Sest godina unazad… poslednja nedelja decemra.

 

Zadnja nedelja decembra, prvi dan.

Stigla je u svoj mali grad i ni o čemu nije razmišljala, osim o tome kako će uveče izaći u pab. Radoznalost i iščekivanje su je ubijali. Bila je jako nestrpljiva i jedva čekala da vidi Todorovu reakciju posle svega sto se izdešavalo među njima. Takođe je gorela od želje da vidi Bokana sa kojim su se stvari naglo promenile, posle njihove najintimnije priče, pa onog telefonskog poziva od pre par vikenda: “ kad ideš kući?”. Bila je jako euforična, rastrzana i znatiželjna, sva se pretvorila u znak pitanja.

U osam sati je već počela da se sprema, nije znala šta da obuče, imala je puno garderobe ali su joj odjednom sve stvari bile dosadne i bezveze. Imala je jako veliki problem oko odlučivanja, nikada u životu nije znala da bira. Najviše je mrzela da bira između dve stvari, i na kraju kada izabere jednu, uvek bi se pitala šta bi bilo da je izabrala drugu. Više je volela nametnute stvari, mogućnost izbora bi je totalno zbunila pa bi tada možda i bila u stanju da preuveliča jednu od ponuđenih stvari i da joj vrednosti koje ne poseduje. Znatno manji problem je bio sa garderobom u odnosu na ostale životne odluke, ali je i o tome mnogo razmišljala, jer time što obuče predstavlja svoj smisao da uskladi boje, materijale i nakit sa svojim raspoloženjem i samim tim izrazi svoju kreativnost. Obukla je “džemper” haljinu braon boje i braon čizmice do kolena. Oko vrata je pesak boje maramu vezala u mašnu. Kosa joj je bila blago uvijena od šnale i slobodno padala do polovine leđa. “Smoke” tehnika šminkanja i crveni ruž činili su je otmenom. Zablistala je svojim najjačim sjajem, ne toliko zbog izgleda koliko zbog želje i žudnje za iščekivanjem i osećajima koje je najviše volela. A to su bili samo momenti u kojima ona nije mogla biti korak ispred. To je nešto što u datom momentu prevagne, bez razmišljanja i konsultovanja sa bilo kojom hemisferom mozga, ma bez konsultovanja mozga uopšte, samo rad srca, onog duhovnog i realizacija ideja koje se u momentu rode, a Minja od njih napravi bajku.

Možda se sve to u dve tri rečenice iznad može opisati jednom rečju a to je – čeznja, ali tada ne bi bilo zabavno i samo zato rečenice moraju biti duže nego što treba, čisto da u vama pokrenu maštu i interesovanje za igranje asocijacija.

Izašla je u grad sa Davidom (najboljim drugom), jer joj je te večeri trebao neko jednako lud kao što je ona bila.. Kada su ušli u pab nikoga nisu zatekli ni Bokana a ni Todora. Stali su za šankom, naručili točeno pivo i počeli da piju kao žedne kamile. Nakon dva ispijena piva, kada joj je David rekao da ide Bokan, a za njim Todor, prvo su joj zaklecale noge, a zatim se i odsekle. Tada su se leptirići u njenom stomaku igrali ledenog čike i svi se odjednom zaledili ne zeleći da pokleknu i izgube u igri. Tako su svom svojom jačinom uticali na nju, da i ona bude deo te igre. Stajala je kao statua isklesana od kamena. Kao da je naredila sebi da ne sme da se pomeri ni milimetar da slučajno ne bi kroz vazduh njene emocije i pitanja otišli baš tamo gde ne treba kod dečka i čoveka njenog. Ubrzo zatim joj se i pogled zaledio jer ona čega god da se igrala, morala je biti najbolja pa je prosto želela da istraje u tome.

