Zelja..

103908-sneg

 

PRAZNICI…

Dan pred Novu godinu. Padao je sneg. Doček se bližio i novogodišnja euforija se osećala u vazduhu. Grad Zaborava je izgledao prelepo. Prekriven snežnim pokrivačem, beo grad. Ulice zavejane i samo par koraka utabanog snega ispred Minjine kuće. Snežna belina je bolno parala oči, ali je bila neodoljiva i primamljiva. U gradu Zaborava je tradicija da se nedelju dana pre i posle dočeka svako veče izlazi i slavi, luduje i raduje. Time se ispraća stara, a dočekuje nova godina. Kafići su imali razne ponude, a piće je bilo jeftinije nego inače. Svaki kafić je imao svoju zimsku priču i bio ukrašen u skladu sa njom. Svaka kuća je bila ukrašena svetiljkama, deda mrazom i irvasima po terasama, krovovima i baštama. Osećala se kao da je u nekoj bajci.. samo je falio princ. Ali ni u jednoj bajci princeza nije imala mogućnost izbora između dva princa.

Minja je mrzela da bira.. nije to umela. Lakše bi joj bilo da joj neko kaže to mora tako da bude i tačka, nego da može da bira da li hoće ovako ili onako. Tada ne bi bila sigurna u sebe i u svoju odluku jer bi uvek postavljala ono isto pitanje a šta bi bilo da sam izabrala ono drugo. Dosta stvari je mučilo ali je bila srećna. Znala je da gubi Todora i isto tako osećala da se nesto dešava sa Bokanom. On joj nikada u životu nije bio privrženiji, niti se ikada trudio da je zadivi, a zadnjih par meseci je stalno visio oko nje i pogledom je molio za malo pažnje. Verovatno se osetio ugroženim jer je sada mnogo više pažnje posvećivala svom dečku koga je on nazivao kretenom i osobom koja ne zaslužuje Minju. Možda ga je baš zbog ljubomore pridobila. Povređen mu je ego. On je njoj bio princ na belom konju i Bog u koga je gledala, a sada je jedva primećivala da se nalaze na istom mestu. Mada je to samo on mislio jer nije pojma imao kakvu je žurku pravio u njenoj glavi.Video se njegov bes i poraz. Ona nije bila ni malo glupa, očekivala je Bokanov sledeći korak, možda sms ili tako nešto. A oko Todora se više nije trudila želela je da se stvari dese onako kako moraju, da sve ide spontano lagano…karmički.

Kasno popodne joj je stigla poruka. Još je nije ni pogledala a već je sebi u bradu rekla:

” znala sam”. Pa da, vrlo očigledno, nije mogao ni da se potrudi, da bude malo originalniji nego je morao baš poruku da mi pošalje. Eh, kada bi se bar jednom desilo ono što Minja ne očekuje pa da joj ljubavni život bude malo zanimljiviji, a ne da svi rade ono što ona hoće. To joj je dosadilo i nekako joj se nije čitala poruka jer je znala da je od Bokana. I tada je po prvi put u životu počela da se hladi od njega. Uzela je telefon u ruke i rekla sebi: “Ajde, dobro, da vidimo šta je sada šarmantni pametnjaković smislio?”. Sigurno je neka nebuloza da ne smem da budem u gradu Zaborava bez njegove dozvole ili da nesmem da postojim dok me on ne nacrta. Odjednom je strašno zaintrigiralo saznanje da nepročitana poruka stoji u telefonu i to joj se dopalo, htela je da još neko vreme sebi stvara konfuziju i baci se na razmišljanje o tome šta joj je njen čovek napisao. Ali njena nestrpljivost je bila istrajnija, otvorila je poruku koja uopšte nije bila od Bokana. Bila je presrećna, ali joj je ipak malkice bilo krivo. Poruka je bila od njene drugarice Saše sa tekstom:

Upravo sam se poljubila sa Davidom”

a sekundu nakon toga dobila je još jednu poruku, ali ovog puta nije ni želela da poveruje da je od Bokana nego je znala da je od Davida:

Čoveče ja sam se ljubio sa Sašom… ne znam sta nam se desilo ali izgleda da smo zajedno.”

