Amputirana sustina…

300743.4038006

Dugo mi nisu stizala pisma u bilo kom obliku. Secam ih se, secam se koliko sam bila srecna svaki put kad vidim koverat. Nikada mi nije bila vazna njegova boja ni oblik, samo sustina. Steta je sto nikada neces shvatiti da je tvoja sustina amputirana onog trenutka kada si poverovao da nema leka za nju. Dozvolio si im da ti je iscupaju jer ces lakse ziveti tako. Ko si ti bez tebe? Nisi ja a nisi ni ti. Oh, pisala sam o pismima koja mi jako nedostaju. Hoce li to prestati ako uradim nesto sa jastukom, perom ili olovkom. Ako iscupam pero iz jastuka i samoj sebi napisem pismo tudjim rukopisom? Da li zelim takvu sustinu? Ne! Sigurna sam da ne zelim. Mozda da pokusam da pronadjem tvoja stara pisma i da se pravim da je to sto citam sadasnje vreme i nasmejem se svaki put kad unapred znam sta ces napisati. Pravicu se pametna i vazna, kako tacno znam svaki tvoj odgovor.Budalastine. Ne treba mi to! Treba mi onaj ko je nasao napustenu sustinu i udomio je, ko joj je citao pesme i ljubio za laku noc i dobro jutro. Da li ima tvoje oci mozda? Nije vazno, sustina mi treba. Ovo pismo pisem sustini ovde na internetima i verujem da ce joj neko spomenuti da sam je spomenula, pa ce ona spomenuti mene i tako cemo se naci mozda negde u predelu rem faze ili mozda prvog sna. Ali…zar se svi ne bore onim sredstvima koja imaju, zasto bih sebi to uskratila? Pitam se samo da li si ikako uticao na sustinu, da li si je ti negovao i obogacivao ili je ona tebi to radila? Po slikama vidim da si sa sustinom bio lepsi, mozda je uticala na tvoj fizicki izgled, mozda si sada ruzniji i prazniji, mozda uopste nisi ti. U jednom coveku zivi previse mozda i sva mozda imaju jos stotinu svojih mozda. Kada bih je opet srela, paralisano bih stajala pred njom i drhtala.Ne bih izustila niti jednu jedinu rec. Ne pitaj me zasto jer ni sama ne znam, ali znam da bi ona to zelela. Sustino ne dozvoli da pomisle da si luda samo zato sto se ne uklapas u bilo sta sto su zeleli za tebe, ono sto je bitno je da ti postojis, toliko stvarna i bitna da te se boje i misle da si luda. I ne brini neki ljudi nikada nece biti spremni da te razumeju, ali ce uvek biti onih retkih koji ti se raduju i vole tvoju uvrnutu ludost. Pisi, sve adrese su iste, imena nikada nisu ni postojala, ogledala pamte likove i nikada im nije bitno ko se kako zove ali ce uvek pokazati pravu sliku.

Advertisements

ne smeš pitati bogove za imena, jer ako nekome znaš pravo ime onda ga možeš kontrolisati po svom nahođenju.

Kuća ogledala

Stranac je umorno ušao u sobu čiji su svi zidovi bili ogledala. Prvo skinu šešir, zamišljeno se zagleda u obod, pređe šakom po njemu, kao da ga čisti, a zatim ga odloži na zid, kraj vrata. Šešir je ostao na zidu ili bolje reći u ogledalu kao da je odraz sa suprotnog zida. Ostao je par trenutaka na tom mestu gledajući pod pred sobom. Imao je jednu… dve… tri senke. Uz uzdah zaturi glavu, a zatim mi uputi jedan od onih ravnodušnih pogleda koji ništa ne govore, ali zato izazivaju trnce. Ima zelene oči, a dužica levog oka je upadljivo podeljena po dijagonali na tamniju i svetliju zelenu.

– Znaš, nije morao da otvara knjigu. Zapravo bio je spreman da mi je preda bez pogovora.

– Svideo ti se taj major?

– Njegov prkos, spremnost da menja, stvara i ruši. – Stranac napravi par koraka ka meni spuštajući knjigu na drugu, istu takvu na ivci velikog stola za kojim sam sedeo. – Mislim da bi bio koristan, to je sve.

– Morao ju je otvoriti. Baš zbog osobina koje su ga dovele do te noći i razgovora sa tobom. Da nije bio takav kakvog ga opisuješ, ne bi ratovao, ne bi spalio tu crkvu, ne bi dobio onu kuću, nikada ne bi ni prišao knjizi. Da nije bio takav ne bi je otvorio, ovako je morao to da uradi.

– Uopšte ti ne zavidim. – Sada je bio zagledan u ono što sam pisao. Imao je duguljasto, sveže izbrijano lice koje se upravo razvlačilo u blagi osmeh. – Devojka sa psom? Sećam je se, šta planiraš sa njom?

– Nisam planirao ništa, jednostavno sam mislio da bi trebalo da još neko prođe tom obalom sem tebe i učinilo mi se da je dobra ideja da to bude žensko.

– Ali… – Rastegao je ovu reč očekujući da ću ja dovršiti rečenicu.

– Nema ali.

– I dalje pišeš o njoj. Dakle iz nekog razloga je bitna.

– To će morati da ti objasni Maks.

Iza mojih leđa, zavaljen u naslonjaču, Maks Demijan je čitao knjigu koja mu je stajala u krilu dok je finim nožićem sa zakrivljenim koricama odsecao krišku jabuke. Nije se obazirao na nas. Odsečeni deo bi, na oštrici noža, prinosio i zatim vešto skidao usnama, uvlačeći ga u usta. Ličio je na stranca, zapravo izgledao je isto kao i on, samo što je imao urednu, kratku, punu bradu i plave oči. Pod zenicom desnog oka imao je trougao plav, tamniji od ostatka dužice čiji je gornji ugao gotovo doticao zenicu.

– Rekoh, to će…

– Čuo sam te i prvi put. – Nehajno reče Maks glasno mljackajući. Sačekao je nekoliko trenutaka, zatim sklopio knjigu i spustio je zajedno sa jabukom i nožem na stočić ispred sebe. Čitao je Uliksa. – Tehnički, nisam se mešao, samo sam se malo zabavio… odmarao oči od čitanja.

– Šta si uradio? – Stranac skrsti ruke na grudima okrećući se ka Maksu.

– Zapravo ništa, ona je mene sanjala…

– Misliš ušao si u njen san? – Primetih

– Da. – Osmehivao se i dalje žvaćući jabuku. – Ništa posebno, malo sam se poigrao, oboje smo uživali i nisam joj govorio o nama. – Pogled mu je lutao od mene do stranca i nazad.

– Sada je postala bitna? – Stranac me je pogledao podignutih obrva i razvučenih, stisnutih usana.

– Da. – Uzdahnuo sam. – Moram dobro razmisliti o svemu pre nego shvatim kakvu svrhu može imati. Sada je kasno da je jednostavno uklonim.

– Možda ti mogu pomoći. – Maks je u nekoliko koraka stigao do vitrine sa knjigama koja je stajala u uglu sobe, dijagonalno od mog stola.

– Neka hvala, dovoljno si učinio.

– Insistiram. – Reče izveštačenim, uzvišenim glasom. Prelazio je kažiprstom po knjigama na trećoj polici. Na čas se zaustavio na jednom naslovu. H. Hese, Demijan. Nastavio je dalje, pređe preko još tri knjige i zatim se naglo okrenu ka nama. – Ostavila je dečka sa kojim je imala sigurnu budućnost zbog svojih bubica. Dakle šta kažeš na scenario Ema ili Ana. Ostavi joj teglu arsenika u poštanskom sandučetu ili ĆU-ću, ĆU-ću, ĆU-ću i problem rešen.

– Prvo, nije ga ostavila zbog bubica nego zbog toga što si joj se ti umešao u život! – Prevrnuo je očima dok sam ovo govorio. – Drugo, već sam rekao, postala je bitna!

– Hoću li morati da je usmeravam. – Strančev glas je bio ozbiljan, zabrinut.

– Za sada ne. – Odgovorio sam. – Moram da razumem šta je postala. Bila je samo prolaznik, bez razmišljanja, bez osećanja, bez ličnosti. Sada se to promenilo.

– Mogu opet ja da popričam sa njom, ako želiš, da je ja usmeravam? – Maks je oponašao strančev glas.

– Ti imaš svoje zaduženje.

– Da, da čitam, čitam, čitam… sjajno! Vi ćete stvoriti ceo svet, a ja ću to vreme provesti u ovoj fotelji. Hoćeš da se menjamo?

– Stvaranje sveta je bilo lako. – Stranac je zamišljeno gledao kroz prozor u ogledalu iza stolice na kojoj sam sedeo. – Treba ga ispuniti ljudima, treba mu udahnuti život i odnegovati ga dok ne bude sposoban da se sam razvija, raste, živi. Treba biti pažljiv…

– Dosadan!

– Pažljiv! Ima stvari koje se ni meni ne sviđaju, ali moramo imati u vidu posledice svega što radimo. – Stranac je poslednjih par reči izgovorio mehanički, mumlajući, pažnja mu je bila skoncentrisana na ono što je video kroz prozor. – Šta ona sada radi?

Ustao sam i prišao prozoru. Kroz okna videla se druga soba, okrečena u bež boju sa ivicama zidova oivičenim zagasito crvenom. Namešten krevet, na njemu nekoliko komada odeće, Par plišanih igračaka na uzglavlju i devojka koja zamišljeno čita knjigu.

– Šta ona to čita? – Stanac je ovo pitao mirno, ali ipak mu se osećala napetost u glasu. Vratio sam se za svoj sto.

– Neće ti se dopasti. Treća velika tajna…

– Dobro je da nije jedna od ovih. – Demijan je lupkao kažiprstom po knjizi koju je stranac doneo. – Inače bi završila kao major. Čekaj, bilo bi bolje da čita ovu…

– Ućuti! – Stranac podiže glas, zatim se okrenu ka meni, sada je govorio mirnijim glasom, ali mu se u očima i dalje video bes. – Kako je ta knjiga dospela kod nje?

– Nemam pojma.

– Taj svet smo stvorili ti i ja… i on. Nije moguće da čita tu knjigu ukoliko jedan od nas… – Stranac se lagano okrete ka Maksu koji je opet uzeo jabuku.

– Ne gledaj u mene. Nisam ja. Samo smo se zabavili, rekoh ti nisam joj pominjao nas.

Stranac opsova sebi u bradu, na šta smo se Maks i ja zgledali. Sada je i Demijan bio ozbiljan. To što je izgledao bezbrižan i uživao u sarkazmu ne znači da je bio glup.

– Šta čita?

… – Pre nego što si zaspao bio si sa jednom boginjom. Sada razgovaraš sa drugom. Zar te otac nije naučio ničemu o bogovima?

– Nije imao prilike. – Rekoh malo postiđeno.

– Znam, mili, nemoj se stideti. Pokušaću da ti makar neke stvari pojasnim, bar ono što sada možeš shvatiti. Svaki bog ima dve tajne. Jedna je pravo ime. Već si razumeo da ne smeš pitati bogove za imena, jer ako nekome znaš pravo ime onda ga možeš kontrolisati po svom nahođenju. Složićeš se da ne bi bilo mudro da ma koji smrtnik može da kontroliše boga.

– A druga tajna? Pitao sam pomalo nervozno…“ – Pogledao sam stranca i prestao da govorim. Oči su mu bile sklopljene, a levom rukom je trljao čelo i slepočnicu. Razmišljao je.

– Imamo problem, izgleda da je naš svet počeo da živi svoj život pre nego što je bio spreman. – Opet je bio pribran. – Vidiš li šta se dešava kada se umešaš tamo gde ti nije mesto?

– Pravite idiote kojima je sudbina zacrtana, a bogovi se poigravaju sa njima. Žalim ih! Dobro, devojka je počela da razmišlja svojom glavom, pa šta. Drago mi je zbog nje. Sada će sve biti bar malo zanimljivije.

– Sada moramo smisliti kako da povratimo kontrolu i damo svemu smisao, inače će sve nestati, prestati da postoji. – Stranac ga prekide, zatim se obrati meni. – Ti smisli šta ćeš sa njom i pre nego išta uradiš reci mi šta si rešio. A ti… – Opet je govorio Maksu. – Ti ne radi ništa! Razumeš? Kada dođe vreme da se ti umešaš pustićemo te, ali do tada, molim te, sedi u svoju fotelju i ne mrdaj!

Stranac izvadi tabakeru i upaljač. Već je treći put tapnuo cigaretom o tamno srebro i pošao da oduva prašinu duvana.

– Ne ovde. Znaš da se ovde ne puši. – Oštro me je pogledao posle ove moje primedbe, ali je ipak vratio cigaretu u tabakeru. Smirivao se, opet je bio sav svoj. – Ne zaboravi upaljač.

– Demijane? – Stanac je ostavio crni zipo kraj tabakere iste boje na polici sa knjigama.

Maks je opet bio zavaljen u svojoj naslonjači sa knjigom u rukama. Nije ni pogledao stranca, samo je izvukao šibice iz džepa svog kaputa i dobacio mu ih. Stranac otvori kutiju da proveri koliko palidrvaca ima u njoj. Bila je puna. Brzo ostavi šibice u džep, uze svoj šešir i namesti ga pred ogledalom da bude malo nakrivljen na levu stranu. Oborene glave, tako da mu obod šešira skriva oči, stranac otvori vrata i izađe odlučnim korakom. U sobi koja se do u nedogled ogledala u sopstvenim zidovima više nije bilo nikoga.

Znači major je spalio crkvu I uzeo je knjigu koju je Stranac obecao da će čuvati. Knjigu koja je vrednija od svih blaga. Tako je, to sam jos u prosloj prici znala, ovde je samo potvrdjeno. Kuća ogledala, Stranac mu prilazi, njemu koji piše o devojci sa psom. Samim tim što je u sobi ogledala jano stavlja do znanja da je to on, neki on koji u njegovoj glavi komentariše ono što se dešava dok on piše. Neki on koji se meša u tok priče. Tu se javlja ova savrsena unutrašnja borba. Osoba koja po svakoj prilici ne treba da bude važna postaje jako važna.?!Devojka sa psom… mmm, to mi se dopada, jako, mi se dopada. U redu, čitam dalje… To će moratii da objasni Maks? Ko je Maks??? Ništa ne razumem, pa da, kad bih više čitala sa pažnjom a manje mozgala I razmišljala možda bih I razumela… dobro, vraćam se na priču. Maks Demijan… mali dečak… mali đavo. Sećam se kad god vidim nekog klinca na triciklu odmah mi u glavi odzvanja glas Demijan… I ne sviđa mi se što je napisao Maks Demijan, zašto je morao? Stop! Pa zato sto je kao sto je naglasio Maks Demijan H.Hese, pogresna prva asocijacija. Jasno se secam koliko sam se jezila dok sam citala Demijana, razmisljala sam o vecitom sukobu izmedju nagona i duha. I onaj cuveni pasus: “Ptica se probija iz jajeta.  Jaje je svet. Ko želi da se rodi mora razoriti svet.” Bilo bi dovoljno da je samo napiso Demijan, znalo bi se na koga je mislio,ma sta lupam, ne bi, eto prvo sam pomislila na onog antihrista, ok, dobro, idem dalje da čitam ali znam da ću mu ovo naglasiti u komentaru na način na koji će razumeti… nadam se. Ali sad dolazi do zapleta, to je treća osoba u kući ogledala, treći on. Jer mora da bude tri. Ustanovili smo ko je Demijan. Stranac, on– Natan I Maks Demijan kao treća osoba u njegovom svetu, u njegovoj glavi koja stvara sve ove priče. Savršeno. Misteriozan tip koji se krije ispod oboda šešira i crnog kaputa, samouverena osoba sa stavom i istačanim razmišljanjem. Onaj koji analizira i manipuliše. Natan, pisac koji sa lakoćom čitaoce ubacuje u njegov svet mašte i tera ih da razmišljaju, da sami donose zaključke na svoj način. Pun je ideja i jako kreativna osoba koja te za trenutak zbuni i natera da još sto puta pročitaš da bi bio siguran da si shvatio poentu. I na kraju Demijan.

Način na koji je opisao oči, dopada mi se. I sigurna sam da su njegove. Ima zelene oči, jedno se razlikuje od drugog i desno oko ima tamniji trougao. Znala sam da je poseban. Setila sam se filma… Sandra Bulok… udaće se za lika kome je jedno plavo a drugo zeleno oko… hahahah. To sam ja tad poželela da kažem, da zadam sebi zadatak da ću se stvarno, istinski zaljubiti samo ako naiđe osoba koja će imati pečat, takav pečat da mu oči ne budu iste. Da li mi se čini da pokušavam da se zaljubim u njega? U kog njega? Natana, Stranca ili… ma ne u Demijana ni slučajno. Ili možda baš u njega…

Devojka sa psom je sanjala Demijana. I taj isti Demijan želi da se reši nje… devojke sa psom, da završi kao gđa Bovari ili Ana Karenjina, strašno, razočarana sam. Ma daj… neću više da čitam. Ali opet, bez obzira na sve, secam se ranije mi je govorio kako price nikada nisu vezane za procitane knjige, ovde u ovom delu spaja tri klasika i to jako dobra Demijan H. Hese, Ana Karenjina Tolstoj i na kraju Gospodja Bovari Flober. Secam se koliko me je namucilo citanje zadnje knjige u smislu da sam se poistovetila sa njom, secam se takodje da me je dugo pratio utisak koji je knjiga izazvala u meni. Iz daljeg teksta se jasno naglašava koja je čija uloga u njemu. On je Bog knjige, priča, Demijan je svevideće zlo, negativac zappravo nije zlo vec manipulator ona unutrasnja borba koja ume da sjedini stvarnost i fikciju, a Stranac je osoba koja izvlači likove iz problema, apsolutna savest svakog lika u romanu, lepo je rekao u jednom od komentara da je ispod šešira ogledalo tako da Stranca doživljavamo kao nas same ali sa one druge strane…svesti. Uh što mi se sviđa. Mada još uvek ne vidim onu drugu Demijanovu stranu niti uticaj njegove majke Eve na njega. Da li sam ja s obzirom da sam deo ove price Eva ili mozda Sinkler? Zasto? Zato sto se previse nalazim tu i na neki nacin osim podrske u meni vidi i inspiraciju da nastavi sa pisanjem. Dodacu nesto u komentarima. Pročitaću do kraja, obećavam da ću ćutati. Treća velika tajna? A šta je sa prve dve? Ništa mi njie jasno, ništa ne razumem u isto vreme me i zbunjuje. Opet dolazim do Heseove ” sinteze krajnosti”. Ah…da napravim pauzu. Ne, neću, pročitaću do kraja. Objasnio je prve dve velike tajne, dobro, hvala ti što me čuješ. Sad ovo ni malo ne razumem, verovatno ni ne treba, verovatno je devojka sa psom jedina osoba koja to treba da zna. Ne, nego je to treća velika tajna. Pročitala sam.

Sad ću komentarisati po svom shvatanju ove priče. Šta sam sve otkrila o njemu, ali naravno, kao i uvek, mora biti mnogo toga izmedju redova i nadam se da će me razumeti.

