Sveca…

300743.4001738

Tako mali, sićušan plamičak sveće obasjava čitavu sobu. Posmatra je i divi se njenoj maloj veličini. Sedi u naslonjači i vrhom prsta ovlaš dodiruje rubove grubog platna džepa dok mu je ruka na pola unutra. I tu je i tamo je, na dva mesta istovremeno. To ga je navelo da tok misli usmeri ka njenoj unutrašnjosti. Ah, da došao je taj trenutak, onaj deo dana koji ga je ispunjavao. Čitanje pisama.

Još uvek ga je nešto sputavalo u tome, bio je opčinjen svećom, želeo je još malo da uživa u tom savršenom plesu, želeo da se njegov pogled potpuno posveti toj svetlosti i zapleše sa njom. Da dotakne horizont, mesto gde svetlost neprimetno dodiruje mrak ne kvareći svu njegovu tamu. Savršenstvo u kome se dodiruju dve krajnosti prejake da bi se suprotstavile jedna drugoj.
To su bili retki trenuci kontradiktornosti koja mu je parala čitavu unutrašnjost a koju je krpio svojim povlačenjem. Naglo je ustao da bi ispružio svoje umorno telo po podu. Tuf. Tuf-taf. Tup. Puls po njemu, činilo mu se da poskakuje, da se ritmično odvaja od poda svaki put kada zatutnji. Osećao je toliko jako da je na trenutak pomislio da zapravo pod pulsira. Umor ga je obuzimao, postepeno ali potpuno. Izvukao je iz džepa kanapom uvezan štos pisama i prislonio ih čelu…
Toliko divnih reči, reči koje čine njegov svet drugačijim. Svako od njih je nosilo osobni pečat ali su sva imala nesto isto, zajedničko, pa je samim tim i taj pečat bio bled, gotovo providan. Laganim pokretima je otvarao jedno po jedno i čitao prvo u sebi pa onda naglas. Uživao je, topio se, osećao. To su bile male radosti koje je sebi svakodnevno pružao.
Neka su bila kraća, neka duža, neka mirišljava, u nekima je nalazio sasušene latice cveća. Ali svko se zavrsavalo isto. Jedina mana. Svi ti divni oblici, uvijena i izvijena slova, kukice, tačkice, lepe reči. Nijedna dovoljno lepa da ga zagolica iznutra, da zatreperi. Sve te divne žene. Zamišljao ih je iako je samo par njih poznavao. Ritmično pokretanje bokova, kukova… levo, desno, levo. Torzo. Nadimanje i spuštanje prsa, kao da se mogao videti vazduh koji to radi dok posmatra to divno telo i putenu kožu tako blizu očima, dodiru. I… ne dodirnuti tako podatne, ne dodirnuti! Podstaći želju. Naterati želju da odustane, ukrotiti je.

Izvajane obline koje umetnik u njemu mora obogatiti svojim dodirom, izmeriti šakom veličinu grudi. Koliko preliva, koliko nedostaje? Krupne, tanane, svilene kože, guščije kože koju nikada nije voleo, sa usnama boje purpura, sa željom u očima i spuštanjem pogleda. Svi ti graciozni pokreti ruku dok se pisma pišu, vrh jezika koji dodiruje lepilo koverte na samom kraju… sve te izmišljene reči za njega samo! Žene!!!