Don-Juan-DeMarco-johnny-depp-13997254-720-540

 

Ulazili su unutra lagano i obojica su stala pored nje. Jedan pravo ispred okrenuvši stolicu tako da kada bi Davida kojim slučajem neko izbrisao gumicom, izgledalo bi kao da njih dvoje sede zajedno. Sreća pa je David bio otporan na gumu za brisanje, bar u tom trenutku. Ovaj drugi, Todor je stao do nje ali kao da nije ni skužio da se ona nalazi odmah iza njega. Pošto je jedan od leptirića mrdnuo jer mu je muva upala u oko igra je bila završena. Kao pobednik igre naredila je svojim lepršavim drugarima da je malo iskuliraju i puste da ova noć bude njena bez njihovih uticaja i žurki po stomaku. Kada su je poslušali i uhvatili horizontalu, podigla je glavu i vratila se u pab psihički i fizički. Pravila se da nije videla da su došli, a topila se lagano jer je bila središnji deo ljubavnog trougla tako važna i tako moćna. Nastavila je da ne primećuje nikoga i ćaskala je sa Davidom dok u jednom momentu nije osetila ruku na ramenu. Znala je da je to Todorova ruka, za toliko nije zaboravila njegov dodir. Razmišljala je šta da kaže, ali se na kraju ipak odlučila za spontanost, bila je srećna sto ne oseća nikakva dešavanja u stomaku, skupila hrabrost i okrenula se.

Ugledala je izbezumljenog Todora totalno zbunjenog što je vidi tu, bez ikakvog saznanja da je uopšte došla u grad Zaborava. Kao navijen je pričao neke nebuloze. Sigurno nije čuo ni samog sebe sta priča od ogromne doze zbunjenosti njegovih misli. Gledao je sa puno sete i požude istovremeno. Ona je dominirala, pravila se važna, likovala, koketirala.

Pred njom dva muškarca koji su je gutali pogledima, a ona nepristupačna, šarmantno i bezobrazno gledajući obojicu sa velikim slovima ispisanim u pogledu: OSTANI TU GDE JESI, NI KORAK BLIŽE!!! Posvetila se Todoru i pokušala da čuje šta hoće da joj kaže:

  • Znaš Minja, u početku sam bio sto posto ubeđen da mogu da živim bez tebe, ali što je  vreme prolazilo… više nisam tako ubeđen.

Osetila je njegovu slabost i privrženost, i pitala se koliko zapravo harborsti oboma treba da se odreknu jedno drugoga. Tada je po prvi put u životu poželela da bude najgori sadista i saspe mu u lice najogavnije i najružnije reči koje postoje na ovom svetu ali je ipak shvatila da joj je lepo, da joj laska što je toliko neodoljiva. Dobijala je i potvrde za to, sa jedne strane Todorove reči, a sa druge tri flaše piva ispred Bokana koji sedi sam naspram nje i gleda je kao da je serija.

  • I tako se bedno osećam… jako mi je teško da te gledam kako blistaš, a ja … kao pokisli miš. Mislim da je najbolje da idem kući.
  • Najlakše je bežati, ali se tako problemi ne mogu rešiti…. Ne budi kukavica Todore, ostani tu iako ti smeta to što ja blistam, čak i to što me svaki muškarac na ovoj planeti sada  može imati osim tebe. Suoči se sa tim da si izgubio baš ovo ovde što je pred tobom. Možes li?

Dok je izgovarala te reči nežno je rukom prešla po svom telu da bi mu slikom i prilikom objasnila ono što je govorila i to poluspuštene glave, gledajući ga ispod obrva pravo u oči sa preterano zavodničkim pogledom. Odmerio je kretanje njene ruke, a zatim pogled zaustavio na Škorpijski prodornim očima, jedinim koje su znale da pogledaju sa tolikom dozom naređenja da im se ne može ustuknuti. Blagi osmeh joj je već rekao odgovor koji je nakon par sekundi i sama čula:

  • Izazov ?…prihvatam ga!

Ali pitanje nije pitanje ako unapred znamo odgovor.