2 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

Napisala je i onda videla komentar Sivog. Pozelenela je, iznervirao je. Pritisak joj se podigao na maksimum. Htela je da objasni, da mu objasni neke stvari. U komentaru njenom je bilo dosta stvari izmedju redova. Psiholoških karakteristika likova i manifestovanja svesti na fizički izgled. Naglašavanje na Demijana i Maksa u smislu da nije imao potrebe da zbunjuje, apsolutno je jasno da su Demijan i Maks jedna osoba, bez obzira na podvojena stanja svesti lika iz romana. Zbunjujuće svakako, za nekoga ko ne prati kao i za one koji prate. Savršeno. Eva nije jedno ime koje je lepše od druga dva ima poentu, ali on nije glup i razumeće, svakako da hoće pričamo o istoj knjizi. Ono što smo unutra se odnosi na svakog njega koji stvara novi svet, svaki put, sa svakom pričom. Ne postoje ni Stranac ni Demijan, mislim nisu opipljivi, nemaju telo ni figuru. Postoji samo Natan koji je i spolja i iznutra. Vratila se na komentar Sivog. 50 nijansi pa 50 nijansi, dokle više poređenje sa tom knjigom… i pre svega mu je krivo što je sve ovo spojio u celinu. Zavidan je, ljubomoran Grey…prokleti… pišem mu.

4 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

Eto zbog brzine sam… sam pogrešila. Pa sam morala da se ispravljam, da se pravdam, da ne pomisle da ne znam kako se pravilno piše. Grrrr… mrzim takve situacije. Nakon sat vremena Sivi se ponovo javio. Ovog puta se obraćao njoj.

5 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

Ma nemoguće, kako si ti dečko pametan. Epa hvala ti, ja stvarno nisam pojma imala o čemu je on pisao, ali najstvarnije, mislila sam da je lupao imena koja imaju tri slova kao moje, da sam to mislila idiote napisala bih svoje ime a ne Eva, kretenu!!! Demijanova majka se zvala Eva to je prvo, drugo je Eva … ma neću da ti objašnjavam uopšte, misli ti šta hoćeš ja sam ovde zbog Natana a ne zbog tebe! Iznervirao me je do koske ali mu neću staviti do znanja. Pišem mu..

6 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

Čekam ga da mi se javi, da mi bilo šta napiše i tada bih mu sve detaljno objasnila, zato što je kreten i ne može on mene ovde predstavljati debilom zato što ne razume šta sam htela da kažem. Čekaću. Gledaću u ekran sve dok se ne pojavi njegov komentar a ja već imam spreman odgovor, pa neće mene prozivati svaka budala ovde. Nakon sat vremena napisala mu je komentar jer više nije mogla da čeka.

9 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

A I zato zato što je očigledno. Pre svega nisam debil, da napominjem ili da objašnjavma o kojim knjigama se radi kad je on apsolutno sve već o tome rekao… Nastavila je da se svađa sa njim iako je stavila tačku na svoj komentar. Bila je dodatno iznervirana zato što Natan nije stao na njenu stranu. Iskulirala je. Opustila se, upalila cigaru i gledala kroz televizor. Nije bila u svom stanu pa je to otežavalo situaciju da bude svoja i da izbaci svu nervozu koju je u njen mirni svet uneo Sivi. Koja je poenta njegovog komentarisanja… mogu misliti koliko sam glupa ispala. Eto znala sam sad i on ima drugačije mišljenje o meni, sigurno misli isto kao i Sivi. Jer da ne misli komentarisao bi bilo šta. Eto nema ga, a ja ga branim i time zakopah sebe samu. Nije važno kao i uvek dosledna sam i sledim svoje mišljenje i vrlo jasno, bez imalo ustezanja ga iznosim. Naravno ne mora ono biti uvek tačno i jasno, ali mislila sam… mislila sam da bar on ume da čita ono između redova… u početku je baš obećavao.

Dok je ona umotavala klupko svojih misli u mom malom kutku se pojavio još jedan komentar.

10 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

Ova Vrana je genijalna. Oduševljava me. Ne mogu da verujem ali stvarno!!! Ona nas tako dobro prži da je njoj svejedno a ja još uvek ne verujem kakav je komentar ostavila. Uporna je i ne odustaje od knjige, malo me je sramota, zato što se ja i knjiga već ko zna koji put nalazimo u istom redu, rečenici, komentaru. Njoj je savršeno dobro. Molim te napisala je ružnu reč, ne verujem… Na vrlo lukav i bezobrazan način pokušava da utiša svađu a pri tom zna da sam ja non– stop u mom malom kutku I budno pratim dešavanja. Izaziva me, dobro, nisam ni ja mutava, odgovaram, koristiću isto oružje.

11 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u “vredi listi”. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

Eto ti. I sad bh te najljubaznije zamolila da me batališ sa tom knjigom.

Razmišljala je o njemu i pitala se zašto se nije javio. U jednom momentu se osetila napadnutom, kao da su svi ti ljudi koji posećuju njegov mali kutak, kao da su se svi urotili protiv nje, bilo joj je krivo, poželela je da više nikada ne ode tamo.

Kupatilo… para. Kada je napunjena vodom, ulje lavande, da opusti i zamiriše. Provukla je ruku kroz vodu, bila je previše topla, naježila joj se svaka dlačica na telu. Ogledalo je gledalo u ledja. Mala nežna leđa. Kad se nadvije nad kadom svaki pršljen se ocrtava lepo, melodično, a onda kad je ispravi nastane linija, udubljenje niz koje voda lepo klizi. Ramena… nisu uska, lepa su, dopadaju joj se sa strane ogledala. Mladež je tu i na samom završetku kičmenog stuba dva ulegnuća… zavodljivo. Izvijala ih je u jednu pa u drugu stranu, njihala se, pratila melodiju…Eurythmics dopada joj se pesma. 

Voda je dostigla odgovarajuću temperaturu. Potopila se, suva je ostala samo kosa… i lice je suvo. Utrljala je sapunicu u spužvu i izdigla jednu nogu. Laganim pokretima ruku je kružila po njoj… sećala se poljupca. Pesma je i dalje pevala…

Para je obgrila ogledalo, ona je obgrlila sebe… oslonila je bradu na rame I nežno, spuštajući lagano usne…poljubila. Svoje rame u mutnom ogledalu.

Belo! Alarm… odzvanjaju reči u glavi… neće pasti, ne danas i… zadržala ga je. Kafu je skuvala brže nego ikada pre, pomislila je da sanja. Uštinula se ali je zabolelo pre nego je dodirnula kožu. Aha… tako znači, ovo se ne dešava. Drago mi je, ali žurim na posao. Belo! Beli veš. Bela košulja. Bela… bela… Crna mašna. Ešarpa, oko vrata, krajevi su izjednačeni, prebaci... jedan preko drugog… dobro, tako treba. Sad presaviješ jedan, još malo popusti, oko njega obmotaš drugi. Razvuci te delove… i drugu stranu isto tako. Eto je. Savršena mašna. Desno rame tašna, toplo je, neću nositi jaknu… cipele, da… naravno da nemaju štikle. Visoka sam. Sunčanice i… parfem danas Lancome…

Dve cigarete, vidim… ostalo mi je vremena. Nisam bila do mog malog kutka, imam još dve cigarete do kraja isteka vremena kada ću krenuti i zakasniti naravno….

Novi komentar!? Bilja? Idem….

12 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

A izvini, ko si sad pa ti? Bilja? Svašta, smaramo je. Dobro, smiriću se, neću da se nerviram. Početak komentara mi je zaličio na njega, ponadala sam se da je nekim drugim imenom želeo da mi pruži podršku. Kad sam nastavila da čitam komentar shvatila sam da na ovom svetu postoje i neki drugi ljudi. Poželela sam da joj odgovorim odmah.

13 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

I što ja moram njoj da se pravdam? Zato što sam prvo pomislila da je on. Sad sam lepo sebi dokazala da nije on. Shvatila sam da Bilja stvarno postoji, kao Vrana i kao Sivi… Evo ga, njegov komentar se pojavio nakon sat vremena. Naravno da me neće braniti… svašta. Treba li da me brani?

14 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

Tada se pojavila me… Wow!!! Ja sam se pojavila i ja njemu nešto značim. Čitaću slovo po slovo, ovo nije istina, ja haluciniram… Dobro, smirila sam se. Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to… Ovo je jedna celina, jedna rečenica u kojoj sam ja i rađanje svake naredne priče iz prethodne. Da li su se rađale zahvaljujući meni ili me je ubacio bez veze u tu rečenicu? I to je to… dakle, jeste, bila sam mu podrška i inspiracija ili je samo imao potrebu to da napiše zato što sam ga ja spomenula u prethodnom komentaru, kako sam ga upoznala ovde u mom malom kutku. Počeo je da piše zbog cigareta, želje za njima, ja sam počela da pišem ovde zbog besa, zbog knjige… nisu je izdali, hteli su da je menjaju a tako sam se puno nadala, ne zbog para, ne ni slučajno. Zato što sam htela. Ovaj njegov komentar mi znači više nego da sam izdala knjigu, ja sam se negde pojavila i to je bitno da se pomene. Osećaj je divan… letim. Uobrazila sam se… malo me je sramota.

Šta ću napisati sada… Ne čekaj, htela sam da kažem… on je počeo da piše zbog želje za cigaretom, Demijan je napisao Krv i ptica… cigarete, strast, krv i ptica osećaj… strast. Iste nas stvari povezuju… obuzimaju. Krv i ptica nas je spojila… Zahvalnost. Pišem… brzo, neću da razmišljam.

15 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

Bila sam skromna, nisam htela da likujem ali sam svakako morala nešto da napišem. U nardednih nekoliko dana je osvanulo par komentara ne toliko vrednih pažnje do momenta kada je pojavio njegov komentar.

21 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

16. Autor Vrana Devojka sa psom
20/09/2013, 16:30

Je li ona postala bitna zato sto smo ja i me navijali za nju? 😀

17. Autor Sivi Sat – dva
21/09/2013, 16:43

Da mu je potrebno samo sat dva ne bi cekali kraj meseca da prodje “frka”. Nema te frke od koje covek ne moze da odvoji dva sata dnevno slobodnog vremena.

18. Autor me Sivi psiholog o.O
21/09/2013, 17:18

Pa gde si ti nestao? 😉
Tek sad se javljaš..

19. Autor natan Svet iz priča
22/09/2013, 17:33

Me, žao mi je, ali moraćemo da čekamo do kraja meseca. Ipak nije to tako daleko.
Vrana, svi koji čitaju ono što ovde napišem stvaraju deo tog sveta u svojim glavama, nastavlja da živi u vašim mislima. Tako da devojka sa psom jeste postala bitna jer ste je vas dve zavolele i učinile važnom za priču.
Sivi, jako je bitno koliko mi je potrebno da napišem priču? Ako ti objašnjenje da neću imati vremena ne odgovara ti zamisli da mi je komp pokvaren do kraja meseca ili je nestalo struje… U svakom slučaju nadam se da će svi koji su do sada čitali priče imati strpljenja još desetak dana, i da će se u budućnosti priključiti i novi ljudi.

20. Autor me Priče iz glave..
22/09/2013, 17:53

Ok… tako sam i mislila. I pravo da ti kažem jedva čekam.
Baš (kao što je neko već spomenuo ovde na blogu, mislim da je to Bilja) uživam u tvojim pričama. 😉

Natane ( i ostali) preporučujem da pročitate trilogiju bizarnog cirkusa. Zanimljiva priča.

21. Autor Bilja Price iz glave
23/09/2013, 08:16

Fascinantno mi je kako neko moze da napise ovakve price, ovako povezane, bez plana, bez ranije osmisljenog koncepta. Procitala sam sve price koje su predhodile Kuci ogledala i ono sto me je zaista kupilo je to sto mogu da se uzivim u tu pricu, da je zamislim u svojoj glavi do najsitnijeg detalja iako su opisi sturi.

Tih dana je počela da čita i neke druge priče koje nisu njegove. On je najavljivao odlazak a ona se vezala za njega, nije mogla da poveruje da neko može samo da svrati u kutak a da taj isti kutak ne smatra sastavnim delom svog života. Možda je ipak ona preterivala. Elem… našla je na jako zanimljivu priču, ne bi joj sigurno privukla pažnju, samo ime bloga… Trilogija bizarnog cirkusa, ako je nešto bizarno to sigurno nije njen fah… ali je način pisanja podsetio na Natana. Nije znala zašto, možda je baš zbog toga i htela da spomene u komentarima da je pročitala i da vidi njegovu reakciju. U međuvremenu je pročitala sve Bizarove priče i nisu joj se činile loše, ali je i dalje bila ubeđena da ih je pisao Natan. Svakog dana bi svraćala do mog malog kutka očekujući njegovu novu priču ali od njega ni traga ni glasa. Nakon četiri dana više nije mogla izdržati, bila je navučena na njega, trebao joj je… vapila je za njim i rešila je da mu napiše komentar, pa… možda će ga nekada videti, možda će mu zapištati telefon i obavestiti ga da ima nepročitan mail… morala je to da uradi. U subjectu će mu postaviti pitanje, da bi osetio bliskost, da bi osetio da joj je bitan… Postavila je komentar i neverovatnom brzinom je dobila odgovor.

23 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

16. Autor Vrana Devojka sa psom
20/09/2013, 16:30

Je li ona postala bitna zato sto smo ja i me navijali za nju? 😀

17. Autor Sivi Sat – dva
21/09/2013, 16:43

Da mu je potrebno samo sat dva ne bi cekali kraj meseca da prodje “frka”. Nema te frke od koje covek ne moze da odvoji dva sata dnevno slobodnog vremena.

18. Autor me Sivi psiholog o.O
21/09/2013, 17:18

Pa gde si ti nestao? 😉
Tek sad se javljaš..

19. Autor natan Svet iz priča
22/09/2013, 17:33

Me, žao mi je, ali moraćemo da čekamo do kraja meseca. Ipak nije to tako daleko.
Vrana, svi koji čitaju ono što ovde napišem stvaraju deo tog sveta u svojim glavama, nastavlja da živi u vašim mislima. Tako da devojka sa psom jeste postala bitna jer ste je vas dve zavolele i učinile važnom za priču.
Sivi, jako je bitno koliko mi je potrebno da napišem priču? Ako ti objašnjenje da neću imati vremena ne odgovara ti zamisli da mi je komp pokvaren do kraja meseca ili je nestalo struje… U svakom slučaju nadam se da će svi koji su do sada čitali priče imati strpljenja još desetak dana, i da će se u budućnosti priključiti i novi ljudi.

20. Autor me Priče iz glave..
22/09/2013, 17:53

Ok… tako sam i mislila. I pravo da ti kažem jedva čekam.
Baš (kao što je neko već spomenuo ovde na blogu, mislim da je to Bilja) uživam u tvojim pričama. 😉

Natane ( i ostali) preporučujem da pročitate trilogiju bizarnog cirkusa. Zanimljiva priča.

21. Autor Bilja Price iz glave
23/09/2013, 08:16

Fascinantno mi je kako neko moze da napise ovakve price, ovako povezane, bez plana, bez ranije osmisljenog koncepta. Procitala sam sve price koje su predhodile Kuci ogledala i ono sto me je zaista kupilo je to sto mogu da se uzivim u tu pricu, da je zamislim u svojoj glavi do najsitnijeg detalja iako su opisi sturi.

22. Autor me kako si?
27/09/2013, 21:02

kraj meseca se bliži… 😉

23. Autor natan Dobro, hvala na pitanju, a ti?
27/09/2013, 21:16

Nisam ulazio na blog, ne pamtim, i sad uđoh, eto onako, i imam šta da vidim. Nisi nas zaboravila. Da, bliži se, ustvari sutra je ključni dan. Ako sve prođe kako treba napisaću oko čega je bila frka. Ako slučajno nešto pođe po zlu, frka se nastavlja…

I ja sad treba da mu verujem, kao nije ulazio, ma važi, nikada brže mi nije stigao odgovor. Da li sada treba da se tripujem da sam telepatski povezana sa osobom koju čak ni ne poznajem. Dobro… neka mu bude, nije ulazio i sad kad je ušao eto mene. Pa zra ti to nije neki znak? Jesi li se zapitao? Ne, sigurno nisi, ja se pitam… ali uzalud, ne dobijam odgovore. Šteta… Naglašava mi da ga nisam zaboravila, naravno da nisam. Hmmm… sad ne znam, pitam se, nisi “nas” to nas me malo zbunjuje, na koga misli na sebe I Bizara ili na sebe i dvojicu njega? Nije važno, zar nisam rekla da ću shvatati kako želim. Konstatujem, ne pitam… Možda se ženi? Moda udaje ćerku… ko zna, mada teško da je ovo drugo s obzirom da je 86 godište. Sačekaću sutra, očekujem priču i držaću mu palčeve da uspe šta god radio… Odgovaram brzo… Staviću kineska slova, tim slovima ću mu odgovoriti kako sam…

23 COMMENTS ON “KUĆA OGLEDALA”

1. Autor Sivi Psiholog
19/09/2013, 18:24

Kakvih 50 nijansi, druze, ti si lud za trojicu 🙂 Jesi ovo nekad ispricao psihologu?

2. Autor me borba..
19/09/2013, 18:27

Kao što sam i mislila.. ništa bez devojke sa psom.
Morala je biti najvažnija i takodje je morala zbuniti sve Strance i sve Tebe i sve njega.. u svakom ogledalu.
Tvoja dva(tri) sveta su tako divana.. zavidim ti.
Možda je Eva lepše nego Ema i Ana. Kao što je Demijan lepše nago Maks i kao što su zelene oči lepše nego plave i lepo obrijana brada od kratke uredne brade…
Mada sve to nije ni važno.. jer mi nismo ono spolja, mi smo ovo unutra.

Super je!!!

3. Autor me Sivi psiholog o.O
19/09/2013, 18:30

Gray izvini sto se mešam, ali me živo zanima da li si pročitao ijednu drugu knigu osim 50 nijansi Greja?

4. Autor me greška..
19/09/2013, 18:37

Htela sam reći Grey..

5. Autor Sivi Citanje knjiga i poremecaji
19/09/2013, 19:33

Dovoljno sam citao da znam da je mislio na Emu Bovari i Anu Karenjinu da bi predlozio kako da se rese devojke sa psom, a ne kako da je nazovu (obe zene su se ubile posto su ih izdali ljubavnici, Ema se otrovala, a Ana bacila pod CU-cu). Takodje Maks Demijan je lik iz knjige koju je naveo, od Hermana Hesea. Plus decko ti ima opsesivno kompulsivni poremecaj, ako nisi primetila i potencijalnu sizofreniju, pa se pitam je li to razlog da onako pljuje 50 nijansi, smeta mu sto nije kao Kristijan a imaju slicne poremecaje.

6. Autor me prosvetljenje..
19/09/2013, 20:04

Hvala na prosvetljenju…
Ja sam samo citala 50 nijansi i nista nisam ukapirala.
Dobro je sto si shvatio vezu sa imenom koje sam ja navela..
Pravi si psiholog.
Mogu li da zakazem seansu?

8. Autor natan
19/09/2013, 21:02

Me, Rekao sam ti da će ti se svideti. Znao sam da ću, kada opet pogledam zateći tvoj komentar. Drago mi je kada i drugi, sa mnom, uživaju u tom svetu.

