Osam godina unazad…dani posle.

DANI POSLE…KASNO LETO I UŽIVANJE…

Minju je ujutru dočekala kafa u krevetu i sto jedan poljubac. Dok su pili kafu Todor je upitao:

  • Nisam hteo juče ništa da te pitam, bila si previše uzbuđena i uzrujana, ali mi i dalje nije jasno zašto si se tako brzo vratila?

  • Pa, nisam se snašla. Znaš kako je grozan osećaj kada radiš po ceo dan ili makar jednu smenu po onoj groznoj vrućini i sve vreme gladaš u more a ne možeš da uđeš unutra rashladiš se, da zaplivaš. Nego radiš i znojiš se, a na kraju ispadne kako ništa nisi radio i zaradio. Kako još ti treba da platiš gazdi za to što si radio. Todore, ti znaš da ja nisam maher za te stvari, jednostavno se ne snalazim.

  • Ali mogla si sebi i poslu dati malo vremena , možda bi se na kraju snašla?!

  • Nema šanse, veruj mi, prvo ništa ne bih zaradila, a drugo… čemu sve to… samo prvi posao je bio dobro plaćen, ostali poslovi su samo puko preživljavanje. Da li ti znaš da dva dana ništa nisam jela, zato što nisam imala para da kupim ni kiflu, ne treba mi to. Ovde imam sve.

Sputio je lice u šake i sa nekim pretećim strahom nastavio da govori:

  • Ti nisi svesna koliko si rizikovala takvim dolaskom. Znaš li u šta si se upustila, moglo je da te nema… mogla si da pogineš, ludo moja mala. Neću ti pridikovati ali se naježim kad mi prođe kroz glavu šta je sve moglo da ti se desi, kao i šta ti se sve dogodilo.

Primio je u naručje a ona ga je jako obgrlila prisećajući se sinoćnjeg osećaja iz auta.

  • Veruj mi Todore, nikada više se ne bih upustila u tako nešto.

Popili su kafu, spremili se i krenuli zajedno. Todor na posao, a Minja do grada. Još predhodne večeri se dogovorila sa Kloe da prepodne svrate do Hemingveja na kaficu. Kad je stigla Kloe ju je uveliko čekala u bašti kafića zavaljena u drvenoj klupici. Devojke su se grlile i ljubile skičeći od sreće što su ponovo skupa. I dok su tako sedele i Minja slikovito objašnjavala njena neviđena iskustva pogled joj se malo duže zadržao. Prestala je da govori, prestala da diše.Otvorila je usta kao da je ostala bez vazduha, pa vapi za trunkom svežeg zraka jer je tog momenta videla najstrašniju utvaru. Ruke su počele da joj drhte, nije ih osećala, nije više mogla da drži šoljicu u ruci koja se tresla kao da je dobila najjači mogući napad. Pala je dole, šoljica sa malo kafe u njoj, i sadržaj iste se rasuo po stolu. Kloe je uplašeno gledala u nju i dozivala je, a ona je bila ko zna gde. Videla je još iz daljine kako se njen čovek približava i činilo joj se kao da korača po njenim mislima i da samo on postoji. Išao je pravo ka njihovom stolu ne odvajajući poglad od nje. Prišao je toliko blizu da ih je samo jedan stepenik razdvajao. Zastao na sekund i dalje gledajući u nju. Zatim je produžio i Minju je oblio hladan znoj. Kloe je progovorila:

  • Čoveče, kakav fleš. Minja ti si totalno opčinjena. Ja u svom životu tako nešto nisam videla. Devojko, šta bi se dogodilo da si progovorila sa njim ili da je prišao da te poljubi, pa ti bi mi umrla ovde. On nikako nije dobar za tebe ni za tvoje zdravlje.

Minji je to što je Kloe rekla ušlo na jedno, a izašlo na drugo uvo. Odjednom kao da je osetila stotinu ruka koje joj drže glavu i pokušavaju protiv njene volje da je okrenu pozadi da vidi šta se to dešava iza njenih leđa. Ne kontrolišući sebe, okrenula se i nastupio je onaj samo njoj dobro poznati osećaj. Pogled pravo u oči. Između njih su leteli leptirići i sitna crvena srculenca. Bila je to još jedana usporena scena nekog najromantičnijeg ljubavnog filma. I onda…. je rešila da se vrati u realnost. Ustala je sa stolice pogledala Kloe i samo klimnula glavu:

  • Bamolos chica!

