalosno propustiti:
” On od svog ponosa nikada nece videti njen intelekt”

” Svaki novi svet se trudi da ispravi greske iz starog, sve je veci, kompleksniji, bolje zasticen, ali uvek nekako propadne.”

” – Da li zelim da cujem dokaz? Kakav dokaz, za sta?
– Da je citav svet iluzija koju vas ego stvara za vas jer bi vas istina ubila.
– Zelite le da cujete dokaz da je sve oko nas laz koju sami pletete oko svojih ociju da ne bi videli istinu? ”
Zar nije ” Ples” sasvim dovoljan dokaz?

https://sanjalombardo.wordpress.com/2017/02/11/ples-fotografije/

Bilo bi divno kada bi boja haljine ili sesira promenila sustinu i zamenila, potpuno izbrisala osobu opisanu u prici, SUSTINU. Nije! U ovoj prici je bitan ples. I tesko je odreci ga se. Deo koji nedostaje u knjizi a koji je sastavni deo svih prica i nje, one nje koja sam plesala:

” O, plesace ona, ne plasite se vi za nju. Jos kako ce plesati, u inat svima vama koji bezbrizno gazite preko koraka koje je presla ili ce preci i kada bude plesala, nece se secati vas. Necete je prisvojiti, nece biti jedna od vas!”

Recenzija… ( nastavak)

DSC_0039 (1)

Predgovor i cetvrta recenica. Savrseno receno. To je ono sto me je uvek odusevljavalo kod dobrih pisaca, sposobnost da me paralisu i vezu za delo u samom startu. Recenica nakon koje zaboravis ko si, ili se zapitas jesi li to ti i pomislis ko bi mogao biti neko ko mislis da si ti.Oduvek si umeo da zbunis, cak i kada jasno znam sta i kako, sa dokazima i velikim slovima, opet ili ipak je svako slovo nakostreseno i posuto sumnjom koliko god ono bilo bas to slovo.

Na drugoj sam strani predgovora na kojoj se levo oko ne ponasa kao desno. Skupljalo se sa svih strana i kada je bilo potpuno, pustilo se na samom pocetku recenice koja pocinje:

“Delo koje je sada…”

DSC_0040

Dvadeset i sest??? Toliko puta sam iznova i iznova citala i bila sigurna da je neki drugi broj u pitanju. Shvatila sam da sam neke verovatno namerno preskakala i zato vrlo cesto dolazila do pogresnog broja. Ali ah…osam, beskonacnost kruga i zmije koja samu sebe jede. Uroboros!

Ali eto nje, mene, makar deo mene koji je nekada stajao na zeleznickoj stanici. Naviru osecaji, uzrujanost pokusava nesto da mi dokaze, sreca stipa unutrasnjost, tuga vlazi oci, seta joj pomaze i ponos koji misli da je sve to zbog njega samo. Talasi svega toga me naizmenicno potapaju i ne mogu da budem mirna a ne umem da se odbranim. Kao napitak za koji ne znas da li ce te izleciti ili ubiti.

DSC_0041
Sedma strana, sedmi red umesto individualizma ide individualizam. Znas da sam oduvek bila cepidlaka.
Kraj predgovora je bolan. Bolan za mene. Razara me. Osecam ostrice svake reci. Ponizno.

” Jutro” toliko puta procitano da znam svako slovo napamet i cini mi se kada bi mi neko drugi to citao, pa cak i ti, to nikada ne bi bilo tako dobro, tako stvarno i dozivljeno bas na nacin na koji sam ga dozivela. Nikada nisam stigla da ti kazem koliko me fascinira svaka recenica u kojoj jutro ili nebo svaki put rade nesto drugo.

Hej!!!
Zamisli, drzim tvoju knjigu u rukama! Pa cestitam!!! Ne verujem u tu stvarnost, pa se pitam da je nisam izmislila, da ne umisljam. I ne, nisam isla dalje. Nisam gledala ima li me tamo negde u sadasnjosti neke proslosti savrsenog knjizevnog dela. Sasvim je dovoljno da mogu da drzim u rukama knjigu cijeg se sadrzaja bojim i jedva cekam da procitam.
Drhtim, molim se… v.. verujem!
Stamparska greska, ne mari, meni ne smeta.
Stigla sam do krajputasa i tu cu se zaustaviti. Veceras ne idem dalje!

