Frida…

20171008_141026Oduvek sam zavidela onima koji su umeli da pisu fikciju. Fikciju koju obozavam I u kojoj vise od svega uzivam. Tu istu fikciju koja me odvaja od stvarnog sveta I uvodi u svet necije maste. Fascinantno…

Ne mogu pisati o stvarima koje nisam  osetila, dozivela. Ne umem pisati niti opisati nesto sto se nekome dogodilo. Dogadjaji kroz koje nisam prosla, koje nisam stvorila kao glavni ili sporedni akter, nikada ne bi bili tako ubedljivi, ne bih umela da im dam emociju, osetilo bi se svako lazno slovo, izgledalo bi kao da skrnavim reci koje bi tako divno zvucale da ih neko drugi napise. Nikada nisam uspela da napisem pesmu jer poeziju pretvaram u prozu koju na kraju ubijem mrtvim znakovima pitanja. U stanju sam satima pisati o kapljici vode koja se niz rame spusta do nadlaktice, o zvukovima koje prozvodi kisa, o koracima koji odzvanjaju po kaldrmi, o noci I zvezdanom nebu, o talasima I galebovima koji stvaraju simfoniju zvukom I slikom. O plavom nebu I moru koji se takmice cije je plavetnilo plavije. Njih umem da disem I osetim.  Volim pisati o osecajima koji se sami od sebe stvore, razvijaju I rastu. O osecajima koje zrno ponosa pretvori u prasinu kojoj dodir ostavlja trag ali ne I otisak. O trenutku koji treperavo preti citavoj vecnosti, onaj isti trenutak koji je stvorio revoluciju istovremeno ruseci I stvarajuci sebe iznova I iznova jer je vecnost samo popularan naziv za sve ono sto je samo on spreman da napravi. Mogla bih pisati o pustim trgovima zaboravljenih gradova u kojima akusticno odjekuje tisina. Tisina kakva se nigde ne cuje, koja mili uz ledja, obuhvatajuci prsljen po prsljen kicnemog stuba svojim ledenim prstima trazeci udubljenje  u vratu gde se ususka I  postane prijatna jeza, momenat u kome se divis svim svojim culima sto su dozvolili da ih tisina obuzme toliko snazno da je svaki mikron tela oseti iako je se ni ne vidi ni ne cuje.  Nocni peraci ulica su me naucili da verujem da ulicne svetiljke proizvode magicnu svetlost I da cuvaju tajne. Nikada ti one nece otkrivati tudje strahove niti mozes cuti necije davno zaboravljene jecaje ali znas da ce uvek ztreperiti kada stanes malo duze ispod njih. Niko nikada nije primetio da one na taj nacin komuniciraju sa tobom I da zele da saslusaju I tvoju pricu. Peraci ulica to odlicno znaju zato rade samo nocu.

Mogla bih danima pisati o bosonogom ulicnom sviracu duze crne kose koji je svoj repertoar pocinjao pesmom Frida.  Znao je da stvori muziku samo stajanjem na tom mestu bez gitare I glasa, mogla sam jasno cuti prvih par nota I pre nego je zasvirao. Njegov glas odzvanja tim trgom Iako je vec odavno prestao da svira. Svaki put kad stamen blizu tih zidina cujem da je Frida bila njegova kraljica. Nikada niko nije umeo toliko stvarno da peva I svira, toliko stvarno da mesecima nakon toga ti cujes njegov glas I zvukove gitare. Niko nikada nece uspeti da shvati da ono sto je mene odusevilo nije njegova pojava niti pesme koje je savrseno izvodio vec ta genijalnost koju samo priroda moze da proizvede a koja se skupila u jednoj jedinoj tacki, bosonogom ulicnom sviracu crne  duze kose koji je svoj repertoar pocinjao pesmom Frida. Zato I znam da ga nikada ne bih uspela opisati iako sam ga dozivela, toliko potpuno I stvarno, jer je bosonogi ulicni svirac duze crne kose  koji je svoj repertoar pocinjao pesmom Frida , napravio fikciju koja me je odvojila od stvarnog sveta I uvela u njegov svet maste.

