Ekvilibrijum…

Bitno je da znaš dokle si spreman da ideš.
Ne postoji između. Ili ideš ili ne ideš. Onog trenutka kada odlučiš da se otvoriš, to je teška odluka ali kada odlučiš da ćeš se otvoriti nema nazad. Osim toga što samim otvaranjem znaš da više nikada ništa neće biti isto ti i dalje to želiš. Nemamo svi hrabrosti za to, jer ono što daš ne možeš nikada više vratiti i nikada više ne može biti isto kao pre tog trenutka. Tada si negde u sebi otvorio vrata i sada može unutra da uđe sve. Sunce, toplota, vetrovi, hladnoća… sve to ćeš osećati potpuno jer više nema šta da spreči njihov ulazak. Jako je teško osećati punim intenzitetom bilo koju emociju ali je moguće i neizbežno onda kada se usudiš. I opet kažem jako je bitno dokle si spreman da ideš. Odjednom doneseš odluku da nećeš više. To je uredu odlučio si tako ali to je nemoguće, čime god pokušavao da zatvoriš ta vrata ne možeš ih potpuno zatvoriti. Intenzitet tada bude jači a emocija nejasna zbog pokušaja da bude sprečena. Onaj kalup koji je stajao tu pre otvaranja više ne postoji i svaki drugi može ličiti na njega ali nikada neće biti on, niti će biti isti. Možeš uzimati dnevnu dozu lekova i biti osoba iz fabrike, hladna, bezosećajna, na zadatku ali onog trenutka kad ne uzmeš dozu ti si onaj ko oseća. I tada ne možeš da radiš nešto što ne smatraš ispravnim zato što se to od tebe očekuje. Hoćeš ali ne možeš. U tome je razlika. Kada si ukalupljen, kada si deo sistema i kada slušaš nekoga šta i kako treba da bude tada sve ide kao podmazano, radiš po instrukcijama po naređenju, ne razmišljaš, samo radiš. I tada shvatiš da te lekovi ne leče već se razboljevaš. Treba da budeš ti, treba da misliš svojom glavom i treba da budeš slab onda kada si zaista slab a jak svaki put kada se u tebi javi strah. Pogledala sam film i uporedo čitala neku knjigu koja nema veze sa filmom. Ono što je ostavilo pečat u filmu je dodir. Dodir kao ključna tačka svega. Ono što je ostavilo pečat u knjizi je odlučnost, odlučnost da budeš ti uprkos svemu bez straha, bez srama, bez obzira na posledice, potpuno i iskreno. I samo onda kada imaš cilj i kada znaš da si dao svoj maksimum da budeš pravi ti, samo tada ti neće biti bitno što više ništa neće biti isto. Ispunio si svoj zadatak.

Advertisements

15 comments

  1. Ianus Christius · March 15

    …Ponekad na tom putu i posrneš, jednom, dva puta, sto puta, ali ako ti je cilj opravdan i smisaon, tada ćeš sigurno imati uspjeha.

    Liked by 1 person

    • Zevsova cerka · March 15

      Bitno je da ne odustaneš!

      Liked by 1 person

      • Ianus Christius · March 15

        …To nikako. Samo oni bez samopouzdanja i volje odustaju. Odustaje se samo kad umreš 😉

        Liked by 1 person

      • Zevsova cerka · March 15

        Ima i onih koji odustanu zbog mišljenja drugih a to i jeste najžalosnije.

        Liked by 1 person

      • Ianus Christius · March 15

        …Znaš što se kaže za mišljenje: “Mišljenje je sranje, svatko ga ima.” 😉

        Liked by 1 person

      • Zevsova cerka · March 15

        Odličan odgovor. 😉

        Liked by 1 person

      • Ianus Christius · March 15

        …Sjetio sam se jedne misli slavnog francuskog realista Gustava Flauberta o uspjehu, sreći, zadovoljstvu: “Da bi čovjek bio u potpunosti sretan, mora imati malo novca, dobro zdravlje i mora biti glup.”

        Liked by 2 people

      • Zevsova cerka · March 15

        Da, potpuno tačno. Inače nakon njegove knjige gospođa Bovari sam pala u depresiju, tako da nije pametno da čitam njegove misli. 🙂

        Liked by 1 person

      • Ianus Christius · March 15

        …Onda probaj pročitati njegovo najbolje djelo – Sentimentalni odgoj…

        Liked by 1 person

      • Zevsova cerka · March 15

        Hoću, hvala ti. Stavila sam u spisak ” obavezno pročitati “.

        Liked by 1 person

  2. Daisy · July 2

    Reblogged this on Zevsova ćerka.

    Like

  3. Pixel · July 2

    “Nikad nemoj da se vraćaš
    kad već jednom u svet kreneš
    Nemoj da mi nešto petljaš
    Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

    Opasno je kao zmija
    opasno je kao metak
    da u tebi večno klija
    i ćarlija tvoj početak.”

    (Mika Antić)

    Liked by 1 person

    • Daisy · July 2

      Hvala ti na ovim divnim Mikinim stihovima. Obozavam ga 😊
      Hvala ti sto citas

      Like

  4. Retka Zverka · July 2

    Baš kao što je Pixel počeo, da se nadovežem Mikinim stihovima…

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s