Zelja..

Zevsova ćerka

103908-sneg

PRAZNICI…

Dan pred Novu godinu. Padao je sneg. Doček se bližio i novogodišnja euforija se osećala u vazduhu. Grad Zaborava je izgledao prelepo. Prekriven snežnim pokrivačem, beo grad. Ulice zavejane i samo par koraka utabanog snega ispred Minjine kuće. Snežna belina je bolno parala oči, ali je bila neodoljiva i primamljiva. U gradu Zaborava je tradicija da se nedelju dana pre i posle dočeka svako veče izlazi i slavi, luduje i raduje. Time se ispraća stara, a dočekuje nova godina. Kafići su imali razne ponude, a piće je bilo jeftinije nego inače. Svaki kafić je imao svoju zimsku priču i bio ukrašen u skladu sa njom. Svaka kuća je bila ukrašena svetiljkama, deda mrazom i irvasima po terasama, krovovima i baštama. Osećala se kao da je u nekoj bajci.. samo je falio princ. Ali ni u jednoj bajci princeza nije imala mogućnost izbora između dva princa.

Minja je mrzela da…

View original post 5,102 more words

Sest godina unazad… poslednja nedelja decemra.

Zevsova ćerka

Zadnja nedelja decembra, prvi dan.

Stigla je u svoj mali grad i ni o čemu nije razmišljala, osim o tome kako će uveče izaći u pab. Radoznalost i iščekivanje su je ubijali. Bila je jako nestrpljiva i jedva čekala da vidi Todorovu reakciju posle svega sto se izdešavalo među njima. Takođe je gorela od želje da vidi Bokana sa kojim su se stvari naglo promenile, posle njihove najintimnije priče, pa onog telefonskog poziva od pre par vikenda: “ kad ideš kući?”. Bila je jako euforična, rastrzana i znatiželjna, sva se pretvorila u znak pitanja.

U osam sati je već počela da se sprema, nije znala šta da obuče, imala je puno garderobe ali su joj odjednom sve stvari bile dosadne i bezveze. Imala je jako veliki problem oko odlučivanja, nikada u životu nije znala da bira. Najviše je mrzela da bira između dve stvari, i na…

View original post 4,683 more words

Google translate, Džoni Dep i univerzum, ta neka čudna družina…

Zevsova ćerka

Pogledao je tako kao da je imao još hiljadu pitanja u glavi a onda je uhvatio za ruku i počeo da vuče ka sebi, nije želeo da tek tako ode, nije želeo da baš tog momenta ode. Izmigoljila se pa izvukla ruku dok je on išao za njom i licem prilepljenim uz njeno uvo i kosu govorio:

  • Ti večeras nećeš spavati sa njim jer ćeš misliti na mene, svaki put kad budes ljubila tog kretena mislićeš na mene. I bićeš toliko ljuta i besna onog momenta kada shvatiš da se dešava baš ovo što ti sada govorim. Ostani jos malo?

poslednje rečibile supraćene molećivim pogledom. Gledala ga je nezainteresovano sa levom podignutom obrvom. Dok je zakopčavala jaknu, blago se nasmejala i pribivši se skroz uz njegovo uvo tiho mu rekla:

  • O tome možeš samo da sanjaš.

Okrenula se i otišla. Prošlo je sat i po vremena od dogovorenog roka, ali…

View original post 4,821 more words

Sest godina unazad…

Zevsova ćerka

Pogledala ga je ispod obrva a zatim upitala:

  • Zašto svaki put uzmeš baš tu cigaru?

Pogledao je najzavodljivijim pogledom a zatim rekao:

  • Zato što znam da je meni namenjena. U momentu kad je okreceš ti pomisliš na mene, pa  velim što da je ja ne uzmem kad je svakako meni namenjena.

Prolazili su je trnci, saznanje da razgovara sa njim je bilo dovoljno da ih pokrene. Molila se tiho u sebi: Samo da mi ne zadrhti galas.

  • Nisam znala da razgovaramo, čini mi sa da jedno dve godine nismo progovorili?

Inat je progovorio. Bes zbog činjenice koju mu iznosi. On je pušio njenu tanku cigaretu držeći je čvrsto u desnoj ruci između malog i domanjeg prsta. Dim mu je išao u oči i zbog toga je izgledalo kao da namiguje desnom stranom lica. Pomno je slušao Minju ali ni jednog trenutka nije skidao zajedljiv izraz sa lica. Vratio se svojim dobro…

View original post 2,632 more words

Sedam godina unazad…

Zevsova ćerka

SEDAM GODINA UNAZAD.

Druge nedelje Septembra Todor odlazi u vojsku. Pravio je ispraćaj. Bilo joj je teško saznanje da ga neće viđati tako često kao do sada i zbog vojske a i zbog fakulteta na koji polazi prvog oktobra.

Ispraćaj je bio lep i tužan istovremeno. Glavni gost večeri bila je njegova bivša devojka Dana u koju je nekada bio očajno zaljubljen. Minja ga je zamolila da je pozove. Dana je cele večeri cupkala oko njega i pokušavala da bude u centru pažnje. Nekoliko puta mu se čak i nabacivala. Minja je želela da ostane ravnodušna i da prihvati njeno ponašanje, jer je znala da je zabranjeno najslađe, ali je isto tako želela da vidi njegovu reakciju na prisustvo bivše devojke. Da proveri sebe. Šta je to što ona hoće? Zašto joj je uopšte bitno da Dana bude tu? Ona je prošlost a oni žive u sadašnjosti. Volela je da se igra sa vremenom. Zanimalo je koliko jako…

View original post 5,172 more words

Nemojte!

