Kakav si to čovek?

IGNIST.rs

Kakav si to čovek kad osuđuješ sopstvenu rasu? Da li misliš da si od vrednosti, ti, koji ne znaš šta je prava vrednost? Zašto te hrani tuđa bol i iskrenost koju svaki put pretvoriš u laž i obmanu? Kako se možeš zadovoljavati time? Prljavi mali čoveče, da li znaš kakav pakao zaslužuješ? Vrištiš da ne pripadaš ovde, a radiš apsolutno sve da se uklopiš i utopiš u besramne prostore ljudskog nemorala. Umoran si od života, umoran si od traganja. Tražiš razlog da dišeš još danas. Zar te ništa ne ispunjava? Zar se sve okrene na druge ljude? Potiskuješ emocije, tako vladaš u svom okruženju. Tražiš slabe tačke u ljudima, da bi postao prividno jak. Inače si slabić, ne postojiš, zrno si. Budi dobar čovek, oseti sve gorčine ili budi loš čovek i okusi sve lepote ljudskog uma kada padne do granice šizofrenije i poremećaja ličnosti. Biraj šta ćeš da budeš…

View original post 165 more words

Advertisements

Suncokret

Vrijeme se prelijeva preko crvenog sumraka

kao tanki mlaz vrele kafe koji puni šolju u obliku pečurke

Na pladnju Mjeseca poredani snovi

Biraj koji ćeš strpati u džep

Možda još imaš šanse postati prvi suncokret nečijeg srca

Da mogu gledati u njega duže od nekoliko sekundi bez naočara

Možda bi ljudi uspjeli doletjeti i do sunca

Pada li ti na pamet da je srce jedini sat koji se ne navija

Te su kazaljke granice najautonomnije pokrajine u nama

Zamisli da si nekome plantaža kafe za dušu

Ne dopusti da ti metafore uvenu pod noktima

Ili ostanu na usnama da čekaju

Dok ti zaboravljaš kako je lijepo šetati kroz nečiju poeziju

Pored hiljada cvjetova koji na proljeće pokažu najljepše lice

Hrizanteme procvjetaju na jesen

Razumiješ li

To je njihov glavni adut, tu je njihova čar

Možemo prkositi vremenskim promjenama u nama

Mada je sasvim pogrešno mišljenje koje vlada o kišama

Još…

View original post 99 more words

Frida…

20171008_141026Oduvek sam zavidela onima koji su umeli da pisu fikciju. Fikciju koju obozavam I u kojoj vise od svega uzivam. Tu istu fikciju koja me odvaja od stvarnog sveta I uvodi u svet necije maste. Fascinantno…

Ne mogu pisati o stvarima koje nisam  osetila, dozivela. Ne umem pisati niti opisati nesto sto se nekome dogodilo. Dogadjaji kroz koje nisam prosla, koje nisam stvorila kao glavni ili sporedni akter, nikada ne bi bili tako ubedljivi, ne bih umela da im dam emociju, osetilo bi se svako lazno slovo, izgledalo bi kao da skrnavim reci koje bi tako divno zvucale da ih neko drugi napise. Nikada nisam uspela da napisem pesmu jer poeziju pretvaram u prozu koju na kraju ubijem mrtvim znakovima pitanja. U stanju sam satima pisati o kapljici vode koja se niz rame spusta do nadlaktice, o zvukovima koje prozvodi kisa, o koracima koji odzvanjaju po kaldrmi, o noci I zvezdanom nebu, o talasima I galebovima koji stvaraju simfoniju zvukom I slikom. O plavom nebu I moru koji se takmice cije je plavetnilo plavije. Njih umem da disem I osetim.  Volim pisati o osecajima koji se sami od sebe stvore, razvijaju I rastu. O osecajima koje zrno ponosa pretvori u prasinu kojoj dodir ostavlja trag ali ne I otisak. O trenutku koji treperavo preti citavoj vecnosti, onaj isti trenutak koji je stvorio revoluciju istovremeno ruseci I stvarajuci sebe iznova I iznova jer je vecnost samo popularan naziv za sve ono sto je samo on spreman da napravi. Mogla bih pisati o pustim trgovima zaboravljenih gradova u kojima akusticno odjekuje tisina. Tisina kakva se nigde ne cuje, koja mili uz ledja, obuhvatajuci prsljen po prsljen kicnemog stuba svojim ledenim prstima trazeci udubljenje  u vratu gde se ususka I  postane prijatna jeza, momenat u kome se divis svim svojim culima sto su dozvolili da ih tisina obuzme toliko snazno da je svaki mikron tela oseti iako je se ni ne vidi ni ne cuje.  Nocni peraci ulica su me naucili da verujem da ulicne svetiljke proizvode magicnu svetlost I da cuvaju tajne. Nikada ti one nece otkrivati tudje strahove niti mozes cuti necije davno zaboravljene jecaje ali znas da ce uvek ztreperiti kada stanes malo duze ispod njih. Niko nikada nije primetio da one na taj nacin komuniciraju sa tobom I da zele da saslusaju I tvoju pricu. Peraci ulica to odlicno znaju zato rade samo nocu.