Otišle su u dugu šetnju što dalje od Bokana punog amorvih strela koje su na Minju delovale gore nego najopojnije droge ovoga sveta. Nakon nekoliko kilometara šetnje, drugarice su se rasatale. Kloe je otišla kući, a Minja je rešila da svrati do njene drugarice Saše na kafu koja je i dalje radila u Hemingveju. Sele su i počele razgovor. Zatim je Minja ukapirala da za stolom do njih sedi on, njoj okrenut leđima. Glasno se zakašljala da bi on to čuo i okrenuo se. Nije ni sumnjala da će pogrešiti. Nonšalantno je pomerio svoju glavu na levo pa zatim blagi okret glave ka njoj i onaj najsavršeniji pogled u oči. Celo telo joj se smejalo i bridelo od zadovoljstva. Obožavala je kada neko razume šta želi da kaže i onda kada ne govori. Zatim je pogledala Sašu i glasnije nego što bi trebalo rekla:

  • Mi večeras idemo do Rege diskoteke i bilo bi lepo da svratiš kad završiš smenu.

Saša je pogledala belo i odgovorila joj je tihio, jedva čujno:

  • Ne moraš to da radiš, on ti ne izlazi tamo, samo praviš budalu od sebe.

Rekla je gotovo uvređeno. Ovog puta joj nije bilo važno sta Saša misli, ona je htela da mu stavi do znanja gde će biti te večeri, a znala je da sutra odlazi i samo je stvar njegovog izbora hoće li izaći tamo gde je znao da će ona biti. Otišla je kući. Rešila je da nekoliko dana provede sa tatom. Tako da je kod njega odnela kofer pun stvari. Želela je da fascinira Bokana do te mere da ne poželi da sutra ode na još jedan dug put. Da je mogla da ga time zadrži sigurno bi i gola išla, ali se ipak odlučila za ležernu varijantu. Kopala je po koferu i naišla na matursku haljinicu koja je i dalje stajala sa etiketom jer je nije ni obukla zato što je propustila svoju maturu.. To je bio pun pogodak. Obukla je kratku crnu haljinicu pristojnog dekoltea. Haljinica je bila poprskana crnim šljokicama, a ispod rupičaste tkanine postavljena tilom. Njene duge vitke noge došle su u njoj do izražaja. Na nogama je nosila crne sandale sa prelepom srebrnom šnalom, imale su dva tanka kaišića jedan preko prstiju a drugi oko članaka. Izgledala je kao prava manekenka. Šminka, dim varijanta. Bila je spremna i mogla da krene. Stigla je u Hemingvej u kome su Kloe i njene dve drugarice već zauzele sto. Dogovor je bio da prvo dođu tu i uživaju u živoj muzici, a zatim odu u Rege diskoteku, gde će im se kasnije pridružiti Todor. Sedele su tako nekih pola sata i Minju je uhvatila histerija:

  • Vidi kako sam se spremila a on me nije ni video, zamisli da ne dođe u diskoteku, pa to bi stvarno bilo ponižavajuće. Moram nešto da smislim. Aloooo on sutra odlazi.

Kloe nije mogla da sluša Minju i njene jadike, bila je osoba koja odmah rešava stvari a ne kao Minja da ih stalno odlaže. Preteći joj je rekla:

  • Hajde ustaj, idemo do toaleta sto znači da ćemo proći tačno pored njega. A veruj mi ne može da te ne pogleda kada budeš sa tim nogama prolazila pored njega. Ako ništa drugo ubiće ga taj litar parfema koji je na tebi pa će se svakako okrenuti da te pogleda.

Minja je samouvereno ustala i krenula ka njemu. On je zavaljen sedeo u svojoj stolici i čitao neke novine. Nije ni podigao glavu dok je Minja kao na modnoj pisti prolazila uz “ tup-tap” zvuk koji su za njom ostavljale njene 12cm štiklice. Dok je tako samouvereno koračala jedna štikla se zaglavila izmedji mermernih pločica i ona se za tili čas našla na podu. Ahhhh kakav blam, ali ipak je primetio. Podigao je pogled sa novina i hitro skočio ka njoj. Pružio je ruku i pomogao joj da ustane. Ljuto ga je pogledala i otišla ne zahvalivši mu se. Želela je samo da pobegne od tog blama koji je doživela. Otišle su u diskoteku i nekim neverovatnim čudom on je već bio tamo. Stale su ispred, u bašti diskoteke odmah pored njega. Minja je glasno (da on čuje) rekla:

  • Devojke idemo unutra ovde je strašno dosadno.

