Jedanaest godina unazad… Prolećni povratak u jesen, u grad Jeseni.

Zevsova ćerka

Gazda se protegao, okrenuo se prema devojkama pogledao Minju koja je gledala u njega i lagano prilazio njihovom stolu. U trenutku u kome je on napuštao stub i prilazio njihovom stolu Minja je u svojoj glavi pokušavala da premota film ili da pokida traku da se ta scena nikada ne dogodi ali je ostala totalno zatečena jer je i traka i film i sve ostalo istog momenta pobeglo iz njenih misli kada se pojavio on. Stao je ispred nje i gledajući je pravo u oči pitao:

  • Ti si beše Žakova ćerka?

To je onaj od momenata kada gledate nekog naspram sebe i odjednom imate neki čudan osećaj u predelu grudi i vrata a slika se pomera kao kada na digitalnom fotoaparatu naizmenično zumirate sliku i vraćate je u prvobitnu veličinu. Taj momenat traje par sekundi a vama se čini da je prošlo pola sata od momenta kada vam osoba koja tako utiče na vas postavila pitanje, i više ne znate šta da kažete, želite da sto reči izgovorite istovremeno i na kraju se…

View original post 3,684 more words

Advertisements

6 comments

  1. epicfantasyweb · 26 Days Ago

    Mladi i znatiželjni 😂

    Liked by 1 person

  2. Valent · 26 Days Ago

    Danas isčitah i poslednje od svih pisanija sa prefiksom Jedanaest.
    Ima ih još? 🙂

    Liked by 1 person

    • Valent · 26 Days Ago

      Ima, piše. Previdela sam, sorry! 🙂

      Like

      • Daisy · 26 Days Ago

        Hvala sto citas 🤗

        Like

    • Daisy · 26 Days Ago

      mislim da ima ali nisam sigurna 🤔

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s