Sest godina unazad…

Pogledala ga je ispod obrva a zatim upitala:

  • Zašto svaki put uzmeš baš tu cigaru?

Pogledao je najzavodljivijim pogledom a zatim rekao:

  • Zato što znam da je meni namenjena. U momentu kad je okreceš ti pomisliš na mene, pa  velim što da je ja ne uzmem kad je svakako meni namenjena.

Prolazili su je trnci, saznanje da razgovara sa njim je bilo dovoljno da ih pokrene. Molila se tiho u sebi: Samo da mi ne zadrhti galas.

  • Nisam znala da razgovaramo, čini mi sa da jedno dve godine nismo progovorili?

Inat je progovorio. Bes zbog činjenice koju mu iznosi. On je pušio njenu tanku cigaretu držeći je čvrsto u desnoj ruci između malog i domanjeg prsta. Dim mu je išao u oči i zbog toga je izgledalo kao da namiguje desnom stranom lica. Pomno je slušao Minju ali ni jednog trenutka nije skidao zajedljiv izraz sa lica. Vratio se svojim dobro poznatim glupim odgovorima.

  • Ja ne mogu da se setim ni da smo se upoznali.. a ne da smo ikada razgovarali.
  • Upoznali smo se više puta… prvi put, tako što si ti prišao meni i rekao mi da sam ja jedina devojka koja pije…

Najednom je nekako znatiželjno pogledao i u očima mu se videla prošlost, zagledao se u tačku između njenih obrva i prekinuo je:

  • Beli špricer, ah da…. kako sam to mogao da zaboravim, mala plava devojčica koja moju pažnju vuče nevidljivim nitima…Znaš Minja ti… uopšte nisi moj tip..

Rekao je iritantno. Progutala je knedlu ali je glavu još više uzdigla i mrdala bradom kao da su reči iz nje izlazile.

  • Znaš Bokane… ti, toliko loše izgledaš I kosa ti je uvek masna, da ja nemam reči. U svakoj prodavnici postoji tubica u kojoj se nalazi tečnost koja se zove šampon za kosu, sigurna sam da nikada to nisi koristio. I daj stvarno, jeste ti lepa ta crna bodi majica I ocrtava ti mišiće I u njoj izgledaš famozno, ali bi stvarno mogao s vremena na vreme da se presvučeš.

Nije napravila ni jednu pauzu, pričala je prijatnim glasom, malo se smešeći na momente. On se smejao. Fino, kulturno, pristojno je ubacivao svaki osmeh između redova u kojima ga je zaista nasmejala. Dosetio se pravog odgovora:

  • Znaš ona mi je omiljena samo nju ne moram peglati, a kako sam sad ostao samohrani muž… moram sam da peglam svoje stvari pa bolje i da budem u njoj nego u nekoj sa otiskom pegle.

Od pomisli da govori sa njenim čovekom Minja je zablistala, nije joj nimalo bila važna tema razgovora jedino je bilo važno da stoje sami, jedno naspram drugog i govore nakon toliko vremena. Ali sada je ona njega znala mnogo bolje nego ona klinka od petnaest godina. Prešla je svo gradivo sa njim i uglavnom imala pozitivne ocene, kada je polagala njegove debilne testove. Naučila je da se nosi sa njegovim sarkazmom i nakaradnim smislom za humor. Duboko u sebi je kovala plan kako da ga zapečatira svojim prisustvom te veceri jer je znala da je ovo jedinstvena prilika za nju. Prvi put je želela da ga se odrekne skroz i baš tada se njoj dragi Univerzum potrudio da preokrene situaciju i ne dozvoli joj to. Zato je ona u dogovoru sa levom i desnom hemisferom mozga unapred smišljala svaku reč koju mora izgovoriti kad god prilika za to dođe.