Minja je bila presrećna iako nikako nije mogla da poveže Sašu i Davida . Prvo je pomislila da se šale sa njom ali je nakon telefonskog razgovora, shvatila da je vrag odneo šalu i da su nih dvoje u vezi. Radovala se zbog njih, a i čudila u isto vreme. Njih troje su se jako puno družili i nikada joj nije palo na pamet da među njima postoje bilo kakve emocije. Bila je u krivu. Te večeri su David i Saša poželeli da izvedu Minju i da proslave njihovu vezu. Dogovor je bio da prvo odu do Hemingveja, a zatim da ostatak večeri provedu u diskoteci Manjana.

Desetak minuta pred Minjin izlazak iz kuće pojavio se Todor na vratima. Rekao joj je kako je dobio poruku od Saše i Davida i da želi da im lično čestita. Bila je pre svega zbunjena njegovim iznenadnim interesovanjem za njeno društvo ali je prihvatila ponudu, taman ne bi bila sama i držala im sveću nego bi izašli kao dva srećno zaljubljena para.

Njena odevna kombinacija je prevazišla samu sebe. Oduvek je imala specifičan stil oblačenja i morala je da se izdvaja od drugih. Ovog puta je zaista izgledala drugačije. S obzirom da je bila manekenski građena, zvonaste farmerice su joj lepo stajale. Bile su uske i isticale njenu zategnutu zadnjicu, struk je bio spušten, tako da je prednji deo istih izgledao zavodljivo. Bluza koju je te večeri nosila bila je kreacija koju je sama sašila. Lanena petrolej majica dugih rukava koji su padali gotovo do njenih prstiju, sa jako širokim okovratnikom koji je bio spušten sa jednog ramena. Ispod toga je nosila tirkizno plavu majičicu koja je u levom delu njenog poprsja bila zakačena za petrolej bluzu velikim tirkizniom cvetom poprskanim istobojnim šljokicama, krljuštima i još nekim svetlucavim materijalom čije ime nije znala ali je sve bilo prelepe tirkizne boje. Kosu je vezala u pletenicu koja je padala na stranu, preko nagog ramena i jako joj je lepo stajala. Minja je blistala više od bilo koje novogodišnje jelke.

Dok su Todor i ona koračali prema kafiću u kome je trebalo da se nađu sa Davidom i Sašom probijali su se kroz lavinu ogromnih belih pahulja koje su blještale svuda po njima. Nikada u životu nije videla tako velike pahulje i toliku količinu napadalog snega. Na trenutak je poželela da se baci u sneg i pravi anđela ili da se grudva, pravi Sneška Belića…. ma da radi bilo šta sa tim prelepim snegom. Ipak je nastavila laganim korakom ka kafiću. Ušli su unutra, otresli sneg sa sebe i čestitali novopečenom zaljubljenom paru. Izgledali su srećno i zbunjeno.

Minja je sela pored Saše, a Todor naspram nje. I tada su ispričali njihove dogodovštine o prvom poljupcu. Širili su neodoljivu harizmu i terali sve oko sebe da budu jednako srećni kao njih dvoje. Nakon pola sata ušao je Bokan. Minja nije ni morala da podiže glavu znala je i osetila njegovo prisustvo. Bio je iznenađujuće opušten i flegmatičan kao da niko na ovom svetu nije postojao, u tom momentu u kom je koračao ka stolu za kojim su ga čekali drugari. To je bio prvi put nakon mnogo vremena da on nije izašao sam.

Stresao je sneg sa sebe, protresao kosu isto kao neki pokisli ker.. skinuo je jaknu. Ustao je sa stolice da bi jaknu lepo zakačio na naslon i pogled uperio ka Minji koja je do tog momenta listala neki novogodišnji časopis i kraičkom oka posmatrala Bokana. Poglaedala ga je ravno u oči jer je primetila da je nešto duže zadržao pogled na njoj. Bio je zbunjen iznenađen, gledao je nekako opijeno, kao da je otkrila nešto njemu jako bitno. Spustio je glavu i nasmešio se a zatim seo u svoju udobnu stolicu okrenuvši joj leđa. Ona se vratila novinama i u svojoj glavi pokušavala da skapira šta mu to znači da joj stalno okreće leđa kada zna da će se još jedno sto puta okrenuti da je pogleda, pa se zatim setila onog njihovog razgovora i njegovih reči:

“Ne znam, stvarno, ne znam zašto…ali u pravu si, kao da me čvorom vežeš i zoveš me pa u svojoj glavi samo čujem : ” GLEDAJ ME” i tada moram da se okrenem i buljim u tebe…to je jednostavno jače od mene…to je na nekom meni neshvatljivom nivou.”