A zatim pogledala Bokana koji je iznenađeno gledao. U fazonu: “ Sta ćeš unutra kad sam ja napolju”. Ušle su unutra i stale za šankom. Nekoliko minuta nakon toga ušao je i on. Seo u separe do njih. Odmeravao je Minju od glave do pete. Naručio im je piće i kad je Minja podigla čašu da mu nazdravi, osetila je nečije ruke oko struka, a zatim nežno okretanje. To je bio Todor, zagrlio je i nežno poljubio. Stao je sa njima, Minja se brzinom svetlosti okrenula da vidi Bokanovu reakciju  ali njega više nije bilo. Malo se rastužila zato sto je znala da sutra odlazi, ali je već jednom prolazila kroz to tako da sada nije imala vremena da o tome razmišlja.

Otišli su kući. Kako je kročila u dvorište  ugledala je ružu na stolu pored ulaznih vrata, a pored ruže jednu nezapaljenu cigaretu i upaljač. To je poruka od njega? Šta je to trebalo da znači? Da je crvena ruža znak udvaranja, neke vrste ljubavi, šta još? Šta je njoj predstavljala crvena ruža??? Mrzela je ruže, za nju je to bio kliše, kao da ne postoji drugo cveće. A svaki je cvet lepši od ruže pogotovo od crvene ruže. Ona je volela cvet kamilice ili belu radu…ali kad bi samo mogla da ikome to kaže, a da ne ispadne smešna. Nije važno, nije bila nezahvalna, crvenu ružu je shvatila kao znak ljubavi. A neupaljena cigareta i upaljač? Znala je da upaljač kao poklon znači svađa. To je razumela, oni su u svađi, to je jasno kao dan. Ali osim svađe na stolu su stajale jos dve stvari, rebus jos uvek nije bio rešen. Jer je upaljač imao dva značenja prvo (svađa) koje smo ustanovili. Drugo značenje je bilo sredstvo koje kada se upotrebi pruža zadovoljstvo ili svakako pali vatru. Dakle, u svađi su, ali to je dobro, jer zahvaljujući tome oni uživaju jedno u drugom i imaju ono nešto što ruža predstavlja. Cigareta znači zadovoljstvo ali dok je gledaš neupaljenu samo žudis za njom i želiš je, želiš da je upališ i uživaš u njoj. Mada, kad je upališ… svaku cigaretu kad upališ, osećaš kajanje i tada poželiš da si nepušač. Dakle poruka je bila jasna. Nedostižna je pored svih pokušaja i mogućnosti. On je imao i cigaru i upaljač, ali nije bio tu da je upali.

Upaljač: svađa i sredstvo;

Ruža: ljubav, udvaranje;

Cigareta: zadovoljstvo i žudnja za istom.

Bila je presrećna. Poželela je u sebi da nikada ne ode. Ipak je sutradan otišao. Minja više nije tugovala, rešila je da ostatak leta provede u Hemigveju, da radi i zaradi dok ne krene na fakultet.

LAGANO… POLAKO… ALI JE RAZARA!

 ” Mladi su bez ideološko političkog kompasa, ne znaju kojim putem da krenu, šta da urade, kada nisu oni ti koji upravljaju, koji donose zakone i nemaju instrumente da promene pravila. Jedino im ostaje da promene ponašanje. To je logično! Veoma je logično da vidite mladića koji je slupao kola vozeći 120 na sat. Sa njim nešto nije u redu! On se drogira! Zbog čega se drogira? Iz dva razloga:

Prvo, zato što je zabranjeno, a samim tim i atraktivno, a novac mu to dozvoljava.

Drugo, zato što je nemoćan da bilo šta promeni a društvo mu nameće tu opciju kao mogućnost promene.”