Okrenuo se i nastavio da stoji sa svojim društvom. S obzirom da joj brzo dosade očigledne stvari njen se pogled zagubi u pravcu sa koga par očiju uporno iščekuju drugu epizodu serije u koju netremice gledaju. Koketno ga zavodi pogledom, a zatim spušta glavu ka šanku, uzima cigaru i zavodljivo izbacuje dim ka savršenom muškarcu koji stoji naspram nje naslonjen na šank i u ritmu muzike vrti polupunu flašicu piva, a koga od Minje deli njen najbolji drug koji je i dalje otporan na gumicu za brisanje. Posvetila je svu svoju pažnju Davidu i uz par otkačenih rečenica koje su samo njih dvoje znali da smisle njihov provod je zasenio čitav pab. Nakon ludiranja i scenskog đuskanja uz nekoliko hit pesama Minja se okrenula ka Bokanu koji je tužno zurio u šank. Kada je skužio da ga gleda podigao je glavu i nasmejao joj se. Nazdravio joj je podigavši flašu piva, a kažiprstom leve ruke je dozivao da dođe kod njega. Brzo je skrenula pogled praveći se da ne vidi da je doziva. Nije želela da stavlja sebe u bespotrebno neprijatnu situaciju. I dok je tako bežala od njegovog kažiprsta David joj je na uvo viknuo:

  • Ovo ne smeš da dozvoliš, ona se devojka obesila o Todorov vrat “who the fuck is that girl”??

Davidove reči su je prodrmale i odvojile njene misli lepkom zalepljene za njenog čoveka. Bes u njenim očima je bio preterano očigledan, možda su čak i varničile samo na spomen mogućnosti da neko pokušava da zauzme njenu teritoriju i to u njenom prisustvu. David nije želeo da gleda kako se snovi njegove drugarice ruše. Povukao je devojku koja je pokušavala nešto sa Todorom i poljubio je progutavši je celu, a zatim je u društvu pohotne mlade devojke napustio pab. Ostala je sama. Taman se napravila situacija u kojoj je neko Davida izbrisao gumicom (u ovoj priči je to bio Univerzum). Pogledala je Bokana koji se nasmešio i lagano klizeći po šanku gurao pivo ka njoj dok u jednom momentu Todorova ruka nije to isto pivo podigla i vratila ispred Minjinog čoveka, a on zauzeo prazan prostor između njih. Spustila je glavu i nasmejala se, a u sebi je stisnula pesnicu u visini kuka i tri puta glasno rekla “jes”. Nije videla Bokana niti njegovu reakciju, ali je mogla da zamisli kako se osećao. Nije sigurno kao ona onda kada je bila bačena na pod od strane njegovog radnika koji je štitio svog gazdu; ili nije sigurno ni kao ona onda kada se igrao skrivenih predmeta sa njom uzevši joj cigare; niti se osećao bedno i jadno kada ju je kao krpu izbacio iz kafića. Ne nije, ni približno tome, ali je znala da je makar mrvu poniženja osećao zato što je te večeri izabrala društvo njenog dečka kulirajući kažiprst i sve ostalo sto je pripadalo Bokanu.

Todor je pozvao da stane sa njima, s obzirom da je David otišao sa nepoznatom devojkom, čisto da ne bude sama. Nemo je krenula sa njim ne okrenuvši se da vidi Bokana. Todorovi ortaci su voleli Minju jer je bila opuštena, nimalo uštogljena niti važna i nafurana. Bila je noramalna devojka i znala je da se šali, kako na tuđi, tako i na svoj račun. Plesala je sa jednim od ortaka, a Todor je sedeo pored pulta na kome su stajala pića. Svaki put kada bi pružila ruku da dohvati pivo on bi tu istu njenu ruku ljubio nežno i polako od prstiju do lakta, a drugom rukom obgrlio njen struk. Osećala je toplinu njegovog dodira, što joj je govorilo da bi mogla da popusti, da se ne pridržava svojih izgovorenih i neizgovorenih reči i da bude savršena “džanki girl”. Već je sebe videla u dark fazonu sa kožnom jaknom i martinkama crvenih pertli, a kreona razmazanog po čitavim podočnjacima gotovo skroz do usana boje trule višnje. Ali pošto to sebi nije želela, uzela je jaknu i uz smešak se pozdravila sa celim društvom. Kada je prišla Todoru nije ni stigla da mu kaže da odlazi jer se on odmah ponudio da je isprati. Skroz neprimetno i totalno nonšalantno se okrenula ka Bokanu koji je u jakni čekao kraj vrata i dozivao pogledom. Videvši Todora koji oblači jaknu, ukapirao je koliko je sati i histerično odgurnuo gomilu ispred sebe izasao je napolje zalupivši vrata za sobom . Pritajeni smešak se pojavio na uglovima njenih usana, osećaj je bio božanstven. Voleti nekoga, a terati mu inat…ima li šta privlačnije od toga???