Čim su te reči nestale iz njene glave ona pogled fokusirala ka novogodišnjem časopisu a on je okrenuo stolicu tako da sedi tačno preko puta nje. Kao da je čuo njene misli, da se možda i on tada nije setio svojih izgovorenih reči pitala se Minja po ko zna koji put te večeri.

Bila je u rebusu totalno izgubljena, sluđena i rasejana. I najednom videla Todora koji važno ustaje i seda pored nje. Šta se sad dešava? Unutrašnji glas iz sveg glasa pita Minju na koji način utiče tako na muškarce. Osećala je ogroman pritisak i shvatila je da je došlo krajnje vreme da razgovara sa Univerzumom. Pošto nije bila u situaciji da mu se lično obrati rešila je da sve to izvede u sebi a da je Univerzum čuje, jer je svakako boravio svuda oko nje. Obratila mu se:

” Važi, pobedio si, evo predajem se, znam da si svemoguć i da trebam samo jako da poželim ali veruj mi, to je nemoguće ja nikada neću biti sa njim!!!”

I tada joj univerzum iz dubine njenog bica tihim glasom reče:

” Samo poželi da budeš sa njim i to je to, ispuniće se”.

“Ok, važi evo sad ću, pa jesi li ti gluv? Ja to želim već pet godina unazad, svaki dan i svako Božije veče!!!……….. Želim da….Ma šta ja to radim uopšte, razgovaram sa samom sobom pored toliko meni dragih ljudi?”

Upita Minja svesnu stranu sebe koja nije unutrašnji glas a ni Univerzum. I tada pokuša da otvori oči i vrati se u Hemingvej ali šipak, nije mogla. Njena podsvest je znala šta želi ali nikako nije mogla da dopre do njene svesti. I tada nakon toliko godina skrivanja i talozenja želje negde duboko u njoj su se udružili Univerzum, njeno unutrašnje ja, njena podsvest i “google translate” (samo ne znam odakle se on tu pojavio) i u glas joj rekli:

” Progledaćeš kada iz sebe ili u sebi izbaciš ono sto želiš, pre toga ne”

“Jel mene neko zeza?”

Pitala je Minja sve svesne strane svog bića i počela cinično da se smeje ne verujući sta je snašlo. Pa nastavila da govori:

“Mislim da pametniji popušta a i svakako volim da se igram, tako da još jedna igra manje više ne može da mi naškodi valjda, samo ne znam šta misle svi ljudi koji gledaju u mene kako žmurim i ko zna koje grimase pravim?”

Rešila je da prvi put bude poražena ali samo da se ne bi blamirala i kao kreten žmurila u kafiću punom ljudi i tada je glasno u sebi rekla čak i ono što nije želela:

“ŽELIM DA VEČERAS BUDEM SA BOKANOM. O DA, SVIM ATOMIMA SEBE TO ŽELIM… VEČERAS“.

I tada, kada je završila rečenicu skupljenih očiju sa mnogo besa u sebi poručila je još nešto Univerzumu i svim njegovim rođacima:

” Želeo si da me pređes ali nećeš uspeti, samo zato što sam korak ispred tebe, ne možeš ti mene ucenjivati a da očekuješ od mene da ne uradim to isto. Tako da…. možeš slobodno da pokupiš sve svoje stvari iz mog života zato što nisi svemoguć, jer se ova želja odsnosi samo na ovo veče. Mislim da ti više neće pasti na pamet da se igraš samnom! A sada te molim da mi dozvoliš da otvorim oči”.