Mogla bih danima pisati o bosonogom ulicnom sviracu duze crne kose koji je svoj repertoar pocinjao pesmom Frida.  Znao je da stvori muziku samo stajanjem na tom mestu bez gitare I glasa, mogla sam jasno cuti prvih par nota I pre nego je zasvirao. Njegov glas odzvanja tim trgom Iako je vec odavno prestao da svira. Svaki put kad stamen blizu tih zidina cujem da je Frida bila njegova kraljica. Nikada niko nije umeo toliko stvarno da peva I svira, toliko stvarno da mesecima nakon toga ti cujes njegov glas I zvukove gitare. Niko nikada nece uspeti da shvati da ono sto je mene odusevilo nije njegova pojava niti pesme koje je savrseno izvodio vec ta genijalnost koju samo priroda moze da proizvede a koja se skupila u jednoj jedinoj tacki, bosonogom ulicnom sviracu crne  duze kose koji je svoj repertoar pocinjao pesmom Frida. Zato I znam da ga nikada ne bih uspela opisati iako sam ga dozivela, toliko potpuno I stvarno, jer je bosonogi ulicni svirac duze crne kose  koji je svoj repertoar pocinjao pesmom Frida , napravio fikciju koja me je odvojila od stvarnog sveta I uvela u njegov svet maste.

Napisi se…

Reci koje naviru su previse tanane da bi bile prikazane u bilo kojoj formi osim u pisanoj. Ne mogu ih okovati zvucnim , vlaznim lupkanjem o gornja nepca, niti saplitanjem o zube. Izgubile bi svoju strukturu i nikada ne bi znacile isto, bas onako kako zelim. Pisem ih i spustam pred tebe, nebitni citaoce jer znam da ce postojati samo onda kada budu procitane. Onome kome su namenjene ostace neme i nevidljive, bolno nevidljive i otrovne. Umanjuje ih potreba da budu prikazane ali njihova upornost je izasla kroz prste jer su predugo cutale u umu i stvarale snove, one ne toliko lepe vise teske, opore, ustajale. Steta je izgubiti nit u trenucima u kojima zelis da nit spoji sve rastavljeno. Pratim ih i ne shvatam ih ozbiljno ali su jace od mene, toliko da ih ne mogu zaustaviti.

Nikada mi dela nisu bila bitnija od reci. Dela prodju, dotaknu te, uspavaju se u secanju i…zaborave. Pisane reci su tu, zauvek ostaju i onda kada ih zaboravis, samo im se vratis i desavaju se svaki put kada ih ponovo citas. Citam te… citala sam te svih ovih gluvih meseci, godina. Decenije su predaleko od sutra ali kada postanu juce bice mi zao sto sam dozvolila vremenu da mu verujem da postoji. Pred tvojim recima i dalje klecim dok me one ubijaju svojim pogledom punim nedostiznosti, milujuci me po kosi i govoreci…stalno govoreci: Nikada neces uspeti da se uzdignes klececi!

Da li je moja najveca greska to sto sam im verovaa ili sto im nisam verovala dovoljno? Trebam li da znam odgovor ili se trebam vrteti u krugu beskrajno? Kakve veze ima kraj sa bilo cim ako uvek iznova mogu procitati pocetak, bas svaki jebeni put!

Pisana rec je ono sto mi je zauvek ostalo, jace, vece, trajnije, stvarnije od bilo kog dela ikada napravljenog ili izgovorenog. Pisana rec je svaku moju misao pretvorila povest  zbog koje znam ko sam i zasto sam to sto jesam!