Razgovor se nastavio u vidu samo njima znanog prepucavanja koji zaista nije imao dodirnih tačaka sa realnošću ali su morali jednom da izbace tu strast koju osećaju jedno prema drugom. I to ne bilo kako nego tako da se oseti na svakom delu tela. Peckanje i bes izazvan provokacijama koje može da izazove jedino osoba od koje to ne želis da čujes. Nenormalnom brzinom su joj rasle emocije a stav joj je bio gord. Odvažna, puna sebe, više nije bila ona klinka od petnaest godina koja bi se rasplakala za svaku sitnicu, sada je bila zrelija, starija i sto je bilo najvažnije zauzeta. Sve vreme ga je oslovljavala sa “ ljubavi” a ruku je držala na njegovom ramenu.

Bokan je nastavio da priča:

  • Ti se meni uopšte ne svidjaš, znaš… ni malo mi se ne svidjaš… i nikada nisi.

Tada su već bili oslonjeni na šank, ni jedno nije primetilo da se to sasvim slučajno dogodilo. Oboma je trebao oslonac, onaj trenutak pauze i razmišljanja dok druga osoba govori. Radili su to sinhronizovano, dok je ona govorila on je držao ruku oslonjenu na šank a ona je stajala pravo blago mu se unoseći u facu. Kada su bili u suprotnoj situaciji dominirao je stav onoga ko govori. Iz nekog nepoznatog razloga dok je izgovarao zadnju rečenicu nije zauzeo dobro poznati stav. Promenio ga je, ovog puta je upotrebio i drugu ruku tako da je laktovima bio oslonjen na šank a dok je pričao među prstima je vrteo čep flaše od piva i pokušavao da ga presavije na pola. Pomislila je kako mu začas druge stvari skrenu pažnju, možda ipak nije toliko zanimljiva. Nije želela da mu se pridruži, odmakla je ruku od šanka, bahatost i želja za dominacijom su odjednom nestali i najnormalnijim glasom mu je rekla:

  • Ajde ovako, pokušaj da prvi put u životu zaboraviš na ponos, zaboraviš na sve ljude na ovom svetu i budeš potpunio iskren.

Nije si ni pomerio, njegov pogled je i dalje savijao limeni čep a ona je, mada ne želeći ipak zauzela stav tela sličan njegovom. Rekao je:

  • Mogu, upravo sada sam takav i da, potvrđujem ti, ne svidjaš mi se, uopšte me seksualno ne privlačiš niti bilo kako drugačije, ja tebe ne gledam kao ženu. Znam koliko je tebi tesko da slušaš ove moje reči sada… evo majke mi. Hoćeš da ti se zakunem u ćerku da mi se ne sviđaš?

Ramena su potonula, laktovi se spustili na šank a koreni dlanova su držali vrh njene brade. Pogled joj se spuštao na kuglu sa limunima. Volela je žutu boju i doživela je osecaj koji izaziva u njoj. Shvatila je da ne vredi, rekla je prvo što joj je palo na pamet:

  • U redu je Bokane, verujem ti, stvarno nema potrebe…mislim, ne znam čemu sve ovo, kuda sve ovo vodi vodi???

Nije joj pružio to zadovoljstvo, da ostane gluva za ono u šta ne veruje, rekao je:

  • Une mi moje, ne svidjaš mi se!

Isti stav isti pogled, više nema čepa u ruci, primećuje male promene u stavu, sada je oslonjen samo jednim laktom druga ruka je zauzeta. Minjino telo je rezao reckavi nož njegovih oštrih reči. Zakleo se u ćerku tako lagano kao da izgovara da će sutra padati kiša, sa jednom polovinom usana povijenom u mali smešak, pogleda spuštenog ka Minjinoj paklici koju je držeći za jedan ćosak vrteo po šanku. Nije ni podigao glavu da je pogleda i vidi njenu reakciju na izgovorene reči.