Nije ni morala da dovrši rečenicu jer je već mogla da vidi. Prvo šta je ugledala bio je Bokan koji kao da je znao da će tog momenta otvoriti oči nakon predugog razgovora sa njenim unutrašnjim svetom. Zatim je pogledala Sašu sa leve i Todora sa njenje desne strane. Odjednom je osetila kako joj Todor spušta majicu sa ramena i ljubi je po vratu, lagano svoje usne spuštajuci ka golom ramenu. Brzo je podigla glavu ka njenom čoveku jer je znala da gleda u neprimereno ponašanje njenog dečka i nekako htela da mu stavi do znanja da ona to ne želi, da je bilo ko sem njega ljubi. Složila je grimasu kao da je našla dlaku u hrani gledajuci Bokana koji baca čašu na pod. Čaša se razbija u milion sićusnih kristala koji cakle i prizivaju pažnju. Za to vreme svi ostali ljudi ukljucujući Sašu, Davida i Todora ne primećuju ništa osim zvuka razbijanja čase o pod. Sve to što se dešavalo imalo je veze samo sa Minjom i Bokanom.

Sledeća scena koju gleda je Bokan koji ustaje sa stolice. Eksira pivo koje mu je par minuta pre toga stiglo i odlazi.

Potopile su je emocije, osećala se bedno, jadno i grozno.

Ma šta se kog đavola dešava ovde? Kakvo ludilo glumi sad ovaj Todor i šta taj Bokan hoće od nje? Ahhhhhhh ajde više neka je svi batale.

Ona ništa nije radila a oko nje se dešavala drama koja je bila previše komična da bi bila tragična. A bila je bas to tragična. Ubrzo su otišli u diskoteku Manjana. Bila je ogromna gužva i na jedvite jade su ušli unutra. Odmah je ošacovala njenog čoveka koji je bio naslonjen na šank i zezao se sa društvom. Ali čim je okrenuo glavu ka vratima i ugledao Minju njegov se pogled promenio, bio je izazovan i pun svega što ona nije mogla rečima da opiše, samo se nazirala narandzasta boja. Stajali su tako kraj vrata i naručili piće koje su jedva pili od ogromne koncentracije ljudi koja je non stop ulazila i izlazila iz diskoteke. U jednom momentu kada su ljudi počeli da se penju jedni drugima na glavu Todoru je dozlogrdilo i predložio je da idu kući.

David i Saša su se odmah složili dok je Minja očajnicki želela da još malo gleda svog čoveka, ali ipak je većina pobedila. Bilo joj je drago da je se otarasila glupavog Univerzuma, jer ako ide kući neće ispuniti svoju želju, jer Bokan sigurno neće doći kod nje da bi udovoljio Univerzumu.

Mada ko zna, možda uveče budem sanjala kako se ljubim sa njim, i to je na neki način ispunjenje želje, zar ne ?

Branila je tako Univerzum svojim uvrnutim idejama. Todor je ispratio Minju kući i dogovorili su se da odvojeno slave novu godinu a da će se posle ponoći sresti negde u gradu. Tako je bilo najbolje jer ipak još uvek nisu bili sigurni u to hoće li nastaviti sa vezom ili prekinuti prelepo iskustvo koje su imali.

Todor je otišao, ostala je sama. Ipak se ni jednog momenta nije tako osećala. Nije ni videla mrak, prelepa svetlucava belina snega je naterala da još koji minut ostane vani. I tada joj na pamet pade njen instruktor joge. Prvi put je doživela reči koje je govorio na časovima kada su radili vežbe opuštanja. Zažmurila je na sekund udah… stomak, pluća, vrhovi pluća. Ruke prate disanje i šire se na stranu a zatimmse podižu iznad glave i prsti se prepliću… par sekundi je zadržala dah a onda dva puta duže izdahnula usaglašeno spuštajući ruke i dah . A zatim osetila belu, iskričavu obnavljajuću svetlost koja opušta sve njene mišiće… stopala, prste, skočne zglobove, listove, podkolenice, kolena, butine, sedalne površine, kukove, ramena, nadlaktice, laktove, podlaktice, dlanove, prste…. Otvorila je oči.

2756430byDoberman

Minja je u svom dvorištu ugledala ogromnu ne ugaženu snežnu površinu i poželela da se otisne u njoj. Ceo dan je očajnički gledala u sneg i svim svojim bićem pokušavala da zaustavi dete u sebi, da pravi gluposti po snegu. Ali sada je bila potpuno sama i želela je da oseti tu sneznu čaroliju. Sela je u sneg a zatim i legla. Kao malo dete je mahala ručicama i pravila anđele u snegu. Gledala je u nebo puno zvezda i videla jednu koja je bila sjajnija od ostalih. I tada joj stvarno beše žao što je morala da ide i što nije mogla makar još malkice da sanjari o tome kako bi lepo bilo da se njena dugo isčekivana želja ipak ostvari. Setila se davnih crtaća i na sekund zamislila da je u jednom od njih i glasno zapevala:

Twinkle, twinkle lucky star,

Can you send me luck from where you are?


