Prašina…

300743-3648907

Zaustaviti se, na sekund probati nesto drugo od onoga što treba da se uradi. Stati i shvatiti da nije onako kako misliš da trba da bude. Ne. Ne mogu se svi zaustaviti onda kada i vreme kaže da je kraj. Uvek je tu ono beskonačno koje vuče, koje ne zna za kraj.
Čestice prašine su teže od olova kada se natalože i upropaste harmoniju savršenstva. Teže su zato što olova tu nema, oseća se samo ono što je prisutno, samo ono što se nalazi tu oko tebe, u tebi. Mada teorija o tim stvarima će uvek reći da je olovo teže. Šta su sitne patnje naspram svetskih katastrofa? Ništa značajno… ali su moje, ja ih nosim, ja ih živim, ja se borim sa njima. Meni su najveće. I posvetim im se, ugostim ih i primim, jer znam da su i one deo mene. Nekada su najlepša umetnička dela obojena crnom. Zastrašujuća je ali je otmena i elegantna i…. crna je boja. Put preda mnom nije ništa jasniji od puta iza mene. Oba su izmišljena za trenutno stanje uma. Moraš se sećati da bi dodirnuo prošlost, moraš se prepustiti da bi kušao budućnost. Ovo sada se oseti vrhom jezika. I dodir i punoća ukusa. Zato nisu osećaji jači kada ih se sećamo ili kada zamišljamo kakvi će biti. Osećaji su ono u ustima što sada osećaš.
Prepusti im se i pusti da te vode. Ukoliko su nešto probali prepoznaće i tačno znati šta kušaju, znaće kad da stanu, da ne pokvare lepotu ukusa, da bi ga još želeli. Ako nisu… opet će znati, novi ukusi su specifični, mogu podsećati na ovo i ono ali su jedinstveni i novi. Nisu ni ovo ni ono…
Telo i sve u njemu zna kada je dosta. Ono upravlja svetom u tebi. Čim oseti da je kraj ono zaustavi taj deo tebe i to je kraj.
Tako prestaju neki osećaji, zato što je čulo za taj osecaj u tebi umrlo, telo ga je zaustavilo, ne da bi te povredilo nego da bi ti dozvolilo da osetiš nešto drugo. I samo zato ne možeš prestati da osećaš nešto što i dalje živi u tebi. Ono je tu, ono postoji, priznao to ili ne…
I pusti ga da živi, osećaj ma koliko ne želeo to… jer da ne treba da osećaš to… ono bi davno umrlo u tebi.

Advertisements

9 comments

  1. bloodybutterfly · February 16

    Baš se u meni ovih dana bore neki osjećaji i nemiri, a onda pročitam “jer da ne treba da osećaš to… ono bi davno umrlo u tebi.”
    Bravo Sanja i hvala na tekstu!

    Liked by 2 people

  2. mirmaa · February 16

    Dugo sam se borila protiv sebe, i odustala.. prepustila sam se osjećajima i nisam požalila! Divno 🙂

    Liked by 2 people

  3. Dadi · February 18

    Divna rečenica “Moraš se sećati da bi dodirnuo prošlost, moraš se prepustiti da bi kušao budućnost” 🙂 i još lepša poruka

    Liked by 2 people

  4. Pingback: Prašina… | Zevsova ćerka
  5. Ваљда се једноставно не треба борити

    Liked by 1 person

    • Daisy · June 8

      Valjda ne treba, mada je ponekad nemoguce.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s