People Are Strange…

Zevsova ćerka

300743.3759313 (1)

Kako smo uopšte dozvolili da se toliko udaljimo mi koji smo bliski jedni sa drugima. Mi koji pokušavamo, ne, pogrešila sam. Mi koji uspevamo da se razumemo? Zašto? Da li nam ipak više odgovara da budemo neshvaćeni, da budemo bliži ljudima koji nas ne razumeju da bismo žudeli za razumevanjem? Ili da dobijemo to sjajno mesto predavača, da u drugima budimo svest koju ne poseduju, koja je u komi. Oh… koliko stranaca oko mene. Onih, mojih najbližih. Da li te zaboli tvoja savršeno sklopljena rečenica koju neko skrnavljeno prepričava, bez razumevanja, bez njenog najfinijeg ukusa na jeziku, koji zaudara dok je taj neko izgovara. Dok je ti izgovaraš miris je sladunjav i lepljiv, ulepi sve misli i stvara celinu. Taj neko zna da je ta rečenica važna ali isto tako zna da je ne razume, ali će se svakako služiti njom jer… ti si je rekao. Zaboli me svaka pomisao…

View original post 311 more words

Advertisements

8 comments

  1. epicfantasyweb · June 29

    And sometimes people are beautiful 😆

    Like

  2. vesalca · June 29

    Uvijek sam, neovisno o sadržaju, uživao u tvojim mislima. Način na koji ih uobličuješ nije ništa manje dobar, ali imaš predivne misli.

    Liked by 1 person

    • Daisy · June 30

      Hvala ti. Divan je osecaj procitati tako nesto 😊

      Like

  3. Dotakla si jedu tuzno bolnu temu

    Like

    • Daisy · July 1

      Znam. I o tome se ponekad mora pisati.

      Like

  4. Shonery · June 29

    Odmah sam pomislio na grupu The Doors…

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s