Can you make a rainbow shine that far?


Twinkle, twinkle lucky star.


Can you really make a wish come true?


Do you shine on just a chosen few?


Is it over? Have I gone to far?


Twinkle, twinkle lucky star. “

Poželela je želju i naglo ustala iz snega, nije ga ni otresla sa sebe a već se nalazila ponovo ispred Manjana diskoteke. Pogledala je u najsjajniju zvezdu i cinično rekla:

Univerzume, ne znaš na koga si se nameračio, ja ti sada zvanično saopštavam da si me pobedio, Ulazim unutra i prepuštam se svemu sto želiš da mi se desi ali molim te ne dovodi mi još uvek Džonija pusti me da mi još malo bude nedostižan jer znaš… ja volim samo nemoguće.”

Ušla je sama. Gužve više nije bilo mogla je slobodno, bez mnogo probijanja da stigne do šanka. Naručila pivo, a zatim iz tašne izvukla cigarete i zapalila je jednu. Sa prvim izbačenimm dimom iz nje je isčezao svaki osećaj neprijatnosti. Okretala se da vidi gde se to njen čovek sakrio. Prošarala je malo pogledom po kafiću i ugledala ga je kako stoji sa druge strane šanka i cirka piće sa svojim drugarima. Nije gledao u nju. Stiglo joj je piće i ona je zavukla ruku u tašnu i izvadila novčanik da plati. Konobarica je uhvatila za ruku i rekla:

  • Račun je regulisan, gospodin je platio.

Zatim je pogledala je u Bokana i ruku, nonšalantno okretala u njegovom pravcu. Minji su goreli obrazi i osetila je sramotu i neprijatnost. Moram da se izvučem iz ove situacije, ispašće skadndal… ona je Acina devojka a Aca radi sa nastavnicom Petrom i mojim tatom.. misli Minja..misli. Počela je da muca:

  • Aha, jao baš lepo od njega..on je…. on je… meni stric… četvrto koleno.. verovatno me je zbog toga i častio.

Kiselog osmeha i još kiselijeg glasa je počela da opravdava njegov postupak. To uopšte neće privući pažnju, rodbinski odnosi nikada nisu bili za trač. Želela je da ga opravda, da opravda sebe. I tada je brzo htela da se skloni od užasno ispitivačkog pogleda konobarice. Uzela je flašu piva i pogledom tražila Bokana koji više nije bio na istom mestu. Na trenutak je klonula ali kada je pogledala u pravcu DJ-a i ugledala ga kako stoji oslonjen na njegovo rame i nešto mu priča raspoloženje se vratilo na pređašnji nivo. Uhvatila je njegov pogled nasmejala mu se i čekala njegovu reakciju da bi napravila sledeći korak. Gledao je u nju kao hipnotisan i pogledom je pozvao da ode do njega. Bez imalo razmišljanja je ustala sa stolice, pokupila svoje stvari i krenula ka njemu. Nije imala ni trunku srama, griže savesti, niti bilo čega sličnog. Stala je pored njega zahvalila mu se na piću i nazdravila. Započela je jedan sasvim spontan razgovor. U vezi novogodišnje noći. Tada je saznala da će za doček biti u kafiću koji se nalazio par kuća od njene. Bila je sigurna da će i ona tu slaviti samo zbog njega i tako je Todor otkačio pa je želela da ide na sve ili ništa. Ništa je već imala, zar ne? Njihov razgovor je prekinuo Bokanov drug Bata koga je znala iz telefonskog razgovora koji su vodili dok je živela u gradu Jeseni. Kada joj se izvinjavao u Bokanovo ime što nije mogao da joj se javi. Bata ih je prekinuo pitanjem:

  • Ja se izvinjavam sto prekidam vama verovatno vrlo važan razgovor ali ne mogu a da  ne pitam šta ste tačno vas dvoje?

Bokan je ćutao, osmeh sa njegovog lica se odjednom pretvorio u tanku crtu, gledao je Batu još neko vreme a zatim pogledao nju. Minji je tišina parala uši, pogledala je Batu pa Bokana, nežno se nasmejala pa sva luckasta i važna progovorila:

  • On je meni stric… četvrto koleno.