I onda jedno pismo koje se ne moze otvoriti. Pismo u gruboj, pohabanoj koverti. Kakva drskost- pomisli. Zagolicalo ga je više nego deset onih koja su čekala da budu otvorena. To pismo je bilo kao konzerva kojoj treba kljuc da bi bila otvorena a on ključa imao nije pa ga je morao pocepati, a pocepati pismo za njega je isto bilo kao i baciti ga. Pokušao je još nekoliko puta sa svih strana i nakraju je učinio to. Fljšshh! Pocepao ga je i izvukao beli papir. Izgužvan beli papir, isflekan, nimalo lep ali svakako neobičan. Nije mirisao, u njemu nije našao latice cveća, ni reči koje je očekivao. Samo par redova i ostatak belog papira umrljan tintom. Nasmejao se. Pismo pisano noću. Vide se tragovi plamena sveće koji su dodirivali parpir odozdo dok se poslednji put pred slanje čitalo i proveravala tačnost svake reči, svakog slova. Simpatična smotanost i nesigurnost su obuzele čitavu kolibu a on se nasmejao, on se smejao pismu i sebi. Pismo nije počinjalo uobičajnim rečima: Dragi, Ljubavi, Mili, Dragane, Jedini moj… Počelo je i završilo se jednostavno i smotano:

Šjor,

Vaše pismo je stiglo na moju adresu greškom. Adresa nije pogrešna ali ime jeste. Čitala sam ga dugo i pažljivo nekoliko puta, čak se jedan plamičak poigrao sa njim, zahvatio je deo pisma zato Vam se ispričavam i šaljem ove reči. Mogu prepisati i poslati Vam ga nazad kako bi osoba kojoj su namenjene one iv eo se klo videti ožd. oli od ene.

A.O

Sta??? Tinta rasuta po papiru. Trag pera kojim ju je pokusavala upiti bezuspešno. Nedostaju slova koja se ni ne naslućuju. Izgužvano i ispravljano pismo više puta.

Grohotom se smejao dok je zamišljao scenu pisanja pisma, scenu čitanja njegovog pisma i plamen sveće koji lagano zahvata papir dok ona fokusirano upija reči na samom dnu… i taj trenutak u kome shvata da će pismo izgoreti ukoliko odmah ne reaguje. Da li je duvala u vatru? Ili je samo polila čašom vode pa razmazala reči poput crno belog akvarela. Koliko li je puta zgužvala svoje pismo i bacala ga? Koliko puta ga je ispravljala dok nije poslala? Kojom žestinom je pokušavala ponovo upisati slova znajući da nema više tinte? Ovako zanimljive stvari mu se odavno nisu dogodile, opile su ga, nasmejale i uspavale…

Advertisements

14 comments

  1. g3n1j4l4c · June 22

    Deo nečeg većeg? Nekako se osećam kao da sam upao u sred priče.
    I stil je totalno drugačiji.
    Tako i ja, čekam da se sve smiri pa da čitam blogove, doduše, bez ove… khm… ritmike.

    Liked by 1 person

    • Daisy · June 22

      Ne, bas suprotno. Ovo je pocetak. Sasvim slucajno je naleteo. Dogodio se sam od sebe. Stil je mozda drugaciji, pisanje u trecem licu nije uvek isto posebno ako se radi o prici.

      Liked by 1 person

      • g3n1j4l4c · June 22

        Odlično… Ipak je deo nečeg većeg. Savet. Napiši sve. Ne objavljuj delove. Biće odlična knjiga.

        Like

      • Daisy · June 22

        Ma nije, veruj mi bice mozda jos deo ili dva. Tako, provukla se ova prica kao nesto poznato, odsanjano pa sam je zabelezilA…
        Hvala ti

        Liked by 1 person

  2. Retka Zverka · June 22

    O, baš lepo. Baš mi se sviđa. 🙂

    P. S. Hvala ti i za Mejdne.

    Liked by 1 person

    • Daisy · June 22

      Drago mi je da ti se dopada 😊.
      Veruj mi da nijedna druga pesma ne bi uspela da isprati glavnog lika bolje.

      Liked by 1 person

  3. epicfantasyweb · June 22

    A slike s mora – ništa? 😁

    Like

  4. belabojica · June 22

    Kazanova je zaintrigiran. Intrigantno…

    Liked by 3 people

  5. Hank Moody · June 22

    Odlično. Nešto posve drugačije od tebe. Sviđa mi se i čekam da vidim u kojem će pravcu sve ovo teći 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s