Jer na kraju samo tako možeš da dobiješ ono što zeliš, samo i jedino onda kada se praviš nezainteresovan. Mogla je čak da bira…. a znala je da nijetako, mada je lepo zvučalo ako ništa drugo.

Todor i Minja su krenuli ka kući njenog oca. Koračali su lagano. Ona je išla spuštene glave i cvokotala zubima od hladnoće koja se uvukla u njene kosti, a on je sa rukama u džepovima podignute glave usnama pravio krugove od hladnog vazuha. Na trenutak se zaustavio tačno ispred nje tako da bi ona bila primorana da podigne glavu i pogleda ga. Gledao je pravo u oči, a zatim počeo da se naginje da je poljubi. Usporeno, ali vrlo odlučno ga je odgurnula od sebe što ga je povredilo i potvrdilo poraz njegovim spuštanjem glave. Bilo mu je neprijatno ali je ipak izustio:

  • Zašto si to uradila?
  • Ne može to tako kod mene. Moraš sto posto da budeš siguran u svoju odluku “ili- ili”. I kada si siguran da zaista zeliš, a da time ne misliš da se odričeš bilo čega niti da bilo šta gubiš , tek tada treba da pokušaš da me poljubiš, a ne ovako! Ne želim da me ljubi crno vino niti džoint koji si danas ispušio.

Opet je spustio glavu i nastavili su nemo da hodaju dok se jednog momenta nije žustro okrenuo i čvrsto je uhvatio, poljubivši je. Širom otvorenih očiju, a usana zalepljenih za njegove Minja se izgubila totalno u svojoj ulici snova i otišla ko zna gde što ju je nateralo da zažmuri i uzvrati poljubac. Bio je to čudan poljubac, prelep, strastven…. sasasasasavršen. Prvi put je osetila kako drhti u njenom zagrljaju, a da je različiti drhtaj od onog koji izaziva hladnoća. Uspela je da bude baš to što je želela, da mu bude NEODOLJIVA. Pomakla se u stranu i nastavila da igra igru izdržljivosti. Podigla je obrvu i vrlo važno rekla:

  • I dalje nismo zajedno, dobra razmisli do prvog!

Izvukla se iz njegovog zagrljaja, nežno se osmehnula i otišla je. On je ostao kao ukopan i pratio je pogledom sve dok nije nestala iza zadnjeg stepenika kuće njenog tate.

Kad god zagusti, javlaju se sumnje i neočekivani strahovi koji nisu praćeni bilo kakvim uzrocima, a ni posledicama, nego se pojave tek tako iz čista mira. Ali ni to nije baš tako, ponekad ili vrlo često nam se dešava da ne odreagujemo u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo, bez obzira da li je ona stresna, radosna, tužna ili bilo kakva. I tada se naša neiskazana reakcija uvuče duboko u podsvest i tamo sedi i štrika do jednog trenutka dok ne doživimo sličnu situaciju onoj koja štrika. E tada se one ujedine i u nama stvaraju strahove ili neke tripove bez osnova, najčešće to budu strah od smrti, umišljene bolesti ili neka druga stanja. Zato vazda valja reagovati onako kako se osećamo. Ponekad se moramo i brinuti, čisto da nam ne bude baš sve zanimljivo.

Tog meseca joj se ciklus nije poklapao, već su prošle dve nedelje kako je trebala da dobije ali… vraga, kasnilo joj je. Počela je da tripuje. Strah je obuzimao svaki deo njenog tela, a panika je skakutala svuda oko nje i u njoj samoj. Odjednom u glavi joj se stvorio scenario davno napisanog filma. Ona sa stomakom do zuba sedi u naslonjači i gleda baš taj film čiji scenario luta po njenim mislima.