Svakog jutra uz kafu citam svoje price koje sam nekada pisala i sada ih ponovo objavljujem.  Nakon toga citam sve ostale price. To radim iskljucivo i jedino zbog sebe. Volim da citam. Volim i da pisem. Ne interesuje me ko ce me i da li ce me uopste citati, niti citam druge radi toga da bi oni mene citali. Sve su to gluposti i nebuloze. Ono zbog cega je nastao ovaj post je to sto me vredjaju vase zvezdice koje udarate a niste procitali tekst. Nemojte! Meni to ne treba! Ni zvezdice ni citanje.

Osam godina unazad…dani posle.

Zevsova ćerka

DANI POSLE…KASNO LETO I UŽIVANJE…

Minju je ujutru dočekala kafa u krevetu i sto jedan poljubac. Dok su pili kafu Todor je upitao:

  • Nisam hteo juče ništa da te pitam, bila si previše uzbuđena i uzrujana, ali mi i dalje nije jasno zašto si se tako brzo vratila?

  • Pa, nisam se snašla. Znaš kako je grozan osećaj kada radiš po ceo dan ili makar jednu smenu po onoj groznoj vrućini i sve vreme gladaš u more a ne možeš da uđeš unutra rashladiš se, da zaplivaš. Nego radiš i znojiš se, a na kraju ispadne kako ništa nisi radio i zaradio. Kako još ti treba da platiš gazdi za to što si radio. Todore, ti znaš da ja nisam maher za te stvari, jednostavno se ne snalazim.

  • Ali mogla si sebi i poslu dati malo vremena , možda bi se na kraju snašla?!

  • Nema šanse, veruj mi, prvo ništa ne…

View original post 3,662 more words

Osam godina unazad… poslednji dan bez njega ( zadnji deo)

Zevsova ćerka

Na veliko iznenađene vozač autobusa je istog momenta bez ijedne reči upalio autobus i otišao, ostavivši zbunjenu devojku da se još dugo, dugo čudi njegovom postupku. Zaboravila je da u bajkama postoje zlikovci kao što je Kapetan Kuka. Nije mogla da veruje kakav je to kreten bio. Sigurno nije imao dece. Tako razočarana videla je izdvojen sto koji po njenom mišljenju nije pripadao restoranu i želela je da sedne samo par sekundi da razmisli o tome šta dalje da radi…

Čim je sela prišao joj je konobar, okrenulaje očima. Primetio je to ali je ostao profesionalan i najljubaznije joj se obratio:

  • Dobar dan, izvolite?

Besno ga je pogledala sa poslednjim atomima svoje snage koji su jedino služili mišićima na njenom licu u tome da istraju i da još dugo nosi taj ogorčeni izraz do trenutka dok ne smori jadnog dečka koji je samo služio svoju poslovnu dužnost konobarisanja. I dalje nakostrešenog…

View original post 3,598 more words

Osam godina unazad…poslednji dan bez njega ( DEO II)

Zevsova ćerka

Stigla je do magistrale, mesta gde se čekaju autobusi. Već je bilo 06:15. Nije želela da gubi vreme time što će ići do grada Školjki, iako je duboko u sebi znala da ta ideja od početka nije bila ništa više od ideje, jer je zatim pomislila:

A šta ako joj Ena ne pozajmi pare?”

Izgubila bi ceo dan na relaciji grad Školjki- Stenje i kamenje i na kraju ništa ne bi dobila. Jedino je bila sigurna da mora videti njenog čoveka tog dana jer više vremena nema. Pomolila se Bogu i uradila jedino što joj je ostalo, podigla je palac desne ruke i počela da stopira.

Kola su kao luda prolazila, bez krajnje namere da pogledaju sumorne stopere kojih je bilo nekolicina, a kamo li da zastanu i povezu ih ili bar upitaju dokle idu. Gledala je samo registarske tablice Začarane zemlje jer se užasno bojala Suncobranaca , bili su…

View original post 2,513 more words

Osam godina unazad…poslednji dan bez njega.

Zevsova ćerka

STO ČETRNAESTI DAN BEZ NJEGA.

Minja je ustala rano, nije ni popila kafu nego je odmah strčala do kafića da počne sa poslom.

Vreme nije prolazilo. Od 7 do 10 je uslužila možda tri stola. Ali posle deset je zadesila velika gužva. Svi stolovi su bili puni a ona je trebala sve to da spremi pa da ih usluži. Bilo je jako naporno. Nije joj smetalo da spremi porudžbinu, teže je bilo odneti to do stola, a onda sa tacnom na jednoj ruci spustiti piće na sto a da pri tom ništa ne razbije ili prospe. Izdržala je nekako dok nije došao njen kolega Deki da joj pomogne. Sa njim je bilo lakše. Ona bi spremala piće, a Deki bi nosio. Smena se konačno završila. Bila je preumorna i otišla je kući. Vale je radila popodne.

Pesma..

STO PETNAESTI DAN BEZ NJEGA.

Opet je radila prvu smenu i još uvek se nije snašla. Mislila je da…

View original post 2,537 more words