Minju je to ubilo. Nije uopšte tražila bilo kakvo priznanje ili potvrđivanje, nije ga spopadala, nije čak ni želela da se ovaj razgovor dogodi… zaista apsolutno nista nije tražila. Zašto je to uradio? Počeo je da je boli mozak, ali je rešila da iskulira i da nastavi da se ponaša kao da joj je rekao da je upravo pojeo govna. Za trenutak se spustila u svoj unutrašnji svet da prikupi malo snage i da se posavetuje sama sa sobom šta treba da radi. I tada joj se pred očima pojavi jedan leptirić. Zagledala se malo duže u njega. Bio je čudan, imao je sve obrise leptira, ali je bio potpuno crn, matiran, kao od pliša. Bez obzira na njegovu boju izgledao je vrlo elegantno i mogli su se videti razni tribali na njegovim krilima koji su takođe bili crne boje. Stajao je mirno i sasvim malo pomerao krila. Minja je zabezeknuto gledala crnog leptira i pitala se šta to uopšte znači. Odgovor nije dobila. Bes koji je rastao u njoj naterao je da se u sebi razdere dovoljno jako da otera iz njenih misli sve, i Bokana i odvratno-prelepog crnog leptira. Od prejakog vriska koji je u sebi puštala od nakupljenog gneva uplašila je leptira koji zatreperi krilima i tada ispuni njenu unutrašnjost sjajnim razdraganim bojama sakrivenim spod crnih krila koja su ih štitila da ne budu nikada otkrivena osim kada dobije dovoljno snage da poleti. Bilo je raznih boja, ali je preovladavala narandžasta. Minja se samo nasmejala jer je shvatila poruku.

Podigla je glavu, zapalila cigaru i kao da joj je dim dao neverovatnu snagu. Izgledala je zadovoljno, zavodljivo i ništa manje šarmantno, tako samouvereno oslonjena na šank. Ne gledajući u crnu spodobu pred sobom zračila je hiljadama boja. A on je nastavio da je psihoanalizira:

  • Svakog momenta znam kako ti je i kako se osećas, ja znam kako ti dišeš. Je l’ znaš sta si ti videla u meni? Ti si videla oca.

Nasmejala se na njegove reči i provokacija se nastavila:

  • Zaista nisam znala da si vidovit, wow blago tebi, taman pošto si mi otkrio najveću svoju tajnu da proričeš sudbinu reci mi hoću li položiti ispit u ponedeljak ? …. Izvini molim te, dozvoli da ti kažem, ja sam dete razvedenih roditelja i u celoj mojoj priči osetila sam se   nedovoljno voljenom sa očeve strane i… to je ta posledica…TI! Dozvoli mi, ljubavi, da ja tebe nesto pitam. I ti isto imaš ćerku. I ona je dete razvedenih roditalja, i ne viđa oca  tako često, ne oseća njegovu ljubav isto kao sto je ja nisam osećala kada sam bila njenih godina. Zar ne misliš da bi ona mogla da prodđe isto tako, zar te to nimalo ne plaši? I zato ti ja najtoplije savetujem da se ne kuneš u nju kada lažeš i da joj pružiš maksimalnu ljubav da joj ne bi uništio detinjstvo, pa da se kasnije zaljubi u nekog kretena poput tebe.

Nije očekivao takvu reakciju. Ona je ipak za njega bila neka devojka koja u njega gleda kao u Boga i koja se tako neće ponašati prema njemu a ponajmanje nije očekivao, takvu vrstu odgovora. Minja se na trenutak pitala da li on uopšte voli svoje dete. Bila je iznenađena njegovim komentarom očekivala je srceparajuču priču oca koji je ostao bez deteta zato što je njegova žena ( hvala Bogu) dobila starateljstvo. Držao je pivo u ruci I pravio male kružnice sa njim kada bi ga zaustavio tada bi počeo da priča.

