Hana… ( poslednja prica)

Zevsova ćerka

  • Znam da umem da razočaram, ali hoću da znaš, bez obaveze da to nešto znači ili da je iskupljenje za nešto… da nema dana, nema sata da mi ne prošetaš kroz misli…
  • To je nesto novo za mene..
  • Ne moras da razumes, samo sam hteo da to znas…
  • Mislim da decak koji sedi za tvojim kompom i koji je verovatno lopov… ukrao ti je sifru i otvorio tvoj sef…Ne, samo ne mogu da verujem, u ono sto citam..
  • Izvini, moram da idem.

DSC_0039

  • Tu sam.
  • Bas si brz… Ne secamo se dokle smo stali?
  • Sećamo se..
  • Ok.
  • Znam šta sam rekao… tako je… i dalje ne možeš da poveruješ?
  • Neobicno je, ali ti verujem.
  • Znam da mi veruješ :)… drago mi je zbog toga… znam da mi uvek veruješ…
  • Nije to problem… problem je da egoista prizna svom odrazu u ogledalu to je vezano za krv i pepeo.. za tu pricu, nacin na…

View original post 718 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s