 

Jednog lepog Avgustovskog dana dok se Minja sunčala na terasi i posmatrala prolaznike pogled joj je privuklo autobusko stajalište koje se nalazilo baš tu, ispred kuće. Od dosade nije znala šta da radi pa je rešila da vodi statistiku boje automobila koja je najzastupljenija u njenom gradu. Od četrdeset automobila koji su prošli tuda, dvadeset devet je bilo crvene boje. Što je značilo da je crvena ubedljivo vodila. U jednom trenutku je čula jak zvuk motora i pomislila da je to što čuje i to što će proći sigurno traktor ili ogroman kamion. Ali to je bio autobus i to crvene boje. Gledala je autobus nekako opčinjeno kao da je očekivala da će iz njega izaći neko njoj poznat. Zatvorila je oči i u sebi rekla:

Tako jako, tako silno bih želela da iz ovog autobusa izađe on”

Ma daj Minja ne lupaj, ti vrlo dobro znaš da on nije tu i da je tek otišao. Kako možeš biti toliko nerealna i poželeti takvu želju? Pauza je bila preduga kao da je svu svoju pažnju prebacila unutar sebe i izdaleka čula prijatno tihi glas njenog instruktora joge koji govori: “ Fokusirajte se na mesto istezanja, ako misli odlutaju samo ih vratite. Mesto istezanja u tom trenutku je bio njen um. Nije ni morala da vraća misli one su odejednom iščezle. Par sekundi i puf…. Jak zvuk motora je prekinuo gluvu tišinu. Autobus je kretao sa stajališta. Ustala je sa stolice i približila se ogradi terase. I ona je bila crvene boje, previše crvenila... primetila je. Autobus je otišao.

Naslonila se na ogradu spuštajući levu polovinu obraza okrenutu prema suncu i prema stajalištu. Grupa ljudi je stajala tamo, svi su bili isti, muškarci žene, boje, koferi, sve. Kada su se razdvojili mogla je da primeti razlike. I tada joj se pogled zaustavi na poznatoj muškoj osobi. I dalje su sve misli cinile tačku istezanja tako da nije puno razmišljala o tome ko je poznata osoba, samo je pratila osećaje. Srce je pumpalo krv. Ujednačeni otkucaji su počeli da se ubrzavaju, cirkulacija je proradila. Kao da je u nesvesnom umu završila jedan ciklus vežbe pozdrav suncu. Uzbuđenje preseca dah. Ugledala ga je još kad je izašao je iz autobusa sa putnom torbom u levoj ruci. Bio je drugačiji od gomile. Tada su se i javile želje. Kao na filmu protrljala je oči ne verujući vlastitom vidu, pomislila je da halucinira ili da je sunčanica udarila u glavu pa joj se priviđaju njoj željene stvari i događaji. To je on! Prošlo je samo nedelju dana a on se već vratio. To je on!To zaista nije bilo moguće. Pomislila je da joj je mozak zakazao od silne želje i da sada njenom glavom umesto razuma vlada mašta. Ali to je zaista on!!! Nije želela da paniči, rekla je sebi mirno i polako da je vreme da poseti lekara koji ce joj uraditi generalno čišćenje vijuga, kako leve tako i desne hemisfere mozga.

Iako su ostala samo sećanja u njenom već dobro razgibanom umu, ona je i dalje videla istu sliku dok bi žmurila, koja bi začas nestala čim bi otvorila oči. Dali ga je stvarno videla? Neka joj neverica nije dala mira pa je nakon pola sata otrčala u sobu i nazvala njegovu sestru, da je izokola pita bilo šta što ima veze sa njim. Ipak nije totalno izgubila poverenje u svoj razum. Od njegove sestre je saznala je promašio rok vraćanja, a da se javio dan kasnije nego što je trebalo, tako da nije mogao da produži vizu. Njega to nije moglo da zaustavi Poznat osećaj, rugala se njena podsvest, pa je izmuljao nešto i ipak otišao, ali su ga ubrzo uhvatili i deportovali. Dobio je zabranu izlaska iz zemlje naredne tri godine. Pa ima li veće sreće za Minju???

Sredinom avgusta sa mora se vratila Valentina. Tako da je došlo krajnje vreme da Minja ispriča kako se zapravo vratila iz grada Školjki što još uvek niko sem Todora nije znao. Njeni roditelji kao i Nadica, Valentinina mama, bili su šokirani saznanjem. Ali je Minja iz nekog ludog razloga bila ponosna na sebe.