Pogled joj je bio prikovan. Gledala ga je pravo u oči. Učinilo joj se da ga je obuzela siva boja, koje je to osećanje…? Lice mu se zgužvalo i presavijalo kao da je umirao od bolova. To je trajalo nekoliko minuta, isto koliko i tišina. Bata se smejao u sebi, bila je sigurna da je to u sebi radio na sav glas. Bokan je izvio obrvu i sa čudjenjem je pitao:

  • Zar te je sramota što si zaljubljena u mene?

Na licu mu se video molećiv izraz koji je bez glasa vrištao… molim te reci da se šališ

  • Naravno da me je sramota.

Rekla je Minja kao iz topa. Nakon toga se dogodila prava bajka, zasuzile su joj oči u momentu kada je počela pesma

Uzdrmale su je prejake emocije, pesma koja ih je pratila svih ovih godina… bila je sinonim njihove platonske ljubavi, a od prve do poslednje reči je opisivala baš to… njihovu priču i baš tu noć koju je ona doživljavala kao san i čekala da se svakog momenta probudi. Njene misli prekinuo je Bokan koji je potvrdio sve ono o čemu je ona razmišljala:

  • Da li čujes reči ove pesme? Kao da je za nas pisana da se može pesma pitati ona bi ti rekla da se ja baš sada a i uvek sam se sa tobom osećao ovako kao u ovoj pesmi.

Bokan je naručio još jednu turu pića, zbog pesme koja ih je pogodila. Nakon toga je drugarima pričao razne njihove dogodovštine i opisivao Minju kao neku super heroinu, uzdizao je i hvalio… davajući joj razne komplimente. Nikada u životu ga nije čula da tako lepo priča o njoj nije znala o čemu se radi? Kako je uopšte moguće da je nakon toliko godina i njenog truda ipak došlo do preokreta? Ali se i dalje nije ničemu nadala, bila je previše uzbuđena i omađijana njegovim prisustvom. A kao najzanimljiviji deo priče bilo je prepričavanje njihovih telefonskih razgovora gde je Bokan do detalja potvrdio sve njene sumnje koje je imala u vezi toga. Kako je od prvog dana znao da sa njom razgovara i do poslednjeg dana nije želeo da joj to stavi do znanja da ne bi prekinuo svu tu čaroliju koju su imali. Kako ga je sve vreme grizla savest zbog njenih godina i kako se osećao prljavim sto je uopšte mogao da ne odoli njoj, devojčici od petnaest godina. Ali da ga je sve vreme đavolski vukla ka sebi ne znajući da objasni na koji način.

Njegovu priču je prekinula ljubazna konobarica koja im je saopštila da se lokal zatvara. Izašli su ispred i svako je trebao da ide svojim putem. Jedan od ortaka je predlagao da odu u neki lokal koji još uvek radi, mada su svi znali da u njihovom malom gradu Zaborava takvo mesto ne postoji. Bokan je bio naslonjen na Batin auto i zamišljeno gledao Minju a zatim rekao:

  • A šta kazeš da ti i ja odemo do mene na čašicu razgovora, ali samo jednu?

Minja je gorela od želje da on nekada preduzme taj prvi korak i da bilo šta uradi po tom pitanju. I više od svega je želela da ode na tu čašicu razgovora sa njim, ali nije htela da deluje poletno zaluđeno i tako kao da je to čekala celog života ili makar zadnjih pet godina. Zamislila se i rekla:

  • Milim da je to jako loša ideja, kasno je, umorni smo i sasvim je bilo dovoljno ovo večerasnje druženje.

A u tom momentu je želela da sebi odgrize jezik da više nikada ne lupa takve gluposti jer je njen unutrašnji glas iz sve snage vikao “ O, DA IDEMO KOD TEBE!!!”

  • Ma daj, Minja… samo jedna čašica?
  • A da razmislim malo..?

Tvrdila je pazar, igrajući se sa njegovim strpljenjem.

  • Ma ne pitam te, insistiram.

Rekao je odlučno, gotovo zapovednički.

  • Pa dobro pošto si mi stric red je i da te poslušam.

