O neželjenim reakcijama posavetujte se sa vašim farmaceutom ili lekarom…

black-and-white-book-boy-cigarette-Favim.com-419951

Decak od sedamnaest godina jedva je cekao da se vrati sa raspusta kuci, proveo je mesec dana kod babe I dede na selu. Nije mogao docekati mamu da joj isprica neko neprocenjivo iskustvo koje je doziveo. Mama je sa paznjom I pomalo brizljivo posmatrala svog mladunca podizuci I spustajuci obrve s vremena na vreme. Odusevljen decak joj je govorio o sedamsto osamdeset pet stranica knjige koju je procitao. Jedva gutajuci vazduh, dolazeci ponekad do daha pricao je o savrsenom svetskom knjizevnom delu I o tome kako nijedna knjiga nikada nece uspeti da bude dovoljno dobra I vredna divljenja kao ova koju je upravo procitao. Govorio je da kada bi citao neki drugi prevod te iste knjige to ne bi nikada bilo to. Nijedna knjiga nikada nece biti na istoj razini kao to savrsenstvo od knjizevnog dela. Knjiga “ Uliks”. Majka ga je potapsala po ramenu, negde duboko u sebi srecna sto je njen malisan zavrsio dosadnu pricu o nekom tamo romanu. Sacekala je malo, taman toliko koliko je bilo potrebno da se decak vrati sadasnjem trenutku. Pogledala ga je I rekla da je on jos uvek mali, da jos uvek nije zgazio u svet, da nema pojma sta su knjige I koliko ce ih u zivotu procitati, da bi puno bolje za njega bilo da radi nesto korisnije od citanja knjiga. Podsetila ga je da su knjige izmisljene I da nista od toga nije istina. Zatim ga je pogledala I cekala njegov odgovor, cekala njegovu reakciju da bi bila sto posto sigurna da je njen sin shvatio da su knjige izmisljene.
Videla je verno klimanje glavom I osmeh u obliku crte. Pomilovala ga je I rekla mu da je dobar decak. Majka nikada nece shvatiti to klimanje glave, nikada nece videti prazninu u njegovom pogledu, videce uvek samo crtu na licu, misleci da je to osmeh. Ali ce svejedno biti srecna sto je dobila to poslusno klimanje glavom.

Gradski autobus, prljav I hladan. Grupica tinejdzera stoji oslonjena na prozor. Zadivljeno slusaju monolog prelepe crnokose devojke. Opcinjeni, omamljeni glasom, tonalitetom I svakom mimikom nimfe, bez ijednog treptaja gledali su je I upijali. Verovatno je pricala nesto jako vazno. Govori brzo I grubo svojim neznim glasom, ubacuje uobicajene fraze I doskocice svaki put ispracene podignutom savrseno iscrtanom obrvom, desnom, verujem da je bila desna obrva. Prica o knjigama. Levom rukom je pridrzavala kuk, kao da ga je zelela odgurnuti od sebe, ili u stranu, ili joj je ogledalo reklo da tako izgleda ubedljivije dok nesto vazno govori. Usne su napucene svaki put kad reci zastanu, svaki put kad ispusti I ponovo udahne vazduh. Pricala je ponosno uzdizuci glavu o tome kako nije procitala nijednu knjigu ikada. Nakon kratke stanke dobija aplauz tinejdzera koji su rukavima brisali bale nakon sto su shvatili da je predstava zavrsena. Polovina nije uopste slusala sta govori samo je nemo posmatrala ninfu, dozvoljavajuci svom mozgu da se poigra fantazijama. Druga polovina je verovatno pazljivo slusala svaku njenu rec potajno zavidela I divila se istovremeno.