 

24/06/2016 23:37

Pesma, reci pesme i spot potpuno opisuju situaciju, osecaje koji me obuzimaju nakon citanja knjige, nakon njenog kraja. Mozda ne moze jasno da se nasluti u redovima o cemu se radi, mozda iz celog skupa ” Knjiga o meni ja o knjizi” ne moze da se nasluti ko sam ja u knjizi zato evo recenzije koja ce donekle objasniti sta se zapravo desavalo dok su price sa bloga prerasle u knjigu.

Mozda… na ovaj nacin ubijam knjigu, unistavam je na najbolniji moguci nacin!

Recenzija…

DSC_0039

Dobri stari fejs. Dobar je! Ovog puta je odigrao kako treba. Nakon dve godine ne koriscenja usla sam da vidim… stranu, profil, secanje. I onda…Bum!!! Cetiri slova, strana rec. Sok!!!
I bas tada nisam znala da li sam srecna ili besna. Zasto??? Radovala sam se zbog njega ali ne I zbog nje. Morala sam da je imam. Morala je da bude u mojim rukama SADA! ODMAH! Ali ne! Nisi mi dozvolio. Prekrsio si pravila I poneo se neprofesionalno. Zelis zivot u kome mozes birati ko ce citati knjigu koju si izdao. NedovoljAN RAZLOG ZA MENE. Sest dana nakon toga je drzim u rukama. Ne, ne bukvalno. Jos uvek je nisam dotakla. Danas sam shvatila zasto… Ne, pogresila sam. Danas sam shvatila koje je boje. To mi je divan poklon. Jedna od najdivnijih stvari koje mi je iko ikada napravio. Ja sam boja, sve oko mene je boja. A knjiga… mogla je da bude bilo koje druge boje. Ne, nije! Ta boja zivi u meni. Verovatno te I dalje jutro pita koje si boje?
Opet razmisljam o imenu I govori mi iako je nisam ni dotakla ni procitala da je…izmenjena. Da me mozda nema tamo izmedju, na stranicama tvrdog poveza. Nema veze, sigurna sam da je genijalna I da cu naci poruku, poruku I misao koje cu samo ja razumeti. Kakve god one bile. Evo, skupljam hrabrost da joj pridjem, da je dodirnem. Ali ipak… poruku sam dobila. Odavno sam narandzasta! Plasim se da je dodirnem I plasim se da me nema tamo. Ubice me to. Znam… ne ne znam, a ne znas ni ti.

Sanjala sam, nakon poruke, cini mi se par sati nakon toga, sanjala sam tebe. Oduvek si zeleo da nas upoznas, valjda je samo to nedostajalo celoj prici sna I jave. Nije uopste bilo vazno sto sam je videla I presekla se, nije uopste vazno sto si se ponasao kao da je sasvim normalno sto sam ja tu I sto me ona gleda. Rekao si joj par reci I povukao me za ruku. Prislonio me uza zid, poljubio. To je bio stvarni poljubac u nekom od svetova koji nisu ovaj sad. Ali bio je potpuno stvaran I znam da si ti to tako namerno napravio. Bilo je stvarno koliko god to bio san. Zagrlio si me I osetila sam tvoj miris. Udahnula sam te, grlio si me cvrsto I molio me da se ne budim I ostanem jos malo jer sam ja tvoj jedini spas. Probudila sam se I ostavila te da lutas tamo negde, u nekom svetu koji postoji, koji stvarno postoji gde god on bio… Vreme je, ne mogu vise da cekam idem da citam. Otvorila sam prvu stranu I osetila nemir, strah I tremu. Zastala sam, treba mi puno hrabrosti da nastavim dalje. Upalila sam cigaretu. Prvi dim nisam uvukla.

Jedna rec, cetiri slova. Besmisao!

24/06/2016 01:14

Hana… ( poslednja prica)

  • Znam da umem da razočaram, ali hoću da znaš, bez obaveze da to nešto znači ili da je iskupljenje za nešto… da nema dana, nema sata da mi ne prošetaš kroz misli…
  • To je nesto novo za mene..
  • Ne moras da razumes, samo sam hteo da to znas…
  • Mislim da decak koji sedi za tvojim kompom i koji je verovatno lopov… ukrao ti je sifru i otvorio tvoj sef…Ne, samo ne mogu da verujem, u ono sto citam..
  • Izvini, moram da idem.

DSC_0039

  • Tu sam.
  • Bas si brz… Ne secamo se dokle smo stali?
  • Sećamo se..
  • Ok.
  • Znam šta sam rekao… tako je… i dalje ne možeš da poveruješ?
  • Neobicno je, ali ti verujem.
  • Znam da mi veruješ :)… drago mi je zbog toga… znam da mi uvek veruješ…
  • Nije to problem… problem je da egoista prizna svom odrazu u ogledalu to je vezano za krv i pepeo.. za tu pricu, nacin na koji sam je razumela.
  • Javi se kada procitas.