Rekla je i tada probudila svoje leptiriće u stomaku koji su skakali od radosti i vukli njeno ludo srce da ne iskoči iz jakne.

Ušli su u Batin auto i on ih je odvezao do Bokanove kuće. Izašli su iz auta. Zastala je pred kapijom. Pomislila je u sebi šta ako sad kaže nešto u fazonu: “glupačo zar si stvarno mislila da želim da ideš kod mene, ajde mala pali kući ili tako nešto”. Umrla bi od sramote. Ali totalno suprotno od toga se dešavalo, on je uhvatio za ruku i rekao joj:

  • Idemo, šta ti je sad, zašto stojiš tu, neću da mi se pretvoriš u kocku leda.

Pošla je za njim i prošaputala:

  • Bokane tiše, upaljeno je svetlo, čuće nas neko.

Tada je osetila dobro poznati osećaj… neko sećanje na baš ovu noć. Ona je to sanjala, davno, davno je sanjala baš taj momenat, sada ga je i doživela. I tačno je znala da će reći..

  • Neka nas čuje bas me briga, ajde kad kažem, ne boj se.

Pošla je za njim, ušli su unutra i nisu se popeli na njegov sprat, matorci su ga izbacili odozgo zato što ničim nije zaslužio da ima ceo sprat nego mu je u prizemlju dodeljena soba, pored sobe njegove bake koja je u to vreme bila u dubokom snu. Minja je videla grimasu nelagodnosti na njegovom licu a zatim čula izvinjenje;

  • Nemoj da se iznenadiš, soba nije baš nešto ali meni je dovoljno to što imam.

Uveo je unutra i upalio kvarcnu peć. Soba je bila mala i jednostavna. Sa desne strane se nalazio trosed, pored njega mali stočić, naspram vrata spojena dva tri ogromna prozora. U desnom uglu kvarcna u levom tv. Upalio je tv i izašo iz sobe. Minja je iskoristila priliku njegovog odsustva i poslala njenoj sestri Valentini poruku da se nalazi u njegovoj sobi.

Tamo negde, u strogom centru grada Zaborava, Vale je sedela sa društvom koje je svake večeri vrtelo jednu te istu temu. Klonula je od jednolične priče i planirala da krene kući ali naravno kao što to uvek biva uporno je govorila sebi, ostajem još pet minuta, kao da bi se tada nešto promenilo. Kada je čula zvuk telefona obradovala se jer će bar nešto promeniti njeno raspoloženje. Svakako je nešto važno i zanimljiivo u poruci, jer da nije sačekalo bi jutro, a ne bi joj poruka stigla u dva sata posle ponoći. Otvorila je poruku i kada je videla njen sadržaj skočila je kao oparena iz fotelje. I tada vrištala, skakutala i radovala se kao nenormalna, ali nije smela da pozove sestru da joj ne pokvari čaroliju. Ni sama nije znala da li je više srećna što joj je sestra oprostila laž ili zato što je KONAČNO bila sa njenim čovekom.

A u Ulici Breza su preovlađivala neka sasvim druga osećanja. Osetila je blagu jezu i sela je pored peći. Nije ni čula kad je Bokan ušao u sobu samo je osetila kako gura jastuče ispod nje da se ne prehladi sedeći na hladnom podu. Prijala joj je njegova briga, nije ga zamišljalatako. Uopšte nije mislila o tome šta da kaže i kako da se ponaša. Prepustila se trenutku. Bokan je legao na trosed koji je bio do peći. Laganim pokretima je odvezala pertle njegovih cipela, a zatim ga je izula. Stara narodna izreka kaže da za muškarca nema ništa gore od toga da ga devojka izuje iz cipela. Pa zar nije to uradila? Na televizoru je bila emisija o Stevi Žigonu koji je umro prethodnog dana. Netremice je gledala u ekran. Bokan je progovorio:

  • Šlusaj molim te kako su jake te reči koje on izgovara, slušaj, slušaj…Zašto ti mene voliš?

Bila je zbunjena, na trenutak se usredsredila na reči koje je izgovarao Žigon da ukapira šta ga je toliko fasciniralo kod njega i odjednom kao nož u srce pitanje zašto ga voli na koje ni ona sama nije znala odgovor. Ostala je nema. Zatim je čula kao joj govori:

  • Nemoj da sediš na podu, dođi ovde, sedi pored mene.