  • Ja ne želim da ti nanosim bol i da te povređujem. Evo sad ću da ti otvorim dušu…

Prišao je korak bliže, osetila je neprijatnost njegovih misli i osećaja, nije želela da produbljuje temu, sasvim je bilo dovoljno saznanje da mu se ne sviđa. Popiće piće do kraja i svako će otići svojim putem. A sutra, sutra će sve biti isto, kao da se ovaj razgovor nikada nije ni dogodio, jer ona je došla i izašla u grad samo i jedino zbog svog dečka. Uzvratila mu je pogled i mada to nije htela, uvređeno je progovorila:

387074_490864704276014_943336782_n

  • Nemoj molim te, zaista mi se ne slušaju, ispovesti jednog idiota…Čekaj, čekaj, čekaj…. Ti kažeš da ti se ne sviđam, da me ne voliš, da me ne gledaš kao ženu. Zašto onda ako se nas dvoje nalazimo u bilo kom prostoru tako da si mi okrenut leđima ti se stalno okrećeš i skeniraš me pogledom i to ne jednom nego svo vreme dok sedim tamo, ili ako sedimo jedno naspram drugog ne skrećeš pogled sa mene da mi bude glupo do te mere da se na sekund osetim kao da sam gola. Reci mi zašto?

Pogledala ga je I tada shvatila. To je bio taj pogled, onaj koji svaki put upotrebi kada je testira, epa ne može više govorila je u sebi i naglo okrenula glavu, nije mogla ni sekundu duže da prati zatezanje njegove vilice dok se preslišava šta će reći. Lagano je spustio mali prst ispod njene brade i okrenuo joj lice. Bez ijednog treptaja zagledan u njene oči počeo je da se ispoveda:

  • Ne znam, stvarno…. ne znam zašto…ali u pravu si, kao da me čvorom vežeš i zoveš me pa u svojoj glavi samo čujem : ” GLEDAJ ME” i tada moram da se okrenem i buljim u tebe…to je jednostavno jače od mene…to je na nekom meni neshvatljivom nivou.

Razgovor je prekinula Ana, rekla je sestri da joj se usijao telefon i da je Todor zvao bilion puta. Brzo je ustala sa stolice, malo rastresla glavu i u sebi govorila:

Todor, Todor, Todor … ko je to? A da dečko zbog koga sam došla, moj dečko, da, da, koga nema ovde sada, i nikada nije tu kad treba, zašto se baš sada pojavljuje, ma šta hoće on od mene, bila sam na korak do…ne znam čega????”

I izašla je ispred kafića ne javivši se Bokanu. Pozvala je Todora i dogovorila se sa njim da se nađu u Manjani za pola sata. Vratila se unutra, ali za šankom gde su do pre par minuta njih dvoje sedeli stajale su samo prazne stolice. Otišla je po cigarete I vratila se šanku i istom mestu gde je i ranije sedela. Ubrzo joj je Bokan prišao, rekavši:

  • Provera, aaa? Roditelji zovu da vide gde im je dete? I pepeljugo, ponoć je davno prošla, kad moraš kući?

Pogledala ga je sumnjičavo i bahato odgovorila:

  • Nisu me zvali roditelji nego dečko. Treba da se nađem sa njim za pola sata, ako te baš zanima.

  • Onaj kreten, onaj majmun !!!?

Počeo je da viče tako da ga je ceo kafić čuo:

  • O kome govoriš?

Okretala se oko sebe i sa svih strana su je sačekali neprijatni, podrugljivi pogledi a ona je umirala od sramote i želela da nestane iz te scene njenog života. Stišao je glas ali je i dalje ljutito govorio.

  • Pa taj tvoj Todor, kreten jedan!
  • Izvini, a na osnovu čega to pričaš? Da li mogu da znam zašto tako govoriš o njemu?

  • Zato što je on loša osoba, on nije za tebe. On tebe ne zaslužuje!

Opa, ovo nisam očekivala, ma daj, kad neko popije tri piva to nije ništa ali kada tome doda još samo jedno pivo… hmm… svašta možeš čuti. Baš me zanima šta će na kraju ispasti i dokle ćemo ovako razgovarati…

  • Pa dobro, ako me on ne zaslužuje, ko me onda zaslužuje?