Sivi, neko može imati poremećaj samo kada ga nešto remeti, smeta mu u svakodnevnom životu, a meni je dobro, tako mi i treba. Mada, dobro si shvatio da me je oduvek mučilo što nemam majku narkomanku i oca alkoholičara, nasilnika. Pogotovo me pogađa što u početku puberteta nisam upoznao poremećenu, stariju gospođu koja bi me sodomizirala i maltretirala umesto oca od koga bih se skrivao… Ne mogu više, valjda si shvatio poentu… Nemam ništa protiv konstruktivnih kritika, dok su mi zajedljive totalno besmislene i uglavnom ih ignorišem…

9. Autor me 50 nijansi…psihologije
19/09/2013, 21:24

Sivi..čisto da znaš

” Hesse je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela,pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa mozda čak i kao nadmoćniji od njega.Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke EVE.Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko.Put koji individua trazi u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prodje trnovitim stazama života.

U pogledu književno-metodskog postupka “Demijan” predstavlja prodor u oblast ekspresionističke sintakse i mitske simbolike. Ličnost Demijanova je,u stvari, ekspresionisticki simbol.”

O bradi i boji očiju sam pisala u drugačijem kontekstu nego što si shvatio. Razumem da ne umeju svi da čitaju izmedju redova.

Svaku priču koju sam komentarisala povezivala sam je sa knjigom ovu sam izostavila zbog Natana.

10. Autor Vrana devojka sa psom
19/09/2013, 22:51

Ja i dalje mislim da je 50 nijansi sjajna knjiga i mislim da je svaka devojka koja je citala bar u jednom trenutku zavidela Ani ali necu da se raspravljam oko toga. Ne citam puno i mozda ne znam da procitam “izmedju redova” ali mi se svidja kako Natan pise 🙂 Najvise mi se dopao san devojke sa psom mozda zato sto me podsetilo na Kristijana i Anu 🙂 Zar i tebi me nije dopalo kako je opisao sex:p Zar ne bi volela da devojka sa psom ima jos takvih iskustava? Natane jel to moguce u tvom svetu?

11. Autor me 50 nijansi…
19/09/2013, 23:29

Već smo pričali o knjizi. Pročitala sam sva tri dela,( drugi mi se najviše dopao) brzo sam ih čitala i vukllo me je. Nisam ogorčena na knjigu ali nisam ni preterano oduševljena. Ok mi je i to je to.
Stekla sam utisak da su ljudi ljubomorni kad neko napiše nešto dobro, pa uporno pokušavaju da nadju dlaku u jajetu kako ovo i ono ne valja ili kako je pisac ovakav ili onakav. To su samo frustracije.
Ne poznajem Natana prvu njegovu priču “Krv i ptica” sam pročitala ovde na blogu i dopala mi se. Kasnije sam pročitala i ostale. Svidja mi se kako piše i kako razmišlja. A sigurna sam da nisam jedina jer su njegove priče i na listi najčitanijih i u vredi listi. To sve govori.
Zar je teško da se nekom ko zna da piše kaže bravo?

Opis sna nisam doživela na isti način kao ti, ali to nema veze sa pročitanim knjigama. Svako stvara svoju sliku u glavi dok nešto čita.

12. Autor Bilja Smarate
20/09/2013, 08:43

Ovde se vise prica o pedeset nijansi nego o ovim pricama, bar u komentarima na zadnju pricu. Nije mi jasno kakve veze ima erotski roman sa ovim pricama. Vidim da Me zaista uziva u ovom blogu, ali si i ti na kraju popustila pa pocela o gore pominjanoj knjizi. Mene interesuje da li to sto si naveo trojicu “bogova” ima neke simbolicke povezanosti sa tri sudjaje koje postoje u srpskom folkloru i postoji li knjiga koja ti je bila uzor za jednu ovakvu temu?

13. Auto me Bilja…smaramo.
20/09/2013, 09:18

Vidis, ni ja nisam ukapirala povezanost sa tom knjigom. Sa Vranom sam od pocetka na blogu i smatram da je u redu da joj odgovorim na pitanje. Uvek odgovaram na pitanja bez obzira koje su vrste.
Drago mi je da si nam se prikljucila. 😉

14. Autor natan Suđaje
20/09/2013, 10:16

Suđaje nemaju veze sa nastankom te trojice likova, mada je i meni to palo na pamet dok sam pisao Kuću ogledala. Što se uzora tiče, nema nikakvih bar za ove priče, jer ni ja nisam znao kako će se radnja razvijati. Sve je počelo tako što mi se javila želja za cigaretom, a ne pušim već preko godinu dana. Stvarno je želja nestala kada sam opisao kako stranac puši. Tako je nastala prva priča, onda sam rešio da dodam scenu na mostu i priča je dobila tri dela… Demijan je kriv za Krv i ptica 🙂 Tada se pojavila i me, prva počela da komentariše, a svaka naredna priča se rađala iz prethodne. I to je to…

15. Autor me neke druge price…
20/09/2013, 12:12

Nista, sad cekamo kraj meseca da prodje tvoja cuvena frka pa da opet uzivamo u pricama. 😉

( ali mozda ti ipak i isksne sat-dva pa slucajno pocnes i ranije) 🙂

16. Autor Vrana Devojka sa psom
20/09/2013, 16:30

Je li ona postala bitna zato sto smo ja i me navijali za nju? 😀

17. Autor Sivi Sat – dva
21/09/2013, 16:43

Da mu je potrebno samo sat dva ne bi cekali kraj meseca da prodje “frka”. Nema te frke od koje covek ne moze da odvoji dva sata dnevno slobodnog vremena.

18. Autor me Sivi psiholog o.O
21/09/2013, 17:18

Pa gde si ti nestao? 😉
Tek sad se javljaš..

19. Autor natan Svet iz priča
22/09/2013, 17:33

Me, žao mi je, ali moraćemo da čekamo do kraja meseca. Ipak nije to tako daleko.
Vrana, svi koji čitaju ono što ovde napišem stvaraju deo tog sveta u svojim glavama, nastavlja da živi u vašim mislima. Tako da devojka sa psom jeste postala bitna jer ste je vas dve zavolele i učinile važnom za priču.
Sivi, jako je bitno koliko mi je potrebno da napišem priču? Ako ti objašnjenje da neću imati vremena ne odgovara ti zamisli da mi je komp pokvaren do kraja meseca ili je nestalo struje… U svakom slučaju nadam se da će svi koji su do sada čitali priče imati strpljenja još desetak dana, i da će se u budućnosti priključiti i novi ljudi.

20. Autor me Priče iz glave..
22/09/2013, 17:53

Ok… tako sam i mislila. I pravo da ti kažem jedva čekam.
Baš (kao što je neko već spomenuo ovde na blogu, mislim da je to Bilja) uživam u tvojim pričama. 😉

Natane ( i ostali) preporučujem da pročitate trilogiju bizarnog cirkusa. Zanimljiva priča.

21. Autor Bilja Price iz glave
23/09/2013, 08:16

Fascinantno mi je kako neko moze da napise ovakve price, ovako povezane, bez plana, bez ranije osmisljenog koncepta. Procitala sam sve price koje su predhodile Kuci ogledala i ono sto me je zaista kupilo je to sto mogu da se uzivim u tu pricu, da je zamislim u svojoj glavi do najsitnijeg detalja iako su opisi sturi.

22. Autor me kako si?
27/09/2013, 21:02

kraj meseca se bliži… 😉

23. Autor natan Dobro, hvala na pitanju, a ti?
27/09/2013, 21:16

Nisam ulazio na blog, ne pamtim, i sad uđoh, eto onako, i imam šta da vidim. Nisi nas zaboravila. Da, bliži se, ustvari sutra je ključni dan. Ako sve prođe kako treba napisaću oko čega je bila frka. Ako slučajno nešto pođe po zlu, frka se nastavlja…

24. Autor me 不那麼好
27/09/2013, 21:37

Da zaboravim??? 🙂
Naravno da će sve proći kako treba ( šta god to bilo). Nemoj da sumnjaš, ja takvog Stranca i Natana i Tebe ne poznajem. 🙂
Držim fige 🙂

Slova na kineskom su značila… “ I ne tako dobro”. Nadam se da će ih shvatiti i odgovoriti, takođe kineskim slovima, jer ako to uradi, lakše ću mu ostaviti mail adresu ili bilo koju informaciju o meni…

Zaspala je. Ujutru je uz kafu proveravala da li ima novosti u međuvremenu je nekoliko puta stezala svoje palčeve i slala mu pozitivne misli da uspe… znala je da hoće, kakva god frka bila u pitanju. Dok je pila drugu kafu, primetila je novu priču. Upalila je cigaretu, uzela kafu među ruke i počela pažljivo i lagano da čita jer…. frka je prošla…

Prethodne price Deo prvi…  Deo drugi…  Deo treci…  Deo cetvrti…  Deo peti…  Deo sesti…  Deo sedmi…

Olaksanje…

Ustajale, uzavrele strasti, haoticno jure, tragaju za spasenjem vezuci misli u cvor, postavljajuci barijere pred mislima izazovno obucene u svoje nistavilo. Polupijane, zeljne i pohotne vape za smrtonosnom dozom onoga sto ce ih pretvoriti u prah ili pepeo onda kada mu dozvole da ih dotakne, unisti, zgromi. Sama pomisao o tome ih tera da se u sto vecem broju sopstvenog lika pojave na kraju svakog nervnog zavrsetka i nateraju bilo koji deo tela da nesto, napravi, uradi, prizove trenutak u kome ce zauvek nestati i postati nesto drugo. Same sebe podupiru i radjaju sve svoje kopije koje ih dovode do ludila u svetu u kome samo one postoje. Predugo su zarobljene na mestu ciji svaki kutak, ugao i prolaz poznaju toliko dobro da nijedan ne vodi ni do kakvog kraja a pocetak im je nasilno oduzet. I… sta im ostaje osim ogromne zelje za oslobadjanjem? Zagledane u sopstveni uzas pokusavale su da probiju debele zidove sujete i dosle na neko sasvim novo mesto. Spektar boja okacen na svaku misao pravio je slike iz kojih su se hronoloski nizala desavanja. Efekat trenja, pokusaj da se podigne temperatura, izazvao je samo vlazno klizanje i kotrljanje, propadanje u dubine, mracne i neotkrivene, nedodirljive. Sve jace, zustrije i brze, tako da se citavo telo pretvori u jednu tacku,jednu misao, jedan glas u jecaj… Ovog, kao i svakog drugog puta olaksanje nije doneo orgazam vec suze.

 

Osam godina unazad…poslednji dan bez njega ( DEO II)

Stigla je do magistrale, mesta gde se čekaju autobusi. Već je bilo 06:15. Nije želela da gubi vreme time što će ići do grada Školjki, iako je duboko u sebi znala da ta ideja od početka nije bila ništa više od ideje, jer je zatim pomislila:

A šta ako joj Ena ne pozajmi pare?”

Izgubila bi ceo dan na relaciji grad Školjki- Stenje i kamenje i na kraju ništa ne bi dobila. Jedino je bila sigurna da mora videti njenog čoveka tog dana jer više vremena nema. Pomolila se Bogu i uradila jedino što joj je ostalo, podigla je palac desne ruke i počela da stopira.

Kola su kao luda prolazila, bez krajnje namere da pogledaju sumorne stopere kojih je bilo nekolicina, a kamo li da zastanu i povezu ih ili bar upitaju dokle idu. Gledala je samo registarske tablice Začarane zemlje jer se užasno bojala Suncobranaca , bili su previše gordi i odsečni za njen prefinjen ukus. Na stanici osim nje stajala su još dvojica momaka razdvojeno, svaki je za sebe stopirao. Videla je da jedan od njih sa ogromnim uživanjem puši cigaretu i s obzirom da nije imala svoje, a dim cigarete koji viori magistralom je opio sva njena čula, prišla mu je i zamolila ga za jednu. Momak je izvukao paklu “Winstona” crvenog 100’s sa osam cigareta u njoj i nudio ih Minji rekavši:

  • Evo ti sve što ima u pakli, ja imam drugu. Možda ti izgleda lakim stopirati, ali načekaćeš se dok ti neko stane. Kažem ti to iz iskustva propraćenog dugogodišnjim stažom stopiranja. Pa ću zato biti dovoljno uviđavan da ti dam paklu u kojoj imam manje cigara.

Bila je oduševljena, nije znala kako da mu se oduži. Zahvalila mu se više puta i nastavila da stopira. Automobili su uporno prolazili, ali niko nije stajao, a ako bi stao, odgovorio bi da ide samo do grada Satova i to joj nista nije značilo. Njen plan je bio da nađe vožnju do bilo kog grada u Začaranoj zemlji, pa da joj tata pošalje novac poštom, a zatim da podigne te pare, sedne na autobus i bezbrižno se vrati kući. Nakon pola sata stopiranja jedan auto se sasvim slučajno ili potpuno namerno zaustavio. To je bila zelena Škoda Fabia sa registarskim brojem grada Senki: 15254. I pre nego je pomislila da će auto stati zbog nje, memorisala je u svojoj glavi broj tablice za svaki slučaj. Prisla je vozaču i pitala ga dokle ide. Odgovorio joj je da ide do grada Senki. Uzela je putnu torbu i ušla u auto. Sela je pozadi. Nakon pola sata je upalila cigaretu i počeli su neobavezan razgovor. Na jednom je čovek za volanom totalno melanholično rekao:

  • Ja sam nesrećan čovek.

Bila je zbunjena, nije znala sta da mu kaže, niti da bilo kako učestvuje u razgovoru. Rešila je da ćuti. Nakon par sekundi je ponovio:

  • Ja sam nesrećan čovek.

Zbunilo je njegovo insistiranje, pomislila je da sigurno gori od želje da razgovara sa nekim o stvarima koje ga muče.

  • Stvarno mi je žao, ali kako ja tu mogu da vam pomognem?

Najljubaznije je rekla iako joj se nije razgovaralo ni sa kim.

  • Znaš… da li si čula, da se prosle subote survao autobus u Kanjonu Strave i užasa?

  • Nisam čula. Ne pratim vesti, niti čitam novine.

  • E taj autobus što se srušio… Ja sam kriv…

  • Zašto ste vi krivi?

Iznenađeno je upitala.

  • Pa znaš kako. Moja sestra ima sina koji nigde nije radio i pošto ja organizujem neke ture od grada Senki do Stenja i Kamenja hteo sam malo da ga razdrmam. Insistirao sam da počne voziti te ture i… Eto šta se dogodilo! On je poginuo. Vozio je taj autobus, znaš… ni moja sestra, a ni ja sebi ne mogu oprostiti. Vidiš ovu fasciklu ovde, evo  ovu belu?

Pogledala je belu fasciklu na suvozačkom sedištu a zatim čoveka za volanom.

  • Uzmi je slobodno, sve će ti biti jasno.

Uzela je fasciklu i otvorila je. Na prvoj strani su bili ispisani podaci čoveka za volanom. Zvao se Daba a prezivao Dabić. Datum rodjenja 20.10.1965. godine. Broj lične karte 56230. Živeo je u gradu Senki. Skenirala je njegove podatke iz predostrožnosti. U fascikli su se nalazile štampane fotografije u boji. Na prvoj je bila slika srušenog autobusa u kanjonu Strave i užasa, na drugoj taj isti autobus samo uvećan, a treća, četvrta i peta su bile fotografije mrtvih ljudi iz više uglova oko tog istog autobusa. Minji se zgadio život,vožnja i sve ostalo što je imalo bilo kave veze sa tim morbidnim čovekom koji je stao da je poveze. Bila je užasnuta. Progovorila je:

  • Ovo je užasno. Zašto čuvate ove fotografije, šta će vam uopšte?

  • To su fotografije sa uviđaja, moram ih imati.

Još jednom je pogledala podatke vozača, a zatim zažmurila i pokušala da ih ponovo pročita, tako žmureći. Imala je jako dobru foto memoriju i cinilo joj se da je uspela.

Već je prošlo dva sata kako su se vozili. Čovek za volanom je zavapio:

  • Joj, kako sam ja nesrećan čovek. I hteo sam da se ubijem, evo ovde na istom mestu gde se survao autobus, ali sam tražio žrtvu. Sada je imam.

Zgazio je gas i počeo ludački da vozi. Nije se bojala ni malo, samo joj nije prijala brza vožnja. Izbrojala je do deset i razmislila šta će reći, a zatim je potpuno smirenim glasom rekla:

  • Vidite li ovaj telefon u mojoj ruci, samo jedan broj da okrenem i vi ste nadrljali. Znate li vi ko je moj stric?

Čovek za volanom ništa nije govorio samo je čudno posmatrao Minju u retrovizoru. Nastavila da govori. Glas joj je bio smiren, misli staložene.

  • E pa… pošto ne znate, ja ću vam reći. Moj stric je Baja. ( Baja je bio neki lik iz Korzo grada koji je strah i trepet u zemlji Suncobrana, a koga je Maja konobarica sa strahom i jedva čujno često pominjala, a zatim se okretala za sobom da bude sigurna da je niko nije čuo da izgovara njegovo ime). Vaše podatke već znam.

I počela je da mu nabraja; od imena i prezimena, preko datuma rođenja i broja lične karte, pa sve do registarske tablice.

  • Ako ovog momenta ne zaustavite auto ja zovem strica i… nadrljali ste.

Ona jeste imala mobilni telefon, ali nije imala ni centa kredita na kartici, a ni roming. Unutra je bila njena Začarana kartica ali to čovek za volanom nije mogao da zna. Kad je čuo šta mu govori, ostao je nem i gledao u nju kao da je duha video. Zaustavio je auto i uplašeno rekao:

  • Ja stvarno nisam mislio da ti naudim, samo sam hteo da te povezem i malo se našalim sa tobom. Nemoj molim te da zoveš strica… ne bih da te ostavim ovde. Evo voziću te gde god hoćeš…

Otvorila je vrata i izašla napolje i pre nego je ta ista vrata svom svojom snagom zalupila poručila je čoveku za volanom:

  • Sada idite. I da vas više nikada nisam videla, inače ste nadrljali!

Zalupila je vrata i krenula. Čula je kako se motor pali i zatim videla da čovek za volanom sa svojom zelenom Škodom Fabiom nestaje iza krivine. Šokirala se saznanjem koliko je važan taj Baja, osoba čije ime ne sme da se izgovara, uvidela da je taj isti Baja bio ključ njenog uspeha i spasonosna ruka u ambisu. Zahvalila se i Bogu a i tom opasnom Suncobrancu bez obzira što ga ne poznaje. Obećala je sebi da će se čim bude u blizini neke crkve pomoliti Bogu za njega i poželeti mu krasan i dugovečan život jer da njega nije bilo u Minjinim mislima sigurno ni nje ne bi bilo na licu zemlje. Okrenula se oko sebe i videla da je u Nedođiji u kojoj nije bilo Petra Pana koga je trebala više nego ikada. Da je nauči da leti ili prospe Zvončicin prah po njoj pa da zajedno sa njim, držeći se za ruke prelete kanjon Stave i Užasa i celu zemlju Suncobrana i spokojno stignu kući. Nije pojma imala gde se nalazi, niti je mogla da se orjentiše. Okretala se oko svoje ose i jedino što je videla bio je glupavi kanjon Strave i Užasa svuda oko nje.