Na jednom sasvim drugom kraju sveta cetrdesetogodisnja zena sedi udobno ususkana u fotelji I cita. Nalazi se u fikciji I nema pojma sta se oko nje desava, iskljucena potpuno iz stvarnog sveta. Zvono telefona razbija taj svet I na trenutak je vraca u svoju sobu I shvata da je njen zivot nesto sasvim drugo. Javlja se na telefon I pocinje pricu sa svojim najboljim prijateljem. Usledjuju klasicna pitanja na koja daje sablonske odgovore. Ceka savrsen trenutak, ceka da se pitanja zavrse da bi mogla spomenuti knjigu koju cita I preporucuje je sagovorniku. Nakon nekog vremena je on nalazi na netu I odgovara joj da je on puno vise od tinejdzera I da je knjiga “ Dom gospodjice Peregrin za cudnovatu decu” mozda pre dvadeset godina I bila odlican izbor. Tema se automatski menja I prica se o velikim delima koja su dobila svetska priznanja. Knjiga biva zatvorena I vracena medju ostale procitane knjige. Crvenilo sa lica polako bledi I zamenjuje ga osmeh pracen rupicama u obrazima. Magnetni stoper je ostao na sto cetrdeset osmoj strani pricvrscen I zaboravljen. Ostatale strane knjige su tog trenutka umrle do necijeg ponovnog citanja.

Covek u ranim tridesetim stoji ispred ogledala I pita se sta nije u redu sa njim. Posmatra svoj crni vuneni kaput I siguran je da je on crne boje I da ga niko nikada ne moze ubediti da je neke druge boje. On ga vidi, u njegovim ocima je crn. Zasto je onda primerak knjige koju je toliko dugo zeleo da procita obmotan masnim papirom u boji, da se ne bi videlo o kojoj knjizi je rec kada je otvori u gradskom prevozu, da bi je gutao dok ne stigne na posao? Dopada mu se? Uziva u njoj? Plasi se da o tome govori. Govori ogledalu da neko od njih dvoje mora trpeti. Okrece se I odlazi, on je taj koji ne mora da stoji zakucan za zid. Otvara internet stranicu. Iskace mu prozorcic na kome pise “ Ostaviti komentar”. Pocinje da pise:

“ Klasican pedofil I kretencina koji moze da se zaljubi u mladu devojcicu, ova knjiga je velika sramota”

Ustaje sa stolice I uzima knjigu umotanu masnim papirom I gubi se izmedju njenih redova.

“Lolita, svetlo mog života, oganj mojih prepona. Lo-li-ta: vrh jezika prelazi put od tri stupnja niz nepce da bi na trećem lupnuo o zube. Lo. Li. Ta.”

Farovi automobila su ugaseni. Ceka. Ceka da dodje sebi. Uzima telefon u ruke I jos jednom gleda sliku punijeg mladog coveka. Unutrasnji glas joj govori da to nije njen tip muskarca dok joj mozak govori da taj tip muskarca ima mozak kakav njoj treba. Izlazi iz automobila, u nepoznatom je gradu, na tacnoj adresi , ne zna zasto je tu ali zna da tu treba biti. Na trenutak je zbunjuje sms koji je dobila od prijateljice.

“ Kristijan Grej je lik iz knjige, a neki nepoznati lik sa interneta ne moze ispuniti tvoje fantazije samo zato sto ste oboje procitali istu knjigu. Ne moze, moras to shvatiti I moras se vratiti kuci jer obe znamo da deset godina zajednickog zivota nije puko deljenje prostora I racuna. Znas da te volim I znas da ti mogu pruziti fantazije vece od nekog tipa sa interneta koji je zeljan da istuce zenu metalnim krajem kaisa. Molim te, vrati se kuci” Nije ni trepnula, primakla je prst interfonu, vrata su se otvorila I usla je u hodnik nove zgrade.

Advertisements

15 comments

  1. По мени,ретко добра прича…the words чак и боља

    Liked by 2 people

  2. oblogovan · April 16

    И мени се баш много свиђа. Свака част.