  • Pa ja.

Rekao je Bokan vrlo provokativno blago nakrivljenom usnom i očiju ogromnih, pretvorenih u znak pitanja.

  • Ti??? Hahahahahahahahahaha…umreću od smeha.

Počela je da se smeje i dugo nije prestajala.

  • Znaš Minja….sad možda…i… počinjes da mi se sviđaš.

Tada su postali nekako bliži, fizički bliži, odjednom više nisu sedeli nego stajali jedno kraj drugog, telima se dodirujući. I onda se ona setila starog dobrog domaćeg filma “ Kako je propao rokenrol” i najbolje scene sa Barbarom (Anicom Dobrom) i rekla mu je:

  • I šta ti misliš, da ja treba da padnem na to?

  • Pa padni.

Rekao je kao da joj je pročitao misli pretvorivši se u Darka (vampira) iz istoimenog filma. Minja se samo stropoštala na pod kao u filmu. Ležala je dole par sekundi dok joj nije rekao:

  • Ej, Barbara, Barbara ustani, nemoj da nas blamiraš.

Pružio ruku i počeli su glasno da se smeju. Opijeno ga je pogledala i rekla:

  • Šta bi sada uradio kad bih krenula da te poljubim ? Odbio bi me, je l’ da?

  • Da.

Zatim ga je obgrlila i rukom počela da mazi donji deo njegovih leđa koji nije bio pokriven majicom. Pod rukom je osetila naježenu kožu, a zatim je sasvim lagano, jedva ga dodirujući rukom iišla uz kičmeni stub. To što joj se dogodilo bilo je sasvim spontano bez bilo kakve konsultacije sa svojim unutrašnjim ja ili spoljašnjim on. Moralo je doći do nekog fizičkog kontakta pa makar on bio samo nežno grebuckanje njegove naježene kože. Ništa nije komentarisao niti je sklanjao njenu ruku samo su stajali jedno naspram drugog i magnetično se gledali telima se njišuci u ritmu muzike. Nije više mogla da ćuti, progovorila je:

  • Ovo ti ne prija, vidim. Ništa bar sam pokušala, a sada, ljubavi, ja idem kod svog dečka i vodićemo ljubav dok se ne rastope boje. A ti ostani potpuno sam sa svojim ponosom i svojim zakletvama.

Pogledao je tako kao da je imao još hiljadu pitanja u glavi a onda je uhvatio za ruku i počeo da vuče ka sebi…

 

Prethodne price:

1. Jedanaest godina unazad… 2. Jedanaest godina unazad… Mesec Mart 3. Jedanaest godina unazad… nije svaki dan sedamnaesti Mart! 4. Jedanaest godina unazad… Prolećni povratak u jesen, u grad Jeseni. 5. Jedanaest godina unazad…poslednje poglavlje Jeseni. 6. Jedanaest godina unazad…Jesen u gradu Zaborava. 7. Deset godina unazad… 8. Deset godina unazad…sindrom Šilja. 9. Deset godina unazad…All for Love. 10. Devet godina unazad…Zemlja Drvenih lutaka. 11. Devet godina unazad… Dani bez njega. 12. Osam godina unazad… Dani bez njega. 13. Osam godina unazad… od stotog dana bez njega. 14. Osam godina unazad… dani bez njega i Minja. 15. Osam godina unazad… sto deseti i nekoliko narednih dana bez njega. 16. Osam godina unazad…poslednji dan bez njega. 17. Osam godina unazad…poslednji dan bez njega ( DEO II) 18. Osam godina unazad… poslednji dan bez njega ( zadnji deo) 19. Osam godina unazad…dani posle. 20. Sedam godina unazad…

Advertisements

One comment

  1. Daisy · 8 Days Ago

    Reblogged this on Zevsova ćerka.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s