 

Poistovećuje sebe sa prvom glumicom u filmu, onom koja sedi u restoranu i čeka svoju jaču polovinu. Tada joj se pogled gubi ka muškarcu obavijenom crnim plaštom sa maskom preko očiju. Don Huan (u njenoj priči Bokan) sa nekom jeftinom pričom seda bez dopuštenja za njen sto, iako mu ona uporno govori da je mesto zauzeto jer čeka nekoga. I tada sa samo dve- tri prosto proširene rečenice koje su suština poznavanja žena osvaja damu i odvodi je u… raj. Flamenko pesmom se iz raja vraćaju u stvarnost i ona sva lepršava, ženstvena i blistava seda ponovo za svoj sto, i dalje čekajući svoju jaču polovinu. Don Huan odlazi i na vratima sreće osobu (Todora) koju dama već neko vreme čeka. ”

Ali kakve to veze ima sa trudnoćom? Upita Minja samu sebe. I tada joj njen unutrašnji glas praćen sopstvenim ehom saopštava šta će se desiti za jedno pet-šest godina ukoliko se njene sumnje obistine. Pošto se ponovo vratila u svoj život paničarski duh poče da nadahnjuje njene misli. Pa kako baš sada kada je na raskršću sa Todorom koji je drogaš???…aaaaaaa… Bila je neiskusna i jako uplašena.

Još prethodne večeri se dogovorila sa Todorom da ujutru rano dođe kod nje sa testom za trudnoću da ga zajedno urade i budu načisto sa tom pričom. Ustala je ranije, uradila je jutarnji ritual kao i svakog dana. Nakon ustajanja iz kreveta pristavila je kafu koja je proključala dok se ona tuširala i prala zube, a zatim sa šoljicom kafe zauzima najudobniji položaj i uživa u svom omiljenom napitku i cigaretama. Nije joj ni bilo muka čak joj se ni kiseli krastavci nisu jeli što bi trebalo da znači da nije trudna, zar ne?

Rešila je da bude potpuno prirodna, bez grama šminke, možda u pidžami ili kućnoj haljini, kad on dođe. Todor je došao, skuvala mu je kafu. Nije voleo klasičnu domaću kafu nego je pio specijalnu i samo 3 u 1 instant kafu. Znala je njegov ukus i kupila baš ono što će mu prijati.

Dok je gustirao kaficu otišla je do toaleta da obavi nužne stvari i zamolila ga da za to vreme prouči test a zatim uradi sve sto treba, dok se ona krije ispod ćebeta ne želeći da prisustvuje iščekivanju rezultata testa. Stala je pored njega i bez reči ga je posmatrala. Bio je tako nežan i pažljiv. Nekako važno i stručno radio sve sa tom trakicom. I tada je totalno zaboravila da treba da se sakrije ispod ćebeta i ispratila je sve to bez imalo straha. Gledala ga je sve vreme, bio je tako dobar… skontala je da mu se potajno divi zaboravivši kako je povredio. Nežno je izvukao trakicu iz čašice i spustio je na papir. Oboje su naglo nagnuli glavu piljeći u parče papira koje treba da pokaže njeno stanje, prvo ili drugo???

Na traci se poznavala jedna crvena linija što je pokazivalo da je test negativan. Počela je da drhti, da se trese, a ubrzo zatim i da plače. Imala je problem sa kasnom reakcijom, nije znala ni da se raduje ni da tuguje u momentima vaznih događaja nego se ta reakcija kod nje javljala kasnije, nekada mongo kasnije, a nekada nakon samo nekoliko minuta. Zato i nije živela u realnom svetu. Dok se nalazila u važnim i lepim trenucima nije umela da se opusti i prepusti nego je više razmišljala kako će joj divno biti kada ode kući i seća se toga šta se desilo. I tako je gubila te trenutke zauvek. Ali kod nje je trenutak bio realan samo u sećanju, onda kada zažmuri i jasno se seti kojim se redosledom šta dešavalo. Mada je ona bila retka osoba koja je mogla da zažmuri, totalno se skoncentriše i vrati u prošlost i u situaciju koju je doživela i jednako realno da je ponovo oseti, sve uticaje, vremenske i emotivne. To je znalo da je zabavlja, ali svakako nije imalo poentu.