Ustala je sa poda a zatim sela kraj njegovih nogu.

  • Ajde priđi malo, dođi slobodno.

Nije mogla da veruje da se trenutak ispunjenja njene želje bliži i želela je ali nije imala hrabrosti da mu priđe bliže, već je bila dovoljno blizu.

  • Dođi Minja, želim nešto da te pitam.

Tada je prišla i stala nepomično naspram njega gledajući ga naizmenično u oči i usta. Nežno je naslonio svoju ruku na potiljak njene glave i lagano, gledajući je u oči primakao joj lice uz svoje a zatim je još jedno vreme nekako pun interesovanja gledao naizmenično u jedno pa u drugo oko, na trenutak je pomislila da će se onesvestiti od šaranja njegovih očiju ili od njegove blizine. Osetila je otkucaje srca u visini vrata i bojala se da udahne vazduh jer kako joj se činilo u tom momentu ako bilo šta uradi ili se mrdne… sve će nestati. Osetila je kako rukom lagano primiče njenu glavu ka sebi i tada je zatvorila oči jer je znala šta će se desiti a želela je da se u potpunosti preda njemu i svemu što stoji iza njega… i tada je osetila njegov dah i mogla je da čuje ubrzane otkucaje njegovog srca ispod njene leve ruke, a odmah nakon toga je osetila toplinu na usnama i , vatren, vlažan poljubac koji ju je ukopao u mestu.

565024_290448477732599_439595866_n

Prvi put su se poljubili… suza, jedna…druga…treća… stopile su se sa poljupcem. Tuga i sreća su se spojile, nastala je duga. Punoća njegovih usana na njenim je stvarala osećaj da sve pripada njemu… usne su pulsirale i pružale najnežnije dodire. Osećala je da je to nešto što se poljubac zove, kao da se nikada do tad nije ljubila ni sa kim. Usne su nežno niz ivicu usana išle ka vratu, prst je pratio pokret… ona je tonula…nestajala… više nije bila tu… nije bila nigde, izgubila se u svim svojim svetovima. Nije mogla da veruje da je bilo tako lako i tako lepo, da je taj momenat čekala svih pet godina i da se ispunio a zatim je osetila kako je Bokan grli najnežnije sto može i tiho joj šapuce na uvo:

  • Zašto plačeš princezo, zar nisi ovo želela?
  • Jesam, i zato plačem, presrećna sam.

Najčistija i najiskrenija ljubav, neukaljana bilo kakvim fizičkim kontaktom praćena godinama unazad je tog momenta doživela svoj vrhunac. Ima li jačeg ili moćnijeg oružja od poljupca? Zar on nije probudio princezu Auroru iz stogodišnjeg sna? Zar nije vratio život usnuloj Snežani? Zar nije pretvorio žabu u princa? I na kraju zar nije ubio Romea I Juliju?

Ljubili su se cele noći. Bokan je gledao Minju kao da je boginja i non stop je ljubio po licu, vratu, stomaku. Ni jednog momenta nije insistirao u pokušaju vodjenja ljubavi ili bilo čega sličnog tome samo je neumorno gledao, ljubio i mazio joj kosu dok jednog momenta oboje nisu zaspali. Nakon određenog vremena se probudila, videla je da sviće. Ostavila je Bokana da leži, nije želela da ga probudi. Sklonila mu je kosu sa čela, poljbila ga je u obraz i tiho rekla : “ VOLIM TE!”. Zatim je ugasila kvarcnu peć i na tabakeri koja se nalazila na peći ostavila Bokanu dve neupaljene cigarete i upaljač. Vratila mu je rebus. Neka sada on razmišlja o tome. A to je za nju značilo da iako nisu zapaljene cigarete, u njima će uživati i osećaće sigurnost dokle god su neupaljene. To će ujedno značiti da će uvek biti tu, jer koja je njihova svrha kada su ne upaljene osim da stoje i postoje. A upaljač je tu u slučaju da se predomisli i da zna da se onaslaže sa tim da je osim njihovog postojanja svrha cigareta da se zapale.

I sad se svi pitate kakve veze Dzoni  Dep ima sa ovom knjigom? Pa nikakve, to i jeste poenta!

Kraj.

Advertisements

One comment

  1. Daisy · August 12

    Reblogged this on Zevsova ćerka.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s