DSC_0040

  • Procitala. Imas komentar. Sjajna prica. Bravo!
  • Hvala , komp me nesto zeza pa je spor, malo vise mu treba da otvori…
  • Obuhvatio si vecinu likova i prikazao i pravdu i nepravdu..realnu sliku zivota.

DSC_0041

  • I plus si dobila decaka.
  • Subjektivno posmatrano. Cekaj!
  • Cekam.
  • Nisam verovala da ce Devojka sa sesirom uspeti da toliko utice na Stranca da promeni svoj plan i ostane sa njom. IzNENADJENA SAM! Ipak Stranac ima emocija sazalio se ili ga je neko ipak ubedio. I to je zivot…Devojka sa psom sam htela reci a ne  Devojka sa sesirom.

DSC_0042

  • On je trenutno ostao sa njom… ko zna sta ce dalje biti…Devojke sa šeširom više ne bi trebalo da bude u mojim pričama… ona sada zna da je njen svet dovoljno veliki da može da stvara druge svetove, i plus nije sama u njemu… pričam o priči naravno…
  • Da, da vidim da si me izbacio iz zivota…. hvala ti.

DSC_0043

  • Ma marš. Nisam te nigde izbacio, znala si da će se ovako završiti samo nisi znala da ćeš dobiti i klinca da vodiš sa sobom..
  • Ok je… ti imas prava da radis sa svojim pricama sta god hoces.. ja nemam prava da se ljutim. U pravu si. Svakako je devojka sa psom ispirativnija… samo ti pisi o njoj. Pisi o bilo cemu nije me briga…
  • Zašto si sada takva. Ne znam da li ću nastaviti priče na tom blogu. Znaš da je devojka sa šeširom postala Boginja…Nemoj biti takva, molim te…
  • Da i otisla je… mozda stvarno i ode… mozda je najbolje da izadje iz tog sveta i da stvori nove svetove… ti joj krojis sudbinu… skrojio si je i da nisi svestan toga.
  • Koji ti je đavo, šta me sad zajebavaš? Sad mi je žao što sam je napisao…
  • Ne,nemoj da seres! Prica je dobra.Objektivno gledano.Savrsena je. Zaista..Svaki detalj ,momenat. To nema veze sa pricom.

DSC_0044

  • A subjektivno?
  • Ima veze za tvojim nesvesnim…
  • Ne kaki, to je bila ideja od kada sam te pitao da li bi se žrtvovala za devojku sa psom… Da si tada rekla ne bih, kraj bi bio mnogo drugačiji…
  • Ima veze sa mnom mislila sam da je Krv i maska ( tako se zvala prica pre nego sto je postala knjiga) moja intimna prica ona u kojoj cu da dozivim vrhunac nase price… masku sam skinula u tim momentima mislala sam da… ma nije vazno. Nema veze sa pricom ima veze sa nama…Rekao si tad da Stranac i devojka odlaze. Vidim Stranac je ostao sa Hanom… ok je. Srecno vam bilo!
  • Kako ne shvataš, ovde si stavila masku… postala Boginja… skidanje maske je nešto drugo….

DSC_0045

  • To je bila njena zelja.. ona zeli dakle… tako ce i biti.. Tako mora biti jer ona zeli.
    Mora da je srecna? I ja sam zbog nje..
  • Sta pričaš?! Lepo ti kažem da sam to napisao zasnovano na pitanju koje sam TEBI postavio!
  • U redu je, sve je u redu..
  • Nije u redu, nervira me to, nije ostao sa njom, sedeo je kraj nje kada je ova otišla sa dečakom… mućni malo glavom, šta je Stranac a  šta je dečak! grrr…
    i da li si sigurna da li je Stranac, Ja ili Demijan u pitanju…
  • Jos me i glupom nazivas…. genijalno!