Todor je prišao i zagrlio je. Zagrljaj je umirio, ali je i dalje osećala malo bola, gorčine i puno, puno ljubavi. Vreme koje je trebalo da prođe da bi test pokazao svoju dijagnozu je isteklo. Test je i dalje bio negativan. Bili su srećni oboje.

Dugo su zatim pričali… o njemu, o njoj…o njima. Govorila mu je šta se zapravo dešava sa njim, zašto se tako ponaša i koliko ona jako utiče na njega. Da u svakom momentu, uvek, kad god poželi, pa makar to bilo za deset godina, moći će da upravlja njegovim osećanjima, ali ne zato što ona to hoće već zato što tako utiče na muškarce. Nekako je uvek morala da mu govori stvari kao što su: sada ti je hladno, a sada toplo, sada si zbunjen, a sada si srećan kao da on sam nije znao šta oseća nego je uvek čekao da mu ona kaže šta se sa njim događa. Njoj je to u početku bilo zabavno, ali kasnije nije mogla da se nosi sa tim, jer je totalno bezveze. A znala je da kad god se slaže sa njom ili se na kraju ispostavi da je bila u pravu, to nikada ne izađe na dobro jer ga je tako gubila svaki put sve više i više, zato što se muškarci toga boje. Boje se žene koja zna šta im se u glavi dešava, koja personalizuje njihovo stanje, razmišljanje i delanje i uvek je u pravu. Sa svakom izgovorenom rečju bila je sve bliža tome da je ostavi, ali nije odustajala, ostala je iskrena i uvek govorila šta misli. Ni vama sigurno ne prija kada otkriju vašu slabu tačku ili da neko drugi upravlja vašim razmišljanjem, a time i životom.

Iako se borio sa svim tim predrasudama i pokušavao da pronađe sebe, bez njene pomoći nije uspeo jer bi uvek na kraju pitao nju za mišljenje. Zato je Todorova slika i prilika bila kreirana po njenom kalupu. Ali osim toga bila je zadužena da mu predlozi boje zidova u stanu bila sa njim da kupuje zavese i draperije, preuređivala ceo njegov životni prostor po njenom ukusu, ne zato što je ona to htela već zato što je on insistirao. I to je u stvari bio njegov problem. Nije mogao da je se otarasi sve i da je to hteo, jer gde god da se okrene sretao bi njene ideje u svim stvarima koje ga okružuju.

Sedeli su u Minjinoj sobi i odjednom joj se javi neverovatna potreba za testiranjem, ne trudnoće, nego njega. Poželela je da nije u pravu i da je on pravo muško kome ne treba da kaže kako se oseća i šta da radi. Krenula je igra rečima:

  • Vidiš…. stvar je u tome da ja tebe mogu da imam kad god poželim. Počela je sa svojim dobro poznatim šarmiranjem. Istegla se celom dužinom po krevetu i sramežljivo ga gledala. Podigao je glavu, odmerio je i polunamrštenih obrva rekao:
  • Ne mozeš.
  • O da, mogu.

Rekla je Minja, ustala sa kreveta i počela da mu se približava. Pomerio se sa mesta na kome je sedeo samo milimetar unazad rukama se podupirući. I jednako zavodnički rekao:

  • Iskušaj me.

Tada je već bila ispred njega, spustila ga na krevet i počela da ga ljubi po obrazima, vratu, da mu gricka uvo i na kraju krenula ka ustima, ali tu je naišla na otpor. Todor se zainatio, po prvi put je pokazao svoju muškost. Opet je porastao u njenim očima. Zaljubila se u njega samo zato što nije mogla da ga ima. Ubrzo je otišao kući. Ali su se sve vreme neumorno dopisivali. Nije htela da ga pusti tek tako, želela je ipak potvrdu ili nagoveštaj da može da ga ima kada to poželi. Navodila ga je porukama na bilo šta što je vezano za njih, ali je on bio takav tvrd orah da je tri puta morala da izlazi iz kuće i dopunjuje kredit zbog dugometražnih poruka koje mu je slala. Poslednja fatalna poruka je urodila plodom. Pozvao je da dođe kod njega i gledaju filmove. Otišla je bez razmišljanja. U njegovoj dnevnoj sobi je zatekla par njegovih drugara koje nije tu očekivala. Kada je dobila poziv od njega očekivala je romantičnu atmosferu i najlepši ljubavni film koji će gledati u zagrljaju svog dečka, ili bivšeg dečka ili Todora šta god da je bio u tom momentu. A ne Tesnu kožu treći deo čiji humor nije mogla da ukapira. Pomalo razočarana, ali mnogo više zbunjena sela je na dvosed ostavljajući mesto do sebe za Todora. Bila je ubeđena da će sesti pored nje, zato nije ni krila osmeh zadovoljstva kojim mu je dokazivala da je neodoljiva. Uzrok nestanka pobedničkog osmeha sa njenog lica je bio njegov izbor fotelje za gledanje filma koja je bila toliko udaljena od nje da nije mogla ni da ga vidi.