Po povratku sa mora Vale je upala u jako loše društvo i nastavila je da puši travu. Minja je bila jako zabrinuta i jednog dana je rešila da o tome popriča sa Nadicom u najboljoj nameri. Vale je bila veliki potencijal, jako lepa i pametna devojka, ali pod dejstvom te droge postala bi drugo stvorenje. Svaki put bi na ovaj ili onaj način povređivala Minju. Ispričala je Nadici sve što je znala o tome do poslednjeg detalja i zamolila je da razgovara sa ćerkom, da je posavetuje ili kritikuje u vezi toga. Ali da nijednog momenta ne spomene nju. Nadica je isplanirala znajući iz Minjine priče da je njena ćerka prethodne večeri pušila travu, da joj kaže kako je neki njen kolega video u parkiću sa “narko” drugovima. Dva dana nakon njihovog razgovora Nadica je pozvala obe devojke na ručak. Nakon ručka je skuvala kafu i započela razgovor koji je izokola trebao da se pretvori u kritikovanje u vezi trave. Spuštenog i pomalo zaleđenog pogleda, tužna i uplašena žena je Valentini iznosila svoju priču, nadajući se da će probuditi grižu savesti u njoj. Da joj je život prošao u radu tako da bi im obezbedila najbolje uslove za život i od njih napravila dobre ljude. Trava zaglupljuje i mnogo loše utiče na moždane ćelije i da joj to stvarno ne treba. Vale je samo ćutala. Nikada u životu nije bila više poražena, tužnija i ozbiljnija. Počela je da plače, reči njene mame su je pogodile. Osećala se dužnom i krivom zato što povređuje majku koja je toliko toga učinila za nju. Vrhunac svega je bio kada se, spustla na kolena i jecajući rekla svojoj ćerki:

  • Evo, molim te, kao Boga te molim, ako ti je makar malo stalo do tvoje majke nemoj više nikada to da radiš.

Vale je bila u šoku razrogačila je oči iz kojih su kipele suze i plakala je do besvesti moleći svoju majku da ustane odatle.

  • Nemoj da me vučeš neću da ustanem dok mi ne obećaš!

Promuklo je rekla Nadica grcajući od suza.

  • Molim te mama, nemoj to da radiš, ja… ma neću nikada više, nema sanše obećavam ti, neću sigurno!

Majka i ćerka su se zagrlile i plakale. Bila je to jako potresna situacija i Minja se osećala glupo zato što je ona bila uzrok toga, ali je više od svega želela da pomogne sestri da se izvuče iz tog sranja i mislila je da je ovo bio najbolji način. Kada su sestre otišle kući Vale je i dalje bila pod utiscima i sve vreme pričala o tome. Nije ni spomenula maminog kolegu koji ju je video, to joj nije ni bilo bitno. Sve vreme je pričala kako se stidi što je grozna ćerka divnoj majci. Odjednom se promenila, postala je bolja osoba, obazrivija, pažljivija, lepša. Prestala je da se druži sa starom ekipom i mnogo više vremena provodila sa Minjom i njenim “finim” društvom.

Mesec dana nakon toga Minja je čekala Todora kod juvelirnice jer su se dogovorili da te večeri prošetaju gradom. Dok su šetali naleteli su na Kloe. Pozdravila se sa njima rekavši Todoru:

  • Treći put častiš!

Minji je to bilo malo čudno, ali ipak nije pridavala važnost tome verujući da su se njih dvoje ranije tog dana verovatno videli. A zatim se Kloe okrenula ka Minji i rekla:

  • Zar mi ti nisi rekla da je Vale batalila priču sa travom?

  • Jesam, što, ne možeš da veruješ ? …ha ha ha… znam ni ja nisam mogla, ali veruj mi, sigurna sam da nikada više neće pušiti. Da si mogla samo da vidiš kako je potresna scena bila u kući njene mame. Ne možeš da zamislis kako je ona sada sasvim druga  osoba.

Likovala je Minja ponosna na sestru.

  • Koliko si sigurna?

Upitala je Kloe sumnjičavo. Minja više nije bila tako sigurna, ali nije pokleka, i dalje je verovala sestri.

  • Toliko da mogu da garantujem svojim životom.

Crvić sumnje se javio u njoj ali ga je ona ignorisala. Pogledala je Kloe i nije joj se svidelo ono što je pročitala na njenom licu. Kloe je pogledala sa sažaljenjem i rekla:

  • Počni malo više da ceniš svoj život, jer sam pre sat vremena bila sa njom i njenim pajtosima, pušili su džoint, išao je u krug i ona je pušila, ja sam je svojim očima videla. Todore zar…

A zatim je Kloe sumnjičavo pogledala Todora koji je usnama pravio “ ššššš” grimasu.

