O njemu… (2)

Secam se da je jako zabolelo sto sam je ostavio samu ispred ulaza u kafic. Rekao sam joj da me ostavi na miru i usao unutra, pun sebe. Zamisljao sam scenario koji se mozda nikada nije ni dogodio ali je u mojim mislima zauvek ostao takav. Dakle…sedela je tamo  jos nekoliko minuta i trazila odgovore netremice gledajuci u pod. Zapalila je cigaretu i jos uvek nije zelela da krene. Htela je da udje unutra i zagrli me ili mi lupi samar, svejedno isto bi se osecala da je bilo sta od ta dva uradila. Cigareta nije dogorela ni do pola a ona je vec bila na putu do kuce.

 

Bila je neka izmaglica u nekom potkrovlju neke kuce. Nas dvoje i beba. Beba o kojoj se ona brinula a ja sam razmisljao o bicikli. Ne znam zasto mi je bicikla zaokupila misli tada ali znam da sam zeleo da mislim o njoj i bebi. U jednm trenutku me je scepala za ruku i rekla mi je da se moramo sakriti svi i bebu je povela sa nama.

 

Sledeceg leta mi se javila sa mora. Kaze samo proverava kako sam, brine i dalje o meni. Nakon toga mi se javila da cestita slavu i bratu rodjendan, nikada nije zaboravila da to uradi koliko god da smo bili u svadji. A nismo bili u svadji, nego se dugo nismo culi. Onda me je nakon dve godine nasla na fejsu i bas nekoliko dana pre toga sam cuo. Pitao sam je da li je to istina i rekao joj da ne postoji misija rupa u koju mogu da se sakrijem a da me ona ne nadje. Da, tada mi je rekla da cekaju bebu, da je srecna i da je njen muz kako sam rekao gorostasni muskarac. Bio sam srecan zbog nje a srce me je peklo kao da je i dalje volim i jesam voleo sam je i osam godina nakon toga. Svaki put kad bi dosla cuo sam da je tu ali sam se pravio da mi nije vazno i uvek sam je pozdravljao sa odusevljenjem. Videla je to. Jednom smo se dopisivali preko fejsa i rekla mi je neke stvari koje nikada nisam znao, koje nisam ni naslucivao i tada sam shvatio da je bilo potrebno da se uda da bih bio siguran koliko je volim.

 

Ubrzo sam otisao na brod i sve se promenilo jer sa se ja promenio. Bio sam bitan i vazan i sebi i svima. Kad sam se vratio svi su zeleli da se druze sa mnom. Svi su bili tu i kad ih ne pozovem. Bio sam srecan jer je i ona bila tu, ali ona je bila tu i dok sam bio na brodu u nekim sasvim nepoznatim zemljama koje su same po sebi neki sasvim nepoznati svetovi za mene. Ona je bila tu, ispod svake fotografije njen komentar. I zato sam tog proleca resio da joj poklonim sliku belih rada na fejsbuku. Znala je da su za nju iako joj nista nisam rekao.

 

I onda se nakon deset godina dogodilo to da mi je poslala poruku da se nadjemo kod pozornice. Bili smo u istom kafeu, ona sa svojim drugaricam ja sa svojim drustvom. Bila je jako lepa, srecna, ne znam zbog cega ali zavideo sam joj. Do tad sam mislio da imam sve i onda sam je ugledao. Stalno bi mi pisala poruke ali sve su bile nevine i nezne, ponekad me je zezala ali znam da je tad bila u drustvu drugarica i govorila im: ” evo vidite kako ce i sad nakon toliko godina balaviti za mnom”. Ovog puta je bilo drugacije. Poslala mi je poruku da se nadjemo tamo. Nije me cak ni pitala da li hocu, mogu, da li smem. Samo je napisala da ce izaci pet minuta nakon mene. Proslo je puno vise minuta, ali bila je pripita pa je to njoj delovalo kao pet minuta. Nisam otisao tamo cekao sam je kod stepenica skolskog dvorista. Nisam verovao da ce se pojaviti. Mislio sam da se sali, da ce me ispaliti, ismejati, ali sam ipak posao. Video sam je jos kod crkvice i srce je pocelo da preskace, grlo mi se osusilo i usrao sam se. Sta sad? Evo je! Ide graciozno a opet tako odlucno ka meni a ja stojim i cekam i ne znam sta da kazem. Pogledao sam u cipele pa u pod, pa u nju koja je bila desetak koraka od mene, usporila je hod zbog uzvisenja. Pogledao sam u prste pa podigao glavu i docekao je pogledom u njeno prekrasno lice. Zagrlila me je i rekla: ” Hocemo li ovako ici ili da te uhvatim pod ruku?”. Pitala me je, znaci bitno je sta ja mislim. Ne secam se sta sam joj odgovorio. Salili smo se dok smo isli stepenicama do gore i onda je ona stala na sred ulice i pocela da se okrece. Delovalo je da je pesma u njenoj glavi toliko dobra da ne moze da upravlja svojim telom ili mozda da zeli da prizove kisu. Drzao sam bradu palcem i kaziprstom i malo je falilo da joj se pridruzim. Nisam, samo zato sto se zaustavila i krenula prema meni. Stigli smo do pozornice i ona je zapalila cigaru, htela je da sedne na betonsku plocu i ja sam je preduhitrio skinuvsi sal i postavivsi ga pod njenu guzu. Nasmejala se i zahvalila mi je. Cutali smo toliko tiho da se cuo papir cigarete koji sagoreva. Tisinu je ona ubila svirepim recima u kojim se krila sva osveta ikada izmisljena, njena klica i plod, zacece i sve ostalo. Odsetala je od mene i naslonila se na ogradu mostica, zagledala se u daljinu i naglo se okrenula. Pogledala me je prodorno i dobrocudno a zatim rekla: ” Znas, mi se mozemo sad i poljubiti i seksati ali to ne bi promenilo cinjenicu da sam ja u braku i niko od nas dvoje ne bi nista imao od toga.” Ostao sam nem, nisam znao sta da joj kazem, bila je u pravu a u isto vreme sam se nadao necemu jer…zasto smo ovde ako smo to oboje znali? Prisla je zagrlila me je i otpratio sam je kuci.

 

Nakon nje nikada nisam imao ozbiljnu vezu, sve su trajale par meseci i dosao bi kraj. Znala mi je cesto pisati nakon sastanka kod pozornice i uvek sam joj odgovarao. Jednom je dosla, bio je to neki sasvim glupi datum nesto izmedju januara i februara ili izmedju marta i aprila, nesto pre poplava, recimo da je bio kraj marta. Tada sam bio resen sta cu napisati ako mi posalje poruku. Rekao sam joj gde da dodje i kako da me tamo pronadje. Popili smo po pivo i nisam vise ni sekund mogao da izdrzim. Imao sam je, konacno, nakon toliko godina sam je imao i bila je svacija samo ne moja u tom trenutku. Ne znam da opisem osecaj koji me je spopao zato sto je imam. Ne, nisam bio srecan, bio sam razocaran, ne njom nego sobom, zato sto je ona, toliko posebna, toliko godina cekana bas u tom trenutku kada sam ja bio potpuno njen ona bila…? Sta??? Sve on sto su bile druge zene, ah, tako posebna, slicna svima.

Nikada je vise nisam pozvao ni sreo tog leta sam se ozenio.

Advertisements

2 comments

  1. Dadi · February 10

    Kao sažeti ljubavni roman nabijen emocijama. Mnogo dobro. Razmisli o tome da ovu priču proširiš i pretvoriš u roman. 😉

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s