Udahnula je duboko pomislila na Bokana i tada sva važna, kao da nije tu gde jeste već na snimanju neke reklame, krenula korakom pravo. Znojava sa flašicom vode u ruci, i dalje sigurnog koraka i uzdignutog pogleda odjednom joj kao sa neba pade nešto na pamet. Savršen scenario za reklamu: ” Leto, sto stepeni devojka ide sama magistralom koja je pusta bez ijednog vozila na njoj. Ona umorna od pešačenja klonula totalno otvara svoju flašicu vode. Kako je otvara tako pored nje kao furije prolazi milion kamiona koji prenose tu istu vodu. Ne obazirući se na njih, devojka popije dve trećine vode iz flaše i odjednom joj se vraća snaga, znoj se sam briše sa čela, ona savršeno lepa sveža izbalansirana, nastavlja dalje i tada ukapira da je brža od bilo kog kamiona, koje voze nabildovani momci sa peškirima oko vrata umorni od vožnje i života, okupani sopstvenim znojem, pogleda uperenih ka devojci koja lagano korača, a opet je brža od njih i gotovo ne verujući odmeravaju tu istu devojku pokušavajući da shvate kako je ona brža od njih???…. i tada…. spaze flašu vode u njenoj ruci”. Poruka: Ne vredi nam ništa što imamo beskonačnu količinu vode, ako ne znamo pravilno da je koristimo ili ne znamo da je koristimo uopšte jer je voda izvor života”. Verovatno je udarila sunčanica čim je otišla toliko daleko i u svojim mislima snimala reklamu, jer je reklame zaista nikada nisu zanimale.

Nigde ničega nije bilo. Sa desne strane kanjon, a levo magistrala a između uzan put kojim ona treba da ide u nedogled. Laganim korakom išla je putem i razmišljala šta da radi, i potajno se nadala da neće ići ovako do beskonačnosti. Bila je sigurna da postoji makar jedna kućica ili vikendica, ma i benzinska pumpa u blizini i to joj je davalo snagu da nastavi, naravno pored vode koja je bila glavni izvor njene inspiracije. Nalazila se na sred magistrale i to na putu punom krivina, totalno nepogodnom za stopiranje. Automobili su uz fijuk prolazili pored nje, nije bilo šanse da na tom putu stopira. Rešila je da produži dalje u nadi da će naći pogodnije mesto za stopiranje. Prošlo je četrdeset minuta kako pešači i u daljini je jedva primetno spazila neku građevinu, neki objekat, ali još uvek nije mogla da razazna šta je to moglo biti. Na njenom licu je tada počeo da se nazire mali smešak, koji teži ka tome da preraste u osmeh ali je opet dovoljno uzdržan da na kraju ne dođe do razočarenja. Pomislila je u sebi: „Spašena sam”. Na šta god da naleti, ko god da je tamo biće joj lakše samo da nije ovoliko sama na kraju sveta.

Negde između ljubavi, straha i nemira. Nije se bojala situacije u kojoj se nalazila, bojala se samo da neće stići do ponoći i da tog istog dana neće videti Bokana. Setila se koliko su njene želje jake i kolika je njena snaga volje, koja je bila nepobediva. Oduvek je bilo tako, kada nešto jako poželi, to se mora ostvariti ili se uništiti kao da nikada nije ni postojalo. Pre svega je verovala u sebe, u svoju intuiciju i veličinu duha koji ni u najtežim trenucima ne klone. Znala je da može, da hoće i znala je gde ide. Ništa je nije moglo zaustaviti. Kako se približavala  objektu za koji je do pre par minuta mislila da je samo plod njene maste ili prevelike zelje, ugledala je ogromna slova na istom RESTORAN SVRATIŠTE. Pao joj je kamen sa srca, mogla je da se smeje na sav glas. Opet je bila spašena. Bila je sve bliža i bliza restoranu i konačno je stigla. Prvo što je ugledala bio je ogroman parking, nešto nalik pristaništu za odmor vozača sa restoranom, pekarom i trafikom. I dalje je imala pet eura i neverovatnu želju da ih potroši iako je znala da to ne sme da uradi, ali težnja da se uradi ono sto ne sme je jača od svega bar u njenoj priči. Pošto dva dana ništa nije jela rešila je da u pekari kupi jednu sasvim malu, običnu kiflu. Stala je ispred pekare i zamolila radnicu na pultu da joj proda jednu kiflu. Pomislila je, pošto je već u, recimo, Nedođiji ta je devojka za pultom mogla sigurno biti neka Zvončica koja će joj dati čarobni prah da može da nastavi dalje hrabro, sito i samouvereno. Radnica joj je kroz mali prozorčić pulta dala kiflu i rekla:

  • Jedan euro molim.

  • Kifla košta jedan euro?

Začuđeno je upitala Minja.

  • Da, jedan euro.

  • Da li imate nešto jeftinije?

  • Ne

Hladnokrvno je odgovorila radnica.

  • Pa da li ste vi normalni?

Rekla je začuđeno i ništa manje uzrujano, zatim se okrenula i kao oparena pobegla od pulta koji guta novac. Zaboravila je da “Zvončica” ume da bude okrutna kada se naljuti. Ako dva dana ništa nije jela od jedne kifle za jedan euro se sigurno neće najesti. I tada videvši trafiku njena želja da potroši novac postade još veća. Prišla je nešto većem i sa mnogo više stila uređenom pultu i pitala:

  • Koliko vam koštaju najjeftinije cigarete?

  • Devedeset centi, Brilijant, može?

  • Naravno, hvala.

Bila je presrećna, njena želja za trošenjem jedinih para koje je imala bila je uslišena. Svakako joj je pakla cigareta bila važnija od neke zlatne kifle. Terala je inat sebi, Zvončici i svojim crevima koja su centrifugisala njen stomak besna na nju sto im nije udovoljila. Okrenula se oko sebe i ugledala dva autobusa na pristaništu. Zastala je malo, okrenula se prema suncu i dvadeset sekundi gledala u njega. Nije upražnjavala solarnu jogu, već je gledala u sunce da bi joj se oči napunile suzama. Zatim je prisla autobusu. Vozač autobusa je bio sredovečni čovek prosede kose i totalno bezbriznog, pomalo tupavog lica. Sedeo je za volanom i nešto zapisivao .

Lagano je prišla vozaču umiljatim glasom ga upitavši:

  • Dobar dan. Vidim da idete do grada u kome ja živim. Pa sam mislila da vas zamolim da, ako nije problem… pođem sa vama. Znate radila sam u zemlji Suncobrana, nisu me platili i sad ne znam kako da se vratim kući, užasno se bojim. A ne vidim nigde zemlju Izgubljenih Dečaka pa da i sama postanem jedna od njih. Rekla je to ponadavši se da je vozač možda ipak Petar Pan.

Pogledao ju je kao da je neki frižider ili motor autobusa u najmanju ruku, uzdahnuo duboko i rekao:

  • Znaš ako te inspekcija ili kontrolori zateknu u autobusu koji ne prevozi putnike, ja ću morati da platim kaznu od 16 000 eura.

Ortodoksna laž, šesnaest hiljada eura, ha, ha, ha, pa to je vređanje njene inteligencije. Da li ovaj čovek misli da je ona toliko glupa? Izabrala je da ide na kartu sažaljenja da upotrebi ženske suze kao rešenje.Uzdahnula je duboko, ponovo pogledala u sunce da bi se rasplakala, zatim pogledala vozača pa rekla:

  • Da li vi imate dece? Da li imate ćerku? Zamislite da je vaša ćerka od osamnaest godina prepuštena nečijoj milosti negde u nekoj Nedođiji. Da joj život zavisi od tog nekog ko neće da je poveze i spasi je.

Na veliko iznenađene vozač autobusa je istog momenta bez ijedne reči upalio autobus i otišao, ostavivši zbunjenu devojku da se još dugo, dugo čudi njegovom postupku. Zaboravila je da u bajkama postoje zlikovci kao što je Kapetan Kuka. Nije mogla da veruje kakav je to kreten bio. Sigurno nije imao dece. Tako razočarana videla je izdvojen sto koji po njenom mišljenju nije pripadao restoranu i želela je da sedne samo par sekundi da razmisli o tome šta dalje da radi…

Prethodne price mozete naci ovde

1.Jedanaest godina unazad… 2.Jedanaest godina unazad… Mesec Mart 3.Jedanaest godina unazad… nije svaki dan sedamnaesti Mart! 4.Jedanaest godina unazad… Prolećni povratak u jesen, u grad Jeseni. 5. Jedanaest godina unazad…poslednje poglavlje Jeseni. 6. Jedanaest godina unazad…Jesen u gradu Zaborava. 7.Deset godina unazad… 8.Deset godina unazad…sindrom Šilja. 9.Deset godina unazad…All for Love. 10.Devet godina unazad…Zemlja Drvenih lutaka. 11.Devet godina unazad… Dani bez njega. 12.Osam godina unazad… Dani bez njega. 13.Osam godina unazad… od stotog dana bez njega. 14.Osam godina unazad… dani bez njega i Minja. 15.Osam godina unazad… sto deseti i nekoliko narednih dana bez njega. 16.Osam godina unazad…poslednji dan bez njega.

Idol…

Kiretaza plodova maste se zavrsi zastitom razmisljanja. Ugradis sablon po kome moras misliti I nema bojazni od nezeljenih ideja. Masta iscuri iz tvojih usiju dok spavas I osusi se na jastuku. Upijas bitnosti svakodnevnice I slazes puzzle. Zabavno je samo zato sto svi to rade. Hej, pa konacno si postao neko ko stavlja misljenje na mesto kome pripada. Divice joj se svi I podeliti je sa istomisljenicima I bice opste prihvaceno jer je obicno, prosto, onako kako treba da bude. Drustvene mreze vape za tobom , nekoliko k ljudi zeli da cita ono sto im imas ponuditi, ne trudi se da budes ono sto jesi, to nije opste prihvaceno. Budi prost, vulgaran I isti to je jedini nacin da ti se dive.

Sada shvataš. Bojim se prekasno. Nisam to želeo. Lepo sam ti rekao da je ne otvaraš!

Kuća strave

– Ne vredi da me ignorišeš. – Stranac je sedeo zaturen u naslon tapacirane stolice kraj prozora koji je bio prekriven teškim, neprozirnim zavesama.

– Ti, nisi stvaran! Ti ne postojiš! Lažeš!

– Koliko noći moramo da ponavljamo ovo? Meni je već malo dosadilo, ali ako je tebi interesantno nastavićemo.

– Ti si san! Ja sanjam i ti ne postojiš… Tako je. – Čovek u krevetu je šakom brisao znoj sa čela, spuštajući je dalje niz nos sve do crnih, urednih brkova. – Ti si san!

– Probudi se onda.

– Ne mogu. – Plačevno reče čovek.

– Onda ne sanjaš.

– Kako ti možeš da postojiš. Ja ludim. Sigruno je, ludim!

– Oh, onda je sve jasno. Ti ludiš, šta se tu može. Prvo ćeš me viđati svaku noć, onda ću početi da se pojavljujem i preko dana, osvrtaćeš se mahnito po ulici, pričati sa nekim koga niko drugi ne vidi. Vikaćeš da nisam stvaran. Onda ćeš ostati bez službe, pa bez prijatelja. Ni porodica te neće posećivati. Ali ipak nije sve tako crno. Imaćeš mene.

– Prestani!

– Šta da prestanem? Ja ne postojim.

– Video sam te u plamenu. Znam da sam te video! Prošlo je deset godina…

– Dvanaest.

– Umukni! – Čovek u krevetu je navaljivao dlanovima na slepočnice zabacivši glavu unazad. – Da sam te stvarno video, izgoreo bi ti unutra. Znači nisam te video. Znači ne postojiš!

– Zašto onda pričaš sa mnom?

– Šta si ti?

– Ne, ne, ne. Ja ne postojim, zar ne, kapetane?

– Major. – Ote se čoveku u krevetu.

– Izvinjavam se, majore. Čestitam na unapređenju.

– Ti si tu da me mučiš, kakav si ti đavo?

– Čekaj, majore, pa ti ne veruješ u boga, zar veruješ u đavola? Više si mi se sviđao dok si mislio da ne postojim.

– Jesi, ti si đavo i mučiš me jer sam spalio onu crkvu. To je! To sam skrivio, i sada plaćam! – Major je sada glasno jecao. – Video sam te u plamenu i tada sam znao!

– Da, sigurno. Đavo, u koga ne veruješ je došao da te muči jer si spalio crkvu? Slušaš li ti sebe? Uostalom, zar je paljenje te crkve bilo najgore što si uradio u životu?

– Ostavi me na miru, molim te.

– Ne još. – Stranac ustade i priđe prozoru, odgurnuo je prstom kraj zavese tako da je traka mesečine pala na njegovo desno rame i slivala se niz kaput.

U tom momentu major ispusti prigušen krik, zabatrgao je po krevetu kao da ne zna na koju bi stranu, odižući pritom pokrivač nogama. Na kraju se nageo ka komodi kraj kreveta i iz najvišlje ladice izvuče službeni pištolj.

– Sad ću te ubiti! Sad ću te lepo ubiti i onda ćemo videti koji si đavo. – Nišanio je ka strancu rukom koja se grozničavo tresla. Drugom rukom prvo obrisa znoj sa čela i protrlja oči, pa je poturi pod pištolj da bi mogao da nanišani.

– Ne bih bio prvi koga si ubio. Verujem da to za tebe ne bi bio problem, majore. Jedan manje ili više.

– Bio je rat!

– Jeste, naravno, rat. – Stranac se vrati nazad na stolicu. – Ako ti ne ubiješ ubiće tebe. Rat je uvek bio posebna svetkovina sa svojim pravilima. Nema tu licemerja mira. Znaš ko si, vidi se po uniformi, znaš ko su oni. Dobar dan, dobar dan. I sjuriš mu kuršum u čelo. Nije to ni mržnja, ni pohlepa, ni bilo koji drugi greh. To je neophodnost. To je smisao rata.

– Tako je. Ja sam branio svoju zemlju. Svoj narod. Ja sam krvario za njih!

– Da. Tada je valjalo ubijati. Ratovi i služe da muškarci to izbace iz sebe. Tada je valjalo ubijati što više jer je kratko trajao. Nisu bitni drugi razlozi, da nisu oni napali tebe, ti bi napao njih. Oni su imali razlog da pucaju na tebe, ti si imao razlog da pucaš na njih i taj isti, jedini razlog zove se rat. Ali sada nije rat. Zar ne, majore?

– Nije. – Majorova ruka je sve manje podrhtavala.

– Zašto onda želiš da me ubiješ? Koji razlog imaš? – Stranac je ovo tiho rekao dok je vadio tabakeru iz unutrašnjeg džepa. Zamišljeno ju je prevrtao po rukama.

– Zato što me ne ostavljaš na miru, zato što ne znam šta si! Zato što sam te video u onom plamenu, a sada si u mojoj kući. – Majorov glas se preli u isprekidan jecaj.

– Ovo nije tvoja kuća.

– Moja je! Pošteno sam je zaslužio krvareći za ovu zemlju! Oni koji su živeli ovde su odvedeni još na početku rata i niko se nije vratio. Proverili smo! – Sada je major bio na kolenima, u zgužvanoj posteljini, opet drhćućim rukama nišaneći u stranca. – A da ti ne misliš da je tvoja? Hoćeš da je uzmeš od mene. Hoćeš da se vratim na selo, da orem dok kičmu ne slomim! Da smrdim na stoku i znoj. To ti hoćeš, to hoćete svi vi! Znam ja vas! Dok sam ja krvario vi ste se bogatili, uživali, a sada se bunite! More ubijali smo vas, ali vas nismo ubijali dovoljno! – Čulo se repetiranje pištolja.

– Zašto ne pucaš?

– Ne izazivaj me!

– Pucaj. – Stranac se zajedljivo osmehnu. – Pucao bi ti i ranije, nije tebi to problem. Problem je šta će biti ako ne padnem. Ako nastavim da pričam čak i kada ispališ poslednji metak. Šta će biti ako sutra nađeš rupe u zidu i stolici, ali nigde nema tela ni krvi. Hoćeš razdužiti pištolj, skinuti uniformu i sam otići u sanatorijum?

– Prekini!!!

– Spusti taj pištolj. I meni se smučilo više da provodim noći ovde. Treba da razgovaramo. Treba nešto da me pitaš.

– Ko si ti?

– Ne to.

– Šta si ti?

– Greška.

– Šta hoćeš od mene. – Poslednji slog major razvuče u dugačak nekontrolisan jecaj.

– Bravo! – Stranac pljesnu dlanom o dlan. – Tako je, konačno. Čovek bi pomislio da ćeš to pitati još prve noći, ali… Naravno, bolje ikad nego nikad. Dakle, šta hoću od tebe? Ništa specijalno, samo jednu sitnicu koju je zlatar ostavio za sobom.

Major skoči iz kreveta i sigurnim, vojničkim korakom se uputi do zida sa leve strane kreveta. Grubo skidajući sliku na kojoj se u mraku jedva razaznavalo da je nekakav pejzaž pod snegom, major otkri sef koji nije ni bio zaključan. Sve što je izvadio iz njega bacio je na krevet pokazujući strancu obema rukama na sadržaj sefa. To je to. Bila su tu tri zlatna lanca, šest grivni, nešto prstenja sa različitim dragim kamenjem i dve kožne vreće, jedna mala, kakve su se nekada koristile za novac i druga, veličine manjeg džaka. Major prvo istrese veću vreću, iz nje ispade knjiga, nož sa pozlaćenom drškom i nekoliko kataloga. Sa drugom je više oklevao. Na kraju se po krevetu prosuše dvanaest identičnih, srebrnih novčića.

– Samo da znaš, nije sve njegovo. Ovih deset su moji. I ovaj prsten ovde…

– Nije me briga za to. – Prekide ga stranac. – Zadrži novac i nakit, to me se ne tiče. Došao sam po knjigu. Daj mi je.

– Knjigu?! – Majorov smeh je odjekivao po sobi. – Pa jesi ti normalan?! Zašto nisi odmah rekao da hoćeš samo knjigu? Hoćeš sve knjige, ima čitava vitrina u radnoj sobi! Doneću ti ih ako hoćeš. Što samo nisi rekao?!

– Nisi me pitao. – Stranac blago slegnu ramenima paleći cigaretu. Plamen iz upaljača mu je osvetlio lice, ali su oči ostale skrivene iza oboda šešira.

– Da donesem i druge. – Osmeh nije silazio sa majorovog lica?

– Nije potrebno, uzeću samo ovu.

– I otići ćeš?

– Da.

– Nikada te više neću videti?

– Ne znam, ali obećavam da ću prestati da ti dolazim u ove posete.

Stranac polako ustade sa stolice i priđe krevetu. Pružio je ruku ka majoru koji čas smejući se divljački čas jecajući, a sve kroz suze podiže knjigu sa kreveta. Kada je pošao da je pruži ka strancu, smeh se uguši, a oči lukavo začkiljiše.

– Šta je to u knjizi tako vredno, šta je vrednije od zlata i srebra?