DSC_0046_16

  • Izvini, izgleda šta god sad da napišem ili kažem neće valjati…ja sam ti rekao šta znači i zašto se tako završila priča, ali ne mogu te naterati da ti to tako vidiš. Žao mi je ako te je na bilo koji način povredilo ono što sam pisao. Neću više o tome, ako budeš nekad spremna da saslušaš i razumeš šta imam da kažem o tome možemo opet o tome pričati…
  • Izvini ti… prica je stvarno odlicna ja sam subjektivna i ljubomorna. Mora da sam se zaljubila u tebe onom bolesnom zaljubljenoscu u kojoj mi smeta postojanje druge zenske osobe. To je sve sto imam da kazem. I ne, necemo.morati da razgovaramo o tome. Da znas..
  • Hej…
  • Molim.
  • Priča je pisana zbog tebe, trebalo je da znači da verujem da si ti dobar pisac, priznanje u neku ruku. A što se  dečaka tiče, mislim da to ne moram da tumačim…
  • Rekla sam molim…
  • I napisao sam ti šta sam hteo posle toga…
  • Zeza me telefon.
  • Jebiga… koje si boje?
  • Nijedne.
  • Dobro, nisi nijedne.
  • Nisam nijedne.Sve boje u meni su umrle…

 

 

Čuvar imena…

img_20170228_200945

Mrak iza zatvorenih kapaka je inspirisao um da sanja, da nastavi pricu zavrsenu pre mnogo godina. Kako je cudesna i divna ta igra uma na koji ne mozemo da uticemo. Toliko snazna da ponekad kad se probudimo mislimo da je san upravo tad poceo. Proslo je toliko godina da bih se mogla setiti boje…glasa a cula sam ga. Bio je obojen specificnim mirisom i govorio reci koje nisam zelela da cujem.

img_20170228_201048

Dosla sam u san. Ono sto nisam zelela da cujem mogla sam vrlo jasno da osetim na usnama, toplo, nezno ali ne ono sto sam zelela.Ljubio me je u snu i znam da je to nekako namerno izveo iako nisam zelela da do toga dodje. Vidoviti ljudi valjda to umeju, da ti se usunjaju u um i naprave price bez tvog pristanka.

img_20170228_201335

Mogu jasno videti slova i svaku narednu scenu a zatim to i doziveti. Postoji li veci trik od toga? Ako postoji spremna sam da platim bilo koju cenu samo da ga nadmasi i potisne. Ne, ne interesuje me kako se izvodi samo neka zaseni ovaj prethodni.

dsc_0039

To sto sam jedina prezivela iako sam procitala knjigu ne cini me ni junakom ni herojem, cini samo da znam svaku narednu stranicu zivota a to nije zanimljivo. Otkrila sam trik misleci da samo posmatram njegovo izvodjenje.

img_20170228_201747

img_20170228_201916

Kad sam se probudila docekala me je ova prica i kao i svaku pre nje, morala sam je procitati. Radoznalost je ubila macku, ja sam ipak ptica u kavezu.

U moru maski samo je jedna skinuta!

Ovaj spot je inspirisan nasom pricom. Da,dobro ste procitali! I on je procitao knjigu.

Madjionicar…

img_20170226_125336

– Sta kaze Hana?
– Sad me zove, sad cu videti…
…svidela joj se, hoće još da pišem, odmah 🙂
– Pa piši
– Nisam ja mašina pa samo da ispada iz mene.
img_20170226_171559
– Dobro.
– Dobro sta?
– Dobro,onda nemoj pisati 🙂
– Pisaću samo kad mi dođe
– Onda pisi samo kad ti dodje 😉
 – Hahaha… dobro.
 img_20170226_171740
– Da li sam spasila život devojci sa psom?
– Spasićeš, polako i njoj sam pričao o tome…
– Mislila sam u zajedničkom stvarnom životu.
dsc_0045
img_20170226_171837
img_20170226_171940
img_20170226_172015
– To ne znam, nisam vidovit… 🙂
– Oduvek sam znala da jesi.
dsc_0049
dsc_0050
img_20170226_172051
img_20170226_172132
– Elem, malo se jogunila kada sam joj rekao da će devojka sa šeširom otići sa strancem, žrtvujući se za devojku sa psom. Pa je pitala što devojka sa psom ne ode sa strancem…
– Hahahha, ona je kraljica!
– Onda sam je pitao hoće li da devojka sa psom ode sa strancem, napusti taj svet, a devojka sa šeširom da ostane, da se o njoj piše…neće ni to..
– Ok neka ide sto se mene tiče.. ustupam joj mesto, samo da bude srećna 😀
– Na kraju je rekla da će voleti kako god da napišem… neće ni da ona ode pa posle da je više nema u pričama
– Ok zrtvuj devojku sa sesirom.. može se udaviti na primer ili tako nesto..ja se neću ljutiti
 -A, ne, kad ona bude pisala nek ubija koga hoće… devojka sa šeširom ima pogodbu koju mora da ispuni…
dsc_0053
img_20170226_130954