Napisi se jer drugacije ne mogu da te vidim…

Hana… ( poslednja prica)

Zevsova ćerka

  • Znam da umem da razočaram, ali hoću da znaš, bez obaveze da to nešto znači ili da je iskupljenje za nešto… da nema dana, nema sata da mi ne prošetaš kroz misli…
  • To je nesto novo za mene..
  • Ne moras da razumes, samo sam hteo da to znas…
  • Mislim da decak koji sedi za tvojim kompom i koji je verovatno lopov… ukrao ti je sifru i otvorio tvoj sef…Ne, samo ne mogu da verujem, u ono sto citam..
  • Izvini, moram da idem.

DSC_0039

  • Tu sam.
  • Bas si brz… Ne secamo se dokle smo stali?
  • Sećamo se..
  • Ok.
  • Znam šta sam rekao… tako je… i dalje ne možeš da poveruješ?
  • Neobicno je, ali ti verujem.
  • Znam da mi veruješ :)… drago mi je zbog toga… znam da mi uvek veruješ…
  • Nije to problem… problem je da egoista prizna svom odrazu u ogledalu to je vezano za krv i pepeo.. za tu pricu, nacin na…

View original post 718 more words

Čuvar imena…

Zevsova ćerka

img_20170228_200945

Mrak iza zatvorenih kapaka je inspirisao um da sanja, da nastavi pricu zavrsenu pre mnogo godina. Kako je cudesna i divna ta igra uma na koji ne mozemo da uticemo. Toliko snazna da ponekad kad se probudimo mislimo da je san upravo tad poceo. Proslo je toliko godina da bih se mogla setiti boje…glasa a cula sam ga. Bio je obojen specificnim mirisom i govorio reci koje nisam zelela da cujem.

img_20170228_201048

Dosla sam u san. Ono sto nisam zelela da cujem mogla sam vrlo jasno da osetim na usnama, toplo, nezno ali ne ono sto sam zelela.Ljubio me je u snu i znam da je to nekako namerno izveo iako nisam zelela da do toga dodje. Vidoviti ljudi valjda to umeju, da ti se usunjaju u um i naprave price bez tvog pristanka.

img_20170228_201335

Mogu jasno videti slova i svaku narednu scenu a zatim to i doziveti. Postoji li veci trik…

View original post 116 more words

Madjionicar…

Zevsova ćerka

img_20170226_125336

– Sta kaze Hana?
– Sad me zove, sad cu videti…
…svidela joj se, hoće još da pišem, odmah 🙂
– Pa piši
– Nisam ja mašina pa samo da ispada iz mene.
img_20170226_171559
– Dobro.
– Dobro sta?
– Dobro,onda nemoj pisati 🙂
– Pisaću samo kad mi dođe
– Onda pisi samo kad ti dodje 😉
 – Hahaha… dobro.
 img_20170226_171740
– Da li sam spasila život devojci sa psom?
– Spasićeš, polako i njoj sam pričao o tome…
– Mislila sam u zajedničkom stvarnom životu.
dsc_0045
img_20170226_171837
img_20170226_171940
img_20170226_172015
– To ne znam, nisam vidovit… 🙂
– Oduvek sam znala da jesi.
dsc_0049
dsc_0050
img_20170226_172051
img_20170226_172132
– Elem, malo se jogunila kada sam joj rekao da će devojka sa šeširom otići sa strancem, žrtvujući se za devojku sa psom. Pa je pitala što devojka sa psom ne ode sa strancem…
– Hahahha, ona je kraljica!
– Onda sam je pitao hoće li da devojka sa psom ode…

View original post 95 more words

Na stepenistu…

Zevsova ćerka

  • Imamo novu pricu?
  • Da. Videces i sama o cemu se radi. Nas jucerasnji razgovor, zapravo ono sto sam ti ispricao u poverenju je puno uticalo na stvaranje ove price. Udubi se i oseti pricu, vrati se u nas jucerasnji razgovor.
  • Pretvorila sam se u osecaj, pocinjem da citam…

dsc_0043dsc_0044

  • Da li znas ko je taj decak?
  • To si ti pre nego sto si postao ovo sto si sada?

dsc_0045dsc_0046dsc_0048dsc_0049

  • Da li znas ko je Stranac?
  • Verujem da si to ti sada u ovom svetu i svim ostalim svetovima.
  • Delimicno tacno. Otkricu ti nesto, da se dogodila ova scena u stvarnom svetu Stranac nikada ne bi postao ovo sto jeste i decak bi izrastao u nesto sasvim drugo. Mozda bas zato nije zatekla srecnog deceka na stepenicama.
  • Znaci li to da je devojka sa sesirom zakasnila?

img_20170224_131405

View original post