Pozelenela je… nakon pola filma Todor je ipak seo pored nje, nije smela da se smeje da ne izjalovi prelepe osećaje koje je njegova blizina budila u njoj. Pribio se uz nju i mazio je svojom Minjinu nogu, zatim je uhvatio za ruku i lagano joj milovao prste. Prolazili su je žmarci, a iščekivanje je budilo neku totalno usnulu stranu nje koju do tada nije upoznala. Čežnja je oduvek bila ključna. Opet je dobila ono što je želela i tada je sreća počela da nestaje jer je kod nje sve radilo kontradiktorno i sigurno bi bila najsrećnija da samo čezne za nečim, a da to za sta živi nikada ne dobije. To bi bio pokretač njenog života.

Odgledali sufilm, ispratili Todorove drugare i tada su konačno ostali samo njih dvoje. Prešli su iz dnevne u njegovu sobu. Primetila je da on i dalje drzi njenu uramljenu fotografiju na radnom stolu kraj računara. Bila je srećna što nije postupio kao ona jer je njegova fotografija završila u kanti za smeće iscepkana na najsitnije moguće komadiće. Odjednom joj je bilo krivo, zbog svega, više ni sama nije znala da li više želi da pobedi njegov inat ili ga zaista voli, nije mogla da odluči kako se oseća, ali je znala da joj je stalo do njega, ali na koji način to nije mogla da odredi. U pojedinim trenucima je želela sve, i njegovo prisustvo i ljubav ama baš sve sto joj pruža, a ponekad je želela da bude sasvim sama i da se oseća kao da ga nikada nije ni poznavala.

Međutim, kada zažmuri i zamišlja nekog drugog ko će raditi sve te stvari koje radi Todor, njoj bi tada pozlilo i nije ni mogla više da razmišlja o njemu. Jedino što je želela da zna je: Da li ona njega zaista voli???. Počela je da plače, Todor je znao zašto…Ljubili su se cele noći, puni strasti, kao divlje zveri. Kada je nakon par sati odlučila da ode kući Todor joj je ponudio da je prebaci jer je hladno napolju. Odvezao je kući. Minja je i na rastanku videla setu u njegovim očima pitala ga je:

  • Da li se kaješ (što sam pobedila, uspela, da ne možes da mi odoliš)
  • Ne, ne kajem se.

Rekao je ne, a ona je znala da LAŽE!!!

 

 

Nakon nekoliko dana Minju je probudio bol u stomaku. Pošto ni nakon doručka nije prestalo da je boli rešila je da ode do lekara. Doktor opšte prakse je pregledao i dao joj uput za ginekologa. Dok je ulazila na ginekologiju osetila je blagu nelagodnost i strah od pregleda, jer nikada ranije nije bila. Nakon petnaestaak minuta sestra je prozvala njeno ime. Ušla je unutra i stala ispred doktora. Pogledao je i uputio da se presvuče iza paravana. Presvukla se, a zatim sela za sto. Dok je stavljao medicinske rukavice pitao je uopštene stvari, od kad oseća bolove kao i o jačini i intenzitetu istih. Ali je pre svega toga upitao:

  • Pošto vidim da si mlada i da na ginekologiji nemaš otvoren karton moram te upozoriti da  ukoliko si nevina ovaj pregled ti ne mogu uraditi.
  • Nemam karton zato što nikad do sada nisam išla kod ginekologa, inače imam momka duže vreme i nisam nevina.