Advertisements

35 comments

  1. Odlično! Svaka čast!
    🙂

    Liked by 1 person

  2. Pixel · October 8

    Svaka čast, fenomenalan post!
    I jedan, mali prilog… Za pozdrav! 🙂

    Liked by 2 people

  3. Daisy · October 8

    Hvala ti.
    Prilog je fenomenalan!

    Like

  4. Shonery · October 8

    Možda ne pišeš fikciju, ali ono što pišeš je odlično i uvek je zadovoljstvo pročitati tvoje redove… Da li treba da pohvalim i bosonogog svirača i Fridu??? 😀

    Liked by 3 people

    • Daisy · October 8

      Hvala Shone, lepo je procitati tako nesto.
      Njih ces pohvaliti kad budes cuo, doziveo 😉

      Like

      • Shonery · October 8

        Slušao sam Psihomodo prošle godine i silno sam uživao… 😀 A možda nekad čujem i bosonogog… 😀

        Liked by 1 person

      • Daisy · October 8

        On to radi drugacije, veruj mi, zo mi je sto nisam uspela da ubacim snimak od 2 min iz telefona 😦

        Liked by 1 person

  5. Dadi · October 8

    Kad ovako divno pišeš o stvarnim osećajima i tvom načinu pogleda na svet, onda ti fikcija i ne treba 🙂

    Liked by 5 people

  6. pucinasnova · October 8

    Mnogo je poezije stalo u ovu tvoju prozu. Divno 😊❤

    Liked by 2 people

  7. Hank Moody · October 8

    Bravo, Gromovnice. Odličan povratak. Ja volim nestati u ovom tvom pisanju, ali baš. U Dnevniku jedne klinke sam baš uživao (morat ću ga nastaviti čitati ovih dana), ali i u svemu što napišeš, pa makar to bilo kretanje kapi vode niz nadlakticu 🙂

    Liked by 1 person

    • Daisy · October 8

      Nisam ocekivala ovoliko, ovakvih komentara sad su mi obbrazi potpuno crveni…
      Hvala ti puno I drago mi je da procitam tako nesto.

      Liked by 1 person

  8. Мислим (наглас, и без икаквог стручног утемељења и покрића) да је ово начин на који треба иначе да наставиш да пишеш. Не пада ми на памет да паметујем и постављам критеријуме, и нећу се осећати добро ако то на тај начин интерпретираш и доживиш, али ово јесте непосреднодст у писању која је блиска и може постати интимна са имагинарним читаоцем. У њој се јасно осећа истинитост, проживљеност и она врста искрености која је потребна да би СЛОВО било учитано у читаоца.
    Поздрављам Те!
    ПС. Да, ово је освежење!!!

    Liked by 1 person

  9. Миловановић Синиша · October 8

    Овај текст тако лепо прија

    Liked by 1 person

    • Daisy · October 8

      Hvala Sinisa 😉

      Like

      • Миловановић Синиша · October 9

        Ово нам сада дође као домаћи задатак како треба писати.

        Liked by 1 person

  10. Valent · October 8

    Nikada ne bivaj ono što nisi niti bi žele da budeš.
    Tvoji su tekstovi možda nekome fikcija. 😉
    Meni je lepo dok te čitam. Tačka. 🙂

    Liked by 1 person

    • Daisy · October 8

      Zelela sam da probam I uvek cu zeleti ali to ne znaci da umem 😉
      Hvala ti lepo na ovim recima.

      Liked by 1 person

  11. Kikimusanba · October 9

    Daisy, hajde što si ti mesecima čula bosonogog svirača, duže crne kose, slušam i gledam ga čak i ja (sve od sinoć kada sam prvi put pročitala tvoj post). 🙂 Bravo, draga!

    Liked by 1 person

    • Daisy · October 9

      On je stvarno neverovatna prica, kao sto sam vec spomenula, zao mi je sto nikako ne mogu podeliti sa vama video koji imam 😦
      Hvala ti.

      Liked by 1 person

  12. epicfantasyweb · October 9

    Djeli na fejsu i daj nam link 😉
    Ne žali za fikcijom jer uvjek ima neko ko želi da piše kao ti 😘

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s