    Liked by 2 people

  3. epicfantasyweb · April 17

    i meni se sviđa 🙂

    Liked by 2 people

  4. Zevsova cerka · April 17

    Hvala. 🙂

    Like

  5. Daisy · July 17

    Reblogged this on Zevsova ćerka.

    Like

  6. g3n1j4l4c · July 17

    Ne postoji tako nešto kao “neadekvatna” publika za knjigu. Svako će iz dela izvući zaključak koji je svojstven godinama, polu ili nivou obrazovanja čitaoca.
    Sa 13 godina sam prvi put pročitao Odiseju. I od tada još tri puta. U svakoj deceniji života po jednom. Sa 11 godina sam pročitao Tajanstveno ostrvo. Tada mu je Cyrus Smith izgledao kao čarobnjak za koga ne postoji prepreka. Zbog njega sam i postao inženjer. Od tada sam nebrojeno puta pročitao knjigu. Sada je on samo čovek koji se svim snagama bori za svoj i život svojih prijatelja.
    To je magija knjiga. Svaki put možeš izvući drugi zaključak. I svako ima svoj.

    Liked by 2 people

    • Daisy · July 17

      Hvala ti na ovako divnom komentaru. Potpuno se slazem sa tobom. U pravu si!

      Liked by 2 people

  7. Hank Moody · July 17

    Genijalac lijepo rekao. Jednu knjigu ćeš shvatiti na više načina svaki put kad je pročitaš u različitim razdobljima svog života. Vrlo jednostavno. Svaki put nešto novo uočiš i primjetiš.

    Liked by 1 person

    • Daisy · 30 Days Ago

      Znam i slazem se sa tim, na zalos to nije poenta pirice…

      Liked by 1 person

      • Hank Moody · 30 Days Ago

        Nije. Ovdje je riječ o posve nečem drugom. Svaka ova mini priča ima svoje. Kao gledam antologijsku TV seriju, a svaki pasus nova epizoda. Ja ovdje vidim ljude koji su čitanjem ili nečitanjem knjiga doživjeli neželjene nuspojave. Neki su otkrili svoje pravo ja, neki žive u iluzijama 🙂

      • Daisy · 30 Days Ago

        Zanimljivo je to da je glavna inspiracija bila devojka u autobusu i decak koji je procitao ” Uliksa”. Ne mogu ti opisati klliki je jaz izmedju to dvoje mladih ljudi istih godina. Jedna jako cudna situacija o kojoj sam dugo razmisljala. Fascinantnio!
        Mozda je sustina vezana za predrasude o knjigama, secam se da sam pesmu izabrala jer sam u to neko vreme procitala bas ovde ba blogu pljuvanje Dz. Ostin i knjige Gordost i predrasude. Ostale dve spomenute knjige i price o njima su se takodje stvarno dogodile. I svakako poenta je ono sto si spomenuo!
        Mada nikada nisam zelela da ogranicavam nista jer svako dozivi ono sto procita na drugaciji nacin, ne postoji pogresno tumacenje…kod citanja je najbitnije nemati predrasuda!

        Liked by 1 person

      • Hank Moody · 30 Days Ago

        Takvih jazova je uvijek bilo, ali mi se čini da su u posljednje vrijeme sve veći i češći. Predrasude prema knjigama? Kao neko ko čita sve što mu padne pod ruku, a počeo sam veoma rano i pročitao tonu knjiga, recimo da nemam predrasuda prema štivu koje čitam. Mada, neke stvari su zaista apsurdne. Recimo, pročitao sam samo odlomak 50 nijansi sive u originalu i zapitao se kako je neko mogao ovo objaviti, ali svi znamo kakav je uspjeh ta knjiga postigla. Dobro, to je iz nekih posve drugih razloga, ali Bože moj.
        I dobro si ovo rekla, ne postoji pogrešno tumačenje. Svako pročitano doživi na drugačiji način. Kao i sa gledanjem filmova.

        Like

      • Daisy · 30 Days Ago

        Drago mi je da se razumemo 😉

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s