– Ništa što je za tvoje oči.

– Zašto bi neko uzeo staru kupusaru pre nego nakit i novac. Ona vredi više, zar ne?

– Nemoj to da radiš, nije vredno. – Stranac je i dalje držao ruku ispruženu ka knjizi. – Imaš sve što si želeo. Kuću, novac, čin. Poštovanje. Daj mi knjigu, ona ne pripada tebi.

– To vi mislite o nama. Daj paščetu da se nakinđuri, nek paradira, nek lapće supu iz srebrnih tanjira, isto je njemu srebrni ili plehani. A mi ćemo da se smejemo. E nećete! Nijedan se nije smejao pred puškama. Onda više niste bili gospoda. Onda ste bili isto što i mi. I gori! Molite da ne pucamo, nudite novac. Ali ne znaju takvi kao ti da ne može novac sve da kupi. – Majorova vilica se stezala, grčila. Reči je cedio kroz stisnute usne. Opet je držao pištolj uperen u lice pod šeširom dok je drugom rukom stiskao knjigu uz grudi. – Nije za moje oči, je li? A za vaše jeste?! Misliš da su tvoje bolje od mojih, da, ako se rodiš sa srebrnom kašikom u ustima, da si bolji od mene što sam se u njivi rodio? E, nisi! Tako su mislili i oni kad su došli. Ništa nije bilo lepše nego kad proteraš metak između tih njihovih očiju zbog kojih misle da su nešto posebno. Isto cvili ko i svaki drugi čovek kad zna da će da umre, isto se skupi, savije, rekao bi da je neka živuljka a ne viša rasa. – Major pljunu na pod. – Svi ste vi isti, majku vam vašu. Ja treba da se mučim i lomim grbaču samo zato što sam rođen na planini. Treba da pasem travu i budem nepismen, a vi ćete da se smejete.

– Poslednji put ti govorim, ta knjiga nije namenjena tebi. Ništa drugo ti ne tražim, majore, samo tu staru knjigu i otići ću.

Major ga više nije slušao, zaboravio je da je stranac u sobi jer je otvorio knjigu još dok je ovaj govorio. Ruke su mu bile mirne, nisu se više tresle. Suze su stale. Širom otvorenih očiju je čitao knjigu. Nekoliko rečenica sa jedne strane, prevrtanje lista, posle par trenutaka prevrte još jedan. Usta su mu bila otvorena i činilo se kao da vilica labavo visi sa ostatka lica.

– Sada shvataš. – Stranac uzdahnu. – Bojim se prekasno. Nisam to želeo. Lepo sam ti rekao da je ne otvaraš.

Bez reči major zatvori knjigu i predade je strancu. Dok je stranac izlazio iz sobe major se nije ni okrenuo, niti pomerio. Ostao je sa istim izrazom lica, kao skamenjen. U ruci je i dalje držao službeni pištolj. Nedugo zatim pucanj iz spavaće sobe odjeknuo je pustom ulicom pred majorovom kućom.

Dakle, on ga je video u plamenu pre dvanaest godina, on je taj koji je palio crkve?! Odakle mu srebrnjaci? Poslednji je zavrsio kod onog decaka, sina coveka koji je skocio sa mosta, starac mu je dao. Dakle, ne vezujemo te likove. Nageo? Ko tako govori/pise? Definitivno nije iz Beograda. Čoveče… kakva priča. Ja moram… MORAM je pročitati još milion puta. Kako dobar dijalog. Kako bih volela da razgovaram sa osobom koja razmišlja kao Stranac. Kakva samouverenost, nemam reči, oduševio me je njegov lik. Svaka njegova izgovorena reč. Njegov stav, držanje, pamet. Sad ja treba da pitam… da li je on đavo? Šalim se… on je u svim pričama…zaključujem…tako da je on neko ko prati dešavanja… narator možda. Ne znam zašto me ova priča podseća na Pavića, na Hazarski rečnik. Tačnije na princezu Atex… naći ću, samo malo… da…ne, ne, ne, nije to, aha… evo ga.

Jednog proleća princeza Atex je rekla: – Navikla sam se na svoje misli kao na svoje haljine. Imaju uvek isti obim struka I viđam ih svuda, čak I na raskršćima. I što je najgore, od njih se više ne vide raskrsnice.

Da je razonode, poslužitelji su doneli jednog dana princezi dva ogledala. Nisu se mnogo razlikovala od ostalih hazarskih ogledala. Oba su bila načinjena od uglančane soli, ali jedno je od njih bilo brzo a drugo sporo ogledalo. Što je god ono brzo uzimalo odslikavajući svet kao predajum od budućnosti, drugo, ono sporo, vraćalo je i namirivalo dug prvog, jer je u odnosu na sadašnjost kasnilo tačno onoliko koliko je ono prvo žurillo. Kada su pred princezu Atex izneli ogledala, ona je još bila u postelji i sa njenih kapaka nisu umivanjem bila uklonjena slova. U ogledalima videla je sebe sklopljenih kapaka i odmah je umrla. Nestala je između dva trena očiju ili, tačnije rečeno, prvi put je pročitala na svojim kapcima ispisana slova koja ubijaju, pošto je u prethodnom i potonjem trenutku trepnula i ogledala su to prenela. Umrla je usmrćena istodobno slovima iz prošlosti i budućnosti. “

Nema pojma zašto me podseća na princezu Atex ali znam da sam o njoj mislila dok sam čitala priču. Brzo ću komentarisati. Ne zanima me sto mi je u prethodnoj prici objasnio da price nisu vezane za knjige.

1 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

  1. Autor me wow…
    17/09/2013, 11:46

    Dopada mi se…
    Hazarski recnik 😉

Šta mi se najviše dopalo, čime sam bila oduševljena? Cela priča… jako mi se dopada, mislim da mi je do sada ova najbolja u smislu da nisam očekivala ovako ozbiljnu priču. Moć manipulacije, koja je realna i u stvarnom životu. Koliko je stranac uticao na majorovo mišljenje. On je sigurno takav, on je manipulator, zna da barata rečima mogao bi da utiče na mišljenje drugih ljudi, laganim smirenim govorom, pun argumenata. Majorov strah, osećaj koji se graniči sa ludilom jer je u situaciji u koju ne može da veruje zdravim razumom, a opet se dešava i opet ne sanja. Griža savesti koja ga proganja a koju i sam želi da porekne. Njegova, neverovatna potreba da se oslobodi utvare, Stranca, čije poreklo ne zna, za koga ni sam nije siguran da je ljudsko stvorenje, njegova potreba da ga se otarasi, i nije mu važno, bira bilo koji način, dao bi sve… sef…svo bogatstvo u njemu. I na kraju ono što karakteriše prokletu ljudsku prirodu. Pohlepa. Tinja u njemu, čak i u momentu kada je našao način da se oslobodi progona i da bude potpuno miran on to ne želi. Mora uzeti ono što mu ne pripada, mora videti ono što ne sme i na kraju mu ništa nije važno, dok ne ostvari svoj cilj…. On ubija samog sebe: “Usmrćen istodobno slovima iz prošlosti i budućnosti. “

Dok je čitala treći put primetila je njegov komentar… brzo se spustila do kraja strane… udubila se u njegova slova tražeći i ono što ne postoji…

2 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

Zadnja kuća? Obraća se meni. To je tako lepo. Znam, dopašće mi se zato što će se pojaviti devojka sa psom. Eto, već mi se dopada. Da li uopšte može postojati nešto što je on napisao a da mi se ne dopada? Mislim da ne može. On je tip pisca čije bih knjige rado čitala. Volim takav stil pisanja. Zanima me ko su mu uzori, šta mu je inspiracija, odakle izlaze te čarobne priče, toliko inovativne i maštovite. Sigurno voli da čita, sigurno puno čita. Ah, da, nisam ga pitala, zašto ne bih to učinila sada???

4 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

Hahahah jako duhovito. Smejala se dugo, oduševio je početak komentara. Delovao joj je kao da ne voli da se šali. Voli da čita… klasike… nije u fazonu savremene književnosti. Tako sam i mislila. Erik Kartmen…lik iz crtića… ne razumem, ali se svakako ne bih usudila da pitam. Pa šta, ne moram baš ni ja sve da znam. Možda će njegovo ime koristiti kao pseudonim kada bude pisao roman, mislim kada ga bude objaivo… stvarno nisam shvatila. Pitaću ga izmedju redova.

Telefon joj je opet zabagovao, nije mogla da ode ne Internet. Stavila je slušalice i rešila da sluša muziku do kuće. Tog dana je imala nekih obaveza pa se kasnije posvetila mom malom kutku tek negde pred veče. Videla je novog člana koji komentariše i to je jako radovalo, što je automatski značilo da su njegove priče čitane. Bila je srećna zbog njega, podržavala ga je i silno je želela da i on to vidi, nadala se da je do sada to skontao. Brzo je napisala komentar…

6 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

Hvala ti Deki što si ga to pitao, to bi bio sjajan roman i žao mi je što se njegove, tako dobre priče završavaju ovde, šteta je. Može mu ih neko ukrasti ali tada bi taj neko imao posla samnom, oči bih mu iskopala. Ja sam njegov zaštitnik “ Autorskih prava” imam sve crno na belo i naka se neko samo usudi da kaže da nije njegovo. Ne mogu da dočekam njegov komentar, danas sam srećna, ne znam zašto… mogla bih nešto lepo da napišem, ili da se bar potrudim da bude lepo. Aha…evo ga komentar, idem da čitam…

7 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

Deluje mi vrlo zvanično. Nema veze. Nije razumeo, misli da ga pitam da li je Natan pseudonim. Pa i ne može me razumeti… sve i da hoće, kad ja ni sama ponekad ne znam šta hoću da pitam. Ali ipak u mojoj glavi to izgleda savršeno jasno. To je isto kao sa muzikom, mislim sa pevanjem. Kad ne umeš da pevaš. Pesma u mojoj glavi se čuje savršeno jasno i melodija. Sve dobro funkcioniše ali kad počnem da pevam ni sama ne znam o kojoj pesmi je reč. To je tako žalosno. Volela bih da umem da pevam. Makar ispod tuša… da dozvolim sebi da ne pevam na plejbek… nego glasno iz grla. Vrati se na komentare… treba napisati nešto. Možda večeras odluči da ostane duže, to bi bilo baš lepo… Ne mogu unapred da smišljam šta ću reći, pustila sam prste po tastaturi… neka pišu bez razmišljanja…

8 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

Smejaće se, znam da hoće. Evo i ja se smejem. To sam čula na nekoj reklami koja me je oduševila. Razgovaraju muž i žena o nekoj kupovini. Žena mu govori kao je neka njihova komšinica kupila to nešto o čemu je reklama. Muž joj odgovara da ako ta komšinica to ima oni svakako moraju otići da pogledaju o čemu se radi i žena se tu ubacuje i kaže: “ Da dragi, moramo videti pa makar ga I kupili. “

Osvežila je stranu još nekoliko puta čekajući njegov komentar. Nije ga bilo pa je otišla da spava.

Telefon… ovog puta nije pao, vibracija je bila isključena.

Pali ringlu, stavlja kafu. Kupatilo, prvi mlaz vode preko očiju… fleš… sanjala je. Ovaj san nije očekivala. Drugi mlaz vode preko očiju. Kaput, crni, šešir. Okreće je i spušta joj ruke na sto. Drhti…

Ne seća se više sna, seća se osećaja.

Tuš…šušti. Obgrlile su je misli… sećanja. Sanjala ga je. Osećaj da je neko drži oko struka. Jak mlaz vode je klizio niz njenu levu nogu. Pratio je tu jednu jedinu liniju. Toplota… hladno telo. Vrtlog misli. Obod šešira joj je nežno dodirivao kosu. Potiljak. Osetila je toplu vodu kao da se penje od struka na gore, zaustavlja se ispod pazuha. Sada je ispod levog uha. Stisla je drugom rukom rame. To je bio ujed. Voda je klizila niz njene grudi i spuštala se do međunožja. Boje su išle odozgo na dole. Izvila je glavu unazad. Oslobodila vrat. Kičmeni stub je pravio slovo S. Grudi napred. Ljubičasto, plavo, zeleno, žuto, narandžasto….fleš.… prekrio joj je usta šakom. Osetila je miris cigarete… crveno. KAFA!!! Bosa je istrčala iz kade… ostali su tragovi vode za njom. Hladan mermer. Zakuvala je kafu i projurila kroz dnevni boravak do sobe, nije imala ništa na sebi, zato je jurila. Puter… maslinovo ulje… opuštajuće. Razmazala je po rukama pa krenula od vrata, u predelu levog ramena je osetila bol. Ujed??? Nema otisaka, nema tragova, sanjala je. Grudi, stomak, kukovi, kao da je tuđe ruke mažu. Željna je dodira… NE!!! To je bio samo san. Noge… butine, listovi… kako sam zaboravila. Kolena… niko ih nikada nije poljubio.

Četiri cigarete… kafa. Miris… zadovoljstva. Moj mali kutak. Samos… devojka kjoj želim da budem podrška??? Ne verujem! Ljubomorna sam!!! Jako ljubomorna… na koga? Na njega ili na nju??? Ne znam drago mi je. Da li je to normalno???

9 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

Pitam se zašto sam osetila dozu ljubomore kad sam videla njen komentar kod njega? Kome on pripada a kome ona iz koje sam ja priče? Zašto zaboga mene niko ne komentariše? Smaram, jel da? Mislila sam da je ono što je meni jako važno… da će to jednog dana možda nekome biti bar zanimljivo, pogrešila sam. U krivu sam. Nije to tema, pobegla sam od nje. Čini mi se da vrlo često to radim. Nesigurnost me natera a ja poletna preskačem temu pričajući radosno o nekoj drugoj samo da bi se neželjena izbegla. Da li to i drugi ljudi primete pa zanemare ili vidim samo ja? Možda sam toliko vešta da nijansirano prelazim , tako da se ni ne preimeti pa se vrlo brzo zaboravi ono o čemu sam pričala. Ponekad poželim da me neko zaustavi, da me prekine i stavi u mat poziciju, da sam u mogućnosti da ne mogu da biram. Adrenalin bi tada porastao, čudo bih napravila, ali ne želim da budem ograničena, zarobljena, zatvorena, vezana. Iako me privlači taj osećaj. Natan… Natan je lepo rekao u jednoj priči… “Krv i ptica” mislim… “ osećaj je jači kada ne mogu da se pomerim” naravno da jeste. O tome sam uvek razmišljala. Zato sam i doživela priču, svaki momenat tog sna videla sam u isprekidanim slikama… mogla sam da vidim roletnu koja cepa sunce na trake… plavu majicu… pero…sve. Dopada mi se osoba koja piše o ženskom telu i doživljava taj osećaj kao žena. Senzualnost… mislila sam da je poseduju samo žene, svakako da ne može da bude u privatnom životu drugačiji nego u pričama. Šta ja u stvari želim? Njegove dodire? Pero??? Stranca???

Njegov komentar je malo posle devet osvanuo u mom malom kutku. Zaključujem da se tad budi, blago njemu. Opet me sve zanima, opet bih ga svašta pitala ali… ostaće samo ali.

11 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

10. Autor natan Komentari i posete
18/09/2013, 09:36

Drago mi je pogotovu kad je to Me.
Hvala, Samos, nadam se da ćeš i u buduće uživati.

11. Autor me treca kuca… tup…tup…tup
18/09/2013, 09:47

😉

Kako se ne nasmejati ovakvom komentaru. Jasno mi stavlja do znanja da sam mu bitna, ja sam prva, prvo meni odgovara i uvek to radi. Možda sam opet otišla predaleko ali mi je jako lepo da maštam, da mislim kako ja hoću. Čini mi se da je nekome bitno moje mišljenje a to je neko u čijim se pričama ja gubim i bežim od svakodnevnog života. Moram da prestanem odmah!!! Izgubiću ga, znam da hoću, previše sam ambiciozna a na kraju ništa ne želim, uvek moram biti u borbi, takmičim se pošteno i uvek pobedim, ali kada sve ostale budu poražene nije više važno nije zanimljivo. Borba traje do kraja meča, nema meča bez borbe. Jedan mora pobediti. Ja uvek pobedim jer znam da igram, znam da se savijem i znam da se ispravim dajem i primam udarce… ali se ne služim običnim oružjem. Osmeh umesto poganih reči, ledja umesto istaknutog dekoltea… čarape umesto golih kolena. Hod umesto držanja… ne namerno, prirodno. Kao magnet, ono što me privlači lepi se za mene, ako ga skroz privučem neću moći da se istaknem, mora i on biti magnet izmedju nas se nalaze stvari koje nas privlače…

Limun, kiša, voće… ne egzotično… jasmin. Cimet, začini, previše oštro za moj ukus. Sveže čisto. Koji je to miris? Lep je… ne znam. Sigurna sam da znaš koji je, mnogi ga nose, oseća se i kada prođeš a i dosta posle toga, ostavlja trag, miriše na ljubičasto. Opor, možda malo ali opet pomešan sa nekom svežinom, nije “ noirevarijanta podseća na neki muški ali je ženstven, izazovan, jak.

I šta da ti kažem, kako se osećam, drago mi je kad čujem o tome, želim da pomognem da sagledam stvari sa strane da se postavim kao pravi prijatelj. U tim momentima mi je najvažnije da budem, da budem podrška, ne stavljam sebe u tu priču, ne mislim o sebi razmišljam o osobi A i osobi B. Ne mora mi biti bliža osoba B, ukoliko je poznajem tada su mi obe strane samo tačke, jedna se kreće pravo , druga ne prati liniju iako mi je bliska. Ukoliko osoba koja ne prati liniju budeš ti a ja sa tobom pričam, reći ću ti da nisi u pravu da nešto ne radiš dobro; ili ukoliko je situacija obrnuta uradiću isto to, ali to što mogu da sagledam stvari tako, na taj način ne znači da meni nije stalo i da možda ja ne bih volela da sam ta osoba, ne, ne ta osoba, već da sam ova osoba i da osetim da sam ti bitna, da osetim koliko sam ti bitna. Otišla je sa mislima predaleko, potpuno se udaljila od teme, bilo je pravo vreme da komentariše nešto.

Nerviralo je što još nije postavio sledeću priču.

12 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

10. Autor natan Komentari i posete
18/09/2013, 09:36

Drago mi je pogotovu kad je to Me.
Hvala, Samos, nadam se da ćeš i u buduće uživati.

11. Autor me treca kuca… tup…tup…tup
18/09/2013, 09:47

😉

12. Autor me cekanje…
18/09/2013, 20:47

Kad ce treca kuca? 🙂

Otići će do fejsa, da odigra neku igricu jer svakako ne veruje da će joj se on javiti. Odlučila je ipak da pročita par stranica knjige. Čitala je knjigu “ Smisao noći” koju je napisao Majkl Koks. Poučna i zanimljiva knjiga, dopala joj se ali joj se takođe činilo da nikada u životu ni jednu knjigu nije toliko dugo čitala. Nije uspevala da pronađe dovoljno vremena da joj se posveti. Ta se knjiga mora čitati sa punom pažnjom nije mogla da je čita na brzaka. Dopadala joj se svaka rečenica knjige, stil pisanja i poenta. Na momente je ta ista knjiga podsećala na Natana. Nakon nekoliko stranica nije mogla da izdrži, morala je onovo da osveži početnu stranu mog malog kutka. Sačekao je komentar… žurila je da ga pročita.