Postiđeno je odgovorila a u sebi gorela od neprijatnosti. Doktor je vrlo stručno i nežno krenuo sa pregledom i najednom vidno iznerviran smaknuo medicinsku rukavicu sa ruke i bacio je u kantu, a zatim pomalo ljutito rekao:

  • Uopšte nije sramota da kažeš da si nevina.
  • Ali….. ja nisam nevina.

Rekla je Minja totalno zbunjena.

  • Znam da su devojčice tvog uzrasta u tom fazonu, da se stide svega toga, ali na taj način što si me lagala mogla si da napraviš sebi problem.
  • Stvarno ne znam o čemu govorite, nisam  Vas lagala!

Ljutito i pomalo uvređeno je odgovorila doktoru koji je kako se njoj činilo terao šegu sa njom.

  • Pa devojko ti si nevina i mogu ti uraditi samo ultra-zvučni pregled.

Minja ga je gledala kao da je najveći kreten na svetu. Pomislila je koliko njemu laska što je doktor i da može sa diplomom koju ima da izmišlja takve stvari. Sada je ona bila iznervirana i drsko mu je rekla.

  • Uz dužno postovanje prema Vama i Vašoj diplomi, ja imam dečka već godinu ipo dana i da, vodili smo ljubav nekoliko puta ako Vas baš zanimaju detalji.
  • Ne znam ja šta ste vi vodili i šta god da ste vodili ti si nevina.

Njenom strpljenju je došao kraj i nije mogla da podnese tu bahatost doktora.

  • Znate doktore, postoje neke devojke koje imaju elastičan himen…

Počela je da mu drži čas iz ginekologije iako pojma nije imala o tome nego je verovatno to pročitala u nekom časopisu.

  • Izvini, molim te, ko je ovde doktor, ti ili ja? Nemaš ti elastičan himen i ja ću ti reći šta je problem. Bila si sa dečkom koji je jednako neiskusan kao i ti, tako da se ništa nije desilo. A sada te molim da se presvučeš i odeš do sestre da ti uradi ultra-zvuk. I da, pozdravi dečka.

Rekao je doktor uz ciničan osmeh dok je napuštao ordinaciju. Minja je ostala zbunjena i razmišljala je o svemu ali je bila sigurna da nikada neće reći Todoru. Kada joj je sestra uradila ultra-zvuk ustanovili su blagu upalu bešike, ali sa druge strane mnogo je toga saznala i bila je srećna što je ponovo nevina.

 

Prethodne price mozete naci ovde:

Google translate, Džoni Dep i univerzum, ta neka čudna družina…

 

 

Advertisements

11 comments

  1. epicfantasyweb · May 17

    AJOJ

    Liked by 1 person

    • Daisy · May 17

      Ajoj u vezi čega? 🙂

      Liked by 1 person

      • epicfantasyweb · May 17

        Pa šta su radili? Kako su to radili? Nikakvih obrazovnih filmova?

        Liked by 1 person

      • Daisy · May 17

        To je bilo “ono” vreme. Oni su svakako bili jako neiskusni. Mislili su da znaju šta rade 😉

        Liked by 2 people

      • epicfantasyweb · May 17

        Pa šta su radili kad nisu radili kako treba?!

        Liked by 1 person

      • Daisy · May 17

        Veruj mi to samo oni znaju 😀
        ” vodili su ljubav”

        Liked by 1 person

      • epicfantasyweb · May 17

        Zar ne bi doktor trebalo da joj objasni? Nije izašla nimalo pametnija nego što je ušla 😆

        Liked by 1 person

      • Daisy · May 17

        Hej bar je izašla nevina! Šalu na stranu, toliko o profesionalizmu!
        Naravno da je trebao ali mu je bilo draže da se našali sa njom i zadirkuje je.

        Liked by 1 person

  2. Shonery · May 17

    mučenica… 😀

    Liked by 1 person

  3. Daisy · 6 Days Ago

    Reblogged this on Zevsova ćerka.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s