 

Nije mogla da veruje i nije želela da poveruje Kloe, iako joj je bila najbolja drugarica, želela je da veruje sestri. Razmislila je malo i odlučila da ne donosi zaključke na prečac, dok ne sasluša obe strane priče. Brzo je otišla je da pronađe Vale. Govorila je Todoru kako je ona dobra poznaje da svaki put kada puši travu pojave joj se dva crvena jastučića na mestu tamnih podočnjaka i da su joj oči veselije i življe tada. Todor je sve vreme tešio, kritikujući Vale i njene postupke kao i to što je slagala, prevarila Nadicu a i Minju u isto vreme. Kako joj je to bilo važnije od reči njene mame na koje je pala kao pokošena i plakala kao malo dete nakon toga. U tom momentu joj je bila jako važna Todorova podrška i njegovo razumevanje, a još draže joj je bilo što su istomišljenici. Konačno su našli Vale. Pozvala je na stranu, a Todor je stao nedaleko od njih.

Uzdahnula je, pa rekla:

  • Sestro, jel ti mene voliš?

Vale je pogledala bledo, očima upalim u nadute kese, pa jednolično rekla:

  • Volim te.

  • A koliko me voliš?

Upitala je Minja spuštajući glavu u levu stranu.

  • Najviše od svih sestara koje imam.

Veselo je cvrkutala Vale, pogleda izgubljenog u gomili ljudi. Minja je udahnula. Stomak, pluća, vrhovi pluća a zatim dva puta duže puštajući dah upitala sestru:

  • Ajde se onda zakuni u moj život da danas nisi pušila travu.

  • Života mi tvog.

Rekla je ne trepnuvši. Valentina je bila maher u lažima , toliko je dobro lagala da je i sama verovala svojim lažima i doživljavala ih je kao da su istine. Nikakva mimika ili pogled u stranu. Hladno je gledala u oči i zaklela se u njen život. Ali ipak takvu laž od nje nije mogla da sakrije, jer je vrlo dobro znala koje se fizičke promene dešavaju na njenom licu kada konzumira travu. Minja je skupila oči ljutito je pogledala i tako bez reči se okrenula i otišla. Naredna dva sata Todor nije mogao da je smiri i uteši. Osećala se povređeno, bedno, bezvredno. Posvađala se sa Valentinom i narednih godinu dana nisu razgovarale, a kasnije je potvrdila svoje sumnje jer ona zaista te večeri jeste pušila travu.

Tu se više nije radilo o marihuani, mnogo veća tragedija je stajala iza toga. Minja se više plašila marihuane nego težih droga. Znala je da je mnogo lakše objasniti šta kokain može učiniti od čoveka, čuju se priče da je neko umro od prevelike doze heroina. Za marihuanu nema takvih primera, ali ona razara ličnost, nema sumnje! Lagano…. polako…. ali je razara!

Prethodne price mozete naci ovde:

  1. Jedanaest godina unazad… 2.Jedanaest godina unazad… Mesec Mart 3. Jedanaest godina unazad… nije svaki dan sedamnaesti Mart! 4. Jedanaest godina unazad… Prolećni povratak u jesen, u grad Jeseni. 5. Jedanaest godina unazad…poslednje poglavlje Jeseni. 6. Jedanaest godina unazad…Jesen u gradu Zaborava. 7. Deset godina unazad… 8. Deset godina unazad…sindrom Šilja. 9. Deset godina unazad…All for Love. 10. Devet godina unazad…Zemlja Drvenih lutaka. 11. Devet godina unazad… Dani bez njega. 12. Osam godina unazad… Dani bez njega. 13. Osam godina unazad… od stotog dana bez njega. 14. Osam godina unazad… dani bez njega i Minja. 15. Osam godina unazad… sto deseti i nekoliko narednih dana bez njega. 16. Osam godina unazad…poslednji dan bez njega. 17. Osam godina unazad…poslednji dan bez njega ( DEO II) 18. Osam godina unazad… poslednji dan bez njega ( zadnji deo)
Advertisements

3 comments

  1. Pingback: Sedam godina unazad… | Zevsova ćerka
  2. Pingback: Sest godina unazad… | Zevsova ćerka
  3. Daisy · August 7

    Reblogged this on Zevsova ćerka.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s