14 COMMENT ON “KUĆA STRAVE”

1. Autor me wow…
17/09/2013, 11:46

Dopada mi se…
Hazarski recnik 😉

2. Autor natan Kuće
17/09/2013, 12:40

Drago mi je. Mislim da će ti se zadnja kuća tek dopasti 🙂

3. Autor me stil pisanja
17/09/2013, 12:52

Dopada mi se sve sto si do sada napisao. Presudili su stil pisanja i nacin razmisljanja.

Bas me zanima sta ti volis da citas?

4. Autor natan stil pisanja
17/09/2013, 17:00

50 nijansi… šalim se, nisam mogao da odolim 🙂
Hese, Gete, Dostojevski, Orvel, Pavić, Domanović… Trenutno čitam Đžojsa i Flobera. Eto, to je neki uži krug 🙂
I da, čekam da Erik Kartmen izda knjigu…

5. Autor Deki Komentari
17/09/2013, 17:41

Dobre priče, mada meni ovo više liči na početak romana, a priče kao poglavlja. Začudih se kad videh da samo dve osobe komentarišu. Zar je moguće da do sada nema više redovnih čitalaca?

6. Autor me čitanje i komentari
17/09/2013, 20:44

Smejem se… 🙂
Tako sam i mislila, i zadovoljna sam odgovorom.
Pseudonim ili ne?

Deki,
Već sam mu rekla da meni ovo sve liči na neki roman, ja bih to tako lepo skockala, jer su sve priče, namerno ili slučajno povezane. Ne mislim da ih samo Stranac povezuje.
Mislim da ljudi ipak više vole da čitaju laganije i kraće tekstove..a i retko ko se usudi da komentariše.

7. Autor natan Pseudonim?
17/09/2013, 21:01

Pitaš da li je “Natan” pseudonim? Ako sam pravilno razumeo pitanje mislim da je bolje da sačekaš priču o trećoj kući nego da ti odgovaram ovako.
Deki, možda i ovo preraste u neku knjižicu, nikad se ne zna. Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.

8. Autor me između redova…
17/09/2013, 21:26

Kad sam pitala da li je Natan pseudonim o.O ?!? O Natanu smo polemisali 😀

Joj.. jedva čekam treću priču, čim toliko naglašavaš sigurna sam da će mi se dopasti :). Neću da nagađam da li će se npr. sresti devojka sa psom i stranac i tako to… neću sigurno :)))

( Što se tiče komentarisanja ja sam svoje učinio (objavio priče) ne mogu niti hoću ikoda da silim da čita ili komentariše, ali naravno da mi je drago kad vidim da je blog posećivan i da je neko komentarisao.)
Pa makar to bila i me 😀

9.Autor samos
18/09/2013, 05:51

wow, no comment – extra je!

10. Autor natan Komentari i posete
18/09/2013, 09:36

Drago mi je pogotovu kad je to Me.
Hvala, Samos, nadam se da ćeš i u buduće uživati.

11. Autor idzi treca kuca… tup…tup…tup
18/09/2013, 09:47

😉

12. Autor me cekanje…
18/09/2013, 20:47

Kad ce treca kuca? 🙂

13. Autor natan Treća kuća
18/09/2013, 20:58

Ovih dana… Kad ugrabim sat – dva da sednem i napišem. I mene nervira što stoji nedovršeno.

14. Autor me profesija???
18/09/2013, 21:35

Razumem… 😉

Nije ni dozvolila sebi da malo razmisli o tome šta će pisati. Nije htela da ode tako brzo, imala je želju da komunicira, ceo dan je to čekala, ali je odlično znala da se posle njenog komentara neće javiti. Htela je da ga podrži a da u isto vreme postavi neko pitanje…

Ma šta on to toliko radi pa nema vremena??? Pitala ga je za profesiju… Koji to posao zahteva toliku posvećenost da ne može da odvoji par sati za jednu priču??? Da li će odgovoriti??? Naravno da neće ali nema veze bar sam pokušala.

Čas joge. Ušla je unutra, zatvorila vrata za sobom. Klimanjem glave je pozdravila instruktora i nestašnim pogledom tražila njeno mesto. Narandžasta strunjača. Stajala je sa suprotne strane. Sela je. Skupila kolena i obgrlila ih je. Dozvolila je sebi da još par minuta razmišlja o bilo čemu. Muzika je nadjačala prigušene glasove. Počela je da struji po telu, da ga nežno mazi. Dlanovi se dodiruju pripijeni palčevima uz središnji deo grudi. Tišina mir. Osećaj potpune opuštenosti. Disanje. Stomak, pluća, vrhovi pluća, izdah dva puta duži samo ako prija. Rotiranje na desnu pa na levu stranu. Boje prolaze sa unutrašnje strane kapaka, nema misli, iščezle su sada je sva pažnja na mestu istezanja. Nožni prsti. Stopala. Njihovo spajanje i razdvajanje. Članci, nožni članci. Bela iskričava obnavljajuća svetlost. Strugajući dah. Raskoračni stav. Srednji prst između nožnog palca i prsta do njega, izdignuta peta. Obuhvatanje laktova, glava opušteno pada. Čučanj. Ruke između stopala. Nežno se šake spuštaju na kolena ne oslanjajući se na njih. Kružni pokret kolenima šest puta u desnu i tri puta u levu stranu. Pršljen po pršljen od osnove do potiljka, glava se poslednja odiže. Kukovi. Pozdrav suncu. Boje su i dalje tu… misli se rastežu… na ključnom mestu. Nema ih i dalje, zvukovi se ne čuju. Samo promukli glas instruktora. Vežbe za koncentraciju. Fokusira se na tačku na podu… ona drži čitavo telo. Stomak, pluća vrhovi pluća… Udaranje štapom o panj… Izbacivanje negativne energije. Mnogo je bolje biti sa ove strane, osećaš njihovu energiju. I možeš svoju da raširiš, tako da ih sve obgrliš. Ležeći položaj. Bela iskričava obnavljajuća svetlost… Balansiranje, priprema za obrnute položaje. Vežbe disanja i mišića na licu. Obnavljanje… Zagrljaj.

Divni osećaji… Osećaj sigurnosti i spokoja. Uvek sve moram da pokvarim, eto… samo što sam izašla iz zgrade uhvatila sam se za cigaretu, šta će mi to??? Dobre su…. prijaju.

Deo prvi…   Deo drugi…   Deo treci…Deo cetvrti…   Deo peti…   Deo sesti…

Mon amour…No! Oh, mon amour…

maxresdefault

– Napisi mi najlepsu ljubavnu pesmu.

– Ali ja nikada nisam napisao nijednu ljubavnu pesmu.

– Mon amour…

– No! Oh, mon amour…

I tako je nastala najlepsa pesma ikada. Ona je zaspala a on je do kasno u noc pisao najlepsu ljubavnu pesmu ikada napisanu, posvecenu najlepsoj zeni na svetu Brigitte Anne-Marie Bardot.
Kao I sve velike stvari, ova je pesma snimljena u tajnosti jer snimak nije smeo biti objavljen zbog njenog muza.
Nakon devetnaest godina verzija te pesme je postala dostupna javnosti.
Pesma nikada nije umrla I bila je inspiracija mnogima. Etiketirana je pesmom iz spavace sobe, kao da je to ista lose. To je ipak najlepsa ljubavna pesma ikada napisana.

Inspirisana filmom…

Osam godina unazad…poslednji dan bez njega.

STO ČETRNAESTI DAN BEZ NJEGA.

Minja je ustala rano, nije ni popila kafu nego je odmah strčala do kafića da počne sa poslom.

Vreme nije prolazilo. Od 7 do 10 je uslužila možda tri stola. Ali posle deset je zadesila velika gužva. Svi stolovi su bili puni a ona je trebala sve to da spremi pa da ih usluži. Bilo je jako naporno. Nije joj smetalo da spremi porudžbinu, teže je bilo odneti to do stola, a onda sa tacnom na jednoj ruci spustiti piće na sto a da pri tom ništa ne razbije ili prospe. Izdržala je nekako dok nije došao njen kolega Deki da joj pomogne. Sa njim je bilo lakše. Ona bi spremala piće, a Deki bi nosio. Smena se konačno završila. Bila je preumorna i otišla je kući. Vale je radila popodne.

Pesma..

STO PETNAESTI DAN BEZ NJEGA.

Opet je radila prvu smenu i još uvek se nije snašla. Mislila je da se nikada neće ni snaći. To je bilo prenaporno za nju, da sprema pića i da radi posao za koji nije sposobna. Nije joj pošao za rukom posao sa tacnom, uvek bi gubila ravnotežu i tacna bi se redovno klatila. Kada je gostima donosila piće morala je tacnu da spusti na ivicu stola da nebi isprosipala. I ova se smena nekako završila. Od Raška (novog gazde) su posle svake smene dobijale dnevnicu. Ispao je korektan po tom pitanju. Minja je za sada imala deset eura i jos dva koji su joj ostali iz grada Školjki jer su sestre onih trideset eura trošile isključivo na hranu koja je bila jako skupa, a morale su jesti svakog dana. Kupila je cigarete i parče pice, ne sluteći da naredna dva dana neće ništa jesti.

Pesma..

STO ŠESNAESTI DAN BEZ NJEGA.

Minja je bila na poslu kad je saznala da je Valentinin Darko otišao kući. To je značilo da će uveče ostati bez jednog konobara. Raško je zamolio Minju da tog dana završi ranije smenu i da uveče dođe da malo pomogne, a da će za taj dan dobiti dve dnevnice. Pristala je, ionako su joj dani u gradu Stenja i Kamenja bili užasno dosadni. Došla je na smenu u deset uveče. Raško joj je dao ključ od fiskalne kase i pokazao joj je šifru sa kojom će kucati samo njene porudžbine. Dobila je najmanji reon. Imala je samo sedam stolova. Te večeri u kafiću Diplomata gostovao je dobro poznati bend iz zemlje Suncobrana, upravo zbog toga im je trebalo pojačanje jer se kafić nalazio u strogom centru šetalista i predviđali su ogromnu gužvu. Bila je fina atmosfera i kafić je lagano počeo da se puni. Njen reon je bio popunjen. Sve je uslužila i stala blizu šanka da zapali cigaru. Uzela je telefon da pogleda koliko je sati. Videla je u gornjem desnom uglu svog mobilnog telefona pisamce. Ušla je u poruke i samo što se nije onesvestila kada je videla njen sadržaj . Poruka je bila od Davida i glasila je:

Draga moja, samo želim da ti javim da se tvoj čovek vratio”

Još deset puta je pročitala poruku i nije mogla da veruje. On se vratio, a ona nije tamo!!! Nije ga dočekala!!! Ali nije važno, bitno je to da se on vratio. Uzela je telefon i izašla iz bašte ne javivši se nikome. Pozvala je Davida.

  • Halo Davide, molim te reci mi da ne sanjam i da je istina ono sto si mi napisao?!?
  • Ćao Minja… pa gde si ti meni… naravno draga moja, ti znaš da takve stvari nisu za šalu ali pravo da ti kažem ceo dan sam se borio sa samim sobom da li da ti javim ili ne….
  • A izvini, kad je on u stvari došao? I kada si ti imao vremena da ceo dan razmisljaš o tome da li da mi posalješ poruku ili ne???

Rekla je Minja goruci od besa I nemoći, osećala se izdanom, pa on je bio njen najbolji drug. Naravno da nije trebao ni sekund da razmišlja o tome, kako je mogao to da joj kaže?

  • Juče.

Bolno je zažmurila i prislonila ruku čelu.

  • I tek sad mi javljaš? Zar se tako radi sa najboljom drugaricom?

Rekla je ironično sa blagim smeškom koji nije mogla da suzdrži od prevelike sreće koju je u njoj izazivalo samo saznanje da je on, njen čovek dostupan njenim očima, moći će da ga vidi, samo mora da poželi I ode u svoj Zaboravljeni grad.

  • Nisam uopšte hteo da ti javim jer znam sta ćeš uraditi..

Zastao je, napravio pauzu a Minja ga je preduhitrila:

  • Šta ću uraditi?

Brzo joj je odgovorio da ga opet ne bi prekinula.

  • Doći ćeš, i upropastićeš svoje radno letovanje, a on se i tako vraća pa…k’o velim zašto da ti javljam.

Opet je zastao. Minja se ubacila svojim odlučnim stavom:

  • Naravno da ću doći.

  • Imaš tri dana fore, zato što se on vraća u…

  • Tri dana od kad?

Uplašeno je upitala jer se bojala vremenskih rokova.

  • Od sutra.

Kratko je rekao David, a ona je sva ozarena od sreće počela brzo da blebeće:

  • Sutra krećem. Hvala ti Davide, vidimo se, ljubim te.

Sva poletna I razdragana se vratila u kafić. Pogledom je po bašti tražila sestru ali ju je njen pogled u znaku pitanja sačekao za šankom. Minja je širom otvarajući usta Valentini sugerisala slovom po slovo necujno:

  • DOŠAO JE!

U pozadini se samo čuo Valin vrisak i sestre su potrčale jedna drugoj u zagrljaj. Minja je počela da plače, a Vale je jako stisla pružajući joj svu podršku šta god nameravala da uradi sa tim saznanjem, da se njen čovek vratio. Zatim su se vrtele, skakutale i vrištale kao da su same na svetu. Ceo kafić i svi njegovi gosti su gledali u njih. Minja nije mogla da skine osmeh sa lica, bila je presrećna.

Nastavile su da rade kao da se ništa nije ni desilo. Razmišljala je o tome kako će još sutra otići kući. Taman je i imala para. Na smeštaju je imala deset eura i tog dana joj je Raško dugovao još deset, za dve dnevnice. Inače je karta bila šesnaest eura do grada Tvrđave, a odatle do grada Zaborava biće joj sasvim dovoljno četiri eura koliko joj ostaje. A i Vale joj je pričala kako je svake večeri imala bakšiš oko dest eura. Pa neka ima I pet bice joj dosta. Blistala je od sreće i jedva čekala da se veče završi da može da planira svoj povratak u Začaranu zemlju, zapravo u svoj grad. Taman pred sam kraj smene kada gost iz zabačenog separea je naručio flašu crnog vina. Nije vazno, pomislila je Minja, i tako im je to poslednje pice koje ce dobiti jer je gazda rekao da polako privode kraju. Minja je litarsku flašu i dve čaše za vino stavila na tacnu i srećna odjurila do stola da usluži cenjenog gosta. Na trenutak joj se pederuša koja joj je visila oko struka zakačila za naslon stolice dok se provlačila između stolova. I tada se flaša vina zatresla, izgubivši ravnotežu Minja je ispustila. Flaša je pala u krilo gosta koji ga je i naručio. Crno vino je obojilo njegove bele pantalone. Uhvatila se za glavu. Stala je nema ispred gosta ne znajući šta da kaže, niti šta da uradi, kako da se izvini. Gost je podigao glavu, pogledao je i rekao:

  • Ove pantalone koštaju trideset eura, to je njihova realna cena. Ali ona sreća koju sam malopre video u tvojim očima dok si skakutala sa svojom drugaricom je neprocenjiva. Ne brini ništa, panatalone će se oprati, a ja želim da te počastim jer si ti najbolji konobar koji me je ikada služio.

Spustio joj je pet eura na tacnu. Ostala nema. Nije ništa rekla. Bila je to eksplozija osećanja, nije mogla da se snađe. Sa jedne strane neizmerna sreća zbog njegovog povratka, a sa druge strane jako neprijatan osećaj zbog gosta kome je crnim vinom uflekala pantalone, i koji joj pri tom kaže da je ona najbolji konobar koji ga je ikada služio. Ili nije nigde izlazio, ili je bio toliko pijan da nije znao sta priča. Bila je sigurna da nije nikakav konobar, a kamoli najbolji, to ni slučajno. Smena se završila. Trebalo je da svaka devojka prebroji svoj pazar. Sa njima je radila još jedna devojka, koja se zvala Vesna. Ona je tu bila od početka sezone. Devojke su brojale pare i svaka je u koverti predala Rašku pazar. Upoređivao je izveštaje iz fiskalne kase sa pazarima. Najednom je pozvao Minju:

  • Minja, tebi fali dvadeset jedan euro od pazara.

Vrteo je štos para u rukama i piljio u isečak fiskalne kase. Zbunjeno mu je prišla posmatrajući ga. Iz sveg glasa, gotovo bezobrazno je rekla:

  • Molim!!! Raško to je nemoguce! Svako me je častio bar euro, a gost sa flašom vina me je častio čak pet eura. Molim te, prebroj još jednom. To je sigurno neka greska.

  • Ajde da brojimo zajedno?

Sela je pored njega i počeli su zajedno da broje. Zaista je bila u manjku dvadeset jedan euro. Njen plan da sutra ide kući je pao u vodu. Nije želela da radi, a da svoje pare ostavlja gazdi. Bila je presrećna zbog Bokana da bi se nervirala i rekla je sebi: “ Ma ne može ni jednna suma novca biti pametnija od mene, niti me zaustaviti da vidim Bokana.” Rekla je Rasku:

  • Vidi ovako. Ovih deset eura koje mi duguješ za današnji dan… zadrži ih, ja kod kuće imam još deset i donosim ti ih sutra ujutru. Sutra odradim smenu i daš mi 4 umesto 5 eura i pozdravljam te, ja za džabe neću raditi.

Posmatrao je potpuno flegmatično kao da njeno prisustvo nikada nije ni bilo važno a zatim okrenuvši joj leđa je rekao:

  • Ok, tvoja odluka.

Minja je zamolila Vale da joj da neki euro od njenog bakšiša da bi mogla da ode u svoj grad, ali joj je Vale rekla kako sledećeg dana na Stijenama gostuje poznati didžej Marko Nastić i kako ne namerava da ga propusti. Zaista nije mogla da se nervira, niti da joj bilo šta kaže. Bilo bi suvišno. Ni to neće pokolebati njenu odluku da ode kući na ovaj ili onaj način. Vale je posle izvesnog vremena rekla sestri:

  • Meni sve to sa tvojim manjkom nije jasno. Nemoguće je da ti budeš u tolikom manjku, a nas dve pune bakšiša osima ako..

  • Ako šta?

Upitala je Minja sluteći da Vale nešto zna. Vale je pogledala I kao da joj je na pamet pala moguća opcija:

  • Osim ako Vesna nije kucala svoje porudžbine tvojom šifrom. Minja se obemma rukama uhvatila za glavu i jednom rukom počela da se udara po čelu.

  • Pa da, kako sam tako glupa, ona tu radi celo leto znala je sve šifre zašto ne bi. A još i to, Raško bi uvek njoj verovao pre nego meni ja sam ovde nova, a ona je stari radnik. Tako je Vale, u pravu si. Ona je iskoristila priliku zato što se ja loše snalazim. Ali opet mi je sve to džaba jer ne mogu da dokažem niti da vratim taj novac. Nego znaš šta?
  • Šta?

  • Pazi se ti na ubuduće, čuvaj se nje.

  • Ne brini ti za mene, čim saznam njenu šifru naplatiću joj tvojih dvadeset jedan euro.

Minja je te večeri gladna legla da spava. Ceo dan apsolutno ništa nije stavila u usta osim nekoliko kafa.

Pesma..

STO SEDAMNAESTI DAN BEZ NJEGA.

painting_waitress

Odradila je smenu i dala je Rašku onjaj jedan euro koliko mu je ostala duzna. Tog dana je imala bakšiš svega jedan euro. I tri dana fore da vidi Bokana. Nije mogla a ni želela da propusti to. Posle smenne je otišla kući i spakovala kofer. Setila se da joj je Vale rekla da će ići na tu žurku. Na pamet joj je pao muškarac Minja. On će biti tamo, može da je poveže do grada Školjki da traži od Ene i Robina novac na zajam, da bezbedno stigne kući. Otišle su na žurku. Vale i društvo su ušli unutra, a Minja je stajala ispred i čekala da Vale nađe muškarca Minju i pošalje ga kod nje.Ni nakon tri ispušene cigarete od Vale nije bilo ni traga ni glasa. Bila je tužna i uplašena ali se možda najviše bojala toga da neće videti muškarca Minju. Najednom je osetila kako je neko bocka po ramenu, okrenula se i videla lika iz obezbeđenja koji joj je govorio:

  • Pa gde si ti? Marko te cele večeri traži. Ajde upadaj unutra, da ne brine za tebe.

Gledala je lika pravo u oči shvativši da je sto posto sigurna da ga nikada ranije nije videla, ali se napravila totalno luda i ušla je unutra ne plativši kartu. Kasnije je ukapirala da ju je lik iz obezbeđenja pomešao sa devojkom Marka Nastića koji je te večeri bio DJ. Bile su identične čak i samoj Minji. Pronašla je Vale i cele noći su uzalud tražile muškarca Minju koji uopšte nije ni bio na oj žurci. I ta ideja je propala, ali kao ništa do sada ni to neće promeniti njene planove. Ona je želela da vidi svog čoveka i ništa je na ovom svetu zaustaviti ne može jer šta god da poželi to se i ostvari. Oko pet izjutra su krenule kući.

Pesma..

STO OSAMNAESTI DAN BEZ NJEGA.

Predhodna noć je trajala svega sat vremena. Odspavala je toliko da prikupi dovoljno snage za težak i naporan dan, dan njenog povratka. Probudila je sestru rekavši joj da ide do grada Školjki da pozajmi nešto novca od Ene za put, pa pravac kući. Uspavana i mamurna Vale je zagrlila, poljubila u obraz i poželela joj je srećan put.

Uzela je svoj kofer vezala duks oko struka i lagano krenula ka magistrali. Jutro je bilo sveže i mokro a u vazduhu se osećala vlažnost. Miris mora se širio više nego ikada, verovatno izazvan sinoćnom provalom oblaka. Minja je obožavala kišu i jedinstven osećaj koji samo ona pruža. Blago peckanje kišnih kapljica po koži prouzrokuje jezu na čitavom telu koja te učini uzvišenom, svemogućom osobom. I dok tako stojiš na kiši mokar do gole kože neka te nevidljiva sila natera da raširis ruke i pleses ti to uradiš ne znajući zašto. Pravi razlog tome je što te samo kiša može naterati da se toliko otvoriš i osećaš uzvišeno sa saznanjem da ti sve te osećaje pruža nešto što se zove elementarna nepogoda. Jer ono sto je kontradiktorno samo po sebi je prejako. Ponekad te ta ista kiša natera da se raduješ i kao lud vrtiš oko svoje ose, pa zar to nije jedan vid sreće koji ona izaziva u nama. Kiša je čarobna, ona je inspiracija… Šteta što su tog jutra ostali samo njeni tragovi. Lišće je bilo mokro i čulo se samo tupkanje kapljica koje su udarale u limene ploče. Sunce se nemo probijalo kroz oblake i grejalo taman onoliko koliko je bilo potrebno ranoj zori i svemu što na ovome svetu živi. Dok je prolazila putem pored jedne male žute kuće ugledala je neku staricu koja je iznenada upitala:

  • Kuda si pošla, đevojko?

Bilo je to sasvim neočekivano pitanje i zbunilo devojku koja je razmišljala o kiši i suncu, poželela je da se upusti u bakinu igru. Zažmurila je, prepustila se mašti pa tako sva lepršava odgovorila starici:

  • Idem bako da nađem svoju sreću, idem da vidim mog čoveka.

Rekla je šaljivo Minja osećajući se kao da je Alisa а zemlji čuda. Niotkuda joj se javila neopisiva želja da sa nekim podeli svoje planove, jer nikome ko je poznaje nije smela da kaže šta je naumila, tako da joj je prisustvo starice još više godilo. Nakon njene ispovesti, starica ju je blagoslovila uz reči:

  • Ako je tvoj cilj da vidis njega, ljubav tvog života i ako si tako jako to isto poželela i ideš ka tome odlučno i hrabro… Dete moje ti ćeš do ponoći biti u svom gradu jer težiš ka nečem lepom. Retko ko bi to isto uradio, ja ti želim sreću, a Bog će te čuvati na ovom putu.

Pomalo zamišljeno osmehnula se starici, namignula joj je, a zatim nastavila svoj put u nepoznato. Stigla je do magistrale, mesta gde se čekaju autobusi. Već je bilo 06:15. Nije želela da gubi vreme time što će ići do grada Školjki, iako je duboko u sebi znala da ta ideja od početka nije bila ništa više od ideje, jer je zatim pomislila:

A šta ako joj Ena ne pozajmi pare?”

Izgubila bi ceo dan na relaciji grad Školjki- Stenje i Kamenje i na kraju ništa ne bi dobila. Jedino je bila sigurna da mora videti njenog čoveka tog dana jer više vremena nema. Pomolila se Bogu i uradila jedino što joj je ostalo, podigla je palac desne ruke i počela da stopira.

Nastavice se…

Prethodne price:

Osam godina unazad… sto deseti i nekoliko narednih dana bez njega.

Lost…

Sto vise razmisljam, teze mi je da shvatim. Mislila sam da sve to ide nekim drugim redosledom, kao recimo kad ostavljas cigarete. Prvih par sati je najgore I onda stvari postaju lakse, prebrodio si taj prvi dan I svaki naredni je jedan vise kako si uspeo da se odupres otrovu koji ti prija. Nije! Bilo mi je najlakse u pocetku, cak nisam ni razmisljala. Osetila sam olaksanje, osetila sam slobodu u nekom sasvim drugom, znacenju koje ne znaci sloboda.
Ono sto mi ne da mira je razmisljanje o besu. Njegova jacina I moc. Zar je moguce da je jaci od neke druge, recimo emocije srodnije bliskosti, potrebe da se sve uradi samo da ne bude barijera. Da ne bude tog gluvog I nemog zida o koji se odbija svaka misao. Zasto? Sta ga cini toliko ucestalim? Ono sto nosis u sebi ili ono sto su drugi I vreme nagrizli u tebi. Strah? Strah da se ne raspadnes, strah da budes ponizan pred cinjenicom da ti neko treba, da nekoga svaka tvoja misao doziva dok radi sasvim obicne svakodnevne stvari? Strah od prihvatanja cinjenice da ti nije dovoljno to sto si takava kakav jesi, Strah od priznanja da ti neko treba vise nego sto zelis, vise nego sto je to moguce? Emocije nisu programirane. Ne postoji misao ni super misao koja moze upravljati njima, ne mozes ih pokvariti ni popraviti. Ne mozes im pronaci pravo mesto na kome ce stajati. Ne mozes ih dresirati, vaspitati ni odgojiti. One se radjaju same od sebe I za bilo koje njihovo cinjenje nije potrebno nista tvoje.
Bes nije emocija. Bes je pokusaj da se odupre emociji. Bes nastaje kad shvatis da ne postoji nijedan nacin da upravljas emocijama I onda povredjena sujeta koja je uvek iznad svega pocne da se joguni I kaze da ona moze sve. I eto, njeno sve je radjanje besa, besa koji nije nista drugo do nadrogirana emocija puna adrenalina koja je sigurna da moze unistiti svet . Unistavajuci svet ona unistava I sebe nesvesna onoga sto radi. Na kraju, kad unisti sve to I od besa ne ostane nista shvatis da si I koliko si povredjen I porazen od jedne sasvim obicne emocije koja je od pocetka do kraja bila bas to sto jeste I nije se skrivala, nadogradjivala niti branila od tebe. Samo je postojala bas takva kakva jeste.
Jednom kad prodje bes, a proci ce, hoces li uspeti da budes ponizan sto si mu dozvolio da veruje da je unistenje jednog sveta radjanje nekog sasvim novog drugacijeg sveta?

Ja nisam kao oni, ali to ne zanči ni da sam kao ti.

Kuća Božija

Plamen sveća se blago zanjiha kada sveštenik nervozno zatvori vrata seoske crkve. Senke zlokobno zaigraše po licima svetih vrača, more pod lađama okrenutim ka svom zaštitniku posta sličnije plamenu i arhanđelov mač je oživeo. Sveštenik je gegavim hodom žurio ka oltaru ispred koga je sedeo čovek čije lice ne bi mogao da vidi u ovom mraku sve i da nema šešir na glavi.

– Kažeš da si siguran? – Sveštenik je levom rukom, nervozno gladio lepo uobličenu bradu koja je zadnjih nekoliko godina postajala sve više seda. – Velim, da su hteli, odmah bi oni to, ne plaše se oni ni Boga ni ljudi. Baš si siguran?

– Da.

– Trebalo bi nekako javiti narodu, mogu se buniti. To su pobožni ljudi, pošteni. Ako saznaju… – Sveštenik nemoćno raširi ruke i slegnu ramenima.

– Kad saznaju, – Ispravi ga stranac. – kad saznaju, biće kasno i narod će se pomiriti sa tim. Možda će nekoliko njih prigovarati, oni gluplji čak i probati da pobune ostale, takvi će brzo nestati i život će nastaviti dalje svojim tokom.

– Kako da se pomire? – Sveštenik nabra čelo dižući obrve. Pod svetlošću sveća, dahćući i znojeći se, zajapuren u licu kao da mu se sva krv slila u glavu, izgledao je više kao da je u paklu nego u kući Božijoj. – Pa ovde su kršteni i venčavani. Ovde se pričešćuju i kolač osveštavaju… Kako?

– Mislio sam da želiš da se ne mešaju?

– Ma želim, nego… Kako, Boga ti?

– Lako, – Stranac ustade i krenu ka obližnjem kandilu. Lice mu se i dalje nije videlo. Onakav, pod šeširom i dugačkim crnim kaputom više je ličio na utvaru nego na čoveka. Laganim pokretom izvadi tabakeru iz unutrašnjeg džepa. Brzo je izvukao cigaretu iz nje, sabi duvan blagim udarcima u potamnelo srebro tabakere i pripali je na plamenu kandila. Sveštenik se nije obazirao na to. – Naravno, kao i sa svim ostalim što im se dešava u životu. Kažu viša sila, tako je Bog hteo, okrenu se i odu na njive. Bez crkve će preživeti, ali bez hleba neće i oni to znaju.

– Neka, tako je i bolje. – Sveštenik poče da se osvrće, gledajući po zidovima crkve. Sada je govorio tiše. – Da ih rđa ne strelja. Mučenici su oni i bez toga.

– Treba da kreneš. Moraš putovati noću, ako misliš da te ne primete. Večeras te neće tražiti, ali sutra će im biti sumnjivo što te nema pred crkvom kad dođu.

– Treba pokupiti ono što se može spasti, Ikone, onaj krst tamo mogu poneti, kandila su od čistog srebra i zlata, moraju biti.

– Nećeš ništa nositi. – Stranac se osmehnu. – Caru carevo, a Bogu Božije. Tebi ostaje tvoja koža, sem ako nećeš da je trampiš.

– Neću njima da ostavim! Ma oni će to pretopiti u prstenje i broševe za svoje naložnice! Ne dam antihristima! – Sveštenik je vikao gurajući poveći zlatni krst za pojas.

– Neka pretope, šta te briga. – Stranac slegnu ramenima. – I od njih će ga neko uzeti pa opet pretopiti u ko zna šta. Misliš da je taj krst takav Bogu iz oka ispao. To je zlato, kao i svako drugo. Pre ili kasnije uvek se pretopi. Možda je to nekad bilo zlatno tele, pa grivna, pa novčić, pa krst. Sutra će opet biti zlatno tele, pa grivna, pa novčić… Za par stotina godina, biće opet krst.

– Ovo je Božije!

– Ako je njegovo, ostavi pa nek on čuva, ako mu je baš puno stalo do tog krsta neće on dati da ga ovi pretope.

– Ne huli u kući Božijoj! – Sada je već zadihano gasio kandila i pokušavao da ih okači o rame dok je pod drugom rukom držao veliku ikonu. Na jednom stade i zagleda se negde iza oltara. – Knjige! Pa njih će antihristi spaliti. Knjige moram poneti!

– Ne! – Strančev glas je sada bio ozbiljan, grublji, glasniji. Odjeknuo je po crkvi. – One su moja briga. Ti spašavaj svoju kožu kako znaš i umeš, a one su sigurne sa mnom.

– To su crkvene knjige…

– Pa bi bilo pametno da ih ostavimo u crkvi?

– Ne! Sveštenici uvek nose knjige sa sobom, tako je uvek bilo. Tu ima knjiga starih i nekoliko vekova. To je pravo blago. – Sveštenik ispusti kandila na pod, a ikonu ipak nežnije spusti uz zid. – One moraju ići sa mnom, odneću ih u drugu crkvu, u manastir. Tako je, otićiću u manastir, U blizini ima…

– Ne. I taj će manastir spaliti.

– Sutra?

– Ne.

– Onda ću noćas otići tamo, pa posle kuda me Bog dobri odvede.

– Knjige ću ja odneti na sigurno. – Stranac ubaci opušak među sveće koje su dogorevale. – Noćas sam te ja upozorio, kako ćeš znati sledeći put kad da bežiš.

– Kako mogu da ti verujem?

– Dovoljno mi veruješ da se spremaš da bežiš.

Sveštenik se još par puta okrenu na petama posmatrajući crkvu u kojoj je proveo veći deo svog života. Sva sećanja, graja seljaka, zvonjava zvona, miris tamjana. Sve se to sada kovitlalo oko njega. Ceo jedan život sutra će nestati u plamenu, a on mu sada okreće leđa da bi spasao vlastitu kožu. Stegao je vilicu i oborio glavu. Mučenici su vekovima ginuli za veru.

– Treba da ostanem. Ovo je moja vera.

– Glupost. Zamisli da ovi reše da spale sve crkve i manastire, i svi popovi reše da ostanu u svojim crkvama i izgore sa njima. Ko će onda učiti narod o veri i Bogu. Ne bi prošlo ni deset godina a tvoje stado bi opet igralo oko zapisa. To hoćeš?

– Ne. – Sveštenik se preko volje osmehnu. – Bog će ti platiti za ovo što činiš.

– Sumnjam, da je bog ono za šta ga ti smatraš ne bi mu kuće tako lako palili.

– Ti nisi vernik? – Sveštenik kao da se trže iz nekog transa i pogleda ka strancu koji je vraćao kandila na njihova mesta. – Zašto ovo radiš ako… ako si kao i oni!

– Ja nisam kao oni, ali to ne zanči ni da sam kao ti. Ja samo znam šta i kako mora biti.

– To samo Bog zna, sine.

– Ostavi to za neke nove seljane. Nemaš vremena da se sada sa mnom raspravljaš o tome. Ako sačekaš još pola sata biće kasno. – Stranac je nadnosio džepni sat nad plamen sveća da bi bolje video kazaljke. – Ono što treba da znaš je da će zlato ostati njima, ja ću sačuvati knjige, a ti život.

Sveštenik je skrušeno krenuo ka vratima. Suze su polako počele da naviru i nije imao volje da se raspravlja sa strancem. Na dovratku se polako, svečano prekrsti, poljubi ram vrata, a zatim se okrenu, kao da je nešto zaboravio.

– Zbogom, sine. Čuvaj te knjige kao da su od zlata!

– Čuvaću ih i bolje, zlato se često pretapa, a ja ih neću prineti ni blizu vatre. Zbogom.

Sveštenik se tromo gegao svaki čas osvrćući se ka svojoj crkvi, koja će sutra izgoreti. Svaki čas bi brisao suze, a onda se i krstio. Kada je stigao do već natovarenih kola u kojima su ga čekala dva sina on se okrete još jednom i učini mu se da stranac stoji na dovratku. Za svaki slučaj on mahnu, brzo se pope na kola i potera volove ka mostiću kraj koga su stajali krajputaši.

Sad znači pričamo o veri. Tačno sam znala da nije materijalista. Jasno stavlja do znanja koliki je manipulator. Mogao bi da nagovori svakog na najležerniji mogući način da mu poveruje. Ume sa rečima, vešt je. Teško meni naivnoj ako ga ikada upoznam. Moram da napomenem koliko lepo pise, kao da nikada ne nailazi ni na kakav problem vec pise tako lagano, kao da prepricava jucerasnji  dan a opet tako posebno, uceno, originalno. Vernik je, veruje u Boga ali ne i u sudbinu. Dobro ja nisam neki stručnjak da polemišem o tome ali kako možeš verovati u Boga a ne u sudbinu? Volela bih da znam objašnjenje. Vrlo je jasno da je čitao Irvina Jaloma i “ Problem Spinoza” to je deo knjige. Kako da komentarišem a kao i uvek želim biti prva… ali kako da komentarišem kad se ne razumem u temu? Razumela sam poentu, koja će se kasnije vezati sa ostalim pričama i koja takođe prethodne priče vezuje za sebe. Odlična je, ozbiljna, vidi se da je načitan, učen, da ima širok spektar interesovanja. Šta se krije iza njega? Ko se krije? Ko se krije iza šešira i kaputa? Oh… tako silno želim da znam. Komentarisaću ugasiti komp i pet dana neću odlaziti u moj mali kutak.

1 COMMENT ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

Šta drugo da napišem? Šta da ga pitam. Taj deo… jasno se sećam knjige, liči mi…. na… Ne mora da znači ili mora… ma daj. Pusti. Mogla sam napisati, i ja se slažem sa Strancem ili sa sveštenikom ili da ga pitam ko će paliti crkvu? Ili zasto mu je svestenik tek tako poverovao i dozvolio mu da odluci umesto njega? Mogla sam postaviti najgluplje pitane… bilo šta. A ja… ja sam žurila, bojala sam se da ne ode a da ne vidi da sam ga čekala, znala sam da će danas objaviti priču. Jesam li pogrešila? Da li sam se zaljubila? Odgovor sam dobila nakon manje od deset minuta… to se nikad nije dogodilo. Srećna sam, znam da je i on čekao mene. Čitam…

2 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

Moje ime u subjectu… sjajno. Mašem krilima. Dao mi je veliko slovo iako se ja malim potpisujem. Nelagodnost i požuda u isto vreme, osetila se jako važno. Što ne znači da neće alli ne znači ni da hoće… hmm… to mi se ne sviđa jer mislim da bi uživao u Jalomovim knjigama. Iz njih se puno toga nauči. Opet se igra, drago mi je zbog toga. To je oduvek fasciniralo kod njega, način na koji se ponaša prema likovima i pričama. Dopušta im da žive i da se pišu i kad on ne učestvuje u tome. Moraš biti jako kreativan i maštovit pa da dozvoliš sebi tu širnu. I na kraju, deo koji nije izostavio. Nasmejala se. Naravno da te nisam zaboravila, ne ide to tako lako… i da te tri meseca nije bilo dragi moj… ne bih te zaboravila a ne posle samo dva dana. Prestao bi samo da budeš toliko zabavan. Imam težak zadatak. Šta sad da napišem. On je čekao moj prvi komentar… na ovaj, znam neće odgovoriti ali će ga sačekati, ništa , pisaću brzo….

3 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

Evo ga. Napisala sam. Sad kad se učita i prođe par minuta… videće, a videću i ja kako izgleda. Ustala je sa stolice… malo se zaljuljala, nije mogla da veruje da je pivo već uhvatilo, popila je svega jednu čašu. Bilo joj je lepo, dopadala joj se prepiska sa ovim zanimljivim likom. Uporno je čekala da joj da neki znak, da joj se lično obrati na ovaj ili onaj način. Šta bi bio ovaj a šta onaj način, ni sama nije znala. Bila je ubeđena da će nešto preduzeti. Osećalo se u vazduhu dok čita bilo koji komentar. On je morao da oseti tu njenu naklonost, on je sigurno osetio… osetio je i čuo šta se dešava u njoj dok komuniciraju. Da li je to možda samo zahvalnost? Zato što sam mu toliko posvećena, njegovim pričama? Neću da mislim… ubija me to…ne radim to da bi mi on bio zahvalan. Hoću da mu se dopadaju moja slova, nihovo mesto i kretanje, način na koji ih spuštam pred njega. Svaka reč je imala svoje mesto samo za njega, sa drugim ljudima se drugačije komunicira i slova se tako ne pišu ili je red reči u rečenici drugačiji. Sa njim rečenice odišu nekim drugim osećajima, pune su boja i iščekivanja. Vratila se ponovo u moj mali kutak, htela je da pročita ono što je napisala. Počela je… i…. nije joj bilo dobro. Ne!!! Sad sam preterala, pivo je napislao komentar. Osećam se kao zaljubljena tinejdžerka. Koliko će se samo smejati a ja ću se kajati. Joj… šta sam uradila… Kako sam samo toliko brzopleta. Jezik brži od pameti i prsti. Stidim se. Likujem, neće mu biti ni simpatično ni smešno, reći će koja jadnica… Sad moram napisati još nešto brzo… brzo…brzo!!! Ili ću se skroz zakopati ili ću se izvući, ne znam to ću videti sutra bez uticaja piva. Pisala je…

4 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

Uopšte nema potrebe da čitam, neću moći da zaspim od osećaja… ne znam… možda od osećaja stida. Otišla je… Tuš….para. Oprala je sve negativne osećaje sa sebe. Namazala kremu na lice i telo, nije plesala, nije se gledala. Legla je da spava. Četiri cigarete, kafa, ovog jutra bez mog malog kutka. Osećaj griže savesti se nalazio u predelu vrata, nervirao je, gušio…

Sanja se uspavala pa je propustila kombić. Sačekaću je, želim da pričam sa njom, treba mi savet.  Pročitala je komentare i rekla… pa dobro… samo mislim da ovaj drugi nisi trebala da pišeš. Bilo joj je još gore. Napravila se luda i trudila se da iskulira, nije želela da oseća tu neprijatnost, tu sramotu. Otišla je korak dalje. Pivo je pričalo iz nje, ona hvatala beleške… zapisivala i eto… poslala mu je.

Posao… ne može ni dve stranice knjige da pročita a da neko ne počne da je smara. Užas… osuđena je da ih sluša. Svi njihovi problemi su veći od njenih, svakako, ona ih nema uopšte. Da li se možda neodgovorno ponaša prema njima ili nema dobar pristup… nije važno, savršeno funkcioniše. Niko je nije zvao ni danas… samo je muziku sa radija kvario blink…blink…blink zvuk. Više nije ni morala da gleda. Iksić reši sve. Surovo je ali je tako, potpuno iskreno. Šta joj je trebalo ili možda… je svega imala previše. Sklona je preterivanju, jeste, zaista ali tako da… da ne zna da stane. Šteta… bila je potencijal, mogla je da uspe, nije uspela ali se osećala uspešno. Sela je i upalila telefon, učitavao je moj mali kutak, pre deset minuta je ostavio komentar…

5 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

Namamila sam te, znala sam da hoću. I kako mi to uvek uspe? Da promenim tuđe planove. Još uvek ispipavam, nisam sigurna, ali verujem da i on oseće da ovo nešto… nije normalno. Da li on pomisli na mene u toku dana? Na moj nick? Na moja slova i na to da ja postojim negde? Da li se pita kako izgledam? Kako možeš da odeš toliko predaleko? On… ovaj ti si samo osoba koja komentariše, osoba bez izgleda, bez tela. Spustila se na zemju i skinula ružičaste naočare, sada je bilo vreme da razmišlja o njemu kao čoveku koji divno piše i na to kako njegove priče utiču na nju ali ne u tom smeru u kom je ona pošla. Profesionalno mu se divim…dobro… to sam shvatila. Kako bi bilo pričati sa njim, da li bi slova isto ovako zvučala? Da li bi stavio svaku tačku, svake tri tačke, zarez i zagradu. Da i bi bilo smajlića… Moram ga nešto pitati. Želim da saznam nešto više o njemu. Divna je osoba. Osećam to. Volela bih da budemo drugari, zapravo samo da razgovaram sa njim. Da li je to moguće? Ne znam, probaću ovako, preko mog malog kutka… Ali pre toga bih mogla da pročačkam po profilu, njegovom. Dobro.. odlično… dve fotke. Prva, klasično, stranac sa profila. Druga… ON!!! Da to je on. Zašto bi nekog drugog slikao?Da vidimo… po kvalitetu slike bih rekla da je neki stariji telefon u pitanju. Odlično, nije ubačen u marke etikete i ostale stvari koje ne podnosim. Ima tridesetak godina, iako znam koje je godiste slika govori da izgleda malo starije. Ne vidim ništa, ne vidim mu ni lice a ni oci, tanke usne… Kako li se ljubi? Opet sam otišla predaleko… Puniji je. Ne smeta mi, vidi se da je lep… Zašto sam morala da ga vidim??? Da li sam htela? Osećam da se ispod šešira krije tamna kratko podšišana kosa i tamne oči, ne znam zašto… Znala sam da je zaluđen strancem. Krstić, lanac, oko vrata, vernik je? Dobro… to smo još ranije ustanovili. Kulturan je i fin, to fotografija govori o njemu. Šta je ovo? Nosi minđušu… klinac je? Ma kakve to veze ima, mislim klinac i minđuša??? Nemam pojma, tok misli je čudo… Hmmm… simpatično. Sad znam šta ću ga pitati.

6 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

Eto.. valjda će ukapirati da želim da komuniciram, da se ovde u mom malom kutku mogu upoznati ljudi i komunicirati i o drugim temama koje ne moraju nužno biti vezane za priču, taman ću tako povezati kakva je on osoba. Možda ništa i ne odgovori, ko će ga znati… Još nekoliko puta je otišla do mog malog kutka, ali komentara nije bilo. Rešila je da više ne proverava dok ne ode kući ili… dok ne počne da radi popis ili možda par minuta pre toga… Ovog puta je izdržala. Popisne liste, računi, indigo… ko to još koristi? Verovatno samo ona. Sad je vreme da proverim… Lepo sam rekla, vreme… njegov subject je vreme, eto, kako se mi lepo dopunjujemo…

7 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

Hmm… Petar ili Dragan… drago mi je da se razumemo i sviđa mi se što sa pažnjom čitaš moje komentare. Ne bi ti bilo važno ko to još nosi minđušu na levom uhu. Sad sumnjaš da te ja poznajem pa me zato pitaš, ovo je ipak bilo neočekivano pitanje. Osmeh se rasuo po njenom licu. Nema vremena, pa da… malo sam tužna zbog toga, ja izgledam kao neko ko ništa ne radi…sigurno će se praviti kako ne zna da se na slici vidi? Ma sigurno misli da ga poznajem pa hoće da otkrije ko sam ja…Dopada mi se što je objasnio pitanje i upotrebio svaku reč koja mu je bila potrebna da bi bilo detaljno. Ne mogu da čekam ni da mislim, odmah ću mu odgovoriti… Da li je mogao?… pisaću mu…

8 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

8. Autor me mladost
16/09/2013, 14:12

Ako pretpostavimo da po kineskom horoskopu od cetiri moguce dve nisu tvoje godine rodjenja to znaci da ostaju jos dva godista i od njih je jedno tvoje. Velika je verovatnoca da jos uvek nemas trideset godina. Dakle nisi 1974. godiste. Ostaje ono jedno.
Pa se ja pitam… kad ces imati vremena ako ga sad nemas? 😉

Sto se mindjuse tice… mislila sam na tebe. Zar ti nemas crnu mindjusu na levom uhu?

Naravno da mu nisam sve rekla, mora da zasluži odgovor ali isto tako je zaslužio obrazloženje prvog dela prethodnog komentara. Ovo postaje sve zanimljivije. Ili će se iznervirati u vezi minđuše ili će mu se dopasti zključak o godinama. Nestrpljiva sam ali neću proveravati, znam da neće odmah odgovoriti…nema veze, radiću nešto drugo. Još jedno hiljadu puta je osvežila stranu pokušavajući da dočeka njegov komentar ali ništa. Na kratko se uplašila da je ne izbriše, pitanje je fakat bilo čudno ali… zar nema prava da njuška? To je stajalo na njegovom profilu, samo je primetila i pitala, nije ništa loše uradila.

Ugasila je svetla prostorija je bila mala i skučena. Mrak, trenutak kada prikuplja energiju da izađe na svež zrak nakon osam sati uzaludne žudnje za svežim vazduhom ili vazduhom uopšte. U početku, kad je počinjala da radi bilo je jako teško. Kada bi izašla napolje, kada bi se spustila na zemlju,nakon osam sati provedenih u medjuprostoru na sedamnaestom spratu, prvih par minuta je ispred sebe gledala more slika koje prolaze pored nje kao fleš… zatim bi mirno stojeći imala utisak da se vrti u krug. Sada je sve drugačije, navikla je… mada to ne valja, kao ni bilo koja druga navika. Vidi se samo žar cigarete. Sada njeno lice obasjava beličasta svetlost. Upalila je telefon, učitava stranu i… tu je, novi komentar.

9 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

8. Autor me mladost
16/09/2013, 14:12

Ako pretpostavimo da po kineskom horoskopu od cetiri moguce dve nisu tvoje godine rodjenja to znaci da ostaju jos dva godista i od njih je jedno tvoje. Velika je verovatnoca da jos uvek nemas trideset godina. Dakle nisi 1974. godiste. Ostaje ono jedno.
Pa se ja pitam… kad ces imati vremena ako ga sad nemas? 😉

Sto se mindjuse tice… mislila sam na tebe. Zar ti nemas crnu mindjusu na levom uhu?

9. Autor natan Me
16/09/2013, 16:30

Kako mi se sada čini, nikad neću imati vremena koliko mi je potrebno, ali sam ovog meseca u posebnoj gužvi (dosadio sam i sam sebi više to ponavljajući). A što se minđuše tiče… ne nosim minđušu.

Da li je ovo treci put da se moj nick nalazi u subjectu? Zašto je to morao da napiše? Joj… osećam se užasno glupo. Ova zagrada. Kao da mi je rekao… alo, jesi li ti gluva ii ne vdiš da sam ti sto puta rekao da si smorila i da imam posebnu gužvu ovog meseca. Dobro… još uvek me je sramota, ne smem da čitam dalje, ma ne pada mi na pamet…ali moram… užas!!! Zašto mi se tako obraća, da li sam stvarno toliko prešla granicu? Joj… ma… znaš šta ti… napucani, leči nervozu negde drugo!!! Kakav kreten, nedaj bože da provališ da je nosio minđušu, odmah bi da te pojede. Dobro, ovako, sam je tražio. Pa nisam ja neka paćenica kao što on misli. Sada ću mu sve lepo, detaljno objasniti, slovo po slovo, reč po reč, da razume, jer sam do sad pričala na kineskom pa nije shvatio. Užasno me je razočarao. Kakav… mislim nemam reči. Slušaj kretenu, to što sam ti milion puta rekla da lepo pišeš ne daje ti za pravo da se tako ponašaš prema meni. Vređaš me, ako nisi znao… Ja sam te najfinije pitala i time nisam mislila ništa loše…samo… samo sam htela da znam da li si to ti…na onoj slici… Spustila je glavu i uvukla se u sebe… razvezala je jezik i pustila prste…

10 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

8. Autor me mladost
16/09/2013, 14:12

Ako pretpostavimo da po kineskom horoskopu od cetiri moguce dve nisu tvoje godine rodjenja to znaci da ostaju jos dva godista i od njih je jedno tvoje. Velika je verovatnoca da jos uvek nemas trideset godina. Dakle nisi 1974. godiste. Ostaje ono jedno.
Pa se ja pitam… kad ces imati vremena ako ga sad nemas? 😉

Sto se mindjuse tice… mislila sam na tebe. Zar ti nemas crnu mindjusu na levom uhu?

9. Autor natan Me
16/09/2013, 16:30

Kako mi se sada čini, nikad neću imati vremena koliko mi je potrebno, ali sam ovog meseca u posebnoj gužvi (dosadio sam i sam sebi više to ponavljajući). A što se minđuše tiče… ne nosim minđušu.

10. Autor me nervoza..
16/09/2013, 16:51

Mislila sam da si ti stranac na slici.. na fotografiji. U kaputu, sa sesirom na glavi, crnom mindjusom i cigaretom..
U folderu… na tvom profilu ili kako se to vec zove.

Eto, izvoli, budi srećan. Nisam ja neka koja te špijunira i proganja, da znam da si ti to pisao pa da te sad smaram. Nikada te nisam ni videla a više to i ne želim zbog tvog stava. Ali ako to ne budeš shvatio ogadićeš mi se. Bila je jako ljuta. Nije morao tako da joj se obraća…. Nije želela da gleda njegov komentar, nije je zanimalo da li ga je ostavio ili ne…

Krenula je kući, čitala je knjigu ali umesto slova iz knjige uporno su joj se pred oči javljala njegova slova… Vrtela je glavom, misleći da će se tako lakše osloboditi onoga o čemu ne želi da razmišlja. Ušla je u svoju sobu. Kafa je već bila skuvana, malo je hladnija nego što voli, ali neće cepidlačiti, bar joj je neko skuvao. Otišla je prvo da popravi priču. Kada je završila i objavila svoju priču, vratila se na komentare…

11 COMMENTS ON “KUĆA BOŽIJA”

1. Autor me problem spinoza…
15/09/2013, 23:18

Da li ti je možda inspiraciju dala knjiga ” Problem Spinoza” ?

2. Autor natan Me
15/09/2013, 23:25

Ne, nisam ni pročitao tu knjigu, što ne znači da neću. Mislim da si do sada shvatila da priče niču jedna iz druge. Ni sad ne znam o čemu će sledeća biti. Drago mi je da me nisi zaboravila.

3. Autor me 😉
15/09/2013, 23:34

Preporucujem knjigu. A ova prica je vrlo slicna, samo zato sam pitala.
Toga si se ti bojao, da te ne zaboravim 😛 pa si pozurio i krenuo da pises pre kraja meseca, a kad nesto pocnes ti volis da to zavrsis do kraja… dakle, bices tu jos neko vreme i to me jako raduje :D:D:D
Salim se.. naravno.

4.Autor me Natan
16/09/2013, 00:17

Moram da ispravim samu sebe. Salila sam se u vezi toga sto si poceo da pises pre nego sto si rekao da ces poceti.
Ali se nisam salila da mi je drago sto cu citati jos tvojih prica ;).

5. Autor natan Me
16/09/2013, 10:11

Razumemo se, znam za šta si se šalila. Što se tiče narednih priča, ne znam, možda još dve do pred kraj meseca. Imam ideju za još jedno “poglavlje” ali tek treba da se formira, kristalizuje, pa slegne… za sada je samo ideja.

6. Autor me knjiga…
16/09/2013, 10:49

Izvini, a kad ti pises knjigu.. msm odakle ti toliko inspiracije??? Price, stranac, knjiga, stranac.
Blago tebi kad mozes.

A kad smo kod stranca, da li i on ima crnu mindjusu nalevom uhu? 😉

7. Autor natan Vreme
16/09/2013, 12:35

Nije meni problem inspiracija nego vreme. Pitala si “da li i on ima crnu mindjusu na levom uhu?”. Stranac ne nosi minđuše. Ako zanemarimo da si odredila levo uho, obzirom da muškarci najčešće stavljaju minđušu sa te strane, kopka me ono “i on”, jer to znači da si mislila na nekoga određenog. Ko to nosi takvu minđušu? 🙂

8. Autor me mladost
16/09/2013, 14:12

Ako pretpostavimo da po kineskom horoskopu od cetiri moguce dve nisu tvoje godine rodjenja to znaci da ostaju jos dva godista i od njih je jedno tvoje. Velika je verovatnoca da jos uvek nemas trideset godina. Dakle nisi 1974. godiste. Ostaje ono jedno.
Pa se ja pitam… kad ces imati vremena ako ga sad nemas? 😉

Sto se mindjuse tice… mislila sam na tebe. Zar ti nemas crnu mindjusu na levom uhu?

9. Autor natan Me
16/09/2013, 16:30

Kako mi se sada čini, nikad neću imati vremena koliko mi je potrebno, ali sam ovog meseca u posebnoj gužvi (dosadio sam i sam sebi više to ponavljajući). A što se minđuše tiče… ne nosim minđušu.

10. Autor me nervoza..
16/09/2013, 16:51

Mislila sam da si ti stranac na slici.. na fotografiji. U kaputu sa sesirom na glavi, crnom mindjusom i cigaretom..
U folderu… na tvom profilu ili kako se to vec zove.

11. Autor natan Slika
16/09/2013, 17:39

Hahaha, zaboravio sam da je nosim na toj slici. Da, slikano je pre dve godine. Samo nije crna nego plava, crunu sam nosio baš davno. A ima i jedno godinu i po i više kako ne nosim nikakvu.

12. Autor me mindjuša..
16/09/2013, 17:57

Izvini mi se 😛
( da li treba da naglasim da se šalim ? ) :O 😉

Nije mogla da misli.. odmah mu je napisala komentar. Bar joj je objasnio i sada se smeje dok priča iako nema smajlića čini mi se da mu se protegao osmeh preko usana… Da li da mu oprostim? Naravno da hoću… a još uvek me ne zna tako da nije mogao da zna šta će me povrediti… ali neka se sledeći put čuva, neću biti toliko blaga kao sada…

Nova priča je objavljena već sledećeg dana… Čitala je kao i svaku sa puno uživanja…

Ovde mozete procitati i:

Deo prvi…  Deo drugi… Deo treci…  Deo cetvrti…  Deo peti…